Daily Survey

Beograd, 1. Februar 2012.


SRBIJA - MINISTARSKI SASTANAK PSJE

JEREMIC ZA DUBLJU SARADNJU ZEMALJA REGIONA

BEOGRAD, 31. januar (Tanjug) - Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremic porucio je danas da nije nemoguce preci put od "balkanskog rata do balkanskog mira", ukoliko su zemlje jugoistocne Evrope voljne da se distanciraju od konflikta koji su obeležili region u poslednjih sto godina i spremne da postižu rešenja koja odgovaraju svima.
On je šefovima diplomatija zemalja clanica Procesa saradnje u jugoistocnoj Evropi , koji ucestvuju na sastanku u Beogradu, predložio zajednicko obeležavanje stote godišnjice Balkanskih ratova pod motom "Od balkanskog rata do balkanskog mira". Ako smo iskreno voljni da se distanciramo konflikta koji su obeležili naš region poslednjih sto godina onda sasvim sigurno nije nemoguce stici od "balkanskog rata do balkanskog mira", rekao je Jeremic otvarajuci sastanak.
"Sve dok postižemo rešenja koja svima odgovaraju naše putovanje ce napredovati, nepovratno transformišuci jugoistocnu Evropu u bezbedni bastion slobode i prosperiteta", naglasio je Jeremic.
Ova fraza, kako je dodao, objedinjuje ono cemu težimo neraskidivi šablon trajne saradnje medu narodima koji pripadaju prostoru PSJE. On je takode istakao da se današnji sastanak održava pod senom globalne recesije, ciji je epicentar sada u EU, cija ce silina i posledice nesumljivo uticati na buducnost ne samo jugoistocne Evrope, vec i na mnogo dalje regione i tržišta.
Ekonomska kriza ima i politicke posledice, koje predstavljaju dodatne izazove buduci da je u mnogim delovima Unije opao entuzijazam za proširenje, upozorio je Jeremic. "Ali želim da budem jasan to nije ugrozilo stratešku opredeljnost naše vlade da prikljuci Srbiju EU. Nastavicemo da sprovodimo reforme jer verujemo da su one kljucne za dugorocni prosperitet naše zemlje", naglasio je Jeremic.
Prema njegovim recima, kljucno pitanje je da li zemlje jugoistocne Evrope imaju volje za takav poduhvat nakon veka koji je karakterisala politicka konfrontacija i stalni ratovi. To je, kako je rekao, moguce ostvariti kombinacijom nade, samopouzdanja i mašte. Ono što je potrebno nije samo zajednicka vizija i hrabrost lidera, vec i da se strateško predvidanje usmeri ka dobrobiti koju bi citav region imao od ovakvog poduhvata, rekao je Jeremic.
Po njegovom mišljenju uspeh zavisi od mogucnosti da se po strani ostave stari pogledi na druge kao neprijatelje i rivale. "Moracemo da sacuvamo sebe od cinizma, straha i sumnji. Takvi ljudi nikada nisu bili u mogucnosti da reše probleme, vec su ih gajili do tacke kljucanja",porucio je Jeremic. Naveo je da je za Srbiju kao presedavajucu PSJE prioritet bio da ustanovi zajednicki pristup u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma, kroz niz konkretnih inicijativa, ukljucujuci jacanje pravosudnog sistema i institucija.
U ostale prioritete predsedavanja nabrojao je produbljenje institucionalnog dijaloga sa EU.
Jeremic je posebno istakao cinjenicu da je Srbija pridala posebnu pažnju pitanjima vezanim za izbeglice i interno raseljena lica, a kako je rekao, ojacani su radni mehanizmi koje su zajednicki ustanovile Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora i Sbrija tokom 2010. i 2011.godine.
Jeremic je rekao da je promocija kulturne saradnje takode jedan od prioriteta Srbije kao predsedavajuce PSJE, dodajuci da su uloženi napori da "zajednicka kulturna baština bude u srcu regionalnog pomirenja i izgradnje trajnog mira".
Dodatni prioritet Srbije je razvoj strategije za bezbednost životne sredine, ukazao je on.

