Bilten vesti

09. JANUAR 2002.

SADRZAJ


* * *

PREDSEDNIK SRJ KOSTUNICA U POSETI NR KINI

KINA-SRJ: KOSTUNICA DOPUTOVAO U PEKING

PEKING, 9. januara (Tanjug) - Predsednik SRJ Vojislav Kostunica doputovao je danas u Peking, u prvu zvanicnu posetu Kini na poziv predsednika Djiang Cemina.

Sa jugoslovenskim predsednikom u delegaciji su i potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus i MIP Goran Svilanovica, kao i oko 40 privrednika iz najvecih jugoslovenskih preduzeca.

Predsednika Kostunicu primice u Svekineskom narodnom kongresu njegov domacin predsednik Djiang Cemin. Dva predsednika ce posle ceremonije doceka i obilaska pocasne jedinice kineske armije, odrzati razgovore u kojima ce, kako se ocekuje, biti reci o unapredjenju tradicionalno dobrih odnosa izmedju dve zemlje i unapredjenje ekonomske saradnje i trgovinske razmene.

Kako se ocekuje, dva lidera ce osim o bilateralnoj saradnji razgovarati i o globalnoj situaciji u svetu, aktuelnom pitanju terorizma i posebno o resavanju nagomilanih problema na prostoru Balkana, cemu je Kina kao stalni clan Saveta bezbednosti UN i do sada davala aktivni doprinos.

Potpredsednik Savezne vlade Labus i ministar Svilanovic imace tokom dana odvojene razgovore sa resornim kolegama, a najvise paznje u tim susretima bice posveceno regulisanju jugoslovenskog naftnog duga i otplati 200 miliona dolara kredita dobijenog od Kine.

Tokom trodnevne posete jugoslovenska delegacija, osim Pekinga, boravice i u Sangaju, posle Hong Konga najvecem kineskom privrednom i finansijskom centru.

PEKING, 8. januara 2002. (Beta) - Kinesko-jugoslovenski odnosi nalaze se u novom istorijskom periodu, izjavio je predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica kineskim medijima uoci svoje posete Kini.

List "Zenmin zibao" prenosi danas Kostunicinu ocenu da ce njegova poseta, koja pocinje sutra, doprineti razvoju saradnje dve drzave u svim oblastima.

"Kina je jedna od glavnih ekonomskih snaga u savremenom svetu i zauzima veoma vazno mesto u medjunarodnim odnosima", ocenio je jugoslovenski predsednik u intervjuu dopisnicima kineskih listova u Beogradu.

Prema njegovim recima, "Kina je dala ogroman doprinos zastiti svetskog mira i stabilnosti. Jugoslavija poklanja veliku paznju kineskoj politici reforme i otvaranja prema svetu i raduje se uspesima Kine. Mada Jugoslavija i Kina imaju razlicite nacionalne uslove, kineska uspesna iskustva na putu modernizacije korisna su i za jugoslovensku reformu", rekao je Kostunica kineskim novinarima.

"Kinesko iskustvo da sledi vlastiti put sa kineskim karakteristikama veoma inspirise Jugoslaviju danas", prenosi Kostunicinu ocenu drugi pekinski dnevnik "Guangming zibao".

Taj list takodje navodi misljenje jugoslovenskog predsednika o 50-godisnjim prijateljskim odnosima dve zemlje, u kome je bilo perioda kada je Jugoslavija pomagala Kini da se brze otvara prema svetu, a da je poslednjih deset godina Kina pruzila Jugoslaviji veliku pomoc u razbijanju izolacije i embarga.

Kina je pruzila ruku prijateljstva i podrske i odmah posle uspostavljanja nove vlasti u Jugoslaviji, ocenio je Kostunica.

"Guangming zibao" takodje posvecuje paznju ocenama jugoslovenskog predsednika koji "cvrsto veruje da ce sve znacajnija uloga koju ima Kina pomoci miru i stabilnosti u Jugoslaviji i na citavom Balkanu".

Kineska stampa detaljno prenosi i stavove jugoslovenskog predsednika o problemu Tajvana i punu podrsku koju Jugoslavija, s tim u vezi, pruza vladi Narodne Republike Kine.

SRJ-KINA-IZJAVA: KINA PODRZAVA INTEGRITET SRJ, JUGOSLAVIJA "JEDNU KINU"

PEKING, 9. januara (Tanjug) - Kao stalni clan Saveta bezbednosti UN, Kina ce nastaviti da predano ulaze napore u pravcu brzog, pravednog, trajnog i mirnog resenja pitanja Kosova i Metohije, u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, navodi se u zajednickoj jugoslovensko-kineskoj izjavi, koju su danas u Pekingu potpisali predsednik SRJ Vojislav Kostunica i njegov kineski kolega Djijang Cemin.

U izjavi se navodi da je u "sveobuhvatnoj razmeni misljenja o bilateralnim odnosima, situaciji u regionu i medjunarodnim pitanima od zajednickog interesa", koju je predsednik Kostunica u Pekingu imao sa predsednikom Djijangom, predsednikom Stalnog komiteta Svekineskog narodnog kongresa Lijem Pengom, premijerom Drzavnog saveta Dzuom Zundjijem i ostalim kineskim liderima, "ostvarena siroka saglasnost".

