Daily Survey

Beograd, 07. Mart 2012.

SRBIJA - EKONOMIJA

TADIĆ I MARKIONE: SARADNJA NA OBOSTRANU KORIST

ŽENEVA, 6. marta 2012. (Beta) Predsednik Fijata Serđo Markione i predsednik Srbije Boris Tadić ocenili su danas u Ženevi da novi model "fijat 500L" ukazuje na značaj saradnje te italijanske kompanije i Srbije na obostranu ekonomsku korist.
"Ovo je početak zanačajnog izvoznog programa u Srbiji", rekao je Markione na konferenciji za novinare u Ženevi i dodao da je "fijat 500L" izvoziti pvo u zemlje u EU a potom u SAD.
Markione je kazao da je novi model "svedočanstvo kontruktivnog dijaloga" i da je time proširena aktuelna ponuda Fijata. Prvi čovek Fijata podsetio je da u Kragujevcu postoji "duga i ponosna tradicija u proizvodnji atutomobila".
Predsednik italijanske kompanije citirao je pisca Ivu Andrića o značaju mostova koji povezuju ljude i ukazao da je novi Fijatov model most koji spaja italijansku kompaniju i srpski narod na obostranu ekonomsku korist. Predsednik Tadić rekao je da je "fijat 500l" novi početak saradnje između italijanske kompanije i Srbije i ocenio da je u prošlosti ta saradnja bila od obostrane koristi.
"Mnogo Srbi misle da je Fijat ne samo italijanska nego i srpska komanija i ovo je kristalno jasan pokazatelj toga", rekao je Tadić.
Srpski predsednik ocenio je da "fijat 500L" dobar auto i naveo da se zahvaljući Fijatu u Srbiji razvijaju i drugi delovi automobilske industrije.
Predstavljanju novog modela Fijata prisustvovali su i ministar ekonomije Nebojša Ćirić, gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, ambasador Srbije u Švajcarskoj Milan St. Protić, kao i bivši ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Fijatov novi model "fijat 500L" proizvodiće se u kragujevačkoj fabrici i danas je premijerno predstavljen na Međunarodnom sajmu automobila u Ženevi.

KANDIDATURA ZA CLANSTVO U EU POVECACE INVESTICIJE

KOPAONIK, 6. marta 2012. (Tanjug) Dodeljivanje statusa kandidata Srbiji za clanstvo u EU povecace prisustvo stranih investitora i stvoriti predvidljiviji privredni ambijent, porucili su danas sa Kopaonik biznis foruma ambasadori zemalja koje su najznacajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije.
Ambasador Nemacke u Srbiji Volfram Mas izjavio je da kompanije iz te zemlje neprekidno dolaze u Srbiju, iako su prethodne dve tri godine bile jako teške u ekonomskom smislu.
On je istakao da su, prema podacima nemacke ambasade, investicije u Srbiju dostigle 1,5 milijardi evra. Ankete medu nemackim investitorima u Srbiji pokazuju da bi više od 80 odsto njih ponovo došlo ovde, naveo je Mas i dodao da pojedine nemacke kompanije u našoj zemlji izvoze do 100 odsto proizvodnje, što uravnotežuje trgovinski bilans Srbije.
I pored toga što je protekla godina bila teška i pracena rastom nezaposlenosti, broj radnih mesta u stranim kompanijama u Srbiji je povecan za 10 odsto, što je jedna od brojnih pozitivnih posledica stranih direktnih investicija, uz izmenu strukture srpske proizvodnje, rekao je Mas.
On je naglasio da je Nemacka insistirala na tome da Srbija proces dobijanja kandidature obavi u skladu sa davno postavljenim pravilima, i da ono što je doživljeno kao tvrd stav Nemacke "bilo zarad koristi svih nas i zarad poštovanja pravila".
Ambasadorka SAD Meri Vorlik izjavila je da je odlazak JuEs stila iz Srbije bio teška odluka za tu kompaniju, ali i za americku vladu, i naglasila da su otežani uslovi poslovanja i izazovna situacija pred kojom se ta americka železara našla, jedini razlog za napuštanje tržišta Srbije.
To je jedini razlog i to ne odražava naš stav o poslovanju u Srbiji, kazala je Vorlik i navela da kod americkih kompanija vlada uverenje da Srbija ima konkurentske prednosti, kada je rec o uslovima poslovanja. Strucna radna snaga, geostrateški položaj, ali i sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa drugim zemljama, samo su neke prednosti koje je pomenula ambasadorka.
SAD su do sada uložile u Srbiju oko 1,6 milijardi dolara i nameravaju da to i dalje cine kroz ulaganja u obnovljive izvore, rudarstvo i druge važne sektore, izjavila je Vorlik.
Ona je cestitala Srbiji status kandidata i izrazila ocekivanje da ce naša zemlja u skoro dobiti datum pregovora, istakavši da SAD podržavaju evropske integracije celog Balkana.
Ambasador Italije Armando Varikio naglasio je da investicije Fijata u fabriku u Kragujevcu pokazuju da se iz Srbije izvoze proizvodi visokih faza obrade i dodao da investicije nemaju samo politicku dimenziju vec pokazuju da zemlja ima potencijal.
On je rekao da u cetvrtak "gotovo pola vlade Italije dolazi u Srbiju", kao i veliki broj privrednika koji ce razgovarati o unapredenju ekonomske saradnje.
Varikio je ukazao da Italija podržava evrointegracije Srbije koja je, kako je rekao, dosta propatila zbog lošeg javnog imidža, ali se situacija menja iz korena.
Ambasador Francuske Fransoa Gzavije Denio rekao je da francuske investicije u Srbiji nisu do sada bile velike, ali su stabilne i otvorile su 10.000 novih radih mesta.
Jasno je da se naše investicije baziraju na dugorocnoj stabilnosti, a kada zemlja postane clan EU te investicije ce biti još vece, porucio je on.
Ambasador Velike Britanije Majkl Devenport rekao je da reforme Srbiji nisu neophodne, samo zbog clanstva u EU vec I da bi srpska privreda bila konkurentnija.
Navodeci da su britanske investicije u Srbiji male, što je vrlo cudno jer je Velika Britanija jedan od najvecih svetskih investitora, on je ocenio da postoji veliki potencijal da se takva situacija promeni.