PUSIC: SVA OTVORENA PITANJA DA SE REŠE BILATERALNO

BEOGRAD, 31. januar (Tanjug) - Ministarka inostranih poslova Hrvatske Vesna Pusic izjavila je danas, na neformalnom ministarskom sastanku Procesa za saradnju u jugoistocnoj Evropi (PSJE) u Beogradu, da se sva otvorena pitanja u regionu moraju rešavati bilateralno, bez spoljnih incijativa i pritisaka.
"Prvi korak i dokaz naše namere da se ponašamo kao odgovorni kreatori naših sudbina je bolja bilateralna saradnja. Sva otvorena pitanja koja postoje medu našim zemljama treba da budu rešena bilateralno. Kao što je dokazano, najbolji rezultati se mogu ocekivati kada dve zemlje postignu sporazum bez spoljnih inicijativa i pritisaka", podvukla je ona u svom izlaganju.
PSJE je, prema njenim recima, iniciran od država regiona i kao takav predstavlja autenticni glas jugoistocne Evrope, okupljajuci ih oko mnogih zajednickih interesa, ali sa jednim ciljem mira i stabilnosti u regionu. "Uprkos tome što su se okolnosti proteklih godina menjale, ovaj cilj ostaje naš prioritet, kao što je uvek i bio, a jedini nacin za njegovo ispunjenje su evropske integracije. EU je za naš region projekat stabilizacije i državotvornosti", porucila je Pusic.
Ona je ocenila da približavanje Hrvatske clanstvu u EU pokazuje spremnost Unije da nastavi proširenje i da clanstvo u Uniji ucini realnim i ostvarljivim za sve zemlje regiona.
"Potpuno svesna cinjenice da koristi clanstva u Uniji nece biti dostižna bez integracije celog regiona, Hrvatska ce se, unutar EU, ponašati kao prijatelj zemalja jugoistocne Evrope i zalagati se za njihovo clanstvo u Uniji. Hrvatska ce podstaci sve zemlje jugoistocne Evropena na njihovom putu evropskih integracija, pre svega politicki, ali takode i pružajuci pomoc u tehnickim i administrativnim pitanjima", najavila je Pusic.
Prema njenim recima, jedan od najvažnijih preduslova naše zajednicke stabilnosti je stabilna i funkcionalna Bosna i Hercegovina. "Želimo da cestitamo našim susedima na prevazilaženju zastoja u formiranju državnih institucija. Posebno pozdravljamo cinjenicu da ce legitimni predstavnici tri konstitutivna naroda biti ukljuceni u Savet ministara, što osigurava stabilni temelj za jednakost konstitutivnih naroda i funkcionalnu stabilnost za provodenje neophodnih reformi", rekla je ona.
Pusic je kazala da, imajuci u vidu naš zajednicki cilj stabilnu i sigurnu evropsku buducnost, zemlje jugoistocne Evrope moraju preuzeti odgovornost za region, odgovornost za sebe. U tom smislu, kako je dodala, regionalna saradnja unutar PSJE trebalo bi takode da bude jaca i iskorišcena kao sredstvo za implementaciju naših zajednickih politika i interesa, u cilju unapredenja celokupnog razvoja regiona.

