Daily Survey

Beograd, 06. Mart 2012.

SRBIJA - EKONOMIJA

TADIC: POSLE OVOGA GRAĐANI DA IMAJU VIŠE POVERENJA U SVOJU DRŽAVU

ŽENEVA, 6. marta 2012. (Tanjug) Na sajmu automobila u Ženevi danas je premijerno predstavljen novi "Fiatov" model automobila 500L, koji ce biti proizvoden u fabrici kompanije "Fiat automobili Srbija" u Kragujevcu. Dva automobila su se pred prisutnima pojavila tako što su izronila iz bine koja se otvorila kao školjka, a voditelj programa je rekao da je "model 500 kao espreso, a 500l kao kapucino".
"U espresu covek uživa sam, a uživanje u kapucinu deli sa ljudima koje voli", rekao je predstavnik "Fiata". Predsednik Tadic izjavio je, na salonu automobila u Ženevi, da je premijerom modela fijat500L, koji ce biti proizvoden u Kragujevcu, promovisan ne samo taj "Fijatov" model vec i Srbija. Tadic je novinarima rekao da je njegov prvi utisak izvanredan i istakao da je Srbija od danas "novistari proizvodac automobila".
"Ovaj model ce biti prodavan i u Evropi i u SAD. Gradani posle ovoga mogu da imaju više poverenja u svoju državu. Ovo je pre svega uspeh gradana Srbije", porucio je Tadic.
On je precizirao da ce proizvodnja modela 500L za Srbiju znaciti povecanje bruto domaceg proizvoda i izvoza za jednu i po milijardu evra.
Povecanjem izvoza i BDPa ce se, kako je objasnio, poboljšati i finansijski rejting i stabilnost zemlje.
"Kad bismo imali deset ovakvih investicija, Srbija bi bila potpuno drugacija zemlja i zato nastavljamo. Danas cemo u Ženevi razgovarati i sa drugim poznatim proizvodacima automobila", rekao je Tadic.
On je dodao da su u toku razgovori predstavnika Srbije sa proizvodacima autodelova iz Južne Koreje, Japana, Italije i Nemacke.
Tadic je kazao da je u današnjem razgovoru sa predsednikom "Fijata" Serdom Markioneom bilo reci i o svetskoj krizi, i da je zakljuceno da ce radnici "Fijata" u Srbiji, kao i bilo gde u svetu, za svoja radna mesta morati da se bore kvalitetnim radom.
Markione je predsedniku Srbije kazao da proizvodnjom u Kragujevcu "Fijat" želi da postane konkurentniji na svetskom tržištu.
Ceremoniji predstavljanja modela su, osim predsednika Tadica, prisustvovali ministar ekonomije Nebojša Ciric, gradonacelnik Kragujevca Verko Stevanovic, bivši ministar ekonomije Mladan Dinkic i ambasador u Švajcarskoj Milan St. Protic.
Kompanija "FijatKrajsler" je pocetkom februara saopštila da ce pocetna cena fijata500L biti oko 16.000 evra, i da ce se proizvoditi u dve benzinske verzije i jednoj s dizel motorom.
Kako je precizirano, benzinske verzije su dvocilindricni "tviner" od 0,9 litara i 1,4 litra, dok ce dizel biti od 1,3 litra (multidžet II).
Automobil fijat 500L ima pet sedišta, dugacak je 4,14 metara, širok 1,78, a visok 1,66 metara i po karakteristikama kabine podseca na model "600 multipla".