KONUZIN: IMA LI RAZLIKE IZMEĐU AMERICKIH I RUSKIH ULAGANJA?

KOPAONIK, 6. marta 2012. (Tanjug) Ambasador Rusije Aleksandar Konuzin kritikovao je organizatore Biznis foruma zbog toga što su debatu o ulozi stranih invesitora u privrednom oporavku Srbije podelili na dva panela, jedan na kojem govore amabasadori zapadnih zemalja, i drugi na kojem su pored njega diplomatski predstavnici Japana i neutralne Švajcarske.
"Zar nam je potreban takav veštacki pristup", zapitao je Konuzin.
"Kakva je razlika u prirodi investicija koje dolaze iz SAD, Japana, Rusije, Švajcarske ...", pitao je Konuzin. Prema njegovim recima, treba da se radi zajedno, na zajednickim projektima.
"To treba da bude opredeljenje Srbije", zakljucio je Konzin.
Konuzin je, inace, na panelu govorio na ruskom, ali je primedbu organizatorima saopštio na engleskom jeziku. Konuzin je izjavio da je njegova zemlja medu najvecim investitorima u Srbiji i da se ulaže u one grane koje su od kljucnog znacaja za ekonomski razvoj.
Konuzin je precizirao, govoreci na Kopaonik biznis forumu, da je sa ulaganjima od 2,5 milijardi dolara Rusija jedan od najvecih inostranih investitora u Srbiji.
Ruski ambasador smatra da bi Naftna industrija Srbije (NIS) propala da je nije kupio ruski Gaspromnjeft, ili bi se urušila pod teretom nerešenih problema.
Prema recima Konuzina, ruske investicije i investitori nisu u Srbiji usmereni na ostvarenje trenutne zarade i "brze pare" vec na perspektivu razvoja zemlje.
On je ukazao da poslovni rezultati NISa pokazuju da je bilo nepotrebna ranija politizacija ugovora kojim je vecinski deo srpske kompanije prodat ruskom partneru.
Konuzin je istakao da se je važan i ugovor o kreditu za železnicu dogovoren izmedu srpskih i ruskih zvanicnika, navodeci da "se stidi što ni posle tri godine taj kredit nije realizovan". On je ponovio da Rusija nece odustati od realizacije tog projekta.
Ruski ambasador je istakao da su veoma perspektivne nove investicije u energetiku, rudarstvo, infrasturkturu i srpsku poljoprivredu, naglasivši da samo energtika može da aposorbuje 10 do 15 milijardi evra ulaganja. Konuzin je podsetio na veliki projekat gasovoda Južni tok, koji treba da pocne da se gradi u ovoj godini a da bude završen 2016, kao i na izgradaju nekoliko gasnih elektrana, ulaganja u obnovljive izvore enrgije i novog skladišta gasa.

SB: U SRBIJI NA SREDNJI I DUŽI ROK MOGUĆ RAST OD 6 ODSTO

KOPAONIK, 7. marta 2012. (Beta) Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor ocenio je danas da je moguće da Srbija na srednji i duži rok ostvari rast od pet ili šest odsto godišnje.
On je na Biznis forumu na Kopaoniku rekao da bi to bilo ostvarivo kada bi izvoz rastao po stopi od 16 odsto godišnje. Brefor je ukazao da Srbija ne može sebi da dozvoli sitne pomake, odnosno da su neophodne strukturne reforme koje će pokrenuti domaći ekonomski rast zasnovan na izvozu.
Prema njegovim rečima, sprovođenje reformi nije lak zadatak, ali je to "jedini put napred".
"I Srbiji i Evropi su potrebni hrabri državnici za sprovođenje reformi", kazao je on i dodao da su Srbiji potrebne i reforme u inovacijama, energetici, kao i one u javnim preduzećima, ali i unapređenje poslovnog okruženja i bolji obrazovni sistem.
Berfor smatra da reforme javnih preduzeća treba da budu glavni nosilac modela rasta nakon krize.
On je naglasio da poboljšanje ne mora da potiče od privatizacije, ali mora da uključi depolitizaciju, bolje upravljanje, transparentnost i odgovornost, povećanu produktivnost.
Šef Svetske banke je ukazao i na velike subvencije koje se iz budžeta i dalje daju preduzećima u državnom vlasništvu.
Brefor je kazao da se vrednost tih direktnih ili indirektnih subvencija, kao što su opraštanje uplata poreza i doprinosa, procenjuje na oko milijardu evra godišnje.

MMF: SRBIJI I DALJE POTREBAN MODEL RASTA ZASNOVAN NA IZVOZU

KOPAONIK, 7. marta 2012. (Beta) Šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu Bogdan Lisovolik izjavio je danas da Srbija treba da nastavi izgradnju novog modela rasta zasnovanog na izvozu, štednji i investicijama.
Lisovolik je na Biznis forumu na Kopaoniku kazao da Srbija mora da nastavi sa sprovođenjem reformi, koje bi trebalo da uključuju i teške mere, kako bi njihovi efekti bili veći i da iskoristi mogućnosti koje pruža dobijanje statusa kandidata.
Prema njgovoj oceni, dosadašnje strukturne reforme u Srbiji nisu bile dovoljne da reše probleme privrede. Predstavnik MMFa je naveo da javni sektor u Srbiji troši previše, dok je učešće privatnog sektora u izvozu i štednji i dalje vrlo nizak.
Lisovolik je rekao da je zato potrebna konsolidacija javnih finansija kroz strukturne fiskalne reforme, pre svega na rashodnoj strani budžeta.
On je kazao da javni dug Srbije nije nizak u poređenju s državama regiona i da je blizu zakonskog ograničenja, kao i da je učešće penzija u bruto domaćem proizvodu jedno od najviših u regionu, odnosno da je veće jedino u Italiji i Ukrajini.
Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da sprovede reformu penzionog sistema, jer penzioni fond ima visoke izdatke i deficit, a odnos zaposlenih i penzionera je gotovo jedan prema jedan.