"Kineska strana ceni pozitivne napore Jugoslavije da ostvari unutrasnju stabilnost i etnicki sklad", navodi se u dokumentu, u kome se istice da Peking "podrzava i postuje suverenitet i teritorijalni integritet SRJ i apeluje da se Rezolucija 1244 SB UN sprovodi potpuno i iskreno, da se garantuje puna jednakost, licna i imovinska bezbednost, zastita kulturne bastine, kao i interesi svih etnickih grupa na Kosovu i Metohiji, da se obezbedi siguran i slobodan povratak izbeglica i raseljenih lica sto pre i da se na toj osnovi dodje do politickog resenja za pitanje Kosova i Metohije".

Kina se, takodje, zalaze za mirno resavanje spornih pitanja u regionu, u skladu sa Rezolucijama 1345 i 1371 Saveta bezbednosti UN, navodi se u izjavi.

Jugoslovenska strana, pak, u dokumetu ponovo istice "svoj poznati stav da u svetu postoji samo jedna Kina, da je Vlada NR Kine jedina legalna vlada koja predstavlja Kinu u celini i da je Tajvan neodvojivi deo kineske tetitorije" i ponovo potvrdjuje da nece stupiti ni u kakve zvanicne odnose, nece obavljati razmenu ni u kakvom zvanicnom obliku sa Tajvanom, niti ce podrzati clanstvo Tajvana u medjunarodnim organizacijama "tamo gde se zahteva drzavni status".

U dokumentu se ponavlja stav Jugoslavije da je pitanje Tajvana iskljucivo unutrasnje pitanje Kine i naglasava da Jugoslavija "uvazava i podrzava napore Kine da se ocuva nacionalno jedinstvo i nada se da ce skoro doci do ujedinjenja Kine".

Jugoslovenska strana, navodi se u zajednickoj izjavi, visoko ceni vaznu ulogu Kine u medjunarodnim odnosima i aktivan doprinos te zemlje, kao stalnog clana Saveta bezbednosti UN, odrzavanju svetskog mira i stabilnosti u jugoistocnoj Evropi.

Kina, pak, vidi Jugoslaviju kao vazan faktor za ostvarivanje svetskog mira, odrzavanje regionalne stabilnosti i unapredjivanje saradnje u jugoistocnoj Evropi, "razume i uvazava izbor i opredeljenje Jugoslavije, kao evropske zemlje, da postane deo evropskih integracionih procesa i ceni jugoslovnesku politiku dobrodusedstva i prijateljstva".

Uz zajednicku ocenu da "multipolaran svet ispunjava zahteve vremena u pravcu napretka i u saglasnosti je sa zeljom velike vecine zemalja i naroda u okviru medjunarodne zajednice", dve strane u dokumentu isticu da su "sve zemlje, velike ili male, bogate ili siromasne, jake ili slabe, ravnopravne clanice medjunarodne zajednice i imaju jednako pravo da se bave svetskim pitanjima".

Sve zemlje, takodje, imaju pravo da samostalno biraju svoj drustveni sistem i sopstveni put razvoja, u svetlu sopstvenih nacionalnih okolnosti, ocenjuje se u zajednickoj jugoslovensko-kineskoj izjavi, uz naglasavanje da su "i Jugoslavija i Kina spremne da saradjuju sa medjunarodnom zajednicom u cilju uspostavljanja pravednog i ravnopravnog novog medjunarodng politickog i ekonomskog poretka".

Obe strane su energicno protiv svih oblika terorizma, koji smatraju univerzalnim zlom i flagrantnim izazovom celokupnoj ljudskoj civilizacijii. U izjavi se, medjutim, istice da ne treba dozvoliti dvostruke standarde u borbi protiv terorizma, odnosno da medjunarodna zajednica treba da zauzme dosledan stav u pogledu svih oblika terorizma, da najstrozije osudi sve takve akte i da se beskrompromisno obracunava sa njima.

Obe strane smatraju da u borbi protiv terorizma treba dalje ojacati medjunarodnu saradnju, treba potpuno omoguciti UN i Savetu bezbednosti da igraju vodecu ulogu i treba preduzeti mere da se iz korena eliminisu uzroci terorizma.

U zajednickom dokumentu se takodje istice da su Jugoslavija i Kina "cvrsto uverene da autoritet i vaznu ulogu UN, kao najreprezentativnije medjuvladine organizacije u svetu za cuvanje medjunarodnog mira i stabilnosti, za resavanje globalnih i regionalnih sporova, ne moze da zameni ni jedna medjunarodna ili regionalna organizacija".

Dve strane isticu cvrstu privrzenost ciljevima i principima Povelje UN i drugim univerzalno privhacenim principima medjunarodnog prava i normi u medjunarodim odnosima i spremnost da nastave da jacaju blisku saradnju u okviru UN i drugih medjunarodnih organizacija.