CVETKOVIC: PRIORITET VLADE JE ŠTEDNJA

KOPAONIK, 6. marta 2012. (Tanjug) Premijer Srbije Mirko Cvetkovic porucio je danas da vlada mora da se pridržava mera štednje, imajuci u vidu okolnosti u kojima posluje privreda u našoj zemlji.
"Vlada mora da pristupi merama štednje, da se držimo zadatog deficita budžeta, imajuci u vidu da njegov rebalans ne možemo napraviti jer se nalazimo pred izborima", rekao je Cvetkovic na Kopaonik bznis forumu i dodao sa su sve sugestije sa sa tog skupa dobrodošle u kreiranju ekonomske politike vlade.
Cvetkovic je ukazao da su za ovu godinu smanjene projekcije privrednog rasta, pa je tako nova prognoza da ce rast biti izmedu nula i 0,5 odsto, što ce usloviti da se obavi rebalans budžeta.
Na Kopaoniku je danas poceo 19. Biznis forum od koga se ocekuje da ponudi moguca rešenja za brojne poteškoce sa kojima je suocena srpska ekonomija u vreme globalne krize ali i niza domacih neizvesnosti. Kako je najavljeno, ucesnicima foruma ce se obratiti i guverner Narodne banke Dejan Šoškic, dolazak potvrdili i potpredsednica vlade Verica Kalanovic i ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrovic.

BEZ DODATNIH SREDSTAVA IZ IPA FONDA DO 2014.

BEOGRAD, 6. marta 2012. (Beta) U narednih godinu i po Srbija neće moći da očekuje dodatna sredstva iz pretpristupnih fondova EU (IPA) jer je budžet definisan za period 2007-2013, rekao je zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Ognjen Mirić.
Za Srbiju je iz IPA fondova u ovom periodu namenjeno 1,4 milijardi evra, dok je ceo IPA budžet za zemlje kandidate i potencijalne kandidate 11,4 milijardi evra, kazao je Mirić na javnom slušanju "Korišcenje pretpristupnih fondova EUâ?ť u Skupštini Srbije.
Srbija je do dobijanja statusa kandidata imala pravo da koristi samo dve komponente iz IPA fondova, za pomoć tranziciji i za prekograničnu saradnju dok će kao kandidat moći da koristi i preostale tri komponente za regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj.
Mirić je rekao da bi Srbija mogla da očekuje više novca od 2014. jer EU trenutno pregovara sa članicama o budžetu za period od 2014. do 2020. godine.
On je istakao da je, uz status kandidata, dodatni uslov za korišćenje preostale tri komponente da Srbija uspostavi decentralizovani sistem upravljanja.
Kako je rekao, taj sistem podrazumeva prenošenje ovlasćenja sa EU na Vladu Srbije u raspisivanju javnih nabavki i kontroli trošenja novca.
On je istakao da je planirano da Srbija od EU dobije akreditaciju za ovaj sistem do kraja godine, ali je dodao da je "realnije da zbog izbora i formiranja ministastava nove vlade to bude 2013. godine".
Srbija do sada iz IPA fondova nije iskoristila samo 1,5 miliona evra sto je manje od 1,5 odsto IPA budžeta koji je Srbija dobila za period 2007 2013, kazao je on. Mirić je istakao da Srbiju očekuju brojni izazovi u budućem korišćenju novca iz pretpristupnih fondova.

SRBIJA - EU

TADIĆ ZAHVALIO BORISOVU

SOFIJA/BEOGRAD, 5. marta 2012. (Beta) Predsednik Tadić zahvalio je bugarskom premijeru Bojku Borisovu na principijelnom stavu i podršci odluke da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, saopštila je pres služba bugarske vlade, prenosi agencija BTA.
Tadić je sa Bojkovim razgovarao telefonom i zahvalio mu na podršci Bugarske za kandidaturu Srbije, na prošlonedeljnom samitu EU u Briselu, potvrđeno je agenciji Beta u pres službi predsednika Srbije.
Borisov je, prenose bugarski mediji, izrazio spremnost Bugarske da Srbiji tokom pristupnih pregovora sa EU pruži političku i stručnu podršku i pomoć.