SRBIJA - EU

DELEVIĆ: USKORO PRIPREME ZA PREGOVORE SA EU

BEOGRAD, 7. marta 2012. (Beta) Najvažniji uslov za početak pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom jeste dalje poboljšanje odnosa s Kosovom, rekla je direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević.
U intervjuu za portal EurAktiv, Delevićeva je rekla da će pripreme za pregovore verovatno početi uskoro i da će EU posebnu pažnju pokloniti poglavljima o pravosuđu i osnovnim pravima građana, kao i o bezbednosti, pravdi i slobodi.
"Komisija je kao ključni prioritet (za otvaranje pregovora) definisala unapređenje odnosa Beograda i Prištine i verujem da će se gledati primena dogovorenog, postizanje novih dogovora u oblasti energetike i telekomunikacija i stvaranje pretpostavki da misija Euleks može da obavlja mandat na čitavoj teritoriji Kosova", istakla je Delevićeva.
Kako je navela, za početak pregovora sa EU o članstvu biće potrebno i da Srbija nastavi reforme i da unapredi odnose sa zemljama EU.
"Važno je nastaviti komunikaciju i dalju izgradnju poverenja i razumevanja sa članicama EU, jer njihov konačni cilj, bez obzira na razlike koje među sobom imaju, ostaje integracija čitavog regiona u EU", kazala je. Direktorka je ukazala da u pogledu reformi Srbija treba da se usmeri na oblasti za koje je Evropska komisija procenila da je potreban veliki dodatni napor da bi se ispunili standardi EU.
To su, kako je navela, pravosuđe i osnovna prava, pravda i bezbednost, finansijska kontrola, poljoprivreda i ruralni razvoj.
Prema rečima Delevićeve, za one oblasti koje su, poput medija, među prioritetima Komisije, ali ne postoji jedinstveni standard na nivou EU, gledaće se napredak, ispunjavanje prihvaćenih standarda i način funkcionisanja u okviru različitih mogućnosti koje postoje u EU.
"Ono što će Evropska komisija želeti da vidi jeste pre svega primena medijske strategije koja je usvojena prošle godine, ali i kada uđemo u taj proces želeće da vidi napredak u ovoj oblasti", kazala je Delević. Kako je istakla, biće značajno i rasvetliti ubistva novinara i napada na njih, jer je to najbolji način da se spreči da se tako nešto ponovi u budućnosti.
Delevićeva je istakla da je značajno uspostaviti stručni tim za pregovore, čiju osnovu je Srbija već napravila prilikom izrade Nacionalnog plana integracije u EU, a koji se i oprobao u prilikom odgovaranja na Upitnik EU. "Verujem da će pripreme početi već sada, ali važno je da struktura (pregovaračkog tima) odražava s jedne strane pregovaračka poglavlja a s druge strukturu vlade, što znači da će biti važno i kako će biti sastavljeni portfelji u sledećoj vladi", rekla je Milica Delević.
Odluka Evropske komisije da se poglavlja 23 i 24, odnosno oblasti pravde, slobode, bezbednosti i pravosuđa i osnovnih prava, otvaraju na početku pregovora i ostaju otvorena do samog kraja ne predstavlja suštinsku promenu, ocenila je ona, uz napomenu da su ona bila u centru pažnje i u dijalogu o viznoj liberalizaciji i nakon toga.
"Mislim da je to jedan formalni pokazatelj da će pažnja EK koju smo i ranije osećali ostati usmerena na ove dve oblasti do kraja pregovora", istakla je ona.
Milica Delević je izrazila očekivanje da će Vlada Srbije pre početka pregovora sa Evropskom unijom usvojiti i predlog rokova za prihvatanje evropskih standarda u ključnim oblastima.
"Pre početka pregovora, kao što je bio slučaj i sa ŠP, verujem da će vlada usvojiti smernice ili nekakvu pregovaračku platformu koja će pokušati da istakne koji su to prioriteti u određenim oblastima i šta je ono čemu će Srbija težiti u tom pregovorima", kazala je ona.
"Pregovori zapravo i jesu utvrđivanje rokova u kojima će u zakonodavstvu Srbije biti primenjeni evropski standardi", rekla je Delević, dodavši da je konačni cilj potpuno usklađivanje sa zakonima EU, ali da je za neke oblasti potrebno više vremena.
Kako je objasnila, status kandidata je samo jedan od uslova za korišćenje pretpristupnih fondova za oblasti koje do sada nisu mogle da budu njime finansirane, poput poljoprivrede i zapošljavanja, ali nije i dovoljan uslov. Srbija je do sada koristila komponente za podršku tranziciji i izgradnji institucija i za prekograničnu saradnju, dok će kada uspostavi potreban sistem za korišćenje, moći da koristi i komponente za regionalni razvoj, ljudske resurse i razvoj seoskih područja.
"Taj dovoljan uslov je da se Komisija nakon provere uveri da je Srbija sposobna da sama upravlja ovim sredstvima", rekla je Delević, dodavši da je uspostavljanje tog decentralizovanog sistema u Srbiji u toku, što iziskuje veći broj ljudi i stručno znanje.
Srbija je, kako je navela, među najboljima po iskorišćenosti fondova EU sa 95 odsto iskorišćenog novca. Objasnila je da su u toku su pregovori u Evropskoj uniji o sledećem budžetskom okviru za period od 2014. do 2020, koji može promeniti i iznos i način korišćenja. Predloženo povećanje za Zapadni Balkan nije izvesno dok predlog ne bude i usvojen, istakla je Delević za EurAktiv.