Jugoslavija i Kina su zadovoljne uspesnim napretkom svojih bilateralnih odnosa i odlucne da zajednicki ulazu napore kako bi oni bili unapredjeni u novom veku, "kako u pogledu obima, tako i u pogledu sustine".

Zajednicka je ocena da su "dugorocan, stabilan i sveobuhvatan razvoj jugoslovensko-kineskih odnosa na bazi principa medjusobnog postovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, medjusobnog nenapadanja, nemesanja u unutrasnje stvari, jednakosti i uzajamne koristi i mirne koegzistencije u sustinskom dugorocnom interesu dveju zemalja i naroda i da doprinose regionalnom i svetskom miru i razvoju".

U dokumetu se navodi spremnost dveju strana za politicki dijalog na razlicitim nivoima, ukljucujuci i najvisi, "u cilju unapredjivanja razumevanja i poverenja izmedju dve zemlje" i obostrana namera da se "efikasno unapredjuje saradnja i razmena u ekonomskoj, naucno-tehnoloskoj, kulturnoj, obrazovnoj, zdravstvenoj i drugim oblastima".

U zajednickoj jugoslovensko-kineskoj izjavi, koju su danas potpisali predsednici dveju zemalja Vojislav Kostunica i Djijang Cemin, izrazava se i spremnost dveju strana da nastave da podrzavaju saradnju svojih preduzeca "u skladu sa principima trzisne ekonomije", u cilju unapredjivanja bilateralne trgovinske razmene, turizma i drugih vidova privredne saradnje i da podsticu i podrzavaju ceste kontakte vlada, parlamenata, lokalnih vlada i nevladinih organizacija, u cilju unapredjivanja medjusobnog upoznavanja i poverenja i ucvrscivanja tradicionalnog prijateljstva izmedju Jugoslavije i Kine.

Dve strane ce, navodi se takodje, podsticati i omogucavati kontakte i cirkulaciju ljudi i jacati saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala, ilegalne trgovine ljudima, narkoticima i oruzjem i falsifikovanja novca i dokumenata.

SR JUGOSLAVIJA

SRJ-RS-CESTITKA: KOSTUNICA CESTITAO SAROVICU DAN REPUBLIKE I KRSNU SLAVU

BEOGRAD, 8.januara 2002. (Beta) - Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica cestitao je danas predsedniku Republike Srpske (RS) Mirku Sarovicu Dan Republike i Krsnu slavu Svetog Arhidjakona Stefana.

"Zelim da vam naredna godina i sve koje dolaze, donesu mir i blagostanje. I da vam Sveti Apostol Prvomucenik da snagu da istrajete i pretrajete, da sacuvate dejtonsku Bosnu i Hercegovinu i Republiku Srpsku u njoj", naveo je u cestitki predsednika SRJ.

VANREDNO ZASEDANJE JUGOSLOVENSKOG PARLAMENTA 16. JANUARA

BEOGRAD, 8. januara (Tanjug) - Savezna vlada je na danasnjoj sednici, kojom je predsedavao premijer Dragisa Pesic, utvrdila dnevni red za vanredno zasedanje oba veca jugoslovenskog parlamenta, koje ce se odrzati 16. januara.

Rec je o zakonima cije je donosenje prioritetno i koji su ranije upuceni u skupstinsku proceduru.

VLADA: UMESTO SAVEZNOG BUDZETA - PRIVREMENO FINANSIRANJE SRJ

BEOGRAD, 8. januara (Tanjug) - Umesto saveznog budzeta za ovu godinu, koji na izmaku protekle godine nije usvojen u jugoslovenskom parlamentu, nadleznosti savezne drzave u januaru ce biti privremeno finansirane prema budzetu iz 2001.

Tako je, prema Uredbi Savezne vlade o finansiranju SRJ u januaru ove godine, koja je objavljena u najnovijem broju "Sluzbenog lista SRJ", u tu svrhu odredjena suma od blizu 5,5 milijardi dinara.

Sekretar Odbora Veca gradjana Savezne skupstine za budzet Dusan Lazic je izjavio Tanjugu da su oba skupstinska doma 26. decembra usvojila zakon o budzetu, ali ne u istovetnom tekstu, sto prakticno znaci da zakon nije usvojen. On je izrazio ocekivanje da ce se parlament sastati do 20. januara, do kada bi trebalo da zavrsi posao Komisija za usaglasavanje zakona koji nije usvojen u istovetnom tekstu. Po oceni Lazica, razlike su minimalne i ne zadiru u cifarske iznose predvidjene budzetom.

Ustavom SRJ je precizirano da ce u slucaju kada se savezni budzet ne usvoji do pocetka godine na koju se odnosi, do donosenja novog, nadleznosti SRJ privremeno biti finansirane prema budzetu iz prethodne godine.

VLADA: STECAJ U BANKAMA NEMINOVNA ODLUKA

BEOGRAD, 8. januara 2002. (Beta) - Jugoslovenska vlada zakljucila je danas da je uvodjenje stecaja u cetiri banke u Srbiji "izuzetno teska ali neminovna odluka", saopstio je Savezni sekretarijat za informisanje.

Vlada je ocenila da nije bilo mogucnosti da u postupku sanacije ozdrave Jugobanka, Beogradska banka, Investbanka i Beobanka, u kojima je proglasen stecaj.

