Daily Survey

Beograd, 01. Mart 2012.

SRBIJA

PREDSEDAVANJE OEBS RAZVOJ ODNOSA SA ŠVAJCARSKOM

BERN, 01. marta (Tanjug) – Srbija I Švajcarska ce blisko saradivati tokom sukcesivnog predsedavanja OEBSom, ciji ce glavni cilj biti ocuvanje bezbednosti I stabilnosti na teritoriji Evrope, kao I intervenisanje u rešavanju konflikata I kriza na evrotlantskom I evroazijskom prostoru, najavili su danas šefovi diplomatija dve zemlje Vuk Jeremic I Didije Burkhalter.
Jeremic I Burkalter potvrdili su posle susreta u Bernu principe saradnje tokom predsedavanja Švjcarske 2014. godine I Srbije 2015. godine I ocenili da ce saradnja u okviru OEBSa doprineti pobojšanju I jacanju sveukupnih bilateralnih odnosa dve zemlje.
Šef švacarska diplomatije je na konferenciji za štampu istakao da je sukcesivno predsedavanje period velikih mogcnosti. “To je prilika za razvoj odnosa naše dve zemlje”, porucio je Burkhalter.
On je naveo da ce u narednom periodu Švajcrska I Srbija blisko I intenzivno saradivati I naglasio da je u zajednickm interesu da se postigne mir I sigurnost na evropskom kontinentu I šire, u prostoru koji OEBS pokriva. “Naš rad ce se bazirati na principima koji su vec zakljuceni izmedu Srbije I Švajcarske krajem prošle godine, a danas I potvrdeni. Najvažniji cilj je bezbednost u Evropi, ali I intervencije u rešavanju konflikata I kriza, poštovanje ljudskih prava I pravne države”, ukazao je Burkhlter isticuci da ce dve zemlje u narednom periodu pripremiti I akcioni plan.
Šef švajcarske diplomatije je istakao I da je OEBS veoma važna organizacija za tu zemlju, a da je prihvatanje zajednicke kandidature znak poverenja 56 država clanica te organizacije. “Predsedavane nosi puno odgovornosti I sigurno nece uvek biti lako. Upravo zato pitanje bezbednosti zauzima veoma važno mesto”, porucio je Burkhalter.
Ministar Jeremic se složio da ce zajednicko predsedavanje otvoriti novu eru u odnosima Srbija I Švajcarske I moguhnost da se dve zemlje bilaterlano povežu bliže I kvalitetnije nego ikad do sada.
“Srbija I Švajcarska su ušle u novu I kvalitetniju fazu bilateralnih odnosa. Bilo je onih na prostoru OEBSa koji su mislili da cemo biti rivali, ali smo mi iz ovoga izašli kao bliski partneri. Ostvarili smo veliki uspeh da predsedavamo u godinama koje su kljucne za evropaltalntski I evroazijski prostor”, rekao je Jeremic. Podsetio je da nijedna zemlja Zapadnog Balkana do sada nije ima priliku da predsedava OEBSom, te da je Srbija prva koja je uopšte podnela kandidaturu I u tome imala uspeha. “To je veliko priznanje I cast za Srbiju I svi treba da budu zadovoljni što je takva vrsta poverenja pokazana jednoj zemlji sa naših prostra”, porucio je Jeremic.
On je naglasio da ce Srbija I Švajcarska blisko saradivati kako bi se omogucio kontinuitet ostvarivanja prioriteta Švajcarske iz 2014 u 2015. godini. “U tom smilsu dogovorili smo se o mehanizmima. Švajcarska I Srbija ce imati zasebne radne timove koji ce blisko saradivati, kao što ce to ciniti I ambasadori dve zemlje pri OEBSu, šefovi diplomatija I svi nadležni organi”, precizirao je ministar.
Clanice OEBSa donele su 10. februara u Becu odluku o zajednickom, sukcesivnom predsedavanju Srbije I Švajcarske tom organizacijom, na cijem celu ce se 2014. godine naci Švajcarska, a godinu dana kasnije Srbije. Sukcesivno predsedavanje je novi model za OEBS, a Švajcarska I Srbija su se usaglasile da blisko saraduju I uspostave zajednicke prioritete tokom dvogodišnjeg predsedavanja.