SREDSTVA IZ FONDOVA ĆE SE POVEĆAVATI NA PUTU KA EU

BEOGRAD, 6. marta 2012. (Beta) Srbija do 2014. godine ne može da računa na više novca iz pretpristupnih fondova EU, ali će se sredstva povećavati kako bude napredovala u evropskim integracijama, rečeno je danas na javnom slušanju "Korišćenje pretpristupnih fondova EU (IPA)" u Skupštini Srbije.
Sticanjem statusa kandidata za članstvo u EU, Srbija je dobila pravo da konkuriše i za sredstva IPA fondova za ljudske resurse, ruralni i regionalni razvoj, a u periodu od 2007. do 2013. godine, za Srbiju je namenjeno 1,4 milijardi evra.
Srbija je do sticanja statusa kandidata imala pravo da koristi sredstva za pomoć tranziciji i za prekograničnu saradnju.
Predsednica Skupštine Đukić Dejanović rekla je da su koristi od kandidature i članstva u EU "mnogo više od prisutupa IPA sredstvima" i da bi Srbija iz samog postupka u vezi sa IPA fondovima trebalo da uči o načinu na koji funkcioniše sistem EU, kako bi to znanje bilo iskorišćeno i nakon prijema u EU. "IPA fondove ne treba da posmatramo isključivo kroz nominalne iznose, već kao pripremu Srbije da izgradi sistem koji će biti u stanju da privuče sredstva koja budu namenjena Srbiji i nakon prijema u EU", kazala je.
Ona je rekla da bi Srbija, da je članica EU, godišnje iz fondova dobijala 1,4 milijarde evra. Đukić Dejanović je kazala da je Srbija posle brojnih izazova i dosta truda postala kandidat za člana EU i da to nije samo priznanje već i znak da je na putu da postane članica organizacije kojoj pripada značajno mesto na svetskoj političkoj i ekonomskoj sceni.
Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Adriano Martins rekao je da je od 2000. godine EU obezbedila 2,2 milijarde evra pomoći Srbiji i da je sa prosekom od 200 miliona evra godišnje najveći donator u Srbiji.
"Sada kad je Srbija postala kandidat za člana EU, naša podrška biće sve više usmerena na ubrzanje priprema Srbije za članstvo u EU", kazao je Martins.
On je rekao da je kandidatura znak priznanja napora koje je Srbija uložila proteklih godina i dodao da je "zemlja već prešla pola puta ka EU i da će brzina integracija zavisiti od Srbije".
"EU će podržati Srbiju na ovom putu, ne samo u davanju smernice već i u stalnom pružanju finansijske pomoći", kazao je on. Direktorka Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ocenila je da EU u toku finansiranja projekata uslovljava Srbiju, ali da istovremeno pomaže građanima da žive zdravije.
Ona je kazala da se u Srbiji nedovoljno govori o finansijskoj podršci koju EU daje za projekte u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena koji su, kako je navela, i prilika za otvaranje novih radnih mesta. Među korisnicima IPA fondova su i ministarstva prosvete i nauke, zaštite životne sredine kao i opštine, čiji su predstavnici naveli da su svi projekti imali razvojni karakter i da je novac iskorišćen za izgradnju institucija, infrastrukture kao i usavršavanje kadrova.

ODBORI RUMUNSKOG PARLAMENTA PODRŽALI ŠP SRBIJE I EU

BUKUREŠT, 6. marta 2012. (Beta) Odbori za spoljnu politiku i Odbor za nacionalne manjine rumunskog parlamenta odlučili su danas o da podrže Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (ŠP) Srbije sa EU, ali će u zakon biti uključena izjava kojom se traži garantovanje prava Rumuna u Srbiji.
Predsednik odbora za spoljnu politiku Senata Titus Korlacean izjavio je da je odbor odlučio da parlament ratifikuje ŠP, ali će se tome dodati deklaracija o poštovanju prava manjina o kojoj će Senat glasati kao deo zakona o ratifikaciji.
Korlacean je potvrdio vrlo jasnu podršku za evropski put Srbije kao kandidata za članstvo u EU i naglasio da je taj stav od "strateškog interesa za Rumuniju"
"Svaka zemlja kandidat, kao što je ranije bio i slučaj Rumunije, treba da poštuje političke kriterijume, koje su objektivni i obavezni za sve, a među njima je i zaštita nacionalnih manjina", rekao je Korlacean.
On je naveo da će Rumunski parlament tražiti od vlade da ima aktivnu ulogu u procesu pregovaranja Srbije, kako bi se osigurala, u saradnji sa evropskim partnerima, da će Srbija ispuniti sve kriterijume pre nego što postane članica EU.
Korlacean je kritikovao način na koji su rumunske vlasti promovisale u Briselu taj princip iako je njena politika bila korektna, ali je iznenadila evropske partnere.
"U takvoj situaciji, u tako važnom političkom momentu, da iznenadiš evropske partnere u punom skupu, znači da rizikuješ da gubiš kredibilitet i poverenje partnera", dodao je Korlacean.
Senator Titus Korlacean pripada opoziciji i član je Socijaldemokratske partije (PSD).
On je ranije u više navrata kritikovao Srbiju zbog položaja rumunske manjine u Timočkoj krajini, a to pitanje je energično promovisao i u Evropskom parlamentu.
Na sednici parlamentarnih odbora bio je prisutan i ministar spoljnih poslova Kristijan Dijakonesku. On je izjavio da će u okviru vlade postojati jedan mehanizam koji će nadgledati položaj Rumuna van granica.
Rumunija je jedna od tri članice Evropske unije koje još nisu ratifikovale ŠP između Srbije i EU.

