Daily Survey

Beograd, 08. Jun 2012.

KIM

NIKOLIĆ ZAMOLIO SRBE DA BUDU UZDRŽANI

BEOGRAD, 7. juna 2012. (Beta) Predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić rekao je danas da čelnici lokalnih samouprava sa severa Kosova nisu danas s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem razgovarali o tome šta Srbi treba da učine ako Kfor pokuša da ukloni barikadu na mostu na Ibru koji Mitrovicu deli na srpski i albanski deo.
"Zamolio nas je (Nikolić) da budemo uzdržani, da ne nasedamo na provokacije, da ne dozvolimo međunarodnim misijama da iskoriste situaciju da Srbe optuže za nasilje i da onda to bude alibi za njihovu neprimerenu reakciju", rekao je Pantić agenciji Beta nakon sat i po dugih razgovora u Predsedništvu Srbije.
Prema njegovim rečima, ono što će se desiti na Kosovu i Metohiji zavisi pre svega od građana.
"Srbi su rešeni da probleme rešavaju mirnim putem i nećemo nikada učiniti nijedan jednostran potez, ali ne možemo ni da dozvolimo da se Srbima krše osnovna ljudska prava i nameće nešto što nije u skladu ni s našim zakonima ni s međunarodnim pravom", rekao je predsednik opštine Kosovska Mitrovica.
Prema njegovim rečima, s Nikolićem nije razgovarano o odluci Štaba za vanredne situacije opštine Kosovske Mitrovice koji je 4. juna odlučio da uvede obavezna dežurstva na barikadama za sve punoletne građane tog grada zbog, kako se navodi, ugroženosti bezbednosti i imovine.
Pripadnicima Euleksa, kako se navodi u odlukama tog štaba, do daljeg neće biti dozvoljeno da se neometano kreću severnim delom Kosovske Mitrovice.
Pantić je dodao da je razgovarano o opštoj bezbednosti na Kosovu i Metohiji, a da se Nikolić posebno interesovao za položaj Srba koji žive južno od Ibra u albanskom okruženju.
Povodom najava iz Prištine da bi razgovori o severu Kosova mogli da počnu u septembru, predsednik opštine Kosovska Mitrovica je naveo da čelnici lokalnih samouprava tog područja mogu razgovarati s prištinskim zvaničnicima samo kao članovi državne delegacije Srbije.
Pantić je kazao da sagovornici u tom dijalogu mogu biti svi kosovski zvaničnici osim onih koji su osumnjičedni za teške zločine protiv Srba.

USKORO DOKUMENTA IZ KABINETA PREDSEDNIKA

BEOGRAD, 7. juna 2012. (Beta) Predsednik opštine Zvečan Dragiša Milović izrazio je danas nadu, nakon sastanka sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, da će iz Kabineta predsednika uskoro dobiti dokumenta koje je Vlada Srbije dogovorila sa Prištinom, a čiji sadržaj do sada nije bio poznat javnosti.
"Vrlo brzo ćemo dobiti ta dokumenta. Nismo dobijali sva dokumenta od (šefa pregovaračkog tima Beograda) Borislava Stefanovića. Neka smo dobijali od OEBSa i Unmika i evo prilike da iz Kabineta predsednika države dobijemo ta dokumenta", rekao je Milović novinarima nakon sastanka sa Nikolićem.
Milović nije mogao da precizira kada će Srbi sa severa Kosova dobiti ta dokumenta, ali je rekao da očekuje da će to biti vrlo brzo.
"Puno toga ima što i Kabinet predsednika treba dobro da prouči. Ima puno toga što se pričalo u javnosti, a na papiru sasvim nešto drugo stoji", rekao je on i apelovao na Stefanovića da kaže javnosti šta je zaista dogovoreno, pre svega po pitanju korišćenja tablica koje izdaje Priština.
On je rekao da su Srbi sa Kosova kod Nikolića imali prilike da vide ta dokumenta, ali da "nisu imali vremena" da ih pročitaju.
Milović je rekao da su Nikolića informisali o tome da se stanje bezbednosti na severu Kosova pogoršava, pre svega zbog jednostranih akcija Kfora i Euleksa i ocenio da postoje strukture koje pokušavaju da iskoriste institucionalni vakuum u Srbiji da taj deo pokrajine "milom ili silom" integriše u kosovsko društvo.
On je rekao da je Nikolić Srbima sa Kosovo poručio da će pokušati da ostvari konsezus oko pitanja Kosova sa relevantnim političkim činiocima, kako bi tamošnji Srbi znali "šta dalje".
"Srbi su složni i jedinstveni i naši građani će složno i jedinstveno čuvati institucije Srbije, a na Beogradu je da ih jača", rekao je on.
Milović je rekao da sa Nikolićem nije bilo reči o blokadi puteva za misiju Euleks, ali je dodao da se ta misija pokazala kao misija koja nije statusno neutralna i da se od njenog dolaska 2008. godine stanje na terenu pogoršava. "Euleks mora da ostane u mandatu kao i Kfor, dakle da bude statusno neutralna. Kada to dokažu svojim primerom, sigurno će se kretati, a oni se i kreću po Kosovu i Metohiji", rekao je on.
Milović je dodao da je Nikolić najavio da će inicirati sastanak sa relevantnim političkim činiocima u Srbiji kako bi se postigao konsenzus oko pitanja Kosova, nakon čega će u taj proces uključiti Srbe i sa severa i iz ostatka pokrajine, koji će učestvovati i u donošenje platformi sa rešenje tog problema.
U razgovorima u zgradi Predsedništva, koji su trajali sat i po, učestvovali su predsednici opština Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić, Zvečan Dragiša Milović, Zubin Potok Slaviša Ristić, Leposavić Branko Ninić i načelnik Kosovskomitrovačkog okruga Radenko Nedeljković.