DELEVIĆ: DA JE U EU, SRBIJA BI DOBIJALA 1,4 MILIJARDI EVRA GODIŠNJE

BEOGRAD, 6. marta 2012. (Beta) Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević izjavila je danas da bi Srbija, da je članica Evropske unije, godišnje dobijala oko 1,4 milijarde evra iz evropskih fondova.
Ona je na javnom slušanju "Korišćenje pretpristupnih fondova EU (IPA)" u Skupštini Srbije rekla da je status kandidata potvrda pravca u kome ide Srbije, a da će se novac koji dobija povećavati kako se država bude približavala EU.
Milica Delević rekla je da je Srbija od početka tranzicije od EU, bilo iz pretpristupnih fondova ili od pojedinačnih zemlja donatora, dobila oko 3,5 miljardi evra.
"Taj novac je otišao u obrazovanje, lokalni razvoj, poljoprivredu, infrastrukturu, konkretne projekte uz pomoć kojih su ljudi mogli da vide poboljsanje života", kazala je Delevićeva.
Ona je navela da je Bugarska kao članica EU, u budzetskom periodu od 2007. do 2013, dobila sedam milijardi evra iz strukturnih fondova, a ta pomoć može, kako je navela, dostići oko četiri odsto BDP.
"To bi, u slučaju Srbije, iznosilo oko 1,4 milijardi evra godišnje", kazala je Milica Delević.
Ona je navela da novac koji Srbija dobija predstavlja dodatnu motivaciju jer pomaže da se u zemlji sprovedu reforme koje bi se, kako je navela, i inače sprovodile kako bi se menjao način na koji funkcioniše srpsko društvo.
"Srpsko društvo se dosta promenilo, a najveće promene nam predstoje kad počne proces pregovora", kazala je Milica Delević.

EU: NOVI PROGRAMI ZA SRBIJU, ALI NE I VIŠE SREDSTAVA

BRISEL, 6. marta 2012. (Beta) Srbija je dobijanjem statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji uključena u još tri od pet komponenti IPA programa za pripremni proces, ali će tek od 2014. moći da računa na šezdesetak miliona evra više bespovratnih sredstava koje može povući iz tog fonda.
Prema informacijama koje je agencija Beta dobila u Evropskoj komisiji u Briselu, sredstva za još tri komponente IPA u koje je sad uključena, Srbija će dobiti preraspodelom iz postojećih fondova predviđenih za nju u već određenim komponentama I i II.
Srbija je bila uključena u samo dve komponente IPA, a to su podrška tranziciji i izgradnji institucija, i za prekograničnu saradnju, za šta je bespovratno dobijala oko 200 miliona evra godišnje, a za 2013. predviđeno je 214,7 miliona evra.
Uz status kandidata za članstvo, Srbiji se sada otvaraju i IPA komponente III, IV i V.
To su regionalni razvoj, ljudski resursi (uključujući obrazovanje i socijalno ugrađivanje) i razvoj seoskih područja, kao i prvenstveno ključno važna poljoprivreda, koja je, i prema procenama Evropske komisije, važna razvojna i izvozna privredna grana Srbije, s moćnim komparativnim prednostima.
U Evropskoj komisiji se radi na izvesnom preobražaju programa IPA od 2014. godine, kad kreće iduće budžetsko sedmogodišnje razdoblje finansiranja strukturnih i drugih reformi političkog, ekonomskog i društvenog preobražaja zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU.
Kako sada stvari stoje, od dobijanja statusa kandidata Srbija može koristiti postojeća sredstva za svih pet komponenti IPA, uz nužne temeljito pripremljene odgovarajuce projekte, i to tek pošto usvoji i počne da sprovodi Decentralizovani sistem upravljanja.
To znači da vlada Srbije treba da uspostavi za to nadležno telo, kao i da se zvaničnici u tom telu obuče da upravljaju dobijenim sredstvima, što inače trenutno radi Delegacija EU u Beogradu.
Povećanje IPA od 30 odsto za Srbiju predviđeno je usvajanjem budžeta EU za razdoblje 20142020, što znači da će u tom periodu godišnja suma nepovratnih sredstava biti 260 miliona evra za svih pet komponenti.
Vlada u Beogradu moći će efektivno ta sredstva da kroz projekte usmerava kada se usvoji Decentralizovani sistem upravljanja.
To je vrlo zahtevan poduhvat, ali je od dugoročne koristi zato što se time Srbija priprema za korišćenje strukturnih fondova koje koriste članice EU, a moći će da dobija sredstva za neke vidove projekata koji do sada nisu mogli da se finansiraju evropskim novcem.
Reč je, pored ostalog, o podršci poljoprivrednicima, malim i srednjim peduzećima i izgradnji infrastrukture. Zasad nema znakova da bi sredstva EU za temeljite promene i pripremu novih članica sa Zapadnog Balkana od 2014. mogla biti osetnije uvećana, uključujući povlačenja novca iz strukturnih i kohezionih fondova Unije.
Ta sredstva su desetostruko veća od IPA, a bivaju dostupna tek kad neka država kandidat potpiše sporazum i postane članica EU.
Time bi se iz raspoloživih, ne novih sredstava, mnogo brže i bolje zemljakandidat pripremila za ono što je najbitnije da po političkoj demokratiji, sposobnosti državne uprave i konkurentnosti privrede bude u stanju da se kao partner ravnopravno uključi u sve politike i sistem odlučivanja EU.
To je svojevremeno predložila Srbija i dobila podršku tri komesara Evropske komisije, o tome se ozbiljno razmišljalo u krugovima Komisije u Briselu, ali zasad opipljivijih poteza još nema.