BUFIJE: BEZ SRBIJE U EU, MANJE ŠANSE ZA RAZVOJ BALKANA

NOVI SAD, 7. marta 2012. (Beta) Predsednik Vlade nemačke pokrajine Hesen Folker Bufije izjavio je danas u u Visbadenu da bez evropske integracije Srbije i njenog razvoja, ceo Balkan ima mnogo manje šanse za napredak. "Status kandidata za Srbiju znači da imamo veliku šansu da zbližimo sve zemlje regiona", rekao je Bufije u razgovoru s predsednikom Skupštine Vojvodine Šandorom Egerešije, prenosi Pokrajinski sekretarijat za informacije.
Bufije i Egereši su ocenili da Vojvodina može snažno doprineti ubrzanju procesa evrointegracije.
Bufije je danas rekao da je Hesen spreman da pomogne Vojvodini iskustvom za školovanje mladih uz istovremenu stručnu obuku. Egereši je pozvao zvaničnike i mlade Hesena u Kamp tolerancije mladih podunavskih gradova i regiona, 22. jula u Bačkoj Topoli.
Pozvao je i da Vojvodina i Hesen uzajamno organizuju predstavljanje svojih mogućnosti.
Na sastanku je podržano uspostavljanje saradnje predstavništava Vojvodine i Hesena u sedištu EU u Briselu. Vojvodina i Hesen su juče potpisali zajedničku Izjavu o saradnji parlamenata.
Delegacija Vojvodine danas će u Frankfurtu razgovarati s predstavnicima Evropske centralne banke, piše u saopštenju.Uz Egerešija, u delegaciji su potpredsednici Skupštine Martin Zloh i Igor Mirović, pokrajinski poslanik Tivadar Tot i direktor predstavništva Vojvodine u Briselu Predrag Novikov.

ZVER: NOVA POLJOPRIVREDNA POLITIKA EU ŠANSA ZA SRBIJU

BEOGRAD, 7. marta 2012. (Beta) Slovenački poslanik u Evropskom parlamentu Milan Zver izjavio je danas u Beogradu da je nova agrarna politika koju priprema Evropska unija, šansa za razvoj i modernizaciju srpske poljoprivrede.
"EU priprema novu, zajedničku politiku u oblasti poljoprivrede, i tu je velika šansa za Srbiju, ne samo da modernizuje poljoprivredu nego i da ima ulogu u evropskoj poljoprivrednoj politici", rekao je Zver na konferenciji za novinare posle sastanka s ministrom bez portfelja Sulejmanom Ugljaninom.
On je izrazio uverenje da će Srbija kao kandidat za prijem u Evropsku uniju u potpunosti iskoristiti sredstva iz njenih fondova.
"Sad počinje nova era u približavanju Srbije Evropskoj uniji i uspostavljanju novih pravila. Sigruran sam da će Srbija u potpunosti iskoristiti svoju novu ulogu i status u korišćenju sredstava iz fondova EU", rekao je Zver. On je kazao da će njegov tim pomoći da put Srbije kao kandidatu za članstvo u EU bude što kraći, napominjući pri tom da je Slovenija stekla dosta znanja i iskustva na putu ka članstvu u EU.
Ministar bez portfelja u Vladi Srbije Sulejman Ugljanin kazao je da će Zver s timom stručnjaka iz EU i Slovenije održati višednevne seminare predstavnicima nerazvijenih opština u Srbiji, i podeliti s njima znanja i iskustva o korišćenju sredstava EU.
Ugljanin je dodao da se Zver danas sastao i sa članovima kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića, kako bi ih informisao o ideji izgradnje Spomenika mira u Beogradu.
"On je danas ovde i s još jednim ciljem, da prenese poruku iz EU, da Srbija bude sledeća u izgradnji Spomenika mira žrtvama svih ratova, kakvi već postoje u Mariboru i Sarajevu", dodao je Ugljanin.