NIKOLIC: SPREMAN SAM DA RAZGOVARAM SA PREDSTAVNICIMA ALBANACA, OSIM SA TACIJEM

BEOGRAD, 08. jun (Tanjug) – Predsednik Srbije Nikolic je porucio da želi da obezbedi da svako u Srbiji i regionu ima jednaka prava i šanse, uz ocenu da niz kritika koje "mediji i pojedinci pokušavaju da mu 'natovare' na pocetku predsednickog mandata, ne mogu da ga zaustave u toj nameri".
"Zaista želim da Srbija bude demokratska zemlja. Mnogi su morali da glume svoj demokratski potencijal, pošto ga u sebi nemaju, a ja sam ponekad morao da se ponašam kao nedemokrata. Ali, sad sam na funkciji koja zahteva veliku brigu i pažnju", napomenuo je Nikolic.
Svojim ponašanjem u prvih 15 dana mandata, smatra Nikolic, pokazao je da ne želi nesporazume i sukobe sa bilo kim u Srbiji, ali i regionu: "Mi smo upuceni jedni na druge", kazao je Nikolic i dodao da region, zbog bolje saradnje i razvoja država, ne bi smeo da se vraca u prošlost.
Prema njegovim recima, dosadašnja regionalna saradnja odvijala se uglavnom na nivou odnosa "dosadašnjeg predsednika Srbije i predsednika drugih država" i na osnovu toga je ocenjivana dobrom. "Ali, izuzev tih prijateljskih susreta pred kamerama, šta smo mi to u ekonomskoj saradnji ili u privrednoj saradnji dobili i gde se to vidi ta regionalna saradnja", upitao je Nikolic, koji smatra da lideri treba da rade na tome da saraduju narodi, a ne oni licno.
On je dodao da je siguran da ce, posle malog "postizbornog zastoja", imati kontakte kakve je dosadašnji predsednik imao i sa predsednikom Hrvatske i sa clanom Predsedništva BiH iz drugog entiteta. "Prihvaticu svaki poziv da otputujem u bilo koju državu u zvanicnu posetu. Uputili smo pozive svim predsednicima država da dodu 11. juna u Beograd na moju inauguraciju. Doci ce vecina. Josipovic izgleda ima preuzete obaveze od ranije, ali održavamo kontakt sa Hrvatskom", rekao je Nikolic.
Na pitanje kako vidi dalji tok pregovora Beograda i Prištine i da li ocekuje da ce EU formulisati zahtev da se Srbija odrekne Kososva i Metohije, Nikolic je rekao da smatra da takvu formulaciju nikada necemo cuti. "Pretpostavljam da je EU i do sada nastojala da se nikada ne govori otvoreno o nezavisnosti. Ali mi se cini da smo mi svesno ucestvovali u nekom tihom približavanju nezavisnosti, rešavajuci neke probleme koji su se ticali takozvanog Kosova kao nezavisne države", kazao je Nikolic.
Zato bi, kako je dodao, i želeo da svi gradani Srbije ucestvuju u rešavanju kosovskog pitanja, na osnovu konsenzusa politickih stranaka. "Ako buduca Vlada ne želi da izade sa planom koji bi konacno opredelio Srbiju u odnosu na KiM, izaci cu ja", rekao je predsednik Srbije.
On je rekao da može da se razgovara i o planu Borisa Tadica u cetiri tacke, ali da mu taj plan nikada nije bio sasvim jasan: "Šta znaci autonomija severnog KiM? U odnosu na šta? Da li u odnosu na nezavisno Kosovo, u odnosu na Srbiju? Da li je to neki specijalni status teritorije? Morao bih da znam šta je mislio onaj ko je to predlagao. To je ostalo nedoreceno, zato što je plasirano u vreme kampanje, kada politicari izbegavaju da na teška pitanja daju iskrene odgovore", kazao je Nikolic.
On takode smatra da pregovore treba voditi na višem nivou od dosadašnjeg: "Ne mogu da zamislim da jedan cinovnik donese odluku kako ce da izgleda status Kosova i Metohije. To treba prepustiti predsedniku Vlade", naglasio je Nikolic i dodao da nisu u pitanju tehnicki, vec sudbinski pregovori.
Predsednik Srbije je dodao i da je spreman da razgovara sa predstavnicima Albanaca sa Kosova i Metohije, sa izuzetkom Hašima Tacija, za koga, kako kaže, postoji osnovana sumnja da je pocinio teške zlocine nad srpskim narodom. "Ne mogu sa takvim covekom da razgovaram dok se sudbina te istrage, koju bi trebalo ozbiljno da vode UN, ne reši. Dok konacno neko ne utvrdi da li je kriv, ili ne".
Za razlicita reagovanja na njegov izbor za predsednika Srbije Nikolic je rekao da su mu svi predsednici država i vlada, cestitali izbor i poželeli da Srbija napreduje. "Moj izbor mora da se poštuje kao i izbor svakog poslanika. Novinarske price o tome da li sam pre 20 godina bio ovakav ili onakav su price koje vracaju u prošlost. Ako bi se vracali u prošlost, narodi i pojedinci, na svetu niko ni sa kim ne bi govorio. Ne komentarišem šta su radili drugi, ni juce, a kamoli danas. Ja gledam Srbiju. Meni je Srbija san" rekao je on. "Na ovom mestu ne želim da upropastim ono što sam do sada stvarao. Mogu samo da popravim. Onaj deo mene koji nisu poznavali ni gradani Srbije, ni sveta, upoznace na ovoj funkciji. Tako da me previše ne brine to što su mnogi politicari, a i mediji, još u izbornoj trci. Obavljam svoje poslove, a oni koji ce da se bave izbornom trkom imace pred sobom mnogo vremena. Jer, ja cu ovaj posao jako dugo da radim", uveren je.

EULEKS: SPORAZUM O REGISTARSKIM TABLICAMA VAŽI I ZA SEVER

PRIŠTINA, 8. juna 2012. (Beta) Portparolka Euleksa Irina Gudeljević rekla je danas da se sporazum Beograda i Prištine o slobodi kretanja odnosi na celo Kosovo i da sever nije izuzet od dogovora kao što to tvrdi šef beogradskog pregovaračkog tima Borislav Stefanović.
"Euleks pomaže sprovođenje dogovora postignutih posredstvom EU, koji su odobreni od strane pregovarača srpske i kosovske delegacije. Ovo uključuje i sporazum o slobodi kretanja koji u paragrafu sedam jasno navodi da će 'svi vlasnici automobila sa prebivalištem na Kosovu koristiti registarske tablice sa RKS ili KS inicijalima'. Obe strane su se složile sa ovim uslovima", rekla je portparolka Euleksa za agenciju Beta. Na pitanje da li to važi i za sever Kosova, gde su Srbi većina, Irina Gudeljević je kazala: "Da, odnosi se na celu teritoriju Kosova, uključujući i sever".
Po njenim rečima, registarske tablice će izdavati nadležni organi na Kosovu, a njihovu distribuciju, kada je to potrebno, pomoći će i Euleks.
"Sve strane će učiniti sve što je u njihovoj moći da bi se obezbedilo sprovodienje... Mi očekujemo da će biti sprovedeno na propisan, srazmeran i miran način. Euleks će podržati postupno sprovođenje, u skladu sa svojim mandatom, uključujući i prelaze na severu Kosova", rekla je Irina Gudeljević.