PODRŠKA MINISTARA PSJE KANDIDATURI SRBIJE

BEOGRAD, 31. januar (Tanjug) - Ministri spoljnih poslova država clanica Procesa saradnje u jugoistocnoj Evropi podržali su dodelu statusa kandidata Srbiji u martu i založili se za integraciju citavog regiona Zapadnog Balkana u Uniju, kao i bolju regionalnu saradnju u cilju rešavanja preostalih otvorenih pitanja.
Ministar inostranih poslova Grcke Stavros Dimas rekao je da zvanicna Atina smatra da bi bilo fer ako bi Savet EU Srbiji dao status kandidata u martu. Ukazavši da je Srbija tokom predsedavanja regionalnim inicijativama aktivno radila na promociji regionalne saradnje i pomirenja, on je naveoi da je Srbija u potpunosti ostvarila saradnju s Haškim tribunalom i da se vlada Srbije odgovorno ponaša kada je rec o kosovskom pitanju.
"Pošto moja zemlja ne priznaje nezavisnost Kosova mi smo uvek podržavali prakticna rešenja u cilju pružanja doprinosa bezbednosti, stabilnosti i razvoja regiona", rekao je Dimas dodajuci da bi obe strane trebalo da rade na pronalaženju kreativnih i prakticnih rešenja. "Dve strane mogu imati koristi od takvih dogora, kao što je slucaj sa nedavnim dogovorom o integrisanom upravljanju prelazima, koji treba da se što pre primeni", porucio je grcki ministar.
Ministar inostranih poslova Crne Gore Milan Rocen je rekao da je uspešna regionalna saradnja i napredak nacinjen u toj oblasti imao kljucan uticaj da Crna Gora dobije zeleno svetlo EU za otpocinjanje pregovora o clanstvu. Izrazivši uverenje da je za sve u regionu važno da Srbija dobije status kandidata u martu, on je dodao da je dobro što Srbija promoviše dijalog jer je to put da se reše problemi koji postoje na relaciji Beograd Priština, SkopljeAtina ili unutrašnje ustrojstvo BiH.
Šef makedonske diplomatije Nikola Popovski istakao je da njegova zemlja pridaje veliku važnost svakom koraku suseda na evropskom putu, i da je u tom smislu i za nju veoma bitno da Srbija dobije status kandidata, kao i to što su Crnoj Gori odobreni pregovori o clanstvu. On je takode naglasio da je regionalna saradnja od suštinskog znacaja, i naveo da sve zemlje regiona dele iste vrednosti kada je u pitanju demokratija, sloboda kretanja i vladavina prava.
Ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu smatra da region u okolnostima ekonomske krize treba da ojaca medusobnu saradnju i razvije sopstvene mehanizme za prevazilaženje problema. "Moramo se brinuti o sopstvenim problemima i stvoriti sopstvene mehanizme koji ce nam olakšati da se prikljucimo u EU. Moramo stvoriti stabilnu i jaku jugoistocnu Evropu", porucio je šef turske dilomatije.
I hrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusic takode je porucila da ce se Hrvatska ponašati kao prijatelj zemalja jugoistocne Evrope i zalagati se za njihovo clanstvo u Uniji.
Ambasador Slovenije u Srbiji Franc But je procitao govor šefa slovenacke diplomatije Samuela Žbogara koji je porucio da je upravo regionalna saradnja najbolji nacin da se omoguci stabilan i održivi razvoj, a da je medu prioritetima Slovenije integracija Balkana u EU. "Otvorena pitanja predstavljaju prepreku razvoju dobrosusedskih odnosa i efikasnoj regionalnoj saradnji. Nažalost praksa da se ne razgovara o pitanjima koja su od vitalnog znacaja za svakodnevni život gradana u regionu opstaje", preneo je But.
Zamenik ministra spoljnih poslova Rumunije Bogdan Auresku porucio je da ce njegova zemlja nastaviti da podržava nastavak širenja EU, kao i dodelu statusa kandidata Srbiji.
Pomocnik ministra za multilateralne poslove u Ministarstvu spoljnih poslova BiH Branimir Mandic je istakao da je regionalna saradnja zajednicki imenitelj svih aktivnosti u regionu. I zamenik ministra spoljnih poslova Albanije Selim Belortaja rekao je da njegova zemlja snažno veruje u integraciju celog regiona u EU.
Zamenik ministra spoljnih poslova Bugarske Konstantin Dimitrov rekao je da je saradnja u svim oblastima važna za region, jer samo uz jacanje svojih kapaciteta jugoistocna Evropa može postati kompetitivna na putu u EU. Ambasador Moldavije u Srbiji Jurie Renita je istakao da je za njegovu zemlju regionalna saradnja jedan od glavnih ciljeva koji omogucavaju dostizanje zajednickcog prioriteta cele jugoistocne Evrope, a to je stabilizacija i prosperitet ka punoj integraciju u EU.