KAMERON: ZA SRBIJU MOGUĆE SKORO POČINJANJE PREGOVORA S EU

LONDON, 6. marta 2012. (Beta) Britanski premijer Dejvid Kameron izrazio je zadovoljstvo što je Evropski savet Srbiji dao status kandidata za članstvo u Uniji i ocenio da je moguće i da Srbija uskoro počne pristupne pregovore.
"Ima još toga da se uradi ali, ako Srbija nastavi na sadašnjem putu nema razloga zašto ne bi bilo moguće uskoro početi pregovore o pristupanju EU", rekao je Kameron u jučerašnjem obraćanju u Donjem domu britanskog parlamenta, navodi se na njegovom vebsajtu.
Kameron je istakao da je Britanija uvek snažno podržavala proširenje Evropske unije, od istočne Evrope do zemalja Zapadnog Balkana, i da je ta politka pokazala uspeh time što je učvrstila podršku za demokratiju i ljudska prava širom kontinenta.
Britanski premijer je takođe naglasio da ne sumnja da odluka o dodelivanju statusa kandidata Srbiji ne bi bila moguća bez "hrabrog vođstva" predsednika Borisa Tadića.
"On je taj koji je osigurao hapšenje Ratka Mladića i time zatvaranje najtamnijih poglavlja u srpskoj istoriji, i on je taj koji je doneo hrabru odluku da uđe u dijalog sa Kosovom", rekao je Kameron.
On je takođe pohvalio vođstvo kosovskog premijera Hašima Tačija i to što je Tači bio spreman da uđe u "konstruktivan dijalog sa Srbijom". Rekao je da je ispravno što je Evropska komisija nagradila takvo ponašanje početkom procesa koji može da dovede do novog ugovora između EU i Kosova.

LIDINGTON: SNAŽNO OHRABRITI SRBIJU NA PUTU KA EU

LONDON, 6. marta 2012. (Tanjug) Srbija je potvrdila volju da ide evropskim putem i to treba snažno ohrabriti jer taj put nije ni kratak ni lak, napisao je britanski ministar za evropska pitanja Dejvid Lidington na svom blogu na sajtu Forin ofisa, povodom davanja Srbiji statusa kandidata za ulazak u Evropsku uniju.
On je rekao da ce Britanija nastaviti da nudi Srbiji svoju pomoc i podršku. Pri tom, kako je istakao, Srbiju ceka dosta toga da uradi.
"Sledeci korak za Srbiju na putu za EU, zapocinjanje pristupnih pregovora, zavisi od daljeg unapredenja odnosa sa Kosovom, što je prioritet sa stanovišta Ujedinjenog kraljevstva. I kad ti pregovori jednom pocnu, Srbija ce morati teško da radi da ispuni stroge uslove za clanstvo", rekao je.
Poseban izazov, nastavio je on, bice borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, ocenio je u svom komentaru Dejvid Lidington, podstaknut prošlonedeljenim dešavanjima u Briselu.
On je kazao da se Evropska unija suocava sa sopstvenim unutrašnjim izazovima, medutim da "to ne treba da nas odvuce od cinjenice da je clanstvo u EU zamajac za stabilnost, bezbednost i napredak".
"Nadam se da Srbija može da izade iz konflikta i preduzme odlucne korake neophodne da ostvari svoje evropske ambicije. Mi cemo nastaviti da nudimo Srbiji našu pomoc i podršku", napisao je na blogu britanski ministar za evropska pitanja.