VILIJAMSON: MARTIJEV IZVEŠTAJ CRNI OBLAK NAD REGIONOM

BRISEL, 08. jun (Tanjug) – Šef specijalnog tima Euleksa koji istražuje navode iz izveštaja Dika Martija, Džon Klint Vilijamson kaže za Tanjug da je predmet njegove istrage "možda jedini konglomerat ratnih zlocina, koji je do danas ostao nerasvetljen", te da je Martijev izveštaj "definitivno uticao na imidž Kosova i imidž ljudi koji su tamo na vlasti".
Americki tužilac ima jedan od najizazovnijih poslova na svetu: on je na celu tima koji istražuje navode iz prošlogodišnjeg izveštaja Dika Martija o morbidnim zlocinima nad srpskim i drugim civilima nakon okoncanja sukoba na Kosovu, ukljucujuci i optužbe da je najviši vrh kosovske vlasti ucestvovao u zlocinu vadenja organa od kidnapovanih lica radi prodaje na crnom tržistu.
Otkad je u oktobru prošle godine imenovan za šefa specijalnog tima, u javnost nije dospelo gotovo ništa vezano za ovu istragu. Iako formalno radi u sastavu Euleksa, sedište tima je u Briselu, na tajnoj lokaciji, sa autonomnim sistemom veza i posebnim merama bezbednosti.
Vilijamson dosad nije dao nijednu izjavu ili intervju medijima, tako da je ovaj razgovor sa dopisnikom Tanjuga iz Brisela njegovo prvo obracanje javnosti: "Na žalost, u prirodi kriminalisticke istrage je da se mnogo toga odvija iza zatvorenih vrata", kaže Vilijamson i dodaje da nijedan odgovoran tužilac ili policajac nece javno iznositi podatke o napretku i prikupljenim dokazima dok je istraga u toku
"Kad imate ovako složenu istragu, onda je gradite na dokazima, tako što jedan dokaz vodi ka drugom. Ako objavite šta ste prikupili, rizikujete da kompromitujete te dokaze, ugrožavate živote svedoka i potkopavate celu istragu".
Vilijamson, koji je proveo sedam godina kao tužilac u Haškom tribunalu, i te kako je upoznat sa problemima koje su Tribunal, a kasnije Unmik i Euleks, imali sa zaštitom svedoka na Kosovu. "Analizirali smo sve što je bilo i izvukli lekcije kako iz grešaka, tako i iz uspeha", kaže on. "Upravo stoga smo za potrebe ovog tima napravili posebnu strukturu koja je smeštena ovde u Briselu i doneli niz mera da osiguramo integritet istrage i bezbednost svedoka, tako da možemo da radimo bez uplitanja i uspešno završimo posao". Kada je rec o najsenzacionalnijem delu Martijevog izveštaja, uzimanju organa od kidnapovanih lica u takozvanoj "žutoj kuci" u Albaniji, Viljamson upozorava da je spektar zlocina mnogo širi: "U izveštaju se govori o stotinama ljudi koji su bili oteti, držani u logorima, maltretirani i ubijeni, a onda se kaže da je jedan manji broj tih ljudi poslat u druge logore, gde su im vadeni organi".
On naglašava da je zadatak njegovog tima da istraži ceo taj spektar zlocina, utvrdi sudbinu kidnapovanih i privede pravdi odgovorne.
Vilijamson kaže da je potpuno svestan politicki eksplozivne prirode Martijevog izveštaja i da upravo to pokazuje zašto je njegova istraga neophodna. "To je možda jedini konglomerat ratnih zlocina koji je do danas ostao nerasvetljen i on kao crni oblak lebdi nad regionom", kaže on i dodaje da je Martijev izveštaj definitivno uticao na imidž Kosova i imidž ljudi koji su tamo na vlasti.
"Taj oblak lebdi i iznad glava onih koji su izgubili svoje najbliže i ne znaju njihovu sudbinu", naglašava tužilac. "Oni zaslužuju pravdu".
U javnosti je, ukazuje Vilijamson, stvorena izvesna konfuzija u vezi sa navodima o uzimanju organa od kidnapovanih civila tokom 19992000, i mnogo skorijeg slucaja prištinske klinike Medikus, u kojoj se takode trgovalo organima. "To su dve vrlo razlicite situacije", objašnjava on. "Kad je rec o dogadajima iz 19992000, navodi se da su ljudi odvedeni u ilegalne logore i tamo ubijani da bi im vadili organe.
U slucaju Medikus, ljudi su navodeni da dobrovoljno daju organe u zamenu za novcanu naknadu i niko nije ubijen, mada su neki prevareni. Ne želim ni na koji nacin da umanjujem patnju ljudi u slucaju Medikus, ali to je sasvim druga vrsta zlocina od onog koji mi istražujemo".
Vilijamson dodaje da se ne može iskljuciti mogucnost (na koju je i Marti ukazao) da su isti ljudi ukljuceni u oba slucaja, ali upozorava da to tek treba ustanoviti. Vilijamson tvrdi da sada ima dovoljno ljudskih, materijalnih i pravnih resursa da svoj posao uspešno privede kraju, ali upozorava da ce istraga, koja obuhvata tri jurisdikcije i vremenski raspon od preko dvanaest godina, biti duga i složena.
On naglašava da je u osnovi zadovoljan podrškom koja mu je obecana iz Beograda, Prištine i Tirane i da je to od kljucne važnosti za nastavak istrage. "U Albaniji je parlament jednoglasno izglasao zakon koji nam daje ista ovlašcenja koje je osoblje Haškog tribunala imalo u zemljama bivše Jugoslavije, tako da možemo samostalno da vršimo istražne radnje", nabraja Vilijamson i nastavlja: "Iz Srbije, gde sam putovao na pocetku mandata i kasnije, dobili smo izraze podrške sa najviših mesta, od vlade i od sad vec bivšeg predsednika Tadica, a nadamo se da ce se dobra operativna saradnja nastaviti i ubuduce. Kad je rec o Kosovu, naša ovlašcenja crpimo iz izvršnog mandata Euleksa, tako da i tamo možemo da radimo i nezavisno of kosovskih vlasti".
Jedna od osobenosti Vilijamsonovog položaja je što on, kao tužilac, još uvek ne zna koji ce sud i gde suditi po optužnicama kada one jednom budu podignute. "Mi smo deo Euleksovog pravosudnog sistema, ali tek cemo videti da li ce predmet ici pred medunarodne sudije koje su vec na Kosovu, ili ce za ovaj slucaj biti formiran poseban sud", kaže on, ali podvlaci da ce to "u svakom slucaju biti medunarodni sud, sa medunarodnim sudijama".
A kad je rec o mestu sudenja, to ce zavisiti od politickobezbednosnih uslova koji u tom trenutku budu vladali. "To može biti na Kosovu, ukoliko uslovi budu povoljni, a može i na nekom drugom mestu, ali ovo pitanje se još razmatra. Isti krititerijumi zbog kojih je sedište specijalnog tima smešteno van Kosova uticace i na odluku gde ce se suditi", kaže Vilijamson.
Na kraju, Vilijamson objašnjava zašto veruje da je bolje što se istraga o Martijevom izveštaju odvija pod okriljem Euleksa, a ne Ujedinjenih nacija, kao što su tražile Srbija i Rusija. "Cinjenica je da bi za formiranje novog suda pod okriljem UN bilo potrebno mnogo više vremena nego za formiranje našeg tima", kže on i ukazuje da bi samo sastavljanje statuta novog suda, te obezbedenje ljudskih i materijalnih resursa, potrajalo najmanje godinu do dve.
"Postoji i argument da je mandat UN neophodan zato što istraga obuhvata razlicite države i jurisdikcije, ali kao što sam vec objasnio, taj problem smo vec rešili", kaže Vilijamson.
On dodaje da je Savet bezbednosti UN ipak ukljucen u istragu kroz izveštaje koje redovno dobija od Euleksa. Cekajuci rezultate istrage, za koje Vilijamson procenjuje da bi se mogle pojaviti za dve do tri godine, i eventualne optužnice, ostaje nada da zlocince, makar sa vec sad ogromnim zakažnjenjem, stici pravda. U suprotnom, crni oblak iz Martijevog izveštaja ostace da lebdi nad Balkanom još generacijama.