LAJČAK: OSTAJU BROJNI IZAZOVI ZA REGION

BEOGRAD, 31. januar 2012. (Beta) Izvršni direktor za Evropu i Centralnu Aziju u Evropskoj službi spoljnih poslova Miroslav Lajčak rekao je danas da su u zemljama regiona reforme sprovedene u skladu sa evropskim normama, ali da ostaju izazovi pre svega u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, pravosuđa i slobode medija.
Lajčak je u Beogradu na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova regiona ukazao da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi ključni za proces približavanja Evropskoj uniji.
On je dodao da bi EU želela da vidi sve partnere iz regiona da se i dalje aktivno angažuju u regionalnoj saradnji i, ako je moguće, intenziviraju svoje aktivnosti u tom pogledu. Lajčak je naglasio da regionalna saradnja može intenzivirati proces evrointegracija.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Hido Biščević, rekao je da u svetlu trenutne ekonomske krize i povezanih političkih procesa u EU perspektiva i dinamika proširenja moraju biti očuvane kako bi se dalje sprovodile reforme i ostvarila stabilnost u regionu. On je pozdravio odluku o primanju Hrvatske u članstvo EU i izrazio nadu da će uspeh Zagreba stimulisati i druge zemlje u regionu da ulože dodatne napore u prevazilaženju preostalih prepreka na putu ka članstvu u Uniji.

BELORTAJA: NA REGIONALNIM SKUPOVIMA DA UČESTUJE I KOSOVO

BEOGRAD, 31. januar 2012. (Beta) Zamenik ministra spoljnih poslova Albanije Selim Belortaja istakao je danas u Beogradu značaj regionalne saradnje i regionalnih foruma, založivši se da na njima učestvuju i predstavnici Kosova.
"Načelo sveobuhvatnosti, bilo je i biće sine kva non za pravičnu i usepšnu regionalnu saradnju. U skladu s preporukama ključnih međunarodnih partnera, nastavljamo da podržavamo učešće Kosova u svim regionalnim organizacijama, inicijativama i centrima, smatrajući ga suštinskim za naše zajedničke izazove", rekao je Belortaja na ministarskom sastanku Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (PSJE).
Belortaja je rekao da bi zemlje u regionu trebalo da budu vođene dugoročnim interesima i pozdravio politiku otvorenih vrata NATOa ka regionu kao "najpravičniju". On je rekao da su Albanija, Crna Gora, Makedonija i Kosovo postigle dogovor da njihovi građani mogu putovati iz jedne u drugu zemlju samo s ličnom kartom, ali da bi taj proces trebalo proširiti na ceo region.
Ukidanje viznog režima sa Srbijom albanski zvaničnik ocenio je kao važan korak ka tom cilju.

TADIC SA VESNOM PUSIC

BEOGRAD, 31. januar 2012. (FoNet) Predsednik Srbije Boris Tadic danas je sa ministrom spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Vesnom Pusic razgovarao o bilateralnim odnosima dve zemlje i saradnji u regionu.
Tokom sastanka bilo je reci i o procesu evropskih integracija regiona, kao i o jacanju ekonomske saradnje Srbije i Hrvatske, saopštila je Tadiceva Pres služba.