NBJ-DINKIC: STECAJ BANAKA BIO NUZNA, NEIZBEZNA I PLANIRANA INTERVENCIJA

BEOGRAD, 8. januara (Tanjug) - Guverner NBJ Mladjan Dinkic izjavio je veceras da je tokom dana podeljeno 830 radnih knjizica radnicima cetiri banke u stecaju i da je od tog broja njih 450 podiglo novac u Zavodu za obracun i placanje.

Dinkic je, gostujuci na JU Info televiziji, rekao da je stecaj ovih banaka bila "nuzna, neizbezna i planirana intervencija", jer drzava nije imala 8,3 milijarde nemackih maraka za njihovu sanaciju.

On je istakao da postoji veliko interesovanje domacih i stranih banaka za preuzimanje imovine i zaposlenih u bankama u stecaju i da ce vredni i sposobni radnici uvek naci posao, najavljujuci uskoro raspisivanje konkursa za zaposljavanje radnika u oko 25 filijala Nacionalne stedionice, koja pocinje sa radom 14. januara, kao i u nekoliko drugih banaka.

Pre stecaja preduzeca napravljen je memorandum o razumevanju izmedju Agencije za privatizaciju i Agencije za sanaciju banaka, tako da taj proces ne krece automatski i ne krece se sa stecajem cele privrede, rekao je on. "Imamo kontrolisani postupak stecaja tako da ce preduzeca imati 18 meseci za restrukturiranje i pokretanja procesa privatizacije u kome ce poverioci biti primorani da otpisu deo dugovanja, da bi zastitili deo imovine", objasnio je guverner NBJ.

"Sustina je naterati te poverioce da ako hoce da izvuku svoje pare uloze u to preduzece", naglasio je Dinkic isticuci da ce to biti veliki podstrek ubrzanju privatizacije i drustvenih reformi.

"Tesko je rascistiti ovakve stvari, ali ako ih ne rascistimo, ako zbog korupcije ili unistavanja preduzeca i banaka niko ne odgovara, vi stvarate osnov da i sutra to neko ponovo uradi i da mu nista ne bude", kazao je Dinkic.

NEMACKA-SRJ: NEMACKA ODOBRILA HERMES-GARANCIJE ZA POSLOVE U SRJ

BERLIN, 9. januara 2002. (Beta) - Nemacka vlada odobrila je hermes-garancije za poslove nemackih firmi u Jugoslaviji, saopstilo je Savezno ministarstvo privrede. Ova odluka, koja odmah stupa na snagu, postala je moguca jer je Jugoslavija prosle godine potpisala sporazum sa Pariskim klubom.

Savezni kancelar Gerhard Sreder je premijeru Srbije Zoranu Djindjicu prilikom nedavnog susreta u Berlinu najavio skoro odobravanje hermes-garancija.

Nemacke drzavne garancije odnose se na kratkorocne poslove nemackih firmi sa trajanjem do 360 dana kao i na kratkorocne poslove za koje postoje i nesto dugorocniji krediti, navodi se u saopstenju Ministarstva privrede.

Dodaje se da postoji mogucnost "pokrivanja" finansiranja projekata u privredi, kao i projekata infrastrukture od posebnog privrednog znacaja.

"Ovom odlukom nemacka vlada zeli da podrzi angazman nemackih preduzeca u Jugoslaviji i istovremeno doprinese obnovi Jugoslavije. To je znacajan signal za inostrane investitore i poslovne banke", kaze se u saopstenju Ministarstva privrede.

Podseca se da je Jugoslaviji nuzan privatan inostrani kapital da bi obnovila proizvodnju i stvoriola nova radna mesta.

Medjutim, obnavljanje poslovnih veza koje su postojale pre sankcija, kao i otpocinjanje sire i dugorocne privredne saradnje dve zemlje postaje moguce tek sa skidanjem zabrane na dodelu drzavnih garancija za poslove sa Jugoslavijom.

Izvoznici se hermes-garancijama osiguravaju od situacija da im partnerska firma ili zemlja u kojoj posluje postane platezno nesposobna. Odnosno, ukoliko se isporuka, na primer, preduzecu u Srbiji, ne naplati u dogovorenom roku, potrazivanje privremeno preuzima nemacka drzava.

SRJ I HRVATSKA ZATRAZILE PRODUZENJE MANDATA MISIJI UN

U N, 9. januara 2002. (Beta-Rojters) - SRJ i Hrvatska zatrazile su, u odvojenim pismima Savetu bezbednosti UN, produzenje do 15. jula mandata vojnim posmatracima svetske organizacije na jadranskom poluostrvu Prevlaka.

Clan misije SRJ pri UN Vladislav Mladenovic rekao je da bi novo produzenje mandata misiji UN na Prevlaci na sest meseci, do 15. jula, bilo "vrlo korisno" u resavanju spora izmedju SRJ i Hrvatske oko granice na kopnu i moru na podrucju tog poluostrva.