ŽBOGAR: NE SME SE OMETATI SLOBODA KRETANJA NA KIM

BEOGRAD, 08. jun (Tanjug) – Specijalni predstavnik EU za Kosmet Samuel Žbogar izrazio je zabrinutost zbog trenutne situacije na severu pokrajine i ponovio stav EU da se ne sme ometati pravo na slobodu kretanja. "Zabrinut sam zbog trenutne situacije na severu. Što se tice slobode kretanja, EU i medunarodna zajednica su uvek bile jasne da je to pravo koje ne sme da se ometa. To nije ništa novo", kazao je Žbogar i izrazio žaljenje što je došlo do incidenata u kojima je bilo povredenih.
Sukobu izmedu vojnika Kfora i Srba izbili su 1. juna pošto je Kfor poceo da uklanja barikadu u selu Rudare kod Zvecana i u njima je povredeno cetvoro Srba i dva nemacka vojnika iz sastava Kfora.
Žbogar je naveo i da prošlonedeljna akcija uklanjanja barikada na severu Kosmeta nema veze sa pobedom Tomislava Nikolica na predsednickim izborima, dodajuci da to nije bio nikakav test za Nikolica i da bi se isto dogodilo i da je pobedio drugi kandidat.
Uz slobodu kretanja jednako je važna i "sloboda od straha", naveo je Žbogar i pojasnio da pod time podrazumeva strah koji je "osetio" medu ljudima na severu pokrajine.
"Svi treba da razmislimo kako cemo ljude osloboditi straha. To je povezano. Ometanje slobode kretanja povezano je sa ovim strahom. Mislim da je dobro što je došlo do slobodnijeg kretanja Kfora i Euleksa i sada svi zajedno treba da radimo na eliminisanju straha Srba na severu", naveo je Žbogar.

STEFANOVIĆ: PRIŠTINA ZLOUPOTREBLJAVA DOGOVOR

BEOGRAD, 7. juna 2012. (Beta) Šef pregovaračkog tima Srbije Borislav Stefanović izjavio je večeras da su prištinske vlasti i deo međunarodne zajednice zloupotrebili rešenje o slobodi kretanja u pokrajini, jer se dogovor o automobilskim tablicama nije odnosio na sever Kosova.
"Mi smo tokom pregovaračkog procesa vrlo jasno istakli da sever Kosova zbog svojih specifičnosti ne može da potpada pod ovu odredbu dogovora i da se ona odnosi na Srbe južno od Ibra", rekao je on Radioteleviziji Srbije. Stefanović je rekao i da je na severu Kosova situacija drugačija u odnosu na položaj Srba južno od Ibra. Pripadnici Euleksa juče su delili letke sa obaveštenjem vozačima koji prelaze preko Jarinja, administrativnog prelaza na severu Kosova, u kojem se ukazuje na obavezu preregistrovanja vozila na tablice KS ili RKS.
U letku piše:
"Važno, novi propisi koji se odnose na tablice".
"Novi propisi u vezi sa registarskim tablicama su u skladu sa sporazumom o slobodi kretanja postignutim tokom dijaloga Beograda i Prištine posredstvom EU", piše u obaveštenju.
Vlasti Kosova u Prištini su donele uredbu kojom je predviđeno od 1. juna oduzimanje vozila i tablica sa vozila koja saobraćaju sa tablicama kosovskih gradova koje izdaje MUP Srbije.
Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović rekao je ranije da se dogovor ne odnosi na sever Kosova, a lokalni Srbi zatražili su od Beograda da im jasno saopšti šta je dogovoreno sa Prištinom.

KOMANDANT KFORA PORUČIO DA SE NEĆE TOLERISATI BARIKADE

PRIŠTINA, 7. juna 2012. (Beta) Komandant Kfora Erhard Drevs poručio je danas u Đakovici da neće biti kompromisa sa onima koji onemogućavaju slobodu kretanja građana, pošto je to zadatak i misija Kfora. Drevs je ocenio da je sada situacija na severu Kosova mirna i dpodao da ne očekuje pogoršanje, kao i da je u najvećem delu uspostavljena sloboda kretanja.
Govoreći o akciji Kfora pre nekoliko dana na uklanjanju betonske barikade u opštini Zvečan, Drevs je rekao da je akcija preduzeta pošto su prethodno iscrpljene sve mogućnosti.
"Na žalost treba da optužim i osudim delovanja koja su se dogodila kao reakcija na operaciju Kfora. Ja sam uvek govorio da je sloboda kretanja misija Kfora i nema nikakvog kompromisa što se toga tiče", istakao je Drevs.
Komandant Kfora je rekao da je Kfor bio strpljiv u vezi sa betonskom barikadom u opštini Zvečan, ali je dodao da je u jednom momentu došlo vreme da se reaguje.
"Verujem da je naša poruka stigla do onih kojih je trebalo, da ćemo biti odlučni i nećemo se povući od našeg glavnog zadatka", kazao je Drevs.
Kfor je u petak, 1. juna uklonio barikade u opštini Zvečan, a u selu Rudare izbio je sukob u kom je bilo povređenih Srba i vojnika Kfora.

SAKAŠVILI: PRIZNANJE NEZAVISNOSTI KOSOVA POGREŠNA ODLUKA

TBILISI, 08. jun (Tanjug) – Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili izjavio je da priznanje jednostrano priglašene nezavisnosti Kosova nije u redu sa stanovišta Medunarodnog prava, i naglasio da Gruzija ne može priznati Kosovo zbog svoje unutrašnje situacije.
"Verujemo da je sa medunarodne tacke gledišta priznanje nezavisnosti Kosova bilo pogrešno, a u tom smislu polazim od unutrašnje situacije u našoj zemlji", kazao je Sakašvili.
Istakavši da SAD nisu vršile pritisak na Gruziju da prizna Kosovo, on je kazao da su stavovi Tbilisija i Vašingtona isti o glavnim pitanjima, ali da SAD ne pozivaju Gruziju "da sada uradi jedno, a potom nešto drugo". "SAD su priznale nezavisnost Kosova, a Gruzija nije. SAD nikada nisu vršile pritisak na nas da to ucinimo", rekao je Sakašvili u razgovoru sa studentima Uciteljske škole koji prenosi "Gruzija onlajn".
Prema njegovim recima, za razliku od Rusije, SAD pružaju Gruziji mogucnost da sprovodi sopstvenu politiku i da samostalno donosi odluke.
"Ono što je najvažnije oni žele da se razvijamo i da budemo uspešni", ocenio je gruzijski predsednik.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolic nedavno je izjavio ruskom radiju "Eho Moskve" da Južna Osetija i Abhazija mogu da budu nezavisne, a Kosovo ne može, jer su to dve razlicite situacije na koje se ne mogu primenjivati jednaki principi. Na tu izjavu reagovao je zamenik ministra spoljnih poslova Gruzije Nino Kalandadze, koji je izrazio nadu da ce pitanje eventualnog priznanja separatistickih gruzijskih oblasti od strane Srbije biti razjašnjeno kroz bilateralne razgovore Tbilisija i Beograda.
Kalandadze je ocenio da su Gruzija i Srbija izabrale evropski put i da "žele clanstvo u Evropskoj uniji", dodajuci da EU priznaje teritorijalni integritet Gruzije i gruzijske granice u okviru medunarodnog zakona i da je, shodno tome, u nacionalnom interesu Srbije da sledi medunarodne standarde.
Gruzija i Rusija su pogoršali odnose avgusta 2008. godine kada je došlo do kratkog medusobnog oružanog sukoba što je imalo za posledicu otcepljenje gruzijskih oblasti Abhazije i Južne Osetije, ciju je nezavisnost Moskva odmah priznala.
Nezavisnost Južne Osetije pored Rusije priznale su Nikaragva, Nauru, Venecuela i Tuvalu, dok su nezavisnost Abhazije uz Rusiju priznale takode Nikaragva, Venecuela, Nauru i Tuavalu, kao i Vanatu.