TADIC RAZGOVARAO SA DAVUTOGLUOM

BEOGRAD, 31. januar 2012. - Predsednik Srbije Boris Tadic razgovarao je danas u Beogradu sa ministrom inostranih poslova Republike Turske Ahmetom Davutogluom o bilateralnim odnosima i produbljivanju ekonomske saradnje dve zemlje.
Predsednik Tadic i ministar Davutoglu razgovarali su i o unapredenju meduverskog dijaloga i saradnji u regionu, saopštila je Pres služba predsednika Republike.
Davutoglu je u Beogradu ucestvovao na neformalnom sastanaku ministara spoljnih poslova Procesa saradnje u jugoistocnoj Evropi.

TADIC RAZGOVARAO SA DIMASOM

BEOGRAD, 31. januar 2012. (FoNet) Predsednik Srbije Boris Tadic razgovarao je danas sa ministrom spoljnih poslova Grcke Stavrosom Dimasom o bilateralnim odnosima dve zemlje i evropskim integracijama Srbije, saopštila je pres služba predsednika Srbije.
Predsednik Tadic zahvalio je Dimasu na principijelnoj podršci Grcke ocuvanju teritorijalnog integriteta Srbije, kao i evropskim integracijama Srbije.

SRBIJA – KIM - DIJALOG

STEFANOVIĆ I SANINO ZA REŠENJE PROBLEMA DIJALOGOM

BEOGRAD, 31. januar 2012. (Beta) Srbija i Evropska unija "ostaju privrženi" rešavanju svih problema na Kosovu "isključivo kroz dijalog", saopšteno je danas nakon razgovora šefa pregovaračkog tima Vlade Srbije za dijalog s Prištinom Borislava Stefanovića i generalnog direktora Direktorata za proširenje Evropske komisije Stefana Sanina.
"Obe strane se nadaju će o kandidaturi Srbije za članstvo u EU biti odlučeno pozitivno, za šta je dijalog s Prištinom jedan od glavnih uslova", navodi se u saopštenju. Dodaje se da je na sastanku učestvovao i šef Delegacije EU u Beogradu Vensan Dežer. Razgovaralo se o rešenju za predstavljanje Kosova na regionalnim forumima, kao i o sprovođenju dogovora iz Brisela.
Stefanović se juče, takođe u Beogradu, sastao sa Rolfom Micenihom, spoljnopolitičkim portparolom nemačkog SPDa u Bundestagu, s kojim je razgovarao o pitanjima vezanim za dijalog sa Prištinom, kao i evropskim integracijama Srbije. U saopštenju se ne navodi više detalja o tom susretu.

TAHIRI: NEMA PRIBLIŽAVANJA STAVOVA KOSOVA I SRBIJE

PRIŠTINA, 31. januar 2012. (Beta) Šefica pregovaračkog tima Prištine Edita Tahiri izjavila je danas da nema nikakvog pomaka u približavanju stavova Beograda i Prištine o regionalnom predstavljanju Kosova.
Tahiri je, nakon sastanka s posrednikom EU u dijalogu Beograda i Prištine Robertom Kuperom, kazala novinarima da su stavovi Srbije i Kosova "mnogo udaljeni". Tahiri je rekla da Srbija nastavlja da insistira na Rezoluciji 1244 što je za Kosovo neprihvatljivo. Navela je da Kosovo neće odustati od suvereniteta i teritorijalnog integriteta tokom predstavljanja na međunarodnim skupovima.
Tahiri je od Kupera zatražila da se implementiraju svi sporazumi koji su do sada postignuti i optužila Srbiju za neostvarivanje sporazuma i uplitanje u unutrašnje stvari Kosova.
Datum sledeće runde pregovora Beograda i Prištine još nije poznat.