Hrvatski ambasador Ivan Simonovic izrazio je spremnost Hrvatske da prihvati jos jedno produzenje mandata vojnih posmatraca UN na Prevlaci, ali je pozvao da to bude i poslednje produzenje mandata. "Uz pozitivan stav nove vlasti u Beogradu, dve zemlje su spremne da ovo pitanje rese uspesno", rekao je Simonovic.

POLJSKA-SRJ: NOVAKOVIC PREDAO AKREDITIVE PREDSEDNIKU LITVANIJE

BEOGRAD, 8. januara 2002. (Beta) - Ambasador Jugoslavije na nerezidencijalnoj osnovi u Litvaniji Zoran Novakovic predao je danas akreditivna pisma predsedniku te drzave Valdasu Adamkusu. Novakovica su primili i MIP Antanas Valionis i funkcioneri litvanskog MIP, saopstila je ambasada SRJ u Varsavi.

FRANCUSKA-AMBASADA: AMBASADA SRJ U PARIZU IZNAJMILA NEKADASNJU AMBASADU SFRJ

PARIZ, 8. januara 2002.(Beta) - Ambasadori SRJ i Hrvatske u Francuskoj, Radomir Diklic i Bozidar Gagro, potpisali su ugovor o najmu zgrade nekadasnje ambasade SFRJ u Parizu, potvrdjeno je Beti u ambasadi SRJ u Parizu.

"Ugovor o najmu su sklopila dva ministarstva inostranih poslova, i mi smo ih samo tehnicki sproveli u delo. Prethodno, tokom decembra, komisije ministarstava inostranih poslova SRJ i Hrvatske izvrsile su primopredaju zgrade ambasade, tako da je SRJ izvrsila svoju obavezu prema Hrvatskoj na osnovu sporazuma o sukcesiji", izjavio je ambasador SRJ u Francuskoj Radomir Diklic.

On je dodao da je slican postupak predvidjen i za zgradu nekadasnjeg konzulata SFRJ u Parizu, koja prema ugovoru o sukcesiji treba da pripadne Republici Makedoniji.

Ugovor je zakljucen na sest meseci, sa mogucnoscu produzenja, a u skladu sa interesima obe strane, rekao je ambasador Diklic.

SRJ - RAZGOVORI O FEDERACIJI

DJUKANOVIC: INSISTIRANJE NA CLANSTVU U UN

PODGORICA, 9. januara (Tanjug) - Crnogorski predsjednik Milo Djukanovic izjavio je danas da Crna Gora "ne moze racunati na adekvatnu zastupljenost svojih autenticnih interesa u medjunarodnim organizacijama kroz posredovanje Beograda".

U intervjuu za britanski radio BBC, Djukanovic je ocenio da je logika disproporcije takva da Beograd "nikada nece imati dovoljno senzibiliteta za ono sto su autenticni ekonomski, politicki, bezbjedonosni i svaki drugi interesi Crne Gore".

"Zato je pitanje medjunarodno-pravnog subjektiviteta, zapravo pitanje svih pitanja za Crnu Goru", kazao je Djukanovic, naglasavajuci da je to i razlog zbog kojeg ce Crna Gora i dalje insistirati da dobije clanstvo u UN i svim drugim medjunarodnim organizacijama.

"Mislimo da to moze biti od interesa i za Srbiju i za Crnu Goru, jer vjerujem da ce nas dva glasa u medjunarodnim organizacijama bolje i ubjedljivije predstavljati nego jedan", zakljucio je Djukanovic.

IZVORI U BRISELU: NE POSTOJI PREDLOG UZMI ILI OSTAVI

BRISEL, 8. januara 2002. (Beta) - Zvanicnici EU su, u dogovoru sa celnicima SRJ, Srbije i Crne Gore, predlozili da se u pregovorima o buducnosti federacije "utvrdi drugaciji postupak i da prvenstvo bitnim podrucjima", rekli su danas agenciji Beta izvori u Savetu ministara EU u Briselu.

Prema njihovim recima, ne postoji nikakav "poseban globalni plan EU, koji bi predstavljao neko cudesno resenje, odnosno predlog 'uzmi ili ostavi'" .

Zamoljeni da se osvrnu na pisanje medija u Beogradu da je EU pripremila preporuke o buducoj zajednici Srbije i Crne Gore u vidu predloga "uzmi ili ostavi" i da ce sutrasnji, treci susret strucnjaka Srbije i Crne Gore o buducnosti federacije navodno "biti i poslednji", zvanicnici u Briselu su rekli da bi uskoro trebalo da se odrzi i susret "na politickom nivou" predstavnika Beograda i Podgorice na kojem bi se "sveo, procenio dosadasnji rad".

Na dosadasnjim sastancima predstavnika Srbije i Crne Gore su, receno je, "razmatrana bitna pitanja i sve se odvijalo na vrlo razlozan nacin i u dobroj, radnoj atmosferi. Ali jasno je da jos nema nekog spektakularnog zaokreta, buduci da dve delegacije imaju razlicita polazista i ponudjene teme".