SRBIJA – EU

NIKOLIC: TRAŽICU OD BRISELA JASNE ODGOVORE

BEOGRAD, 08. jun (Tanjug) – Predsednik Srbije Tomislav Nikolic smatra da je Srbija ispunila sve što je traženo za otpocinjanje pregovora sa Evropskom unijom o clanstvu vec na jesen i najavljuje da ce 14. juna u Briselu od evropskih zvanicnika tražiti jasan odgovor na pitanje da li postoje neki posebni uslovi za našu zemlju koji bi odložili pocetak pregovora.
"U Briselu ocekujem da saznam konacno ono što nikada niko u Srbiji nije cuo: da li EU insistira na tome da Srbija prihvati nezavisnost Kosova i Metohije, da bi nastavila put ka EU. Dobili smo status kandidata i ocekujemo, s pravom, da na jesen otpocnu i pregovori" rekao je Nikolic u intervjuu Tanjugu.
Kad je rec o primedbama koje se ticu obaveza zemalja kandidata iz evropske agende, Nikolic je rekao da je spreman da pomogne "svakoj vladi koja bude formirana" da se izbori sa nedostacima koje uocava i EU, a ticu se reforme pravosuda, korupcije i kriminala. "EU nas 'proziva' zbog 24 privatizacije, u kojima tvrde da je bilo kriminala. Takode, javno nam prigovara da, zbog loših zakona o javnim nabavkama, gubimo 500 do 600 miliona evra" nastavio je Nikolic i dodao da zaista želi da pomogne da se ta pitanja rašciste. On istice da prilikom prve zvanicne posete Briselu ocekuje otvoren razgovor sa evropskim zvanicnicima. "Pošto ce od mene tražiti otvorene odgovore na mnoga pitanja, i ja ocekujem otvorene odgovore na pitanja koja cu da pokrenem", kaže Nikolic, koji istice da u Brisel ne ide da bi dobio "naloge i komande, ili packe" vec da i sam traži nešto za Srbiju.

EU U SRBIJI: EU ĆE TRAŽITI REFORMU JAVNIH PREDUZEĆA

BEOGRAD, 8. juna 2012. (Beta) Evropska komisija će savetovati novoj vladi Srbije da restrukturira javna preduzeća jer nisu dovoljno efikasna i troše novac poreskih obveznika, izjavio je danas šef sektora za evropske integracije delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat (Freek Janmaat).
"To je oblast u kojoj ćemo razmenjivati mišljenja sa novom vladom, ko god da u nju uđe. Savetovaćemo ih da počnu sa restrukturiranjem tih preduzeća i da ih korporatizuju i tako urede da više počnu da liče na preduzeća privatnog sektora", rekao je Janmat za EurAktiv Srbija.
Kako je naveo, potrebno je da javna preduzeća manje zavise od subvencija iz budžeta jer su subvencije visoke, a i predstavljaju opterećenje za poreske obveznike.
Pored toga, istakao je Janmat, takav način rada uz subvencije ne podstiče preduzeća da rade efikasnije. "Smatramo da je uticaj države na privredu i dalje veliki. Jedan od kanala uticaja su državna i društvena preduzeća, pre svega državna", istakao je Janmat.
Kada je reč o spornim privatizacijama, čiju reviziju je zatražila EU, Janmat je ocenio da ima izvesnog napretka. Reč je o 24 privatizacije čije preispitivanje je zatraženo u rezoluciji Evropskog parlamenta, a među kojima su Sartid, Mobtel, C Market i ATP Vojvodina. "Moramo da vidimo u narednih nekoliko meseci, do kraja godine, šta će se dogoditi, ali imamo utisak da ima napretka u pogledu tih preduzeća", rekao je Janmat za EurAktiv (www.euractiv.rs).
Kada je reč o teškoj budžetskoj situaciji u Srbiji, Janmat je rekao da Srbija do sada nije zatražila budžetsku podršku EU, ali da bi verovatno bilo teško da je dobije.
"Srbija do sada to nije zatražila, tako da ne mogu da kažem mnogo o tome. Jedino što mogu da kažem je da bi u sadašnjoj ekonomskoj situaciji u EU, za nas moglo da bude teško da pronađemo sredstva za takvu pomoć Srbiji", naveo je Janmat za EurAktiv.
EU je 2009. dobila budžetsku pomoć EU od 100 miliona evra, isplaćenu u dve tranše, do kraja 2010.

SRBIJA – REGION

NIKOLIC: U SREBRENICI JE POCINJEN STRAŠAN ZLOCIN

BEOGRAD, 08. jun (Tanjug) – Na pitanje koje je Brisel vec najavio, a tice se njegovog odnosa prema Srebrenici, predsednik Srbije Nikolic kaže "da je tu stvar potpuno jasna": "Moj odnos prema Srebrenici je potpuno jasan. To je mesto na kome su pripadnici mog naroda pocinili strašan zlocin, i ja to nikada necu da opravdam. Ali, necu ni da idem dalje od onoga što je o tom pitanju zakljucila Narodna skupština Republike Srbije". On je podsetio da je parlament marta 2010. godine usvojio Rezoluciju o Srebrenici, kojom osuduje "težak zlocin" pocinjen nad bošnjackim stanovništvom u Srebrenici, te da se u tom dokumentu ne pominje genocid. "Nacrt te rezolucije imao je u naslovu rec 'genocid', koju je potom poslanicka vecina skinula, a pretpostavljam da je imala u vidu i pravne posledice kvalifikacije tog zlocina. Stoga ni ja necu dalje od toga da idem", objasnio je Nikolic.
"Ja sam, iz pijeteta prema žrtvama, jedini put tada govorio u Skupštini stojeci. A rekao sam da stojim zato što se gnušam takvog strašnog zlocina. Kao covek nikada ne mogu da cutim ako je zlocin pocinjen, i da ga ne osudim. Ja osudujem sve zlocine", rekao je Nikolic.
On je ukazao da je tada tražio da se donese rezolucija kojom bi se osudili svi zlocini na prostorima bivše Jugoslavije, i posebno apostrofira zlocin nad bošnjackim stanovništvom u Srebrenici, što vladajuca koalicija nije prihvatila. "Tako da je moj odnos prema Srebrenici potpuno jasan", rekao je on istakavši da poštuje skupštinsku rezoluciju i da bi, ukoliko neki novi saziv donese neku drugu, to takode poštovao.
Nikolic se osvrnuo i na svoju izjavu o Vukovaru koja je izazvala brojna reagovanja, ukljucujuci predsednika Hrvatske Ive Josipovica, rekavši da su njegove reci o tome istrgnute iz konteksta i da je taj nesporazum u velikoj meri otklonjen u razgovoru sa ambasadorom Hrvatske u Beogradu.
On je podsetio da je u svojim kampanjama govorio da su Knin i Vukovar bili srpski gradovi po strukturi stanovništva, a ne u nekom drugom kontekstu i naglasio da je još pre šest ili više godina rekao da "Hrvatsku priznajemo u granicama u kojima je clanica UN" "Dakle, Vukovar je na teritoriji Hrvatske. Ako bi u njemu bila vecina gradana srpske nacionalnosti, pa šta. Imamo mnogo gradova u Vojvodini u kojima su u vecini gradani druge nacionalnosti, pa sve to može lepo da funkcioniše. Dakle, nemam nameru da svojatam bilo ciji deo teritorije, bilo koji narod", podvukao je predsednik Srbije.