EK: MAPA SRBIJE BEZ KOSOVA TEHNICKA GREŠKA

BRISEL, 6. marta 2012. (Tanjug) Stav Evropske komisije o statusu Kosova je i dalje neutralan, a mapa na portalu Evropske unije na kojoj je Srbija prikazana bez Kosova je tehnicka greška, porucuju iz Brisela. Mapa Srbije bez Kosova na portalu EU je greška, i vec se radi na njenom ispravljanju, rekao je Tanjugu funkcioner Evropske komisije koji je insistirao na anonimnosti.
On je odlucno odbacio optužbe koje su se mogle cuti iz Beograda da je u pitanju politicka poruka da Srbija, nakon što je postala kandidat za pridruživanje, mora da se odrekne Kosova.
"Naš stav se nije promenio i dalje smo statsno neutralni kad je rec o Kosovu", izjavio je on.
Tanjugov sagovornik je objasnio da je grešku napravila tehnicka služba koja se bavi održavanjem stranice, i da je pomenuta mapa mesecima stajala na sajtu pre nego što je greška uocena.
Na istoj internet stranici, Srbija je svrstana medu "ostale zemlje" umesto medu kandidate za clanstvo u EU. "Na sajtu Komisije smo vec oznacili Srbiju kao zemlju kandidata, ali glavni portal EU je iz tehnickih razloga nešto teže osvežiti", objasnio je on, i dodao da su u toku radovi na izmeni stranice.

KiM

VOA: ISHITREN POTEZ PRIŠTINE UGROZIO BI BEZBEDNOST U REGIONU

BEOGRAD, 5. marta 2012. (Beta) Direktor Vojnoobaveštajne agencije (VOA) Dragan Vladisavljević ocenio je da bi eventualni "ishitreni potez" Prištine u ostvarivanju njenih maksimalističkih ciljeva mogao ozbiljno da ugrozi bezbednost na Kosovu i regionu.
Vladisavljević je za sutrašnje izdanje Vecernjih novosti rekao da stranke i pokreti u pokrajini koji se protive dijalogu Beograda i Prištine ili zalažu za teritorijalno ujedinjenje svih Albanaca u regionu mogu da izazovu nove incidenate.
"Na političkoj sceni u pokrajini jačaju stranke i pokreti koji su isključivi, protive se dijalogu Beograda i Prištine ili se zalažu za teritorijalno ujedinjenje svih Albanaca u regionu. Takve tendencije mogu da dovedu do novih incidenata", rekao je Vladisavljević.
Upitan koje su najopasnije ekstremističke grupe na Kosovu, Vladisavljević je rekao da posebno zabrinjava porast broja religijskih ekstremista, koji su, kako je naveo, spremni da se za ostvarivanje svojih radikalnih ideja bore i nasilnim sredstvima.
Vladisavljević je, na pitanje koliko Srbiji preti opasnost od etničkog i verskog ekstremizma, rekao da VOA te oblike ekstremizma prati kao regionalnu pojavu.
"Srbija je uspela da očuva svoju etničku i versku raznolikost. Nažalost, mnogobrojni ekstremisti upravo u toj činjenici traže mogućnost za jačanje uticaja... U promovisanju krajnje konzervativnih shvatanja, ekstremisti su spremni da pribegnu i nasilju", kazao je Vladisavljević.
Prema njegovim rečima, ključne bezbednosne pretnje u regionu su svi oblici ekstremizma, organizovani kriminal, proliferacija naoružanja i vojne opreme i opasnih materijala, migracije i terorizam.