BOGDANOVIC: NEPOTREBNO I ŠTETNO ODRŽAVANJE REFERENDUMA

BEOGRAD, 31. januar (Tanjug) - Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovic izjavio je danas da je održavanje referenduma na severu Kosmeta nepotrebno i štetno, jer smanjuje manevarski prostor vladi i državnom vrhu u dijalogu sa medunarodnom zajednicom.
Bogdanovic je na sednici Odbora za Kosovo i Metohiju rekao da je svaki Srbin protiv kosovskih institucija, da je on licno protiv toga, kao i vlada i svi državni organi. "Da li moramo ponovo da objašsnjavamo da je nebo plavo", upitao je Bogdanovic.
Ministar je podsetio da je nedavno imao sastanak sa predstavnicima cetiri lokalne samouprave na severu Kosova i da je pokušao da im ukaže na posledice takvog cina i ponovio da bi se referendumom smanjio manevarski prostor i potencijal države da se reše problemi u južnoj srpskoj pokrajini.
"Ja bih razumeo insistiranje na referendumu da je neko od predstavnika vlade i institucija države rekao da se gase srpske institucije na severu Kosova", rekao je ministar i istakao da je, naprotiv, situacija takva da se one jacaju i da ih vlada finansira i podržava.
Prema njegovim recima, niko nema pravo da stavlja partijske i ideološke interese ispred državnih i interesa gradana Kosova i Metohije i Srbije. Dodao je da je poznato da pojedine stranke podržavaju održavanje tog referenduma, da neke baziraju kampanju na njegovom održavanju, kao i na tome da Srbija ne dobije status kandidata za clanstvo u EU.
Ministar je istakao da razume neciju proevropsku i antievropsku politiku, ali da ne može da razume neodgovornost prema Srbiji. "Ne mogu da razumem i shvatim neodgovornost i bahatost za nepoštovanje stavova svoje države", zakljucio je Bogdanovic.