DODIK: BITNO NAM JE DA VLASTI U SRBIJI POŠTUJU RS

BANJALUKA, 08. jun (Tanjug) – Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da je Srpskoj potrebna jaka i stabilna Srbija i da je iskljucivo u tom smislu zainteresovan za to ko ce formirati vladu u Beogradu. Dodik je u intervjuu Tanjugu istakao da njegova poruka da srpska vlada u kojoj bi se našao LDP ne bi imala podršku RS ne predstavlja mešanje u unutrašnje poslove Srbije, nego samo reagovanje na mešanje lidera te stranke Cedomira Jovanovica u unutrašnje poslove Srpske, kao kada je tvrdnjom da je ona genocidna tvorevina osporio njene interese. "Naravno da meni nije nebitno ko je na vlasti u Srbiji. Nama je veoma bitno da tamo budu ljudi koji ce poštovati ako ništa drugo onda legitimitet koji se zove Dejtonski sporazum i u njemu RS", naglasio je Dodik.
Prema njegovim recima, on nema licni problem sa Jovanovicem, ali, kaže, "reci da je RS genocidna tvorevina i to posle ponavljati u kuloarima, na molitvenom dorucku (kod predsednika SAD) za RS je bio 'poziv na uzbunu'".
"Taj Beograd koji misli tako i još gore o RS, tvrdeci kako je ona 'šumska', za nas je egzistencijalno pitanje, a ne samo pitanje simpatija", naveo je Dodik i dodao da oni koji se pitaju otkud Dodiku prava da se meša u unutrašnje poslove Srbije ne pitaju zašto su se ljudi poput Jovanovica umešali u poslove RS.
"Savršeno dobro razumem da ja nisam taj koji treba da sastavlja vladu Srbije. Moja namera nije bila da formiram vladu Srbije, ali moja politicka namera jeste da kažem da ti koji nose takve ideje o RS nemaju našu podršku, nikada je nece imati i gde god budemo mogli mi cemo ih osporavati", istakao je. Oni koji osporavaju RS razišli su se, prema njegovoj oceni, sa srpskim nacionalnim identitetom, sa Srbijom kao državom, marginalni su, poraženi su na izborima i pripadaju globalnom projektu, koji je propao u svetu.

RCC: SARADNJA NA BALKANU I DALJE ZAVISI OD REZULTATA IZBORA

KELN, 8. juna 2012. (Beta) Regionalna saradnja među zemljama bivše Jugoslavije i dalje previše zavisi od rezultata izbora, izjavio je generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RČ) Hidajet Biščević.
U intervjuu radiju Dojče vele, on je ukazao da pobedu na izborima u zemljama bivše Jugoslavije i dalje donosi nacionalistička retorika, čime se prikrivaju stvarni problemi sa kojima su te zemlje suočene.
"Ono što mene ipak brine, nezavisno da li se radi o izborima u Srbiji, Hrvatskoj ili Makedoniji, jeste cinjenica da je regionalna saradnja još previse podložna oscilacijama i da njena radna temperatura previše zavisi od parlamentarnih, lokalnih ili drugih izbora u bilo kojoj zemlji", kazao je Biščević.
"Nažalost, u poslednje vreme smo svedoci, na raznim stranama u regionu, da se i izbori i naklonost birača ponovo osvajaju na nacionalističkoj retorici, čime se prikriva stvarni problem zemalja", dodao je Biščević. On je ocenio da zemlje bivše Jugoslavije treba da rade na pronalaženju načina za unapređenje regionalne saradnje kako ona ne bi mogla da se dovodi u pitanje.
"Čini mi se neverovatnim da u vreme kada regionom hara dramatična ekonomska i socijalna kriza, kada su neizvesnosti oko suštinskih pitanja budućnosti naših država toliko velike, da se nameću sporovi oko toga čiji su gradovi, gde su čije granice itd. Mislili smo da su to rešena pitanja", kazao je Biščević.
Komentarišući izjavu srpskog predsednika Tomislava Nikolića o Srebrenici i Vukovaru kao "srpskom gradu", on je poručio da "nema napretka ako ćemo svakih nekoliko godina iznova pisati istoriju" na prostoru bivše Jugoslavije. "Društva u našem regionu su očigledno u različitim stadijumima razvoja. Neka od tih društava imaju potrebu da preispituju sama sebe, u nekim od tih društava još je prisutna borba za ovakvu ili onakvu interpretaciju, za ovakav ili onakav identitet", dodao je.
Biščević je posebno istakao da je Bosna i Hercegovina u ozbiljnim problemima kada je reč o pristupanju Evropskoj uniji.
"To je problem koji je za BiH itekako ozbiljan. Hrvatska je praktično na pragu članstva, imate situaciju sa Srbijom koja je stekla status kandidata i imate Crnu Goru koja će verovatno za koju nedelju početi pregovore. Napredak je očigledan u institucionalnom pogledu u neposrednom susedstvu BiH i utoliko taj zastoj BiH postaje strateško pitanje budućnosti zemlje", kazao je Biščević.