SRBIJA – EU - KANDIDATURA

DAN ODLUKE

BRISEL, 1. marta (Tanjug) -Lideri zemalja clanica Evropske unije veceras ce, prvog dana zasedanja Saveta EU, odlucivati o statusu Srbije za kandidata za pridruživanje, a u Briselu vlada potpuni konsenzus da je Srbija ispunila sve kriterijume.
Šefovi država i vlada dvadeset sedam clanica okupice se na dvodnevnom zasedanju u cetvrtak popodne, a nakon kratke sednice otici na radnu veceru, na kojoj je status kandidata za Srbiju jedna od tri tacke dnevnog reda.
Ministri ce o Srbiji raspravljati izmedu razmatranja situacije u Evrozoni i diskusiji o proširenju Šengenskog sporazuma. Ocekuje se da rasprava bude kratka, s obzirom na to da sve evropske institucije smatraju da je Srbija u potpunosti ispunila uslove zadate na decembarskom samitu Saveta.
Evropska komisija, koja je još u oktobru prošle godine preporucila status kandidata za Srbiju, je preko svojih najviših funkcionera, predsednika Žoze Manuel Baroza i potpredsenice Ketrin Ešton, u odvojenim izjavama tokom prethodna dva dana porucila da Komisija ostaje pri tom stavu.
Njima se pridružio i izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin, koji ce u cetvrtak, neposredno uoci pocetka samita, predložiti parlamentu rezoluciju u kojoj se preporucuje ne samo da se Srbiji dodeli status kandidata, nego i datum pocetka pregovora o pridruživanju.
Sudeci po dosadašnjim raspravama o rezoluciji u Spoljnopolitickom komitetu EP, ova rezolucija ce biti usvojena ubedljivom vecinom.
I konacno, Savet za opšte poslove, koga cine ministri spoljnih poslova svih zemalja clanica, izjasnio se u utorak jednoglasno u prilog srpske kandidature.
Ostalo je da evropski lideri za vecerom i formalno potvrde status kandidata za Srbiju.

ODBOR EP: SRBIJI KANDIDATURA I ŠTO PRE PREGOVORI O CLANSTVU

BRISEL, 1. marta (Beta)- Evropski parlament (EP) poziva lidere EU (Evropski savet) da odobri Srbiji status kandidata za članstvo u EU i da što pre počnu pregovori o tome, s obzirom na to da je Srbija ispunila sve uslove koje su u decembru 2012. postavili vođi EU.
To se navodi u predlogu rezolucije koji je danas u Briselu usvojio Spoljnopolitički odbor EP, uz usmeni amandman izvestioca za Srbiju Jelka Kacina, u kojem se takođe pozdravljaju ključni dogovori u dijalogu BeogradPriština.
Evropski parlament, ističe se u nacrtu rezolucije, koju u plenumu treba da usvoji parlament EU, smatra da bi, s obzirom na Mišljenje Evropske komisije o napretku Srbije, iz oktobra 2011, pregovori o članstvu s Beogradom "trebalo da počnu što pre, čime bi se pokazala privrženost Evropske unije perspektivi te zemlje za ulazak u EU".
Jer, kako je naglašeno, EP "smatra da su ostvareni ključni prioriteti na koje je Evropska komisija ukazala u Mišljenju, kao i da se nastavljaju reforme u Srbiji.
Prilikom glasanja o konačnom predlogu Rezolucije o procesu evropske integracije Srbije, nije prihvaćen amandman grupe rumunskih poslanika u kojem se "podstiču srpske vlasti da uvedu rumunski jezik u škole u severoistočnoj Srbiji i da obezbede pristup medijima na rumunskom jeziku za tamošnje RumuneVlahe".
Ovi rumunski parlamentarci su takođe tražili da se "rumunski uvede u javni život u gradovima i selima gde živi više od 15 odsto tog stanovništva, kao i da se Rumunskoj pravoslavnoj crkvi dodeli status 'tradicionalne crkve' i njena nadležnost proširi na celu teritoriju Srbije".
Kacin, koji je izradio nacrt rezolucije, saopštio je da će uputiti pismo srpskim vlastima sa sugestijom da se i u "središnjoj Srbiji na isti način kao u Vojvodini zajamči puna zaštita prava manjina", što bi, po njegovim rečima, obuhvatilo i vlašku i bugarsku manjinu.
Evropski parlamentarci, u usvojenom predlogu dokumenta, pozdravljaju napredak Srbije u sprovođenju reformi i stavljaju do znanja da "dalji napredak Srbije u integraciji u Evropsku uniju zavisi od napretka u obezbeđivanju 'merila iz Kopenhagena'", koje je EU utvrdila kad je reč o učvršćenju političke demokratije i funkcionalne tržišne privrede u zemljama koje žele da postanu članice Unije.
S tim u vezi se posebno naglašava potreba jačanja vladavine zakona, poštovanja ljudskih prava, kao i "boljeg delovanja tržišne privrede".
EP traži da svi u regionu budu uključeni u saradnju, a posebno se pozdravlja podrška Srbije i Hrvatske Bosni i Hercegovini, kao i doprinos koji su predsednici Boris Tadić i Ivo Josipović dali jačanju veza Srbije i Hrvatske.
Takođe se pozdravlja to što su srpske vlasti predale pravdi preostale odbegle optuženike Haškog suda, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, uz napomenu da je nužno istražiti koje su "mreže podrške koje su oni imali, posebno u vojnim i civilnim bezbednosnim službama".
Evropski parlamentarci pozdravljaju napredak u borbi protiv korupcije u Srbiji, ističući odluke Ustavnog suda o sprečavanju sukoba interesa na javnim položajima, ali napominju da postoje "povezani interesi političkih stranaka i tajkuna da održe sistemsku korupciju, što je opšti problem u regionu". U predlogu rezolucije se od srpskih vlasti traži jačanje državnih tela za bitku protiv korupcije i podvlači da je "istinska vladavina zakona nužna za privlačenje stranih investicija i brži prelazak ekonomije na slobodno tržište".
"Postojanje monopola s tim u vezi ozbiljno narušava taj prelazak", ocenjuje se u dokumentu EP i poziva vlada u Beogradu da i dalje usvaja mere kako bi se ti monopoli ukinuli, a veće olakšice dale za osnivanje malih i srednjih preduzeća.
Takođe se ukazuje na "mnoge nepravilnosti, posebno u privatizaciji i javnim nabavkama", i traži tačno utvrđivanje javnog vlasništva kako bi se "obezbedilo sigurno i predvidivo poslovanje", a predočava se i nužnost "nastavka restitucije privatne imovine i sprečavanja da privatni interesi otuđe javna dobra".