KiM

STEFANOVIC: ZAVRŠENA PRVA FAZA DIJALOGA, DOLAZI KOMPLIKOVANIJA

BEOGRAD, 7. marta 2012. (Tanjug) Prva faza dijaloga Beograda i Prištine je završena postizanjem sedam sporazuma koji ureduju važne oblasti života gradana, a nakon formiranja nove vlade Srbije otvara se druga, od koje zavisi pocetak pregovora o clanstvu u EU i koja ce na sto staviti najkomplikovaije teme od elektricne energije i telekomunikacija do inicijative predsednika Srbije za rešavanje kosovskog pitanja.
Ovako je šef beogradskog tima Borislav Stefanovic, dan uoci obeležavanja godišnjice pocetka dijaloga, sumirao napore tog tima da u pregovorima sa kosovskim Albanicima reši životna pitanja gradana, ne zadiruci u status južne pokrajine.
Štefanovic je u intervjuu Tanjugu rekao da je zadovoljan postignutim i da smatra da je bila mudra odluka da se sedne za pregovarcki sto sa Prištinom, uprkos velikim i suštinskim razlikama dve strane.
Izvesno je, kaže on, da ce se iako je u dosadašnjiim maratonskim rundama vec otvoren i rešen niz bolnih pitanja onaj ko bude nastavljao pregovore suociti sa najkomplikovanijom fazom tog dijaloga.
Suocice se i sa mogucnošcu da taj dijalog preraste u politicki kojim ce konacno biti uredeni odnosi Beograda i Prištine uz, kako napominje Stefanovic, poštovanje nacionalnih interesa, Ustava i zakona Srbije.
"Postigli smo sedam važnih sporazuma i mislim da smo za ovih godinu dana pokazali da se problemi na KiM mogu rešavati dogovorom kroz pregovaracki proces i to cuvajuci svoje pozicije o statusu Kosova koje za nas nije, niti ce biti nezavisna država", ocenio je Stefanovic u intervjuu Tanjugu i dodao:
"Ovo je definitivno kraj jednog ciklusa. Mi ulazimo u izbornu kampanju, a nakon izbora nova vlada videce u kom pravcu i kakvom obliku ce se dalje voditi dijalog. Ocekujem da se razgovori u nekom obliku nastave po pitanju telekomunikacija i elektricne energije, ali i svakako za nas važnih pitanja kao što su povratak onih koji su proterani za KiM, povratak imovine i nestalih", rekao je Stefanovic.
To su, dodao je on, stvari od ogromnog znacaja za nas i u svakom slucaju cemo tražiti bilo koju mogucnost da o tome razgovaramo.
Upravo one su i deo plana predsednika Borisa Tadciha u cetiri tacke, koji je prema Stefanovicevim recima, došao i pravom trenutku. "Ta inicijativa je tacno locirala nerešene delove sistema. Najveci problemi se nalaze u ove cetiri oblasti i bice važno da buduca vlada nakon izbora ude u taj proces, a na koji nacin, kako i u kom obliku, ostavicemo buducoj vladi da odluci", rekao je Stefanovic.
On napominje da se rešavanjem te cetiri tacke reguliše odnos sa Prištinom bez ugrožavanja nacionalnog interesa, Ustava i Rezolucije 1244.
Upitan da li je realno u bliskoj buducnosti ocekivati rešenje pitanja telekomunikacija, elektricne energije i slobodne kretanja medunarodnih misija na severu Kosova, koji su uslov za otvaranje pregovora o clanstvu Srbije u EU, Stefanovic je odgovorio potvrdno.
Kada je u pitanju sloboda kretanja, on istice da je vec sada dosta uradeno i da ocekuje da ce Euleks i Kfor imati mogucnost pune slobode kretanja na celoj teritoriji KiM, a veruje i da je moguce rešiti pitanja telekomunikacija i elektricne energije, iako su, kako napominje, tu stavovi dve strane najudaljeniji.
"Mislim da je moguce rešiti ova dva pitanja. Nece biti lako, ali je moguce", kaže Stefanovic i objašnjava da ce nakon toga Srbiji biti otvoren put da stekne datum pregovora sa EU, što je važno ne samo za buduhcnost naših gradana i privrede, vec i za otvaranje novog manevarskog prostora iz koga možemo uspešnije braniti naše i interese Srba na KiM.
Stefanovic je precizirao da kada je u pitanju elektricna energija i telekomunikacije Beograd pokušava da obezbedi i reguliše opstanak Elektroprivrede Srbije i Telekoma Srbija na KiM, dode u posed imovine tih preduzeca i omoguci njihovo funkcinisanje južno od Ibra, dok Priština pokušava da odstrani svako prisustvo bilo kog javnog preduzeca Republike Srbije sa te teritorije.
"To su dve tacke dubokog neslaganja, pri cemu treba dodati da postoji jasna specificnost severa Kosova i Metohije, kao jedino mesto na KiM gde te dve važne funkcije države Srbije deluju u sistemu i kroz regulativu Republike Srbije", rekao je Stefanovic. On je podsetio da uz pomenute probleme, u ovom trenutku ima više od 4.000 zaposlenih u EPSu koji su isterani sa posla posle 1999. godine, a da je sve energetske i proizvodne kapacitete južno od Ibra uzurpirala i preuzela takozvana kosovska energetska korporacija (KEK).
"Ta neregulisana i nerešena situacija traži odredenu regulativu, ali cemo prilikom donošenja te regulative istovremeno morati da vodimo racuna o Atinskom energetskom sporazumu, koji smo potpisali i koji na jedan nacin implicira da postoje podeljene odgovornosti u energetskom sektoru izmedu nas i Prištine", rekao je. U tom smilsu on je dodao da "ko god bude vodio pregovaracki proces nakon izbora morace da vodi racuna o puno detalja, ali da su vec sada okupljeni najbolji strucnjaci" za te oblasti.
Kada je u pitanju telekom, Stefanovic je istako da ce se tragati za rešenjem koje ce omoguciti da nakon uništavanja baznih stanica Telekoma, Srbi južno od Ibra ponovo imaju signal 064, ali ce i biti uveden red u neregulisano pitanje fiksne telefonije kojom sada potpuno upravlja kosvska kompanija PTK.
Stefanovic je podsetio i da postoji i pitanje ulaganja u ta dva sistema od strane srpskih kompanije i najavio da ce, kada za to dode vreme, srpska preduzeca pokrenuti sporove za dokazivanje vlasništva i ulaganja, ali da u meduvremenu mora da se nade rešenje za gradane.

BEOGRAD I PRIŠTINA PRVI PUT NA SKUPU ZAJEDNO, KOSOVO SA ZVEZDICOM

PODGORICA, 7. marta 2012. (Tanjug) Predstavnici Beograda i Prištine danas su u Danilovgradu prvi put zajedno ucestvovali na nekom medunarodnom skupu od potpisivanja sporazuma o predstavljanju Kosova i integrisanom upravljanju prelazima, a ispred delegacije Prištine stajao je natpis Kosovo sa zvezdicom.
Na skupu, povodom iniciranja platforme Zapadnog Balkana za obrazovanje i obuku, pomocnik ministra za nauku Srbije Zoran Kostic sedeo je pored predstavnice kosovskog Ministarstva obrazovanja Rive Prekorogja, prenose podgoricki mediji.
Šef Delegacije Evropske unije u Podgorici Leopold Maurer ocenio je da je dobro za region što Srbija i Kosovo ucestvuju zajedno na regionalnim skupovima.

ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: IZBORI ĆE BITI

BEOGRAD, 6. marta 2012. (Beta) Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je danas da će lokalni izbori biti raspisani u svim sredinama u kojima je odbornicima istekao četvorogodišnji mandat, bez obzira da li su one na jugu ili severu Kosova.
"Lokalni izbori biće raspisani u svim sredinama u kojima je odbornicima istekao mandat od četiri godine i neće se praviti nikakva razlika između opština na severu i jugu Kosova i Metohije", izjavila je Đukić Dejanovićeva, navodi se u saopštenju iz njenog kabineta izdatom posle sastanka s predstavnicima Srba sa severa Kosova. Ona je istakla da ne želi da sudbina Srba na Kosovu i Metohiji bude politički zloupotrebljena.
Predsednica paralmenta se danas sastala u Skupštini Srbije u Beogradu sa čelnicima skupština opština sa Kosova i Metohije, na njihov zahtev.
U razgovorima je učestvovao i generalni sekretar Skupštine Srbije Veljko Odalović.
Sastanku su prisustvovali predsednik SO Leposavić Slavko Stefanović, predsednik SO Zubin Potok Stevan Božović, predsednik SO Zvečan Dobrosav Dobrić i njegov zamenik Ljubomir Radović.
Predsednik Skupštine opštine Kosovska Mitrovica Aleksandar Babincev ranije je saopštio da se neće sastati s predsednicom parlamenta, jer je Žandarmerija uklanjala barikade na severu Kosova i zato što o lokalnim izborima na Kosovu ne treba da razgovaraju samo zvaničnici sa severa, već i oni južno od Ibra.