Zvanicnici u Savetu ministara EU su objasnili da je rasprava o "bitnim pitanjima ekonomskim, trgovinskim, monetarnim, pravosudnim i slicnim, neminovna zato sto su ona nezaobilazna bilo da pregovori dovedu do ojacane, preuredjene federacije ili odvajanja. To su sustinska i vrlo slozena pitanja i ona su pretresana na dosadasnjim sastancima", navode zvanicnici EU.

Uostalom, naglasili su, "EU je veoma pozvana da i na balkanskom podrucju ponudi svoje sugestije, tehnicke i usluge pomoci i dobre volje, zato sto je evropska dimenzija sve snaznija i u tom regionu".

"Stav EU je vrlo dobro poznat i jasan: mi zelimo demokratsku Crnu Goru u demokratskoj, preuredjenoj jugoslovenskoj federaciji. EU daje razjasnjenja, tehnicke savete, podstice dijalog, ali nema unapred pripremljenih odgovora na sva pitanja, niti celovito paketresenje kojim bi se diktirala buducnost odnosa Srbije i Crne Gore", naveli su zvanicnici EU.

Oni su podvukli da "nekakva ponuda EU o sveobuhvatnom 'kljuc u ruke' resenju odnosa Srbije i Crne Gore u okviru savezne drzave ne bi odgovarala ni ulozi koju EU ima, niti pozeljnim vremenskim okvirima" za postizanje sporazuma Beograda i Podgorice o buducim odnosima.

Sutrasnjim, trecim susretom strucnjaka Srbije i Crne Gore bi, po recima izvora u Briselu, mogao biti "okoncan prvi krug njihovih sastanaka", posle cega bi usledio skup na politickoj ravni.

"Sve ostaje otvoreno, tako da uopste ne treba iskljuciti nove susrete na strucnom nivou. Dakle, to nije ni kraj dijaloga, niti trenutak kad bi EU mogla staviti na sto neko potpuno u pojedinostima unapred utvrdjeno i zaokruzeno resenje", istakli su funkcioneri EU.

Po njihovim recima, "to uopste i nije cilj EU niti kraj dijaloga, vec da se na sto iznesu i rasprave sva pitanja i posledice. EU zeli da sve to podstakne, a nikako da nametne bilo kakvo resenje i spremna je da pruzi svaku 'tehnicku ocenu i misljenje', ako to neka od strana zatrazi od EU", navode izvori u Briselu.

REPUBLIKA SRBIJA

LJAJIC KOORDINACIONOM CENTRU ZA JUG SRBIJE PREDSTOJI REKONSTRUKCIJA

NIS, 8. januara 2002. (Beta) - Clan Koordinacionog tela za jug Srbije Rasim LJajic izjavio je veceras da tom telu predstoji "ozbiljna rekonstrukcija". Na konferenciji za novinare u Nisu Ljajic je rekao da je predsedniku opstine Presevo Rizi Halimiju ponudjeno jedno potpredsednicko mesto u Koordinacionom telu, kao i da je planirano da u okviru Koordinacionog tela bude formirano osam komisija.

On je kazao da ce komisije Koordinacionog tela biti sastavljene od po tri predstavnika srpske i albanske zajednice i tri predstavnika odgovarajucih ministarstava.

Ljajic je ocenio da ce "tako rekonstruisano Koordinaciono telo doprineti integraciji Albanaca u politicki i drustveni zivot Srbije". On je kazao i da je Koordinaciono telo spremno da organizuje lokalne izbore u Bujanovcu i Medvedji, ali tek nakon sto bude izvrsena registracija biraca u tim opstinama.

Ljajic je ocenio kao zabrinjavajuce to sto vecina Albanaca tvrdi da promene u Srbiji nisu dale ocekivane rezultate na jugu Srbije.

On je dodao da jos nije odluceno da li ce predstavnik Albanaca i Bosnjaka u rekonstruisanoj Vladi Srbije dobiti ministarstko mesto bez portfelja ili konkretna zaduzenja.

O'SALIVEN: SVETSKA BANKA OVE GODINE POMAZE SRPSKOM BUDZETU

BEOGRAD, 8. januara 2002. (Beta) - Sef misije Svetske banke u Beogradu Rori O'Saliven najavio je da ce ta medjunarodna finansijska institucija u ovoj godini znatnim sredstvima pomoci Vladu Srbije i podrzao njenu odluku o stecaju nekih velikih drzavnih banaka.

On je, za beogradski list "Danas", izjavio da bi vec tokom januara trebalo da bude potpisan ugovor o zajmu Vladi Srbije od 70 miliona dolara.

"Takodje, pokusacemo da podrzimo vladu u resavanju slozenog problema privatizacije, restrukturiranja preduzeca i banaka, jer, prema nasem misljenju, ova tri procesa moraju da se odvijaju simultano", kazao je O'Saliven.

Prema njegovim recima, SRJ je atraktivna za ulazak stranih banaka, ali je preduslov za to uspostavljanje zakonske regulative koja ce tim bankama omoguciti nesmetan rad.

O'Saliven je ocenio da je bankarski sistem "Ahilova peta srpske ekonomije" posto, kako je istakao, novac investitora ima gde da ode, ali nema kuda da prodje.