ODBOR EP :BITAN NAPREDAK U DIJALOGU BEOGRAD-PRIŠTINA

BRISEL, 1. marta (Beta) - Evropski parlament (EP) pozdravlja bitan napredak u dijalogu BeogradPriština i ponovo naglašava da jedino rešenja poštignuta kroz pregovore "mogu trajno otkloniti zategnutosti u regionu", navodi se u predlogu rezolucije o Srbiji koju je danas u Briselu usvojio Spoljnopolitički odbor EP.
EP takođe izražava "ozbiljnu zabrinutost" zbog razvoja na severu Kosova i nasilja u drugoj polovini prošle godine, kaže se u nacrtu Rezolucije EP o evropskoj integraciji Srbije, koju na plenarnom zasedanju treba da usvoji parlament Evropske unije. Parlament u ovom dokumentu "pozdravlja dosad postignute dogovore i poziva srpsku vladu da ih potpuno i neodložno sprovede".
Takođe kao važne prve korake ka primeni dogovora u dijalogu BeogradPriština ocenjuje to što je uredan promet robe omogućen prihvatanjem carinskih pečata, što su srpske vlasti Euleksu dostavile 10.000 kopija matičnih knjiga, kao i što je primena dogovora o slobodi kretanja počela 26. decembra 2011.
U dokumentu EP "pozdravljaju se izjave predsednika (Srbije Borisa) Tadića o neophodnosti uklanjanja barikada, ponovo se traži sloboda prometa lica, robe, ideja i kapitala kao ključna vrednost EU".
Od srpskih vlasti se očekuje da "zajamče da se potpuno uklone preostale barikade, čime bi se obezbedio slobodan pristup prelazima, a srpske vlasti se pozivaju da olakšaju saradnju kosovskih Srba s Euleksom i Kforom kako bi oni u potpunosti mogli da sprovode svoje mandate".
U nacrtu rezolucije EP se naglašava "važnost procesa šire regionalne saradnje, stabilnosti i dinaci postupka koji vodi članstvu" u EU zemalja regiona.