REDŽEPI TRAŽI POMOĆ EU ZA REŠENJE NA SEVERU

PRIŠTINA, 6. marta 2012. (Beta) Ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redžepi zatražio je pomoć Evropske unije kako bi se rešio problem severa, naseljenog srpskim stanovništvom koje odbija da prizna kosovske institucije, preneo je danas prištinski dnevnik Koha ditore.
Redžepi je pred Komisijom za evropske integracije Skupštine Kosova dodao da je za delovanje kosovskih institucija na severu neophodna koordinacija sa međunarodnim faktorom.
"Vlada Kosova očekuje od Evropske unije da izvrši pritisak na Srbiju radi rešavanja najvećeg problema u zemlji stanja na severu", rekao je ministar.
Prema njegovim rečima, sever Kosova, gde institucije Prištine i dalje ne funkcionišu, izazov je za kosovsku vladu koji može da bude prevaziđen samo u koordinaciji sa međunarodnim faktorom.
"Daleko od toga da možemo da kažemo da smo zadovoljni stanjem na severu, ali čekamo da EU izvrši pritisak na Srbiju", rekao je Redžepi.
Kosovski ministar je govorio i o rastu šverca na severu Kosova, ocenivši da je bio u porastu tokom zime. "Tokom leta i jeseni je bilo mnogo sporednih puteva (na severu Kosova)čiju je kontrolu duž zelene linije preuzeo Kfor, a kosovska policija, pogranična policija i carinici sa fitosanitarnom kontrolom, starali su se samo o graničnom prelazu. Zelenu liniju i dalje kontroliše Kfor na tom delu", rekao je Redžepi.

SELJIMI : KRAJ SRPSKIH INSTITUCIJA USLOV ZA PRIMENU AHTISARIJA

PRIŠTINA, 5. marta 2012. (Beta) Vlada Kosova veruje da je zatvaranje institucija Srbije na severu Kosova osnov za primenu Ahtisarijevog plana koji manjinama treba da obezbedi najšira prava, izjavio je danas zamenik ministra spoljnih poslova Kosova Petrit Seljimi.
U izjavi za agenciju Beta, Seljimi je srpske institucije na severu Kosova nazvao paralelnim i ilegalnim. Prema njegovim rečima, zatvaranje paralelnih institucija na severu Kosova je osnovni stub u primeni Ahtisarijevog plana koji manjinama treba da obezbediti široka prava uključujući i političko predstavljanje na centralnom nivou.
"Verujemo da je puna primena Ahtisarijevog plana, uključujući i sever Kosova, najbolji i jedini korak u procesu njegove potpune primene i obezbeđivanja garantovanih prava za pripadnike svih zajednica", rekao je Seljimi povodom zatehva Evropske komisije da Priština izradi "sveobuhvatan, dugoročni program za sever Kosova", Prema njegovim rečima, Vlada Kosova je posvećena pružanju pune podrške i svega neophodnog za sprovođenje plana Athisarija kako bi manjine dobile široka prava i visok stepen decentralizovane političke vlasti poput zagarantovanih političkih predstavnika na centralnom nivou.
Seljimi je, takođe, naveo da su sada napori Vlade Kosova usmereni na realizaciju dogovora postignutih u Briselu, u dijalogu, kako bi svi njegovi delovi imali što širu primenu na terenu.

HODŽAJ: CRNOGORCI USKORO U USTAVU KOSOVA

PODGORICA, 5. marta 2012. (Beta) Ministar spoljnih poslova Kosova Enver Hodžaj obavestio je danas vlasti u Podgorici da je stupio na snagu zakon koji otvara put za ustavno priznanje crnogorske nacionalne zajednice i njihovu zastupljenost u parlamentu Kosova.
Hodzaj je poslao pismo šefu crnogorske diplomaije Milanu Roćenu o aktivnostima koje vlasti u Prištini preduzimaju na priznanju Crnogorske nacionalne zajednice, što je uslov Podgorice za razmenu ambasadora, saopštilo je crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova.
Hodžaj je naveo da je Zakon o zaštiti i promovisanju prava zajednica stupio na snagu 15. januara i da je on osnova za ustavne promene kojima će crnogorska nacionalna zajednica postati "ustavna kategorija" na Kosovu i biti predstavljena jednim poslanikom u kosovskoj skupštini.
Ustav će biti promenjen 2012. godine, naveo je Hodžaj u pismu.
Kosovski ministar je prilikom posete Podgorici, u januaru 2012. godine, najavio da bi ustavne promene kojima se reguliše status crnogorske nacionalne zajednice trebalo da budu usvojene u martu.
Crnogorska nacionalna zajednica imaće dva predstavnika u Konsultativnom veću zajednica i jednog poslanika u Skupštini Kosova, naveo je Hodžaj.