Komentarisuci likvidaciju nekoliko velikih srpskih banaka, on je rekao da je njihova sanacija bila teorijski moguca, ali i ocenio da cak ni Federalne rezerve SAD ne bi izdvojile sumu od pet milijardi dolara za saniranje neke od tamosnjih banaka.

"Srbiji je potrebno izmedju 15 i 20 inostranih banaka. Neke od njih treba da budu velike, neke specijalizovane. Vazno je da i medju tim bankama vlada konkurencija kako bi uslovi i usluge koje pruzaju bili bolji", rekao je zvanicnik Svetske banke.

KOSOVO - METOHIJA

KOSTUNICA: NOVA UPOZORENJA DA SITUACIJA NA KOSOVU NIJE BITNO PROMENJENA

BEOGRAD, 8. januara (Tanjug) - Predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica izjavio je danas Tanjugu da su poslednji dogadjaji na Kosovu i Metohiji jos jedno u nizu upozorenja da situacija u toj pokrajini nije bitno promenjena ni posle novembarskih izbora, "a kamoli poboljsana".

Kostunica je upozorio da srpsko stanovnistvo na Kosovu i Metohiji ni ovog Bozica nije bilo postedjeno "nasilja i divljastva albanskih ekstremista i osionog ponasanja predstavnika medjunarodne zajednice".

"Pogibija Dragoljuba Markovica u Kosovskoj Kamenici, fizicko maltretiranje knjizevnika Petra Sarica na Brezovici i obracuni u Kosovskoj Mitrovici samo su jos jedno u nizu upozorenja da situacija na Kosovu nije bitno promenjena, a kamoli poboljsana ni posle novembarskih izbora".

Prema oceni jugoslovenskog predsednika, ti izbori nisu ni mogli da donesu normalizaciju i stabilizaciju stanja, ukoliko nisu doneli promene u politickim stavovima i planovima vodecih snaga na Kosovu i Metohiji.

"Bez spremnosti da se shvati sustina rezolucije 1.244 Saveta bezbednosti UN i potreba za bezbednim povratkom nealbanskog stanovnistva niko ne moze ocekivati mir i stabilnost na Kosovu i Metohiji", upozorio je Kostunica.

On je podsetio da je srpska koalicija "Povratak" s pravom insistirala da uslov za saradnju s albanskim strankama mora biti odricanje od planova o nezavisnom Kosovu.

Ukazujuci da je saradnja Srba i Albanaca, ne samo u Skupstini Kosova, pozeljna i potrebna radi izgradnje mirne i prosperitetne buducnosti Albanaca, Srba i svih ostalih etnickih zajednica, Kostunica je naglasio da ona ne moze biti predmet sitnih, dnevnopolitickih pogadjanja i nagodbi, jer je "ulog suvise veliki".

"Albanci na Kosovu sami medju sobom treba da odluce da li ce napraviti ozbiljan politicki zaokret i poci putem mira i stabilizacije prilika... ili ce nastaviti da se krecu u okvirima nasilja i zlocina, koje im postavlja i kojima ih ucenjuje manjina ekstremista ogrezlih u organizovanom kriminalu".

"Njihov hrabri zaokret i spremnost za pregovore sa Beogradom Srbi mogu samo da pozdrave", rekao je jugoslovenski predsednik.

Prema oceni Kostunice, potpisivanjem zajednickog dokumenta s UNMIK, izlaskom na izbore i ucescem u Skupstini Kosova, Srbi su taj zaokret vec podstakli koliko je bilo u njihovoj moci i sad je na potezu albanska zajednica, od koje zavisi hoce li se prilike na Kosovu normalizovati.

COVIC: OVA GODINA, GODINA MASOVNOG POVRATAKA SRBA NA KOSOVO

BEOGRAD, 8. januara (Tanjug) - Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic izjavio je da 2002. godina treba da bude godina masovnog povratka Srba i nealbanaca na Kosmet. "Sve ostalo ostace zabelezeno kao veliki neuspeh medjunarodne zajednice", jer je sa Kosova i Metohije raseljeno, odnosno prognano 226.000 lica, a za poslednje tri godine vratilo se samo njih 136, rekao je Covic u emisiji "Narod pita" Radiotelevizije Srbije.

Covic je rekao da savezna i republicka vlada, na osnovu zajednickog dokumenta koji je SRJ potpisala sa UNMIK, rade na izradi programa povratka prognanih lica sa Kosmeta koji ce biti zavrsen do kraja januara i prezentovan tokom februara.

Taj program ima nekoliko planova, a jedan od njih je bezbedan povratak prognanih kucama, uz slobodu kretanja i uz obezbedjivanje egzistencije za normalan zivot, rekao je Covic naglasavajuci da se za sada nisu stekli uslovi za njihov povratak.

Savezna i republicka vlada imaju plan i za smestaj Srba i nealbanaca u severnim delovina Kosova i Metohije, i to u smislu dodeljivanja zemljista i pomoci u izgradnji kuca i stanova, kazao je on. "Nas prvenstveni cilj je povratak kucama, ne upotrebom sile, ne pritiskom i uz potpunu slobodu kretanja i bezbednost gradjana koji bi se vratili", istakao je Covic.