STEFANOVIC: ODLUKA O IZBORIMA NA KIM NECE BITI JEDNOSTAVNA

BEOGRAD, 7. marta 2012. (Tanjug) Šef beogradskog tima u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanovic izjavio je danas da sve više jaca front država u medunarodnoj zajednici koje se protive održavanju izbora na KiM, ali da je uveren da ce Srbija, imajuci u vidu Ustav, zakone i Rezoluciju 1244, doneti najbolju mogucu odluku.
"Državni organi ce kada bude momenat za donošenje te odluke pre svega uzeti u obzir naš Ustav i zakon, Rezoluciju 1244, kao i okolnosti koje postoje na Kosovu. Ali, ocigledno je da u medunarodnoj zajednici postoji jedan snažan front protivljenja održavanju izbora, a zagovornici te ideje su sve glasniji", rekao je. On je dodao da Srbija mora da deluje u skladu sa svim tim elementima.
"Odluka ce biti doneta na vreme i oslikavace sve elemente. Ona nece biti jednostavna, ali sam siguran da ce biti najbolja moguca o tom momentu", ocenio je šef beogradskog tima.
Stefanovic je Srbima sa Kosova, ciji legitimni predstavnici insistiraju na održavanju izbora, porucio da ih, ma kakva odluka bila, država Srbija nece ostaviti na cedilu.
"Srbi na Kosovu i Metohiji treba da znaju da oni nikada nece biti ostavljeni od svoje države, koja ce uvek biti uz nijih. Sve što se dešava i sve što radimo, trudimo se da radimo u dogovoru na njima, jer su to stvari koje se direktno odnose na njihov život i zbog toga bi bilo dobro da postoji mnogo veci stepen koordinacije, saglasnosti i jedinstva", rekao je Stefanovic.
Kritikujuci "neuroticnu i frustrirajuci" atmosferu koja se povodom održavanja podigla u javnosti i medu "desnicarskim strankama", Stefanovic je rekao da je takvo ponašanje preuranjeno i neozbiljno.
"Narvoza i frustracija desnicarskih stranaka je jako preuranjena i cak neozbiljna. Oni koji u svemu ovome vide neku zaveru i neki problem protiv srpskog naroda na KiM ne shvataju da je ovo težak, ali jedini nacin da se brane naši interesi na KiM i interesi naših gradana", rekao je Stefanovic.
Na pitanje hoce li eventualno neodržavanje izbora na Kosovu ugroziti opstanak srpskih insitucija na severu Kosova, koje su jedine legitimne i jedine postojece u tom delu pokrajine, Stefanovic je odgovorio da opstanak institucija ne garantuju izbori.
"Mislim da opstanak insitucija države Srbije na KiM zavisi pre svega od finansiranja, a taj proces je ureden zakonom i funkcioniše. Ali isto tako, on zavisi i od toga u kolikoj meri možemo na mudar i promišljen nacin da se odbranimo od jednostranih pokušaja Prištine da ove insitucije poptuno ispare", rekao je.
On je pojasnio da je odbrana od jednostranih akcija Prištine ispunjiva samo ukoliko se tom procesu i svemu što se dešava u regulisanju odnosa sa Prištinom pride mudro i racionalno, a ne prostim necinjenjem.
"Jako se vara svako ko misli da samo prostim necinjenjem ili time što se stvari ostavljaju kakve su sada, može da se odbrani opstanak Srbije na KiM. Ovo narocito zbog toga što prištinske vlasti žele da izbace Republiku Srbiju sa Kosova i za to imaju podršku znacajnih faktora u medunarodnoj zajednici", naglasio je Stefanovic. Upravo zato, dodao je on, odgovor Srbije mora da bude adekvatan toj situaciji i promenama u medunarodnim odnosima.
"Ako postoje, a vidim da postoje iluzije u delu opozicione javnosti, da se KiM u sastavu Srbije može braniti necinjenjem, moram da kažem da je to jako opasna iluzija i da dovodi u pitanje ne samo opstanak Srbije, vec i naših ljudi koji tamo žive", rekao je Stefanovic.

VLAHIU: SRPSKI IZBORI NA KOSOVU ILEGALNI I PROTIVUSTAVNI

PRIŠTINA, 7. marta 2012. (Beta) Savetnik predsednice Kosova za medije Arber Vlahiju ocenio je da je najavljivanje lokalnih izbora Srbije na Kosovu ilegalno i protivustavno, a u suprotnosti je i sa međunarodnim dokumentima i rezolucijama.
"To ugrožava teritorijalni integritet i suverenitet Republike Kosovo. Kosovo je nezavisna država, izgrađena na građanskom principu. Na Kosovu se izbori organizuju u skladu sa zakonima i Ustavom zemlje, i na celoj teritoriji Republike", kazao je Vlahiu za Radio Slobodna Evropa.
Prema njegovim rečima, organizovanje lokalnih izbora Srbije na Kosovu je u suštini održavanje izbora druge države na teritoriji Kosova, što je neprihvatljivo i nedopustivo.
"Republika Srbija treba da ispuni i poštuje sve međunarodne obaveze i da radi na izgradnji dobrosusedskih odnosa sa Kosovom, kao dve zemlje sa stremljenjem članstvu u EU", kazao je Vlahiu.