EP: SPREČITI NASRTAJE NA NEZAVISNOST MEDIJA U SRBIJI

BRISEL, 1. marta (Beta)- Evropski parlament (EP) je zabrinut zbog pokušaja nadzora i uplitanja u medije u Srbiji i traži od srpskih vlasti da zajamče "nezavisnost sredstava informisanja od političkih pritisaka i drugih upliva".
To se navodi u predlogu rezolucije koji je u četvrtak u Briselu usvojio Spoljnopolitički odbor EP, a u kojem se "ukazuje na to da su snažni i nezavisni mediji nužan sastavni deo demokratskog poretka i, s tim u vezi, pozdravlja usvajanje Medijske strategije vlade Srbije".
U dokumentu je, takođe, pohvaljen Akcioni plan srpskih vlasti za primenu te Strategije, "kao i planirano povlačenje države iz medijskog vlasništva".
U nacrtu Rezolucije o evropskoj integraciji Srbije koju treba da usvoji Evropski p[arlament, takođe se predočava "zabrinutost zbog pretnji srpskim novinarima" i poziva na "snažnu istragu tih pretnji kako bi se novinarima omogućilo da u bezbednim uslovima svoj rad obavljaju efikasno i bez potrebe za samocenzurom".

KACIN: REZOLUCIJA EP POZITIVAN SIGNAL ZA LIDERE EU

BRISEL, 1. marta (Beta)- Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izrazio je očekivanje da će Rezolucija o evropskoj integraciji Srbije, usvojena u Spoljnopolitičkom odboru EP, biti pozitivan signal za sve lidere EU, uključujući i rumunskog, koji danas treba da odobre kandidaturu Srbije za članstvo u EU.
"Jasno je da Srbija ima velikog prijatelja u Evropskom parlamentu, koji je danas još jednom uputio pozitivan signal Beogradu, ali i Savetu EU koji danas formalno treba da donese odluku o dodeli statusa kandidata Srbiji", rekao je Kacin posle usvajanja nacrta rezolucije u spoljnopolitičkom odboru EP.
Kako je saopšteno iz njegovog kabineta, Kacin je rekao da je danas poslata i "jasna poruka predstavniku Rumunije na Savetu EU da bude konstruktivan i podrži kandidaturu Srbije". On je dodao da se od Srbije očekuje da "nivo i kvalitet i zaštite manjina u Vojvodini proširi i na centralnu Srbiju".

BILT SE NADA POČETKU PREGOVORA O ČLANSTVU DO KRAJA GODINE

BEOGRAD, 29. februara (Beta)- Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt izrazio je nadu da će Srbija do kraja godine, ne samo dobiti datum početka pregovora za članstvo u Evropskoj uniji, već i da će početi pregovore.
Bilt je u intervjuu za sutrašnju Politiku rekao da "podela Kosova ne dolazi u obzir".
Upitan da li će ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova biti uslov za početak pristupnih pregovora, Bilt je rekao da ne zna. Dodao je da nije problem što država Srbija šalje novac na sever Kosova, ali da se postavlja pitanje tih transkacija.
Bilt je rekao da stav Rumunije oko dodeljivanja statusa kandidata Srbiji, zbog problema s vlaškom manjinom, "nije ništa novo".
"Novo je za javnost u Srbiji, ali je to ovde uobičajeno. Sećam se vremena kada sam bio premijer Švedske i u to u vreme je Švedska pregovarala o ulasku u EU tako da sam sve vreme provodio obilazeći Evropu kako bih osigurao svaki pojedinačni korak na tom putu", rekao je on.
Šef švedske diplomatije rekao je i da Kosovo nije "uslov svih uslova" za Srbiju, već da se odnosi s Kosovom razmatraju u kategoriji dobrosusedskih odnosa.
"Kako god definisali Kosovo, u interesu Srbije je da postoji stabilnost sa i u okviru Kosova", rekao je on.

DEŽER: OCEKUJEMO DOBRE VESTI IZ BRISELA

BEOGRAD, 1. marta (Tanjug) - Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer izjavio je da ocekuje dobre vesti iz Brisela, gde bi veceras, na zasedanju Saveta Eu trebalo da bude doneta odluka o statusu kandidata za Srbiju.
Ocekujem dobre vesti. To ce dati vetar u leda sledecem koraku Srbije na putu evrointegracija, a to su pregovori, rekao je Dežer i dodao da ce tu vest i on proslaviti.
Šef delegacije EU otvorio je zajedno sa ministrom prosvete i nauke Žarkom Obradovicem konferencijui "Dobre prakse i partnerstva kljuc efikasnog, kvalitetnog i pravednog orbrazovanja".
Dežer je na konferenciji ocenio da je Srbija u poslednjih nekoliko godina ostvarila brojne pomake u obrazovnom sistemu nakon reformi i da sledi sprovodenje dogovorenog.
"U Srbji smo pratili sistem obrazovanja i naši prioreti su se odnosil na cetiri oblasti za ciji smo razvoj uložili 61 milion evra", kazao je Dežer i dodao da je postignuto je nekoliko važnih koraka kada je u pitanju zakon u toj oblasti, modernizacija nastave, inkluzija...
Prema njegovim recima, obezbedivanje kvalitetnog obrazovanja u Srbiji je od velikog interesa i za EU.