UNMIK TRAZI HITNO FORMIRANJE INSTITUCIJA NA KOSOVU

PRISTINA, 8. januara 2002. (Beta) - UNMIK je veceras pozvao parlamentarne stranke sa Kosova i Metohije da sto pre okoncaju proces formiranja privremenih institucija pokrajinske samouprave.

Zamenik sefa UNMIK Ricard Brajsou pozvao je kosovske parlamentarce da na predstojecoj sednici parlamenta Kosova, zakazanoj za 10. januar, izaberu predsednika i premijera Kosova.

EU: SOLANA TRAZI OD KOSOVSKOG PARLAMENTA DA SE IZABERE PREDSEDNIK

BRISEL, 8. januara (Tanjug) - Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana pozvao je danas predstavnike multietnicke Skupstine Kosova da uloze napore kako bi izabrali predsednika pokrajine.

Solana je, kako je navedeno u saopstenju objavljenom u Briselu, ukazao da stanovnistvo u Pokrajini i medjunarodna zajednica vec dva meseca "cekaju" da bude proglasen prvi covek Kosova.

"Krajnje je vreme da predstavnici izabrani u kosovskoj skupstini prihvate svoju odgovornost i 10. januara izaberu predsednika", upozorio je Visoki predstavnik EU, ocenivsi da su Kosovu "neophodni sposobni predstavnici i institucije koje funkcionisu".

KOSOVO-UNMIK: MARKOVIC AKTIVIRAO SOPSTVENU EKSPLOZIVNU NAPRAVU

PRISTINA, 8. januara 2002. (Beta) - Portparol UNMIK Suzan Manuel saopstila je danas da je Dragoslav Markovic u Kosovskoj Kamenici nastradao slucajnim aktiviranjem eksplozivne naprave ispred svoje radnje.

Manuel je u telefonskoj izjavi agenciji Beta rekla da su istrazitelji zakljucili da je Markovic, vlasnik pekare "Zora", napravio bombu kako bi se zastitio od provalnika i da ju je dan pred Bozic slucajno aktivirao.

Sef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic optuzio je danas Kfor i UNMIK da nisu preduzeli dodatne bezbednosne mere, i pored upozorenja da albanski teroristi pripremaju napade na "srpska geta na Kosovu i Metohiji". Prema Covicevim recima, razlog za teroristicki napad na Dragoslava Markovica iz Kosovske Kamenice je "dalje zastrasivanje Srba i nastavak etnickog ciscenja".

HASKI TRIBUNAL - SUDJENJE SLOBODANU MILOSEVICU

SUDJENJE OD FEBRUARA DO SEPTEMBRA, DOKAZI I NOVINSKI IZVESTAJI

HAG, 9. januara (Tanjug) - Sudjenje bivsem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu za zlocine na Kosovu, zakazano za 12. februar, trajace najduze do kraja septembra - sa pauzom u avgustu, a prvi od oko 90 "svedoka uzivo" govorice pred sudom 13. februara, saopseno je danas u Medjunarodnom tribunalu za zlocine pocinjene na tlu bivse SFRJ u Hagu.

Na poslednjoj statusnoj konferenciji pred sudjenje Milosevicu za zlocine pocinjene na Kosovu 1998. i 1999. godine, najavljeno je da ce hasko tuzilastvo kao svedoke dovesti i 11 strucnjaka, medju kojima i jednog vojnog analiticara - koji ce govoriti o rasporedu srpskih trupa na Kosovu i istoricara - od kojeg se ocekuje da predstavi "opsti kontekst u kojem je sukob poceo" kroz istorijski osvrt na srpsko-albanske odnose.

"Uzivo" ce na sudu govoriti i 48 istrazitelja, 25 "svedoka u politici" i izmedju 25 i 30 Milosevicevih saradnika. Tacan broj jos nije poznat posto se, kako kazu tuzioci, "sa njima tek radi".

Tuzilastvo je pripremilo i 123 pismene izjave svedoka, kao i 1.474 "dokazna predmeta", medju kojima 187 novinskih izvestaja.

Predsednik Sudskog veca Ricard Mej je upozorio da tu ima "puno dokaza iz druge ruke" i nalozio tuziocima da ponovo razmotre njihov konacan broj i relevantnost. "Prijatelji suda" (amici curiae), koji pomazu u Milosevicevoj odbrani, saopstili su da su napravili sopstveni "strateski dokument", a jedan od njih, Branislav Tapuskovic je ukazao da bi za strategiju te advokatske trojke i za sudjenje bilo vrlo korisno da se prouci dokument o zlocinima "OVK" na Kosovu. Taj dokument na 27.000 stranica je decembra prosle godine Tribunalu uputila Vlada Srbije.

Sudija Mej je na to rekao da ce "morati da se razmotri svaki eventualni novi materijal, kao sto je materijal koji je pomenuo gospodin Tapuskovic".

Posle jednoipocasovnog izlaganja tuzioca i "prijatelja suda" napravljena je pauza, a u nastavku se ocekuje obracanje Milosevica, koji je odlucio da se na sudu koji ne priznaje brani sam.