Bilten vesti

10. FEBRUAR 2002.

SADRZAJ


* * *

SR JUGOSLAVIJA

PREDSEDNIK KOSTUNICA : SREMNOST DA SAD VRATE SRJ STATUS NAJPOVLASCENIJE NACIJE

BEOGRAD, 8. februara 2002. (Beta) Predsednik Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Vojislav Kostunica izjavio je veceras po povratku iz Vasingtona da je od americkih sagovornika dobio podrsku da se nasoj zemlji vrati status najpovlascenije nacije u trgovini za SAD.

Kostunica je na beogradskom aerodromu novinarima preneo da kod americkih zvanicnika postoji politicka volja da se to pitanje resi, i da je povratak statusa najpovlascenije nacije u poslednjih godinu dana, zahvaljujuci politickoj inertnosti sa obe strane, jednim delom zapostavljen.

Predsednik SRJ je u protekla dva dana boravio u Vasingtonu, gde je prisustvovao tradicionalnom molitvenom dorucku koji je pod pokroviteljstvom predsednika Dzordza Busa organizovao americki Kongres.

Ocenjujuci posetu pozitivnom i korisnom, Kostunica je rekao da se u Vasingtonu sastao sa vecim brojem kongresmena clanova Predstavnickog doma vrlo uticajnih politicara koji formiraju i misljenje adminstracije u Vasingtonu i uticu na misljenje predsednika SAD.

Kostunica je rekao da se susreo i sa americkim drzavnim tuziocem Dzonom Esvortom, clanom uzeg dela kabineta predsednika SAD.

Jugoslovenski predsednik je istakao da su se americki zvanicnici posebno interesovali za saradnju u borbi protiv terorizma.

"Americka interesovanja su bila veoma konkretna, kada je rec o delovanju u ovom trenutku najopasnije teroristicke organizacije 'Al Kaida', ciji pipci dopiru do Balkana", naveo je Kostinica, rekavsi da je razmena pravih informacija najbolji oblik saradnje u borbi protiv terorizma.

Kostunica je ocenio da su se jugoslovensko americki odnosi vidno popravili u poslednjih godinu i po dana, ali da jops uvek postoje neki problemi koji ih opterecuju.

"I ova poseta dala je dobru priliku da se o necemu sto tim odnosima predstavlja problem, otvoreno razgovara", istakao je Kostunica.

Molitvenom dorucku kod predsednika SAD ove godine je, prema oceni Kostunice, poseban karakter dala cinjenica, "da se manifestacija odvija u bolnom secanju americke nacije i sveta na teroristicke zlocine od 11. septembra".

"Utoliko je i odlazak koji je usledio na poziv americkih zvanicnika predstavljao jedan gest nase drzave, gest solidarnosti i podrske u borbi protiv terorizima", naglasio je jugoslovenski predsednik.

On je naveo da je poseta Vasingtonu dosla u pravi cas, pre svega zbog neresenih odnosa izmedju Srbije i Crne Gore i teznji da se oni rese.

"Stavovi predstavnika Kongresa i administracije mozda nisu u svemu podudarni jasnim i cvrstim stavovima Evropske unije, koji idu u prilog potrebi redifinisanja savezne drzave", rekao je Kostunica novinarima, dodajuci da je u gledistima SAD i Evrope ipak doslo do priblizavanja oko buducnosti jugoslovenske federacije.

Kostunica je preneo da je podrska u SAD za opstanak redefinisane federacije dobijena na indirektan nacin, tako sto u finansijskoj pomoci Jugoslaviji ubuduce nece biti disproporcije u pomoci koja se daje federaciji i njenom manjem delu Crnoj Gori.

Jugoslovenski predsednik je istakao da su njegovi sagovornici, medju kojima su bili kongresmeni Kristofer Smit i Fil Krejn, naglasili zelju da bude ocuvana stabilnost u SRJ, kao faktora stabilnosti u regionu.

Kongresmen Krejn je, prema Kostunicinim recima, istakao da ce se kao predsednik Odbora za trgovinu u Kongresu licno zauzeti za sto hitniju normalizaciju trgovinskih odnosa dveju zemalja.

Kostunica je dodao da je bilo govora o pokretanju konkretne saradnje preduzeca iz SRJ i firmi iz Ilinoisa, ali nije zeleo da u ovom trenutku iznese i imena preduzeca koja bi mogla da ostvare saradnju.

KOSTUNICA: PRIHVATICEMO VOLJU VECINE

VAŠINGTON, 9 februara ( Tanjug) - Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica dao je dosad najjasniju indikaciju da se nece protiviti nezavisnosti Crne Gore ukoliko gradjani te republike tako odluce na referendumu, pise u petak dnevnik "Vasington tajms". "Nasa vlada će prihvatiti volju vecine," rekao je Kostunica u intervjuu tom americkom dnevniku.

Kostunica je rekao da odluku mora da donese "kvalifikovana vecina" ostvarena u referendumu koji je u potpunosti demokratski. "To znaci jasno pitanje i jasnu vecinu," rekao je on.

Upitan da li to znaci vecinu od 50 odsto glasaca plus jedan ili dvotrecinsku vecinu, jugoslovenski predsednik je rekao da postoji nekoliko mogucnosti, od kojih je najprirodnija 50 odsto plus jedan glas "ukupnog glasackog tela".

VLADA: KOORDINACIONOM CENTRU ZA KOSOVO DODELJNO 500 MILIONA DINARA

BEOGRAD, 8. februara 2002. (Beta) Savezna vlada dodelila je danas Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju 500 miliona dinara za primenu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, saopstio je Savezni sekretarijat za informisanje.

U saopstenju se dodaje da su sredstva dodeljena iz tekuce budzetske rezerve utvrdjene Zakonom o saveznom budzetu za 2002. godinu.

Vlada je takodje usvojila i uputila na usvajanje Saveznoj Skupstini Predlog zakona o potvrdjivanju Usaglasenog zapisnika o konsolidaciji duga SRJ koji je 13. decembra 2001. godine potpisan u Parizu.

Potvrdjivanjem sporazuma sa Pariskim klubom poverilaca stvorice se uslovi za olaksavanje obaveza SRJ u vezi otplate spoljnog duga, navodi se u saopstenju.

Na ratifikaciju je upucen i Sporazum o kreditu za razvoj zakljucen sa Medjunarodnim udruzenjem za razvoj, sto ce omoguciti dobijanje kredita u iznosu od 70 miliona dolara na 20 godina i sa "grejs periodom" od 10 godina.

Vlada je usvojila i Informaciju o pravnim i finansijskim uslovima nastavka clanstva SRJ u Medjunarodnoj agenciji za osiguranje investicija. Clanstvo u toj agenciji omogucava osiguranje investicija stranih investitora u SRJ od nekomercijalnih rizika.

VLADA: MAJA KOVACEVIC SEF KANCELARIJE ZA PRIDRUZIVANJE SRJ EU

BEOGRAD, 9. februara 2002. (Beta) Savezna vlada postavila je za sefa vladine kancelarije za pridruzivanje SRJ Evropskoj uniji dosadasnju pomocnicu saveznog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Maju Kovacevic.

Kancelaroija je formirana odlukom vlade u novembru prosle godine sa zadatakom da koordinira aktivnosti SRJ u procesu pridruzivanju EU, kao i pripreme za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, navodi se u danasnjem saopstenju Saveznog sekretarijata za informisanje.