JOSIPOVIĆ: POSETA VRHA SPC DOPRINOSI MIRU

ZAGREB, 8. juna 2012. (Beta) Predsednik Hrvatse Ivo Josipović izjavio je danas u Zagrebu da dolazak delegacije Srpske pravoslavne crkve (SPC) na čelu s patrijarhom Irinejom doprinosi miru i prijateljstvu među ljudima, verama i narodima.
"Mislim da u vremenima koja nikada nisu laka na ovim prostorima, gde i kriza često generira osećaje koji nisu u duhu mira i pomirenja, kontakti između crkava, među vernicima, razgovor i dijalog znače jako puno za mir i razumevanje", izjavio je Josipović posle susreta sa poglavarom SPC i članovima Svetog arhijerejskog sinoda koji borave u trodnevnoj poseti Zagrebu.
On je istakao da je dolazak delegacije SPC "veliki i važan, ekumenski događaj koji bez sumnje doprinosi miru i prijateljstvu među ljudima, među verama, među narodima".
"Hrvatska će i dalje štititi verska prava svojih građana, svih vera, veroispovesti, uključujući i SPC", istakao je Josipović u izjavi novinarima.
On je poželeo dobrodošlicu poglavaru SPC i članovima Sinoda i zahvalio im na ekumenskim naporima. Poglavar SPC, patrijarh Irinej rekao je da mu je drago što mu se ukazala prilika da poseti predstavnike hrvatske države i crkve i da "na taj način pokažemo dobru volju i želju da nastavimo naš zajedički život". "Mi smo pozvani kao crkva, imamo dobre kontakte i odnose sa svim ljudima, a pogotovo sa Hrvatskom koja je katolička zemlja, a poznato je da su katolici i mi pravoslavni veoma bliski i mnogo toga ima što nas sjedinjuju, što nam je zajedničko u našem verovanju, u principima kojih se držimo i želja nam je da to potvrdimo i svojim kontaktima i razgovorima", rekao je patrijarh.
"Želimo narodu hrvatskom i našem srpskom koji živi ovde, našoj crkvi da budu što bliži jedni drugima, jer smo hrišćanski narod", naglasio je on i dodao da treba i praktično pružiti priliku da i drugi vide da se "držimo principa naše vere".
Patrijarh je rekao da je delegacija SPC u Zagrebu vodila korisne razgovore koji se tiču srpskog naroda i crkve u Hrvatskoj.
"Ima mnogo dobrih stvari koje treba podržati, koje su prisutne, ima i nekih drugih problema, kao i što ih svuda ima, ali se nadamo da uz dobru volju i dobro raspoloženje se sve može rešiti na najbolji način. To želimo i to činimo i nadamo se da će naša poseta imati dobre posledice", istakao je poglavar SPC.
On je ukazao i na važnost otvaranja nove zgrade Srpske pravoslavne opšte gimnazije u Zagrebu i duhovnog centra, što je bio i povod za dolazak u glavni grad Hrvatske.
"To predstavlja dobar osnov i dodatak našim odnosima i kontaktima koji su i dosad postojali i nadam se da će i ubuduće biti čvršći i solidniji", zaključio je on. Delegaciju SPC primio je i premijer Zoran Milanović.

ZAPADNOM BALKANU PREDSTOJI TEŠKA GODINA

BERLIN, 08. jun (Tanjug) – Svetska banka predvida smanjenje privrednih aktivnosti, visok stepen nezaposlenosti i siromaštva u regionu Zapadnog Balkana, ali dugorocno, ipak ima mesta i za optimizam.
U izveštaju Svetske banke za zemlje Jugoistocne Evrope ocekuje se da posle privrednog rasta od 2,2 odsto u 2011. godini, u zemljama Zapadnog Balkana dolazi do usporavanja privrednih aktivnosti na samo jedan procenat u 2012.
Razlog za to je, kako prenosi Dojce vele, jacanje krize u evrozoni, koja se negativno odražava na trgovinu, investicije i potrošnju. Ako se tome doda stopa nezaposlenosti u regionu od, u proseku, 23 procenta, što je duplo više u odnosu na zemlje Evropske unije, milion i po ekstremno i šest miliona siromašnih, onda su kratkorocni socijalnoekonomski izgledi za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju i Kosovo jednom recju teški.
"Osnovi izazov za zemlje Zapadnog Balkana jeste fiskalni", kaže Željko Bogetic, vodeci ekonomista Svetske banke i autor izveštaja za zemlje Jugoistocne Evrope. "Javni dug je visok, pogotovo u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji i one se nalaze pred znacajnim izazovom konsolidacije i obaranja javnog duga, na nacin da se pokuša ocuvati privredni rast."
Iz Svetske banke upozoravaju da fiskalna konsolidacija ne može da bude sprovedena bez kontrole plata i penzija i jacanja fiskalne discipline u javnom sektoru. Naglašava se i da politicka dešavanja, kao što su izbori i formiranje organa vlasti odlažu primenu i onako teških odluka koje se nalaze pred zemljama Zapadnog Balkana.
"Izazovi su teški, ali su u okviru neophodnog i moguceg", kaže Bogetic, i naglašava da je optimista kada je rec o dugorocnim privrednim i socijalnim prespektivama Zapadnog Balkana. "Taj fenomen smo videli u svim drugim zemljama koje su ušle u EU. One koje su nekada bile u slicnoj, cak i težoj situaciji, kao neke zemlje Istocne Evrope, one su zabeležile znacajan napredak na socijalnoekonomskom planu cak i u odnosu na Zapadnu Evropu. Taj napredak je realan, ali ne i automatski."
U Briselu procenjuju da region nije toliko pogoden ekonomskom krizom kao što je to slucaj sa nekim zemljama clanicama i da su reforme povezane sa proširenjem unije ipak ublažile neke od udara. Navodi se i da EK vec radi na formiranju novog IPA 2 fonda, koji ce, kao i IPA fond biti povezan sa pristupnim procesom, ali ce imati više sektorski pristup finansijskoj pomoci za zemlje u procesu evrointegracija.

SRBIJA

NEBOJŠA RODIĆ GENERALNI SEKRETAR PREDSEDNIKA SRBIJE

BEOGRAD, 7. juna 2012. (Beta) Nebojša Rodić je imenovan za generalnog sekretara predsednika Republike, objavljeno je u najnovijem broju Službenog glasnika Srbije.
Za savetnike predsednika Tomislava Nikolića postavljeni su Milorad Simić, Oliver Antić, Marko Đurić i Bratislav Petković. Rodić je za generalnog sekretara predsednika države imenovan 31. maja, a savetnici su na tu dužnost imenovani 1. juna.

IZETBEGOVIĆ NEĆE DOĆI NA INAUGURACIJU NIKOLIĆA

SARAJEVO, 7. juna 2012. (Beta) Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović neće ići u Beograd na inauguraciju novog srpskog predsednika Tomislava Nikolića, 11. juna.
Izetbegović je za AlDžaziru rekao da ga je Nikolić lično zvao da dođe na inauguraciju.
"Tražio me juče telefonom, ali ja nisam bio tu, preneo je u kabinet molbu da dođem. To su lepe poruke s njegove strane", rekao je Izetbegović i dodao da je ipak "još prerano" za odlazak na inauguraciju.
"On je čovek koji je promenio retoriku, ali da li je promenio stavove, to će nam morati dokazati u vremenu koje dolazi. Ja se nadam da je promenio stavove, mi smo susedne zemlje i treba praviti korake pomirenja, ako je na to spreman, i mi smo spremni. U ovome času to je još uvek rano, čekaćemo da vidimo ima li gospodin Nikolić novo lice, novi pristup", rekao je Izetbegović.