BAN KI MUN: TENZIJE UTIČU NA DIJALOG I EU INTEGRACIJE

NJUJORK/BEOGRAD, 1. februar 2012. (Beta) Napeta situacija na severu Kosova umnogome utiče na dijalog Beograda i Prištine i razgovore o evropskoj perspektivi regiona, ocenio je generalni sekretar UN Ban Ki Mun u novom izveštaju o situaciji na Kosovu.
U izveštaju u koji je agencija Beta imala uvid, Ban Ki Mun je izrazio zadovoljstvo zbog obnavljanja dijaloga Beograda i Prištine i postignutih dogovora, ali i zabrinutost zbog sporog napretka u povratku raseljenih i utvrđivanju sudbine nestalih.
Navodi se takođe da još nije jasno da li će referendumu o prihvatanju kosovskih institucija na severu Kosova biti održan. "Delimično kao posledica stavova i akcija Prištine, kosovskih Srba i Beograda, situacija na severu Kosova i dalje je napeta i potencijalno nestabilna, umnogome utičući na sadašnji politički diskurs. To se takođe odražava na dijalog Beogada i Prištine uz posredovanje EU kao i na razgovore o evropskoj perspektivi regiona", ocenjuje Ban Ki Mun u izveštaju koji bi Savet bezbednosti UN trebalo da razmatra 8. februara. U tom smislu se podseća da je Evropski savet 9. decembra odlučio da odloži odluku o davanju statusa Srbiji za članstvo u EU za mart 2012. pri čemu su neke zemlje to vezale za situaciju na severu Kosova.
"Optimističke pretpostavke da bi trajna rešenja mogla da proisteknu iz statusa kvo bez snažne vizije za napredovanje i zajedničkog angažovanja međunarodne zajednice, opovrgava dinamika na terenu posebno na severu Kosova", navodi Ban Ki Mun u izveštaju koji obuhvata period od 16. oktobra 2011. do 15. januara 2012.
Iako su se tenzije smanjile krajem izveštajnog perioda, i dalje sam zabrinut zbog nestabilne situacije koja nosi kontinuirani rizik od provokacija i eskalacije međuetničkih tenzija, ukazuje on.
Istovremeno, dijalog u Briselu uz posredovanje Evropske unije pokazao je da su praktični dogovori za ublažavanje svakodnevnih problema na Kosovu dostižni, ocenio je Ban Ki Mun i pozdravio strane zbog nastavka dijaloga pod teškim okolnostima i zbog ponovno pokazane vere u proces rešavanja problema na miran način.
"Zadovoljan sam nekim pozitivnim rezultatima razgovora iz novembra i decembra i sada je vidljiv napredak u primeni prethodno postignutih dogovora. Sporazum o integraisanom upravljanju prelazima, iako još nije primenjen, predstavlja važan proboj koji može da dovede do potpune normalizacije sitaucije na prelazima na severu i uspostavljanja pune slobode kretanja širom severa", ocenjuje on.
Povodom, kako je naveo, "nedavnih ohrabrujućih signala iz Prištine i Beograda o priznavanju važnosti pozitivne retorike", Ban Ki Mun je pozdravio nedavne izjave lidera u Prištini o potrebi za uspostavljanjem bolje komunikacije sa stanovništvom i liderima na severu Kosova kao i izjave lidera u Beogradu koji ističu potrebu za sveoubhvatnim rešenjem za Kosovo i odbacuju mogućnsot podele po etničkim linijama. "Međunarodna zajednica treba da podrži napore obe strane da pokažu snažno liderstvo u prevazilaženju prepreka u komunikaciji i međuetničkom poverenju", istakao je on.
Ban Ki Mun je, međutim izrazio zabrinutost zbog sporog napretka u dva ključna pitanja povratka raseljenih i utvrđivanja sudbine nestalih. "Nadam se da će članice Saveta bezbednosti pojačati poruke UNMIKa da je vreme za smelost, hrabrost i pragmatizam neophodan za postizanje trajnog mira i stabilnosti", naveo je generalni sekretar UN.
Kad je reč o blokadama na putevima na severu Kosova, podseća se da je nakon incidenta u Jagnjenici predsednik Srbije Boris Tadić pozvao na uklanjanje barikada. Iako se sa tom porukom nisu složili neki lokalni lideri na severu, posebno oni koji pripadaju srpskim opozicionim strankama, ostali su je poslušali, piše u izveštaju.
Uz poruke Beograda i međunarodne zajednice, intervencije UNMIKa na terenu ponovo su pokazale da značajno doprinose ponovnom uspostavljanju slobode kretanja za Kfor na severu Kosova, ocenjuje se u izveštaju i dodaje da se Srbi na severu Kosova i dalje protive da Euleks prevozi kosovsku graničnu policiju i carinike na prelaze Jarinje i Brnjak.
Kad je reč o referendumu o prihvatanju kosovskih institucija koji su vlasti opština na severu Kosova zakazale za 14. i 15. februar, ostaje nejasno da li će on biti održan. Podseća se da se srpska vlada javno protivi održavanju referenduma koji smatra da je nepotreban i izvan ustavnih ovlašćenja opštinskih vlasti, kao i neki kosovski Srbi u centralnom i južnom delu Kosova.
Ban Ki Mun takođe navodi da su prištinski zvaničnici zauzeli pomirljiviju retoriku prema severu, da je kosovski premijer Hašim Tači izrazio spremnost da se sastane sa kosovskim Srbima sa severa i da je za integraciju i primenu Ahtisarijevog plana.
Ostaje ključno da inicijative međunarodnih aktera koji deluju u okviru UN i Rezolucije 1244 budu koordinisane u interesu održanja mira i stabilnosti na Kosovu, istakao je generalni sekretar UN.
U delu izveštaja koji je podneo Euleks, ukazuje se da ta misija namerava da pojača vladavinu prava na severu Kosova koja je ugrožena bezbednosnom situacijom.
Navodi se i da je Klint Vilijamson u oktobru 2011. preuzeo dužnost glavnog tužioca Euleksa i da je odmah posetio Prištinu, Beograd i Tiranu gde je dobio punu podršku za svoj rad.