SR JUGOSLAVIJA-SVET

GORAN SVILANOVIC DOPUTOVAO U SKOPLJE

SKOPLJE 8. februara 2002. (Beta) Sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic doputovao je danas pre podne u jednodnevnu posetu Skoplju na poziv svog makedonskog kolege Slobodana Casula.

Svilanovic ce, prema zvanicnim informacijama, sa predstavnicima makedonskog drzavnog i politickog vrha razgovarati o bezbednosnoj situaciji u regionu i bilateralnoj saradnji Makedonije i SR Jugoslavije.

Svilanovic se odmah po dolasku u Skoplje u hotelu Aleksandar Palas sreo sa liderom Demokratske partije Albanaca Arbenom Dzaferijem, a najavljeno je da ce razgovarati i sa liderom Socijaldemokratske stranke Makedonije Brankom Crvenkovskim.

Jugoslovenski ministar inostranih poslova odbio je da nakon susreta sa Dzaferijem precizira o cemu je razgovarao sa liderom najjace albanske stranke u Makedoniji. On je rekao da ce o svim razgovorima koje ce voditi u Skoplju javnost obavestiti danas popodne, uoci povratka u Beograd.

Svilanovica ce danas primiti predsednik Makedonije Boris Trajkovski i premijer Ljubco Georgijevski.

Poseta Svilanovica poklopila se sa boravkom generalnog sekretara NATOa Dzordza Robertsona u Skoplju, ali nema najave da ce se dvojica zvanicnika sastati.

TRAJKOVSKI I SVILANOVIC OCENILI DA POPUSTA KRIZA U REGIONU

SKOPLJE, 8. februara 2002. (Beta) Makedonski predsednik Boris Trajkovski i ministar inostranih poslova Jugoslavije Goran Svilanovic razgovarali su danas u Skoplju o situaciji u regionu i zajednicki ocenili da je nastupio period smirivanja napetosti.

Iz kabineta makedonskog predsednika je saopsteno da su se Trajkovski i Svilanovic slozili da je pored trenutnog popustanja napetosti, za ukupnu i celovitu stabilizaciju stanja "neophodno da medjunarodna zajednica posveti duznu paznju ekonomskoj revitalizaciji regiona".

U saopstenju je navedeno da su Trajkovski i Svilanovic istakli spremnost dveju drzava za svaki oblik saradnje koji bi doprineo stabilizaciji stanja u regionu i stvaranju uslova za ozivljavanje ekonomije.

SVILANOVIC: SRJ I MAKEDONIJA RAZMISLJAJU O BUDUCNOSTI

SKOPLJE, 8. februara 2002. (Beta) Jugoslovenski sef diplomatije Goran Svilanovic izjavio je danas da Makedoniju i SRJ ne vezuju samo problemi nego "i razmisljanja o buducnosti i unapredjenju zivotnog standarda gradjana dve zemlje".

Obracajuci se novinarima na makedonskom jeziku, Svilanovic je rekao da je sa makedonskim kolegom Slobodanom Casulom razgovarao o poboljsanju ekonomske saradnje SRJ i Makedonije.

"Odnosi Makedonije i Jugoslavije su dobri, ali postoji prostor za unapredjenje ekonomije i privrede, jer se susrecemo sa istim problemima: obnova i nezaposlenost", kazao je Svilanovic.

On je naveo i da je glavni preduslov za uspeh makedonske vlade stabilnost, "ali ne samo Makedonije, vec citavog regiona".

Svilanovic je zahvalio makedonskim vlastima na podrsci koju su pruzale Jugoslaviji u najtezim trenucima prethodnih godina i preneo podrsku Jugoslavije Makedoniji da izadje iz situacije u kojoj se nalazi i problema sa kojima se suocava.

O mogucnostima resavanja makedonske krize Svilanovic ce razgovarati i sa makedonskim premijerom LJupcom Georgijevskim.

Svilanovic se danas sastao i sa predsednikom Skupstine Makedonije Stojanom Andonovim i presednikom Demokratske partije Albanaca Arbenom Dzaferijem.

Nakon susreta sa Svilanovicem, Dzaferi je izjavio je da mu je to prvi susret sa nekim jugoslovenskim politicarem i dodao da "nije kompetentan da govorim u ime Albanaca sa Kosova".

On je novinarima redakcije na albanskom jeziku drzavne televizije rekao i da je od Svilanovica zatrazio oslobadjanje Albanaca sa Kosova iz zatvora u Srbiji.

"Oni moraju biti oslobodjeni ili prebaceni u zatvore na Kosovu koji su pod kontrolom UNMIKa", kazao je Dzaferi.

SVILANOVIC U SKOPLJU KRATKO RAZGOVARAO SA ROBERTSONOM

SKOPLJE, 8. februara 2002. (Beta) Jugoslovenski ministar inostranih poslova Goran Svilanovic koji boravi u jednodnevnoj poseti Makedoniji danas se u Skoplju nenajavljeno sastao i sa generalnim sekretarom NATO DZordzom Robertsonom.

"Malo smo razgovarali o stanju u juznoj Srbiji i Makedoniji", rekao je Svilanovic novinarima nakon razgovora.

On je dodao da je sa Robertsonom razgovarao i o saradnji sa NATO.

Svilanovic je odbio da komentarise pitanje o tome postoji li opasnost od teroristickih napada u juznoj Srbiji.

"Svi moramo biti pazljivi, i ne smemo preterivati. Trebalo bi da sprecimo takve aktivnosti. Ono sto radimo u juznoj Srbiji moze doprineti da svi shvate kako ne mogu dalje sprovoditi nasilje ni u nasoj zemlji, ni u Republici Makedoniji, niti mogu da mastaju o dezintegraciji Makedonije", rekao je sef jugoslovenske diplomatije.

Na pitanje novinara da li je susret sa Robertsonom bio slucajan, s obzirom da se generalni sekretar NATO, kada je poslednji put boravio u Skoplju susreo sa Nebojssom Covicem, Svilanovic je odgovorio da susret jeste bio slucajan i da se sa generalnim skretarom Alijanse dogovorio za kratak razgovor.

Na pitanje novinara da li je povratak jugoslovenskih snaga na Kosovo utopija Svilanovic je rekao da "to u ovom trenutku nije tema".

"Mi smo vrlo zainteresovani da se rezultati izbora na Kosovu sprovode i da svi to pocnu da rade", rekao je Svilanovic i dodao kako se "vidi da nije problem u Srbima".

SVILANOVIC: EU TREBALA RANIJE DA UKLJUCI U RESAVANJE ODNOSA U FEDERACIJI

BEC, 9 februar ( Tanjug)- Jugoslovenski ministar inostranih poslova Goran Svilanovic je izjavio da bi jugoslovenska federacija imala vise izgleda da opstane da se Evropska unija ranije ukljucila kao posrednik u resavanje odnosa izmedju Srbije i Crne Gore. "Politicki prevrat u Srbiji dogodio se pre 14 meseci. EU je od samoga pocetka bila zainteresovana, ali kao posrednik se ukljucila tek pre par meseci. Da je EU svoju zainteresovanost od samoga pocetka izrazila direktnije, sada bismo videli vece rezultate", rekao je Svilanovic u intervjuu koji u petak objavljuje becki dnevnik "Prese".

Na pitanje kakve ce biti posledice ako se ubrzo ne utvrdi da li ce jugoslovenska federacija opstati, Svilanovic je odgovorio da bi neresavanje tog pitanja odlozilo "gotovo sve što smo zapoceli, kao i ono što bismo ove godine zeleli i mogli da postignemo".

EU-SRJ: EU SE ZALAZE ZA REFORMISANU FEDERACIJU

BRISEL, 8. februara 2000. (Beta) Sefovi diplomatija Evropske unije su danas u spanskom gradu Kaseresu pruzili "jednodusnu i potpunu podrsku" nastojanjima svog visokog predstavnika Havijera Solane da se "preuredi i ocuva jugoslovenska federacije", rekla je Solanin portparol Kristina Galjak.

Solana je ministrima preneo da su u razgovorima politickih rukovodstava i strucnih timova Beograda i Podgorice "ispoljeni elementi savitljivosti na obema stranama", rekla je Galjakova agenciji Beta u telefonskom razgovoru iz Kaseresa.

Stav evropske petnaestorice je, prema njenim recima, jasan i nepromenjen "Evropska unija zeli demokratsku Crnu Goru u reformisanoj, demokratskoj jugoslovenskoj federaciji".

Solana je sefove diplomatija evropske petnaestorice izvestio i o pripremama za njegov susret u nedelju, u Briselu, sa predsednikom Crne Gore Milom Djukanovicem.

On ih je takodje upoznao sa tokom i sustinom najnovijih razgovora ekonomskih strucnih timova Beograda i Podgorice sa ekspertima Evropske komisije, kao i sa sadrzinom dosadasnjih susreta politickih lidera SRJ, Srbije i Crne Gore, kojima je on prisustvovao.

Ministri inostranih poslova Unije su, na ovom nezvanicnom zasedanju, "vrlo povoljno ocenili dosadasnji ishod nastojanja Solane da se sagledaju prihvatljiva resenja za odnose Srbije i Crne Gore", istakla je Solanin portparol.

"Svi ministri su", kako je dodala, "u potpunosti podrzali sadasnju strategiju koju Unija sprovodi u cilju nalazenja resenja za odnose Srbije i Crne Gore u okviru preuredjene savezne drzave".

Solana ce "nastaviti s odlucnim naporima da olaksa dijalog Beograda i Podgorice u nalazenju resenja...i Evropska unija u potpunosti zadrzava svoje dosadasnje stavove i opredeljenja", dodala je Galjakova.

ROBERTSON: BEOGRAD SADA IZVOZI STABILNOST I SARADNJU

SKOPLJE, 8. februara 2002. (Beta) Generalni sekretar NATO Dzordz Robertson izjavio je u Skoplju da je "u proslosti jedino sto se izvozilo iz Srbije bilo nasilje" a da "Beograd sada izvozi stabilnost, bezbednost i saradnju sto je dobra vest za sve u regionu".

"Zadovoljan sam sto razliciti politicari i ministri posecuju Makedoniju, a dobra je vest to sto sada Jugoslavija pomaze susedima", izjavio je Robertson na pitanje kako komentarise to da Makedoniju u poslednje vreme posecuje puno politicara iz SR Jugoslavije.

Robertson je cestitao potpredsedniku Vlade Srbije Nebojsi Covicu na uspehu koji je postigao u smirivanju napetosti na jugu Srbije.

"Nadam se cu se sresti sa Covicem kako bi mu cestitao na govoru koji je prosli put odrzao u Skoplju", rekao je Robertson.

SIMURDIC I SANADER O ODNOSIMA IZMEDJU SRJ I HRVATSKE

ZAGREB, 8. februara 2002. (Beta) Predsednik opozicione Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Ivo Sanader danas se sastao sa novim ambasadorom SR Jugoslavije u Hrvatskoj Milanom Simurdicem.

Sanader i Simurdic su razgovarali o bilateralnim temama vaznim za proces normalizacije odnosa izmedju dve drzave, saopstio je HDZ.

Predsednik HDZa cestitao je ambasadoru Simurdicu na preuzimanju te vrlo vazne duznosti, naglasivsi da je ubrzana normalizacija bilateralnih odnosa uslov za stabilizaciju politickih prilika na jugoistoku Evrope.

Sanader se, kako se istice u saopstenju, posebno zauzeo za hitno resavanje pitanja nestalih i zatvorenih lica, problema sukcesije, kao vracanja arhivske gradje i oduzete imovine.

Sanader i Simurdic su razgovarali i o pitanju povratka izbeglica, kao i imovinskopravnim problemima. Predsednik HDZa je naglasio da je neophodno izvesti pred lice pravde odgovorne za zlocine nad Hrvatima u Vukovaru i drugim delovima Hrvatske.

On se interesovao i za polozaj i prava hrvatske manjine u Vojvodini i u celoj SRJ, posebno i vezi sa novim popisom stanovnistva, kao i za politiku SRJ u odnosu na BiH i Makedoniju.

Simurdic je, takodje, ocenio da je potrebna ubrzana normalizacija bilateralnih odnosa, naglasavajuci posebno interes SR Jugoslavije za ugovor o slobodnoj trgovini i liberalizaciji viznog rezima izmedju dve drzave. On se interesovao i za polozaj srpske manjine u Hrvatskoj.

Sanader i Simurdic su razgovarali i o ukupnim odnosima na podrucju jugoistocne Evrope, dodaje se u soapstenju HDZa.

REPUBLIKA SRBIJA

DELEGACIJA VLADE SRBIJE U BUKURESTU

BUKUREST, 8. februara 2002. (Beta) Delegacija Vlade Srbije, koju predvodi premijer Zoran Djindjic, doputovala je danas pre podne u zvanicnu posetu Rumuniji na poziv rumunskog premijera Adrijana Nastasea.

Posle doceka u palati Viktorija , Djindjic i Nastase i clanovi delegacija dve vlade poceli su sluzbene razgovore. Ocekuje se da ce glavna tema tih razgovora biti ozivljavanje ekonomske saradnje dve susedne zemlje. Po zavrsetku razgovora, Adrijan Nastase i Zoran Djindjic odrzace zajednicku konferenciju za novinare.

Programom posete srpskog premijera predvidjen je i njegov susret sa predsednikom Senata Nikolae Vakarojuom.

Srpski premijer popodne odlazi u Temisvar, gde ce se sastati sa predstavnicima lokalnih vlasti, srpske manjine u Rumuniji i Srpske pravoslavne eparhije temisvarske. Najavljen je i susret srpskog premijera sa predstavnicima nevladinih organizacija iz Temisvara. Te organizacije pruzale su snaznu podrsku borbi Demokratske opozicije Srbije protiv Milosevicevog rezima.

U delegaciji Vlade Srbije nalaze se i potpredsednik Vlade Momcilo Perisic, ministar saobracaja i telekomunikacija Marija Raseta Vukosavljevic, ministar rudarstva i energetike Goran Novakovic i ministar prosvete Gasa Knezevic.

BUKUREST, 8. februara 2002. (Beta) Srpski premijer Zoran Djindjic koji je danas boravio u zvanicnoj jednodnevnoj poseti Rumuniji, ocenio je da odnosi Rumunije i Srbije nikada nisu bili bolji nego sto su sada.

Djindjic i Nastase su se, nakon razgovora, na zajednickoj konferenciji za novinare, zalozili za jacanje ekonomskih odnosa izmedju Rumunije i SRJ.

Srpski premijer se zahvalio Rumuniji na konstantnoj podrsci koju ova zemlja pruza Srbiji i SRJ, dodajuci da je sada zajednicki cilj dve vlade sto brza priprema i potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovinskoj razmeni izmedju dve zemlje.

Imajuci u vidu tradicionalno prijateljske veze i geografsku bliskost Srbije i Rumunije, glavni cilj u razvoju uzajamnih bilateralnih odnosa mora biti jacanje ekonomske saradnje, ponovio je premijer Nastase.

On je dodao da ta saradnja treba da se zasniva na paketu mera koji ce u najskorije vreme pripremiti ekspertske ekipe dve zemlje.

Pored razgovora dvojice premijera, clanovi vladinih delegacija vodili su odvojene razgovore o uzajamnoj saradnji u saobracaju, obrazovanju i drugim oblastima, a u sedistu rumunske vlade potpisan je i Sporazum o buducoj saradnji privrednih komora Rumunije i Srbije.

Djindjic je takodje razgovarao sa predsednikom rumunskog Senata Nikolaem Vakarojem koji je izrazio spremnost njegove zemlje da pruzi punu podrsku SRJ kako bi ona sto pre zauzela mesto koje joj pripada u medjunarodnoj zajednici.

Vakaroju je ocenio da su vlade dve zemlje spremne da ucine sve kako bi se uspostavio trajan mir, stabilnost i uzjamna saradnja svih zemalja u regionu jugoistocne Evrope.

Izrazavajuci zadovoljstvo vodjenim razgovorima, Djindjic je ocenio da odnosi izmedju Rumunije i Srbije "nikada nisu bili bolji nego sto su to sada".

Delegacija Vlade Srbije je posetom Temisvaru zavrsila jednodnevni boravak u Rumuniji.

On je u Temisvaru razgovarao sa predstavnicima lokalnih vlasti i poslovnim ljudima o privrednoj saradnji, posebno o projektima infrastrukture od zajednickog interesa, medju kojima su najznacajniji izgradnja autoputa BeogradTemisvar, osposobljavanje za plovidbu kanala i reke Begej i ozivljavanje stare zeleznicke pruge TemisvarKikinda.

Premijer Srbije se u tom gradu sastao i sa predstavnicima nevladinih organizacija.

Srpska delegacija se tokom posete eparhiji Srpske pravoslavne crkve u Temisvaru sastala sa predstavnicima srpske manjine u Rumuniji.

U delegaciji Vlade Srbije su bili potpredsednik Momcilo Perisic, ministar saobracaja i telekomunikacija Marija RasetaVukosavljevic, rudarstva i energetike Goran Novakovic i ministar prosvete Gaso Knezevic.

BUKUREST, 10 februara ( Tanjug) - Premijer Srbije Zoran Djindjic izjavio je u petak na konferenciji za stampu u Bukurestu, nakon zvanicnih razgovora sa rumunskim premijerom Adrijaom Nastaseom, da je uveren, kad je rec o odnosima Srbije i Crne Gore, da ce dominirati ideja redefinisanja odnosa dveju republika u okviru Jugoslavije, jer eksperimenti mogu imati efekat lancane reakcije.

COVIC: BEZ UBRZANJA POMOCI, PROLECE NA JUGU SRBIJE BICE KRIZNO

BEOGRAD, 8. februara 2002. (Beta) Potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic i zvanicnici Misije UNa u Jugoslaviji saglasni su da u regionu juga Srbije tokom nastupajuceg proleca postoji rizik jacanja nestabilnosti, ukoliko programi pomoci ne budu ubrzani, i ukoliko se ne komunicira zajednicki i efikasnije sa lokalnim zajednicama.

Kancelarija UNa u Beogradu je danas saopstila da je tokom poslednjeg susreta zvanicnika Misije i Covica 3.februara, ukazano na vaznost sprecavanj takvog razvoja dogadjaja, kao i porasta ekstremizma.

Susret Covica sa predsednikom programa za razvoj UN (UNDP) Frensisom O' Donelijem, predstavnikom Svetske Banke Rori O'Salivenom, predstavnikom UNHCRa Erki Hajnonenom, sefom misije OHCRa Ricardom Tauelom i sefom misije IOMa Encijanom Poncijanijem, usledio je nakon sto je 30. januara predstavnicima medjunarodne zajednice prosledjen Izvestaj UN o postignutom napretku i preporukama za juznu Srbiju.

Covic je clanovima tima UNa, preneo da je na tom podrucju postignut napredak, ali i da je to samo pocetak, navodi se u saopstenju.

On je, dodaje se u saostenju, uvazio pomoc medjunarodne zajednice u Srbiji i narocito istakao vodecu ulogu sistema UN u tim naporima. Takodje je istakao znacajno smanjenje snaga bezbednosti u regionu i najavio da ce se oruzane snage SRJ 15. aprila povuci iz zgrada fabrike cipela "Eurofleks" u Presevu.

Covic je rekao da bi opstinski izbori u Presevu, Bujanovcu i Medvedji mogli biti odrzani sredinom juna ovev godine, dodajuci da odrzavanje izbora nije bilo moguce izvestu ranije zato sto je bilo neophodno dati sansu raseljenim Albancima da se vrate, a potom i sprovesti popis, koji ce biti odrzan u citavoj zemlji (osim na Kosovu) i trajati od 1. do 15. aprila ove godine.

Na sastanku je zakljuceno da se vise hiljada interno raseljenih lica vratilo, kao i da ne postoje sigurnosne prepreke za njihov povratak, premda je ocenjeno da slaba infrastruktura i dalje predstavlja problem.

Covic i tim UN su se dogovorili da ce u zizi ovogodisnjih aktivnosti biti ekonomski oporavak podrucja, koji ce zahtevati udruzivanje napora sa medjunarodnom zajednicom.

Na sastanku je receno i da ce pod okriljem Koordinacionog tela biti uspostavljeno nekoliko sektorskih komisija, koje ce ukljucivati predstavnike lokalnih Albanaca, Srba i Roma.

"Komisije ce planirati zajedno sa opstinama, a svaka ce imati tehnicku i administrativnu podrsku", pise u saopstenju UN.

"Kako je predlozeno od strane UHCR, dalji napredak na polju ljudskih prava bice podrzan osnivanjem mehanizama koji ce se baviti primedbama na krsenje tih prava", pise u saopstenju beogradske kancelarije UN.

U BIVSU KOPNENU ZONU BEZBEDNOSTI VRATILO SE 8.982 GRADJANA

BEOGRAD, 9 februara(Tanjug) - Potpredsednik srpske vlade Nebojsa Čovic izjavio je u cetvrtak na zasedanju Stalnog saveta OEBS u Becu da se od 24. maja prosle godine do 1. februara u bivsu kopnenu zonu bezbednosti vratilo 8.982 interno raseljenih Albanaca. "Nisam, medjutim, uveren da se dovoljno uocava da se posle dolaska medjunarodnih snaga na Kosovo dogadja inverzan proces etnickog ciscenja srpskog i ostalog nealbanskog stanovnistva", piše u Čovicevom izlaganju u Stalnom savetu OEBS-a, koje je podeljeno novinarima.

On je u Becu ukazao da se od 226.000 izbeglih i raseljenih Srba i nealbanaca na Kosovo i Metohiju od juna 1999. godine dosad vratilo samo 126 gradjana.

KOSOVO-METOHIJA

STAJNER - PRVI ZADATAK FORMIRANJE VLADE KOSOVA

NJUJORK, 10 februar ( Tanjug) - Novi sef UNMIK Mihael Stajner, koji preuzima duznost celnika Civilne misije UN na Kosovu 14. februara, izjavio je da će njegov prvi posao biti resavanje sadasnje politicke krize medju albanskim partijama odnosno izbor vlade u toj srpskoj pokrajini. Stajner je to saopstio u Njujorku, u sedistu UN, na svojoj prvoj konferenciji za stampu u svojstvu sefa UNMIK, a posle trodnevnih priprema, razgovora i konsultacija koje je imao na Ist riveru.

Prvi posao na Kosovu, rekao je Stajner, bice razgovori sa svim partijskim liderima, cije stranke imaju poslanike u novoizabranoj skupstini, o što hitnijem formiranju vlade Kosova. To je za Stajnera prioritet ali, kako je rekao, nije sklon da kao sef UNMIK, sam namece resenja sadasnje politicke krize u toj srpskoj pokrajini.

COVIC: RUGOVA JE POSTAO ROB EKSTREMISTA

BEC, 8. februara 2002. (Beta) Potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic kritikovao je u izjavi beckom dnevniku "Prese" nedovoljnu politicku zrelost albanskih vodja na Kosovu, a Ibrahima Rugovu da je postao "rob" ekstremista.

"Vodje tri albanske stranke nisu pokazali politicku zrelost. Oni nisu u stanju da opste interese stave iznad licnih interesa", rekao je Covic.

Na pitanje da li postoji mogucnost da Ibrahim Rugova za izbor na mesto predsednika pokrajine dobije podrsku srpske zajednice na Kosovu, Covic je kazao da on to ni ne zeli.

"On (Rugova) nije cak ni spreman da razgovara sa predstavnicima Srba. Kako moze biti formirana koalicija sa nekim sa kojima nece ni da se prica", kazao je potpredsednik Vlade Srbije.

On je dodao da je Rugova, iako je najumereniji albanski politicar, "postao rob svojih sopstvenih obecanja, kao sto je njegovo obecanje da ce Kosovo biti nezavisno".

"I Rugova je rob ekstremistickih Albanaca na Kosovu", objasnio je Covic, dodajuci da je Beograd preporucio srpskim poslanicima na Kosovu da ne dopuste da budu uvuceni u svadje izmedju albanskih partija.

Potpredsednik srpske vlade ocenio je da je stanje na Kosovu, u Makedoniji i na jugu Srbije povezano.

"Uzrok svih problema nalazi se na Kosovu. Odatle je u toku ekspanzija albanskog ekstremizma sa ciljem stvaranja jedne etnicko ciste teritorije", podvukao je on.

"Albanci su mogli za to sto rade traziti opravdanje za vreme starog nedemokratskog Milosevicevog rezima, ali ta vremena su prosla", zakljucio je Covic u intervjuu za becki "Prese".

“POVRATAK” OSUDIO PONASANJE UNMIKA U MITROVICI I STRPCU

PRISTINA, 9. februara 2002. (Beta) Koalicija "Povratak" osudila je danas stav i ponasanje UNMIKa zbog ukidanja Skupstine opstine u severnoj Mitrovici i dovodjenja Albanaca na celo lokalne uprave u Strpcu, zahtevajuci istovremeno da UNMIK preispita sporne odluke ili da "probleme resi zajednicki na najvisem nivou".

U reagovanju koalicije "Povratak" ocenjuje "da pokusaji UNMIKa da nametne resenje koje nije u skladu sa principima demokratije, pravima i interesima svih zajednica na Kosovu i Metohiji, dodatno otezavaju napore u otpocinjanju nove faze u implementaciji Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i realizaciji zajednickog dokumenta SR Jugoslavija UNMIKa".

Srpska koalicija u Skupstini Kosova navodi da "postoji realna opasnost da na ovaj nacin formirane institucije lokalne samouprave u Kosovskoj Mitrovici i Strpcu nece biti sposobne da ispune ni minimum prava i interesa srpske etnicke zajednice".

Koalicija "Povratak" potkrepljuje ovaj stav tvrdnjom da su "zajednicke institucije ovog tipa sluzile do sada za majorizaciju i zloupotrebu od strane pripadnika vecinske zajednice, kako bi se kroz institucije dodatno ojacao pritisak na Srbe u cilju njihovog daljeg proterivanja i okoncavanja procesa etnickog ciscenja sa prostora Kosova i Metohije".

"Dosadasnje iskustvo ne daje ni najmanje razloga za optimizam po pitanju ovakvih resenja, koja nemaju utemeljenje u demokratskoj volji gradjana, iz toga proistice opravdan strah i protesti pripadnika srpske etnicke zajednice", saopstila je ova Koalicija.

"Pozivamo UNMIK da u duhu partnerstva preispita svoje odluke u vezi ovih spornih pitanja ili da probleme resi zajednicki na najvisem nivou", saopstila je ova koalicija, isticuci da su "Srbi izlaskom na izbore za Skupstinu Kosova i Metohije pokazali volju da demokratskim putem resavaju postojece probleme".

HAPSENJA: TROJICA CLANOVA BIVSE OVK OSUMNJICENI ZA SEST UBISTAVA

PRISTINA, 9. februara 2002. (Beta) Trojicu nedavno uhapsenih pripadnika bivse Oslobodilacke vojske Kosova medjunarodno pravosudje u pokrajini sumnjici za sest ubistava albanskih civila 1998. i 1999. godine, rekao je danas agenciji Beta sef UNMIKovog pravosudja ZanKristijan Kadi (JeanCristian Cady).

Kadi nije mogao da precizira za koliko su otmica i fizickih napada osumnjicena tri nekadasnja pripadnika rasformirane OVK, koji se u pritvoru nalaze od 28. januara 2002.

Datum pocetka sudskog procesa u njihovom slucaju jos nije odredjen, a u toku su sudska istraga i predprocesna saslusanja, kazao je Kadi. Nakon hapsenja, Ljatifu Gasiju, Naimu Kadrijuu i Nazifu Muhametiju odredjen je pritvor od mesec dana.

SUKOB ALBANACA I UN POLICIJE U CENTRU PRISTINE

PRISTINA, 8. februara 2002. (Beta) Veca grupa Albanaca, ucesnika danasnjih demonstracija u Pristini organizovanih povodom hapsenja trojice pripadnika bivse Oslobodilacke vojske Kosova (OVK), sukobila se sa pripadnicima medjunarodne policije.

Prema dosadasnjim informacijama, u neredima je kamenovano i demolirano nekoliko vozila policije, tri pripadnika snaga bezbednosti su lakse povredjena a demonstranti su polomili prozore i inventar Hotela "Iliria", (ranije poznatog po imenu "Kosovski Bozur") u centru grada.

Danasnji sukob Albanaca i policije UN ocenjen je kao najzesci obracun lokalnog stanovnistva i medjunarodnih policijskih snaga od njihovog dolaska na Kosovo 1999. godine.

Sef Biroa za informisanje pri UNMIKu, Sajmon Hejzlok okarakterisao je danasnji protest kao pokusaj nekih grupa da se konfrontiraju sa UNMIKom.

To su, prema oceni Hejzloka, izolovane grupice ljudi koji su vise zabrinuti zbog svoje sudbine, i primenjuju nelegalne i nedemokratske metode.

Hejzlok je izrazio uverenje da ne postoji tedencija dalje eskalacije nasilja u Pristini, jer, kako je naveo, najveci deo stanovnistva Kosova shvata ozbiljnost situacije i podrzava akcije UNMIKa, policije i Kfora.

On je jos jednom potvrdio da nastavak nasilja i stvaranje novih problema prizeljkuje samo mali broj ljudi, i najavio primenu zakonskih mera protiv svih koji se budu ogresili o zakon.

UNMIK OSUDJUJE NASILJE NA ULICAMA PRISTINE

PRISTINA, 8. februara 2002. (Beta) UNMIK je osudio incidente koji su se danas dogodili tokom protesta Albanaca u Pristini, ocenjujuci da su inicijatori nasilja "osobe koje su zabrinute zbog mogucnosti da ce postati predmet istrage".

Sef Biroa za informisanja UNMIKa Sajmon Hejzlok izjavio je veceras da je medjunarodna uprava na Kosovu "razocarana" zbog incidenata na ulicama Pristine, ali je istakao da oni nece uticati na odnos medjunarodne zajednice prema kosovskim Albancima.

U nemirima, koji su izbili zbog hapsenja trojice nekadasnjih pripadnika Oslobodilacke vojske Kosova osumnjicenih za ubistva i otmice svojih sunarodnika, povredjena su tri policajca, osteceno nekoliko vozila UNMIKa i demoliran hotel "Ilirija".

"Ljudi ovde pamte da je medjunarodna zajednica, zajedno sa vecinskom zajednicom na Kosovu i OVK, isterala beogradski rezim sa Kosova, i ljudi znaju da bi situacija ovde bila drugacija nego sto jeste kada medjunarodna zajednica ne bi bila ovde", rekao je Hejzlok.

Prema njegovim recima, odnosi medjunarodne zajednice i 90 odsto gradjana Kosova i dalje su dobri, i danasnji incidenti nece uticati na pogorsanje tih odnosa.

Hejzlok je istakao da hapsenja, koja su inicirala proteste u Pristini, nemaju veze se ni sa jednom organizacijom kojoj su pripadali, ili pripadaju uhapsene osobe.

Nasilje na ulicama Pristine danas su osudili i predstavnici najuticajnijih politickih partija kosovskih Albanaca.

NAJAVLJENA REFORMA OBRAZOVANJA NA KOSOVU

KOSOVSKA MITROVICA, 8. februara 2002. (Beta) Sef UNMIKove kancelarije za obrazovanje iz Pristine Majkl Daksner obisao je danas Tehnicku skolu u severnom delu Kosovske Mitrovice i razgovarao sa clanovima regionalnog odbora za obrazovanje i opstinskim administratorom UNMIKa.

Daksner je novinarima rekao da je tema razgovora bila reforma obrazovanja na Kosovu, slicna onoj koja se sprovodi u uzoj Srbiji.

On je kazao da UNMIK tesno saradjuje sa Ministarstvom prosvete Srbije i dodao da je to ministarstvo deo multinacionalnog projekta koji se upravo realizuje i po kome Kosovo treba da bude jedna od 15 clanica regionalnog sistema obrazovanja.

Daksner je rekao da ce posebne promene pretrpeti udzbenici istorije, jer se "oni ne smeju koristiti za indoktrinaciju decijih umova".

Aktuelni "udzbenici istorije, ni na albanskom ni na srpskom jeziku nisu dobri", kazao je Daksner.

On je jos rekao da ce se iz budzeta Kosova nastaviti isplata stipendija za sve zaposlene u obrazovanju na Kosovu, "bez ikakvog uslovljavanja".

REPUBLIKA CRNA GORA

DJUKANOVIC: UREDJENJE ODNOSA U SKLADU SA STANDARDIMA EU

NOVI SAD, 9. februara 2002. (Beta) Predsednik Crne Gore Milo Djukanovic rekao je, za danasnji "Gradjanski list", da crnogorske vlasti nude Beogradu mogucnost uredjenja odnosa Crne Gore i Srbije u skladu sa standardima po kojima funkcionise Evropska unija.

"Nasa ponuda je da se odnosi Crne Gore i Srbije urede u skladu sa standardima po kojima funkcionise EU, uz uvazavanje istorijske i druge bliskosti nasih naroda. Dakle, otvorene granice, bez viza i pasosa, slobodno kretanje ljudi, robe, kapitala i informacija, jedinstven ekonomski prostor, obostrano garantovanje privatne i drzavne imovine u Crnoj Gori i Srbiji, jednaki uslovi rada, skolovanja, lecenja i za gradjane Crne Gore i za gradjane Srbije uz mogucnost izbora drzavljanstva ili uzimanja dvojnog drzavljanstva", rekao je on.

Djukanovic je dodao da "nije rec ni o kakvom otcepljenju Crne Gore" jer Crna Gora "nije nikad bila deo Srbije, vec drzava, isto kao i Srbija".

Crnogorski predsednik je ocenio da ce se finale dijaloga izmedju Beograda i Podgorice "odigrati u politickoj ravni".

"Ekspertski razgovori nisu ni imali ambicije da sugerisu konacno resenje, vec da 'olaksaju' politicki dijalog", rekao je on i dodao da se "nisu svi jednako ozbiljno poneli prema izboru ekspertskih timova".

"Valjda je i to izraz odnosa, ne samo prema procesu dijaloga, vec i spremnosti da se na konstruktivan nacin pridje resenju problema", rekao je Djukanovic.

Djukanovic je kazao da se resenje medjusobnih odnosa moze naci i kroz politicki dogovor na vrhu politickih struktura Beograda i Podgorice, ali i da je referendum jedna od mogucnosti.

"Od pocetka je, rekao bih namerno, u domacoj javnosti pitanje referenduma nametnuto kao pitanje sudnjeg dana, umesto da se to pitanje vidi, sto je praksa u demokratskom svetu, kao jedan demokratski cin, koji samim organizovanjem predstavlja dalji demokratski iskorak u jednom drustvu", rekao je on.

On je ocenio da referendum kao opasnost pre svega dozivljava opozicija u Crnoj Gori.

"S njihove pozicije i status quo je bolja opcija, jer im omogucuje aktivnu ulogu na politickoj sceni. Njihov je pristup: Jugoslavija ili nista, jer oni nemaju valjanog politickog programa koji bi ponudili gradjanima Crne Gore i s kojima bi mogli da konkurisu u izbornoj trci", rekao je Djukanovic.

On je ocenio da crnogorska opozicija svoju politicku sudbinu ne vezuje za Crnu Goru, "jer se pokazalo politicki profitabilnim da samo pricaju o Jugoslaviji".

"To ih odrzava na politickoj sceni i to na vrlo lagodan nacin, posto nemaju nikakve odgovornosti ni u Crnoj Gori, ni na nivou savezne drzave", rekao je Djukanovic.

Crnogorski predsednik je rekao da su ideju o "rotirajucoj stolici" u Ujedinjenim nacijama plasirali "oni koji se zalazu za ocuvanje jugoslovenske federacije po svaku cenu".

"Nije mi poznato takvo resenje ni u modernim federacijama, ni u konfederacijama. To bi bio neki nas originalan izum", rekao je Djukanovic.