SRBIJA – KiM - EU

STEFANOVIĆ: PREGOVORI SA EU NISU VEZANI ZA STATUS KOSOVA

NOVI SAD, 1. marta (Beta)- Šef tima Vlade Srbije za dijalog sa Kosovom Borislav Stefanović izjavio je danas u Novom Sadu da određivanje datuma za početak pregovora sa Evropskom unijom o prijemu Srbije nije uslovljeno pitanjem statusa Kosova.
"Pitanje statusa Kosova jasno je definisano Ustavom Srbije. Niti će iko da traži promenu naše državne i nacionalne pozicije, niti bismo mi to prihvatili", rekao je Stefanović novinarima uoči okruglog stola "Zapadni Balkan između krize i evropske perspektive". Dodao je da je pitanje datuma za početak pregovora vezano za "neke druge stvari, koje su svakako vezane za kosovsko pitanje", ali nije precizirao o čemu je reč.
Stefanović je naveo da problemi koje će morati da se reše nisu povezani samo sa sprovođenjem reformi "koje su dobile najvišu ocenu i zeleno svetlo od evropskih organa", nego i sa rešavanjem konkretnih problema sa Kosovom koji se tiču života ljudi. "Ono što smo već počeli da radimo na tom planu, nastavićemo i dalje. I ta pitanja moraće da se reševaju jer problemi neće nestati. Koja god vlada da bude u Srbiji moraće da se bavi tim stvarima, a za to će imati pun legitimitet nakon predstojećih izbora", kazao je Stefanović.
Ocenio je da je odobravanje statusa kandidata za prijem u EU izuzetno važan korak u procesu evrointegracija, a početak pregovora o prijemu biće konačna potvrda ulaska Srbije u Uniju u narednom periodu. On veruje da će ove godine biti utvrđen datum početka pregovora i da je siguran da će Srbija "biti u punom kapacitetu" da odgovori tom "administrativnom, tehničkom, ali i političkom izazovu".
Prema njegovim rečima, sporazum Beograda i Prištine ne prejudicira status Kosova: linija između Kosova i Srbije biće administrativnog karaktera, bez odlika državne granice, ali kontrola mora da postoji.
"Kosovo je posebna carinska teritorija odlukom UNMIKa koju je potvrdio i Savet bezbednosti UN. Prema tome, ne može da ne postoji nikakva carinska kontrola, ali ona će biti takva da ne prejudicira status i ne potvrđuje državnost", rekao je on. Smatra da je važno da se otvore dva prelaza na severu Kosova koja su bila u blokadi, i da će Srbija raditi na tome.

EŠTON: CEO REGION PRIBLIŽITI EVROPSKOJ UNIJI

BRISEL1. marta (Tanjug)- Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izjavila je danas u Briselu, nakon susreta sa kosovskim premijerom Hašimom Tacijem, da je glavni cilj dijaloga Beograda i Prištine da se Srbija i Kosovo, kao i ceo region Zapadnog Balkana, približe EU.
"Pre samo desetak dana ovde je postignut istorijski sporazum o regionalnom predstavljanju i kontroli prelaza", rekla je Eštonova u kratkom obracanju novinarima posle susreta sa Tacijem i dodala da je to "veliki korak napred". "Cilj je da se dve strane približe EU, uspostave saradnju i, što je najvažnije, da se poboljšaju uslovi života za stanovništvo", rekla je Ešton i naglasila da je prevazilaženje istorijskih podela i strahova putem saradnje evropski put kojim bi sve zemlje regiona trebalo da krenu.
Ona je izrazila uverenje da ce uskoro poceti rad na studiji izvodljivosti za Kosovo.
"Pred vama je još uvek dug put, ali ste upravo prešli važnu deonicu", rekla je Eštonova obracajuci se kosovskom premijeru.
Taci je izjavio da je buducnost Kosova i Srbije, kao i svih zemalja u regionu u EU i NATO, i saglasio se da je postizanje sporazuma sa Beogradom bio dogadaj od kljucne važnosti. "Bio je to težak korak zbog tereta prošlosti, ali je bio neophodan radi zajednicke evropske perspektive", rekao je on.
Taci ce se kasnije danas sastati i sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom.