Daily Survey

Beograd, 11. Januar 2012.

KIM

TADIC: MODEL SEVERNE IRSKE, JUŽNOG TIROLA, OLANDSKIH OSTRVA, BIVŠE JUGOSLAVIJE

BEOGRAD, 11. januara 2012. (Tanjug) Predsednik izjavio je da za problem Kosova i Metohije mora da se pronade kreativno rešenje koje ce zadovoljiti, ne samo interese Srba i Albanaca, vec i interese velikih sila. "Mi moramo da pronademo saveznike u ovom procesu. Ovaj problem je internacionalizovan i mi na medunarodnom polju moramo da nademo rešenje. O Kosovu suštinski odlucuju velike sile, clanice Saveta bezbednosti, plus Nemacka", objasnio je Tadic u intervjuu za novi broj magazina "Nedeljnik". Podsecajuci na stav pokojnog premijera Zorana Đindica da "treba krenuti s aktivnim predlogom rešavanja problema Kosova i Metohije kako nas vreme ne bi pregazilo", Tadic je rekao da su neki od modela rešenja koji su u prošlosti bili predlagani, kao što je suštinska autonomija ili podela, prevazideni, odnosno da nemaju podršku kljucnih faktora medunarodne zajednice. "Sada moramo da uzmemo u obzir druga rešenja: model Severne Irske, Južnog Tirola, Olandskih Ostrva, neka rešenja sa prostora bivše Jugoslavije", objasnio je Tadic. Rešenje, kako je naglasio, mora da sadrži cetiri bitne tacke: posebno rešenje za srpske manastire i administriranje manastirskim kompleksima, posebne garancije za Srbe u enklavama, regulisanje pitanja imovine srpskih gradana i države i posebno rešenje za sever Kosova. "Oni koji odlucuju o Kosovu ne žele nikakvo zaledivanje konflikta, niti to nama odgovara. Mi moramo da idemo s našim rešenjima prema onima koji o tome odlucuju u medunarodnoj areni. O tome sam pricao sa svim kljucnim strankama u Srbiji i imali smo visok nivo saglasnosti, osim sa SRS i D S S. Ali, sada nije trenutak za unutrašnju debatu, vec da se kod kljucnih cinilaca medunarodne zajednice proveri koliko je održivo rešenje koje imamo na umu", rekao je Tadic. Srbija bez savezništva na medunarodnom planu, kako je konstatovao, ne može da ostvari svoje interese na Kosovu, a njeni interesi su nakon devedesetih bili suspendovani u medunarodnoj areni. "Zbog grešaka i zlocina u kojima su akteri bili naši sunarodnici, naša zemlja je godinama bila na stubu srama i morala je da se bori za legitimizaciju nacionalnih interesa. Taman kada smo podigli svoje ekonomske kapacitete, svetska ekonomska kriza je neke stvari vratila na pocetak", objasnio je Tadic. Sada, kako je dodao, u novim otežanim okolnostima Srbija, buduci da više ne može da ceka, mora da štiti svoje interese u medunarodnoj areni, u kojoj nema ni fer odnosa ni pravde, vec samo vecnih interesa. "Ako me pitate kolike su nam šanse, nisu velike. Ali ako pitate da li treba da odustanemo ne treba! To ne mogu da prihvatim. Spremnost da odustanemo vidim kao sistemsku grešku u našoj politici", porucio je Tadic.

STEFANOVIC: ODNOS BEOGRADA I PRIŠTINE NIJE BILATERALAN

BEOGRAD, 11. januara 2012. (Tanjug) Šef pregovarackog tima Beograda u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanovic izjavio je da "pitanje u vezi sa predstavljanjem Kosova na regionalnim i medunarodnim skupovima nije dogovoreno". "Za Srbiju je neprihvatjivo predstavljanje koje ne sadrži i Rezoluciju 1244", naglasio je Stefanovic u izjavi za današnju "Politiku". List je podsetio na tvrdnju prištinskog lista "Koha ditore" da ce Kosovo na regionalnim i medunarodnim skupovima biti predstavljeno pod svojim imenom, ali da ce pored njega biti objašnjenje da "nema predrasuda stavova država naspram statusa". Tim povodom, Stefanovic istice da se kao i bezbroj puta do sada, prištinska štampa bavi raznim insinuacijama, a da je bilo reci "o raznim modalitetima" predstavljanja Kosova. "U suštini svaki od tih modaliteta podrazumevao je doticanje Rezolucije 1244, zato što odnos izmedu Beograda i Prištine nije bilateralan. "I nije problem izmedu nas nego je problem mnogo širi i dotice se toga da li Kosovo i pod kojim uslovima može biti predstavjleno u forumima gde sede nezavisne države, jer ono to nije", kazao je Stefanovic. Isticuci da se o predstavljanju Kosova na regionalnim i medunarodnim skupovima razgovara sa medunarodnom zajednicom, "koja u suštini pokušava da približi stavove dve strane", on je kazao da aktivnost medunarodne zajednice treba da bude okrenuta ka Prištini. "Ona treba da odustane od maksimalištickih zahteva i od potrebe da eliminiše rezoluciju, koja je poslednji i važeci temelj medunarodnog odnosa prema statusu Kosova i njegovog predstavljanja", rekao je Stefanovic. "Politika" podseca da je istraživacki forum Evropskog pokreta u Srbiji uradio nedavno analizu politike Srbije u pogledu ucešca srpskih predstavnika na skupovima na kojima ucestvuju i predstavnici Kosova. Iz Pokreta su tada porucili da je politika neucestvovanja na tim konferenciama na kojima ucestvuju i kosovski predstavnici nepotrebna i štetna. Komentarišuci te stavove, Stefanovic je kazao da je analiza Evropskog pokreta donekle na pogrešnom tragu, buduci da objašnjava da prisustvo ne znaci priznanje Kosova. "Ne radi se o priznanju. Zna se kako se neko priznaje za nezavisnu državu, a ovo to nije slucaj. Ovde se radi o tome da se obezbedi asimetricnost predstavljanja Kosova u odnosu na nezavisne države", istakao je Stefanovic.