Djukanovic je, komentarisuci zahteve za raspisivanjem prevremenih izbora u Crnoj Gori, ocenio da se Crna Gora poslednjih godina "umorila od izbora", ali da se "opozicija nije umorila od redovnih poraza".

"Nema potrebe ni za kakvim prevremenim izborima. Imacemo izbora i bez toga. Pored referenduma cekaju nas redovni lokalni i predsednicki izbori u ovoj godini", kazao je Djukanovic.

Crnogorski predsednik je ocenio da crnogorsko drustvo nije podeljeno po pitanju drzavnopravnog statusa.

"Te podele su dublje i postoje mnogo pre nego sto je to pitanje pokrenuto. Rekao bih da su one civilizacijske prirode. Moglo bi se reci da je rec o snagama koje prihvataju ili ne prihvataju evropsku politiku", rekao je Djukanovic.

On je ocenio da nema nikakve opasnosti od eventualnog prerastanja crnogorskih poltitickih podela u radikalizam koji bi pretio i direktnim sukobima.

"Necu da kazem da ne postoje krugovi koji bi tako nesto prizeljkivali u Crnoj Gori, ali je srecom Crna Gora demokratski stasala poslednjih godina i njeni gradjani i organi vlasti sposobni su da sve probleme resavaju demokratskim putem i po pravilima po kojima funkcionise demokratska drzava", rekao je Djukanovic.

On je potvrdio da je Sulejmana Ugljanina uputio da od predsednika SRJ Vojislava Kostunice zahteva ukljucenje Sandzaka u pregovore oko buducih odnosa Srbije i Crne Gore.

"Ako neko smatra da bi Sandzak trebalo ukljuciti u razgovore o odnosima Crne Gore i Srbije, sta tek onda reci za Vojvodinu koja je bila jedan od konstituenata jugolslovenske federacije. Sto se mene tice, ja ne bih imao nista protiv da Vojvodina bude aktivno ukljucena u te razgovore", rekao je Djukanovic.

Djukanovic je ocenio da je eventuana odluka o raspisivanju referenduma i u Srbiji "stvar Srbije".

"Verujem da ce vremenom gradjani Srbije, posebno novi narastaji, sve vise uvidjati potrebu da imaju svoju modernu, evropsku drzavu Srbiju, i da ce se okretati sebi i razvoju svoje drzave, prepustajuci drugima da brinu svoje brige i ponesu odgovornost za sopstveni razvoj i spostvenu buducnost", rekao je Djukanovic.

SASTALI SE DJUKANOVIC I PAVKOVIC

PODGORICA, 8. februara 2002. (Beta) Predsednik Crne Gore Milo Djukanovic i nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Nebojsa Pavkovic razgovarali su danas u Podgorici "o toku reorganizacije VJ".

Kako je saopstila Informativna sluzba VJ, u razgovorima je posebna paznja posvecena Drugoj armiji.

Pavkovic i Djukanovic su razgovarali i o dosadasnjim aktivnostima koje preduzimaju Skupstina opstine Podgorica, VJ i Savezno ministarstvo za odbranu "na otudjenju i razmeni vojnih kompleksa i nepokretnosti".

Te aktivnosti se, kako je saopsteno, odnose na kasarne "Moraca", "Konik" i "Zagoric".

Predmet razgovora Djukanovica i Pavkovica bila je i izgradnja stanova za pripadnike VJ u garnizonu "Podgorica".

U toku sastanka je zakljuceno da treba "ubrzati realizaciju ranije dogovorenih aktivnosti na razmeni vojnih nepokretnosti" za vojne stanove.

Vojne stanove bi, po ranijem dogovoru izmedju SO Podgorica i Druge armije VJ, gradila podgoricka opstina.

Toj opstini bi zauzvrat bilo ustupljeno vojno zemljiste radi izgradnje saobracajne infrastrukture.

U razgovorima Djukanovica i Pavkovica ucestvovali su i komandant Druge armije VJ generalpotpukovnik Jagos Stojanovic sa saradnicima i pomocnik nacelnika Generalstaba VJ za pozadinu general potpukovnik Branislav Dasic.

Sastanku su prisustvovali i vrsilac duznosti nacelnika Uprave za moral pukovnik Slobodan Stojanovic, savetnik crnogorskog predsednika Vukasin Maras, predsednik Skupstine opstine Podgorica Miomir Mugosa i direktor Fonda za gradjevinsko zemljiste Boro Vucinic.

PAVKOVIC - NEMA VISE TENZIJA IZMEĐU VJ I CRNOGORSKE POLICIJE

PODGORICA, 10 februar ( Tanjug) - Nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Nebojsa Pavkovic izjavio je u petak uvece u Podgorici da je ranije bilo nepotrebnih tenzija između VJ i crnogorske policije, ali da sada toga nema. "Ni u prethodnom režimu, a ni sada vojska se nije bavila poslovima van svojih ustavnih ovlascenja", rekao je Pavkovic podgorickoj televiziiji "Elmag", nakon analiziranja borbene gotovosti VJ i dodao da je s vojskom ranije, povodom toga, mnogo manipulisano.

CRNOGORSKA VLADA PREDLOZILA UKIDANJE SMRTNE KAZNE

PODGORICA, 9 februara ( Tanjug) - Vlada Crne Gore utvrdila je na sednici odrzanoj u petak Predlog izmena i dopuna Krivicnog zakona Crne Gore, kojim je predvidjeno ukidanje smrtne kazne, izjavio je crnogorski ministar pravde Željko Šturanovic. On je precizirao da je u postojecem zakonodavstvu smrtna kazna bila predvidjena za najteze oblike krivicnih dela, ubistva, razbojnistva i razbojnicke pljacke, dok bi, prema vladinom predlogu, smrtna kazna bila zamenjena kaznom zatvora od 40 godina.

"Vlada Crne Gore je ukidanjem smrtne kazne posla od osnovnog stava i uverenja da je za sve evropske intergacije neophodno uspostaviti nacionalno zakonodavstvo sa pravom EU, a pravo EU i sve konvencije, koje su donete na tom nivou, traze i podrazumevaju ukidanje smrtne kazne", rekao je Šturanovic.

HASKI TRIBUNAL-SRJ

MICUNOVIC: VASINGTON NIJE ZADOVOLJAN SARADNJOM BEOGRADA SA HASKIM TRIBUNALOM

VASINGTON , 10 februar ( Fonet)- Predsednik Veca gradjana Skupsttine SR Jugoslavije Dragoljub Micunovic izjavio je u subotu FoNetu da Vasington nije zadovoljan saradnjom Bograda sa Haskim tribunalom i stepenom reformi u Vojsci Jugoslavije. "Amerika zeli da se ubrzaju reforme, pogotovo da ne bude zastoja u nekim oblastima koje njima izgledaju da na neki nacin tapkaju u mestu. To su pre svega saradnja sa Haskim tribunalom i reforma vojske", istakao je Micunovic. Prema njegovoj oceni, u kontaktima sa americkim zvanicnicima tokom visednevne posete Sjedinjenim Americkim Drzavama naglasena je spremnost Vasingtona da nastavi pruzanje ekonomske pomoci i politicke podrske jugoslovenskim reformama.