STOLTENBERG: RAJIĆ JE OBEZBEDIO POSEBNO MESTO ZA SVA VREMENA

BEOGRAD, 7. juna 2012. (Beta) Premijer Norveške Jens Stoltenberg rekao je da je profesor Ljubiša Rajić, koji je umro 4. juna u Beogradu u 65. godini, za sva vremena sebi obezbedio posebno mesto u odnosima između Srbije i Norveške.
Stoltenberg je u poruci povodom smrti Rajića, koju je danas prenela Ambasada Norveške u Srbiji, podsetio na Rajićev doprinos uspostavljanju i razvoju Katedre za skandinavske jezike i književnost na Filiološkom fakultetu u Beogradu.
"Kroz svoj rad on je doneo nova znanja i inicirao interesovanje za norveško društvo i kulturu u Srbiji, kao što je i u Norveškoj pobudio interesovanja i preneo znanja o Srbiji kroz svoja predavanja, novinarski rad i aktivnosti u Društvu prijateljstva", navodi su u poruci norveškog premijera.
Stoltenberg je dodao da se većina Norvežana danas seća Rajića kao "glasa iz Beograda", koji je na tečnom norveškom jeziku izveštavao iz Srbije devedesetih godina 20. veka, i time doprineo kritičkom poimanju i razumevanju situacije "prenoseći vrednosti druge, demokratske i liberalne Srbije".
"Profešor Ljubiša Rajić je bio jedinstvena individua. Ostavio je iza sebe čvrst most kulturnog razumevanja i simpatija između naše dve zemlje. Ja sam imao to zadovoljstvo da se sretnem sa njim u više prilika i svaki put sam bio zadivljen njegovim obimnim znanjem, entuzijazmom i pokretačkom snagom. Njegova prerana smrt je veliki gubitak, kako za Srbiju tako i za Norvešku", navodi se u pismu.

PRIJEM POVODOM DANA RUSIJE U AMBASADI U BEOGRADU

BEOGRAD, 7. juna 2012. (Beta) Nacionalni dan Rusije, 12. jun, obeležen je večeras svečanim prijemom u ambasadi Rusije, čiji domaćin je bio ruski ambasador u Beogradu, Aleksandar Konuzin.
Prijemu je, pored velikog broja zvanica, prisustvovao i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je zajedno sa Konuzinom obišao većinu prisutnih gostiju i sa njima se zadržao u kratkom razgovoru.
Kada su se Nikolić i Konuzin približili grupi poslovnih ljudi, u kojoj su stajali i vlasnik Delta holdinga Miroslav Mišković i vlasnik MK grupe Miodrag Kostić, ruski ambasador je uzviknuo "Tajkuni se skupili", na šta je predsednik Srbije odvratio sa osmehom: "Molim vas, prvo vi kod tajkuna", nakon čega su obojica porazgovarala sa njima.
Prijemu su prisustvovali i predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica i lider Nove Srbije Velimir Ilić, koji su se srdačno pozdravili i izljubili.
Na svečanost povodom Nacionalnog dana Rusije došli su i predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković, potpredsednica Socijalističke partije Srbije Slavica ĐukićDejanović, kao i ministar kulture Predrag Marković i ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović.
Prisutni su bili i brojni predstavnici diplomatskog kora, među kojima i ambasadorka SAD Meri Vorlik, ambasador Francuske Fransoa Gzavije Denio, kao i Švedske, Krister Asp. Među zvanicama se našao i princ Aleksandar Karađorđević.
Pored predstavnika verskih zajednica u Beogradu, vojske i policije, na prijemu su bili i jedan od pionira zabavne muzike u Srbiji, Đorđe Marjanović, pevačice Ekstra Nena i Merima Njegomir, članovi grupe "Legende", baletan Konstantnin Kostjukov, slikar Miloš Šobajić i mnogi drugi.
Nacionalni dan Rusije, 12. jun, slavi se od 1992. godine, pošto je na taj dan 1990. usvojena deklaracija o proglašenju nezavisnosti tadašnje Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike.

SRBIJA – EKONOMIJA

KORUPCIJA ZAOŠTRAVA KRIZU U EU I NA BALKANU

BRISEL, 7. juna 2012. (Beta) Korupcija je prava "raširena bolest" koja nagriza društeveno, ekonomsko i političko tkivo i pogoršava krizu u Evropskoj uniji, što još više otežava i polozaj zemalja Zapadnog Balkana. To je zaključak rasprave u Evropskom parlamentu o najnovijem izveštaju međunarodne organizacije Transparensi internešenel (TI), u kojem se navode prilično obeshrabrujući nalazi o sve većoj korupciji, za koju su građani svih zemalja Balkana mahom rekli da je samo još uvećana u poslednje skoro tri godine obuhvaćene izveštajem. Tako, prema izveštaju koji se može pogledati na sajtu TI (http://www.transparency.org/researć/gcb/gcb_2010), 49 odsto ispitanih građana Srbije smatra da je od 2010. korupcija porasla, njih 37 odsto misle da je ista, a 14 procenata da je smanjena.
Na Kosovu 73 odsto stanovnika misle da je korupcija porasla, da je ista smatra njih 19 odsto, dok je osam procenata uvereno da je smanjena.
Tu su kao "slučajevi koji najviše opominju" navedeni BiH, Kosovo, Srbija, ali i Slovenija, Nemačka, Francuska, Mađarska, Rumunija, Italija, Velika Britanija i SAD.
Kad je reč o "ugrožavajućem stepenu korupcije" u policiji, parlamentu i zakonodavstvu, kao i medijima i verskim organizacijama nijedna od zapadnobalkanskih zemalja nije svrstana u tu kategoriju.

BOŠ NE ODUSTAJE OD SRBIJE

BEOGRAD, 08. jun (Tanjug) – Kompanija Boš nece odustati od izgradnje fabrike automobilskih sistema brisaca u Pecincima, kazala je danas za Tanjug generalna direktorka firme ''Robert Boš Srbija'' Jovanka Jovanovic. Ona je potvrdila da ekonomska kriza nece uticati na pocetak realizacije ovog projekta koji je planiran za jul. ''Kriza je pocela još krajem 2007., 2008. godine na svetskom i evropskom nivou, a na žalost svedoci smo da je i dalje ona prisutna i Evropi'', navela je Jovanovic.
Ona je istakla da se kupci ovih proizvoda nalaze u zemljama zapadne Evrope, dodavši da kompletna proizvodnja ide u izvoz .
''Kupci su iz oblasti automobilske industrije i pogon u Srbiji se otvara zbog njihove dodatne potražnje'', objasnila je Jovanovic.
Kada je kompanija pre više od godinu dana pocela pažljivo da razmatra gde bi mogla da krene sa novim proizvodnim pogonom, u obzir su uzete zemlje centralne i istocne Evrope, a narocito zemlje u okruženju, navela je Jovanovic.
''Za Srbiju smo se opredelili zbog dobre infrastrukutre i dostupnosti kvalifikovane radne snage na prvom mestu, ali i mogucnost saradnje sa univerzitetima i srednjim školama kada je rec o obucavanju kadrova koji ce biti zaposleni u novom pogonu'', dodala je Jovanovic.