EULEKS: OD 1. JUNA OBAVEZNE KS ILI RKS TABLICE ZA SVE

KOSOVSKA MITROVICA, 7. marta 2012. (Beta) Svi građani Kosova koji voze automobile moraju do 1. juna imati "KS" ili "RKS" tablice, kosovsku ličnu kartu, vozačku i saobraćajnu dozvolu, navodi se u letku koji je Euleks delio na administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje.
Euleks je u letku naveo i da su sva dokumenta potrebna za ulazak na Kosovo i izlazak sa Kosova određena dogovorom o slobodi kretanja koji su delgacije Beograda i Prištine postigle u Briselu.
Za građane koji žive na severu Kosova, Centar za registraciju biće u Opštinskom civilnom registarskom centru u severnoj Kosovoskoj Mitrovici, i to se odnosi na stare i nove tablice koje izdaje MUP Srbije. Predsednik Skupštine opštine Zvečan Dobrosav Dobrić rekao je da kosovski Srbi to "neće dozvoliti" i da će protestovati jer je reč o ograničavanju slobode kretanja koju Euleks sprovodi nad Srbima na Kosovu.
"Eto šta nas čeka ako prihvatimo da Euleks postavi granicu. To je najnasilniji vid disciplinovanja građana, promene državljanstva, vere i nacije. Za registrovano vozilo i ličnu kartu potrebno je imati izvod iz knjige rođenih i državljanstvo u kojem piše da nismo državljani Srbije, da nismo Srbi već da smo Kosovari", rekao je Dobrić. On je naveo da je to još jedan razlog zbog kojeg građani protestuju i sprečavaju Euleks da se na severu Kosova slobodno kreće.

SRBIJA

TADIĆ: NOVI KOD ZA REŠAVANJE PROBLEMA

BEOGRAD, 7. marta 2012. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je Beogradu da u rešavanju problema treba ići racionalno i da princip mira mora biti dominantan u odnosu na princip konflikta.
Tadić je na konferenciji posvećenoj osnaživanju žzena u Hotelu "Kontinental" rekao da je jedan od centralnih problema koji sprečavaju razvoj jugositočne Evrope to što je princip konflikta dominantan u rešavanju problema. "Potreban nam je novi kod. Novi kod mora biti mirovna politika. To je centralno pitanje sa kojim se suočava društvo", ocenio je Tadić i istakao da je ženski princip u uspostavljanju mirovne politike od fundamentalne važnosti.
Predsednik je kazao da je siguran da bi srpsko društvo, da je uspostavilo princip mira kao dominantan, bilo razvijenije nego što je danas. "Treba izvršiti promenu koda. Promena koda omogućiće da se stvore uslovi za poboljšanje standarda i to se tiče i muškaraca i žena", istakao je Tadić.

SRBIJI AMBASADE SFRJ U PERUU, KONGU,UGANDI, EGIPTU

ZAGREB, 6. marta 2012. (Tanjug) Srbija je prilikom poslednje raspodele objekata diplomatskokonzularnih predstavništava bivše SFRJ u Južnoj Americi i Africi dobila objekte u Peruu, Venecueli, Egiptu, Ugandi, Kongu i Zambiji.
Predstavnici pet država naslednica bivše SFRJ dogovorili su juce u Zagrebu na sastanku Zajednickog odbora za sukcesiju diplomatskokonzularne imovine bivše SFRJ raspodelu 23 objekta diplomatskokonzularnih predstavništava u regionima Južne Amerike, severne i južne Afrike i Sahare, saopštilo je danas hrvatsko Ministarstvo za spoljne i evropske poslove.
Na podrucju Latinske Amerike i Kariba ukupno je raspodeljeno šest objekata.
Srbiji su pripale ambasada i rezidencija bivše SFRJ u peruanskom glavnom gradu Limi i ambasada bivše SFRJ u Karakasu u Venecueli.
Hrvatskoj je pripao generalni konzulat bivše SFRJ u Santijago de Cileu, a Sloveniji rezidencija bivše SFRJ u Braziliji i generalni konzulat bivše SFRJ u Sao Paolu u Brazilu.
Na podrucju Severne Afrike ukupno je raspodeljeno pet objekata, pa su Srbiji pripale ambasada, rezidencija i konzulat bivše SFRJ u Kairu u Egiptu, Sloveniji ambasada bivše SFRJ u marokanskoj metropoli Rabat, a Hrvatskoj ambasada bivše SFRJ u Tunisu.
Zgrada ambasade bivše SFRJ u Alžiru raspodeljena je u jednakim delovima Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u svrhu zajednicke prodaje ili drugu svrhu prema njihovom bilateralnom dogovoru.
U regionu Južne Afrike i Sahare ukupno je raspodeljeno 12 objekata. Srbiji je pripala ambasada bivše SFRJ u Kampali (Uganda), ambasada i rezidencija bivše SFRJ u Kinšasi (DR Kongo) i ambasada i rezidencija bivše SFRJ u Lusaki (Zambija).
Hrvatskoj je pripala rezidencija bivše SFRJ u Nairobiju u Keniji, ambasada i rezidencija bivše SFRJ u Kartumu (Sudan) i rezidencija bivše SFRJ u Madagaskaru.
BiH je dobila ambasadu u Nairobiju, a Sloveniji ambasada bivše SFRJ u Dar es Salamu (Tanzanija) i rezidencija bivše SFRJ u Maliju. Predstavnici Zajednickog odbora usaglasili su se da se oko zgrade ambasade bivše SFRJ u Bonu u Nemackoj nastavi s postupkom zajednicke prodaje, s tim da se buduci troškovi advokatskih i agencijskih usluga, kao i postignuta kupoprodajna cena, dele proporcionalno utvrdenim razmerama vrednosti za svaku državu naslednicu.
Predstavnici odbora su usvojili i zapisnike s ranijih sednica uz napomenu da je u toku stvarna primopredaja kulturnih dobara. Naredni sastanak Zajednickog odbora za sukcesiju održace se u Skoplju.