Micunovic je ponovio, takodje, da postoji spremnost da se SR Jugoslaviji "vrati status najpovlascenije nacije" u trgovini i da "razmotri deblokiranje sredstava preduzeca i banaka". Micunovic je dodao da bi "neki ljudi" sa haske optuznice mogli da se nadju pred Tribunalom do kraja februara. Micunovic je istakao da u Beogradu postoji politicka volja da se saradnja sa Haskim tribunalom konkretizuje. "Nama sada preostaje da vidimo sta je u ovom trenutku najbolje. Da li da se ide na taj zakon ili da se na neki drugi nacin, dobrovoljnim odlaskom nekih od trazenih ljudi ovo pitanje regulise", naglasio je Micunovic i najavio: "To moramo da radimo vrlo brzo, dakle u februaru, kako se ne bi stvarao opet utisak da to sve ide uz neki pritisak", zakljucio je Micunovic.

DJINDJIC: MILUTINOVIC NECE BITI IZRUCEN DOK JE PREDSEDNIK

BUKUREST, 9 Februar ( Srna) - Predsednik Srbije Milan Milutinovic nece biti izrucen Haskom tribunalu dok obavlja ovu funkciju, izjavio je premijer Srbije Zoran Djindjic u Bukurestu. Djindjic je rekao da je Beograd odlucan da saradjuje s Haskim tribunalom, sto podrazumeva i izrucenje cetiri optuzena funkcionera, ali da su moguci i neki izuzeci. "Ipak, uzimajuci u obzir nase nacionalne interese, mozemo uciniti neke izuzetke,a da ne ugrozavamo saradnju s Tribunalom", rekao je Djindjic.

BATIC: VLADA SRBIJE NECE PRKOSITI MEDJUNARODNOJ ZAJEDNICI

BEOGRAD, 10. februara 2002. (Beta) Vlada Srbije jednoglasno je za to da jugoslovenski drzavljani, optuzeni za ratne zlocine, treba da idu u Hag, izjavio je ministar pravde Vladan Batic i istakao da ce vlada ispuniti svoje medjunarodne obaveze i da nece prkositi medjunarodnoj zajednici.

U intervjuu danasnjoj "Politici", Batic je rekao da predstojece sudjenje bivsem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Milosevicu pred Haskim tribunalom nece biti sudjenje drzavi, jer se u tom sudu utvrdjuje individualna krivicna dogovornost.

"Onaj ko je okrvavio ruke u ime srpstva mora i da odgovara pred Haskim ili strasnim sudom, pred ljudima i istorijom. Tribunal ih trazi i mi ne mozemo da prkosimo medjunarodnoj zajednici u ime tobosnjeg nacionalnog prkosa i dostojanstva", rekao je Batic.

On je podvukao da bi cena prkosenja medjunarodnoj zajednici bila previsoka. "Vlada ispunjava obaveze. Nema govora o tome da se igramo buducnoscu naroda. Ne pada nam na pamet da prkosimo svetu. Znamo koja je cena: izolacija i plata od pet maraka", rekao je Batic.

On je kazao da je stav republicke vlade da optuzeni idu u Hag, ali nije mogao da kaze kada ce otici.

"Najbolje je da odu dobrovoljno i da nas vise ne zamaraju svojim problemima. Ovaj narod vise nece da placa njihove racune i dugove. Mislim da ce se, ipak, prizvati pameti i sami otici", rekao je ministar pravde Srbije.

DEL PONTE: KOSTUNICA KOCI HVATANJE MLADICA

LOVANIO, 8. februara 2002. (Beta) Glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte izjavila je danas da je predsednik SRJ Vojislav Kostunica "glavna prepreka" za hapsenje i predaju generala Ratka Mladica koji je pred Haskim tribunalom optuzen za genocid i ratne zlocine u BiH.

"Znamo gde je Mladic u Beogradu, znamo njegovu adresu i imamo dokaze da je tamo. Vise puta smo signalizirali njegovo prisustvo. Jasno je da Kostunica od koga zavisi jugoslovenska vojska, ne dozvoljava Mladicevo hapsenje", kazala je Del Ponteova u intervjuu italijanskoj agenciji Ansa i dodala da Mladica stiti 80ak naoruzanih strazara.

"Kostunica tvrdi da je neophodno prvo usvojiti zakon o saradnji Beograda sa Tribunalom, ali to je samo izgovor. Nacrt zakona koji sam videla, u stvari jos vise otezava saradnju", dodala je ona.

Del Ponteova je odlucna da pojaca pritisak na Beograd i tu racuna pre svega na administraciju i Kongres SAD.

"Krajem marta ici cu u SAD u trenutku kada treba da se potvrdi nova pomoc za SRJ", kazala je glavni tuzilac Haskog tribunala.

Ona je ponovila da "Mladic treba da bude prebacen u Hag", ali je dodala da "Kostunica koji ima direktnu odgovornost po tom pitanju, ne namerava da saradjuje" sa Tribunalom.

Del Ponteova je uverena da je prikupila dovoljno dokaza da se bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic osudi za genocid u Bosni.

Ona, medjutim, ne krije teskoce u dokazivanju pred Tribunalom najtezih optuzbi protiv Milosevica kome sudjenje pocinje 12. februara.

SUDJENJE MILOSEVICU NIJE OSVETA

BERLIN, 9. februara 2002. (BetaRojters) Sudjenje bivsem predsedniku SRJ Slobodanu Milosevicu, optuzenom za etnicko ciscenje na prostorima bivse Jugoslavije, nije povezano sa osvetom ili kolektivnom odgovornoscu, izjavila je glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte.

"Ovo sudjenje nema veze sa osvetom i sa kolektivnom odgovornoscu", rekla je Delponteova u intervjuu za sutrasnje izdanje lista "Velt am Zontag".

Prema njenim recima, radi se o Milosevicevoj licnoj odgovornosti za zlocine u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, za koje je optuzen.

Glavni tuzilac Haskog tribunala rekla je da sudjenje ima za cilj da se pokaze da niko nije iznad zakona.

"Svaki pojedinac, bez obzira na polozaj, cin ili moc, moze biti izveden pred pravdu za ratne zlocine, zlocine protiv covecnosti i genocid", rekla je ona.

Sudjenje Milosevicu po optuzbama za zlocine protiv covecnosti na Kosovu 1999, u Hrvatskoj 1991. godine i genocid u BiH od 1992. do 1995. godine pocinje u utorak.

POKRENUT PROCES SVEDOCENJA O ZLOCINIMA NAD SRBIMA NA KOSMETU

BEOGRAD, 9 februara ( Tanjug)- Predstavnici Haskog suda u Beogradu u petak su, u razgovoru sa delegacijom Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, saopstili da je "pokrenut proces svedocenja o zlocinima pocinjenim nad Srbima" na Kosovu i Metohiji i da je Tribunal preduzeo mere za gonjenje pocinilaca ovih zlocina. U saopstenju Koordinacionog centra navodi se da je na sastanku pokrenuto niz pitanja koja se ticu nestalih na Kosovu i Metohiji i dogovoreno da delegacija Koordinacionog centra pregleda u Hagu dokumentaciju koju poseduje Haski tribunal o nestalima.

U razgovoru su ucestvovali predsednik i clanovi Centra, Nebojsa Covic, general Svetislav Djurdjevic i potpukovnik Gvozden Gagic, predstavnici udruzenja porodica nestalih i kidnapovanih sa Kosova i Metohije i sef kancelarije Haskog suda u Beogradu Dejan Mihov i sef Odeljenja za istrage Kancelarije tuzioca u Hagu Partik Lopez