PRIŠTINA ODBIJA TADICEV PLAN OD CETIRI TACKE

PODGORICA, 11. januara 2012. (Blic) Ministar inostarnih poslova Kosova Enver Hodžaj je ocenio da je Ahtisarijev plan "najbolji okvir" za integraciju Srba u tri opštine na severu Kosova. Hodžaj je to kazao na konferenciji za novinare u Podgorici komentarišuci plan od cetiri tacke predsjednika Srbije Borisa Tadica. Taj plan obuhvata posebno rešenje za manastire Srpske pravoslavne crkve, posebne garancije za Srbe u enklavama, imovinu gradana i države Srbije, i rešenje za sever Kosova. Ako možete naci plan u Evropi koji nekoj manjini daje više prava od prava Srba na Kosovu, bio bih veoma zainteresovan da ga procitam kazao je kosovski ministar o Ahtisareijevom planu. Hožaj se u Podgorici sastao sa predsendikom Crne Gore Filipom Vujanovicem, premijerom Igorom Lukšicem i šefom diplomatije Milanom Rocenom.

IVANOVIĆ: NEPOTREBNI I REFERENDUM I SUKOB SA BEOGRADOM

KOSOVSKA MITROVICA, 10. januar 2012. (Beta) Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović sugerisao je večeras predsednicima opština na severu pokrajine da budu odmereni i odustanu od referenduma, jer 95 odsto kosovskih Srba ne želi da ima bilo kakve veze sa prištinskim institucijama. Ivanović je večeras za televiziju Most iz Zvečana rekao da je referendum u ovom momentu nepotreban i da žitelji severa Kosova, među kojima je i on, nemaju drugi oslonac osim vlasti u Srbiji.
"Otvoreno sukobljavanje sa vlašću Srbije podrazumeva da će nas u jednom trenutku, kao narod na severu, percipirati kao problem", ukazao je Ivanović.
Prema njegovim rečima, u trenutku kada je sa Prištinom teško ostvariti bolju komunikaciju i kada je slično i sa predstavnicima međunarodne zajednice, jer su se oni u "kritičnim" situacijama ponašali pristrasno, ne treba stvarati loš odnos sa Vladom Srbije.
"U takvoj situaciji mi koji živimo na Kosovu i Metohiji ne smemo sebi dozvoliti luksuz, posebno na severu da još sa Vladom Srbije, ma ko činio tu Vladu, imamo loš odnos", rekao je Ivanović.
On je naglasio da je potrebna puna sinhronizacija predstavnika Srba sa severa Kosova, koji su imali težak period i odgovorno vodili narod, da se u priči oko referenduma ne zaigraju previše.
"To moramo prepustiti kao visoko političko pitanje Vladi Srbije koja to pitanje možda neće rešavati do kraja mandata, ubeđen sam da će to raditi sledeća Vlada, ali ko god da bude činio Vladu u Beogradu posle izbora u nju moramo imati poverenja", rekao je državni sekretar.

EVROPSKI PARLAMENT OZBILJNO ZABRINUT ZBOG SEVERA KOSOVA

BRISEL, 11. januara 2012. (Beta) Evropski parlament (EP) izražava ozbiljnu zabrinutost zbog stanja na severu Kosova i nasilja u drugoj polovini prošle godine i "naglašava ponovo da jedino rešenja kroz pregovore u dijalogu Beograda i Prištine mogu trajno otkloniti zategnutost".
To se navodi u nacrtu rezolucije EP "O evropskoj integraciji Srbije", o kojoj će sutra raspravljati Spoljnopolitički odbor EP, a koju bi početkom marta trebalo da na plenarnom zasedanju razmotri Parlament Evropske unije. EP u ovom dokumentu "pozdravlja do sada postignute dogovore i poziva vladu Srbije da ih potpuno i neodložno sprovede".
Kao prve korake ka primeni dogovora u dijalogu BeogradPrištine, pominje to što je uredan promet robe omogućen prihvatanjem carinskih pečata, što su srpske vlasti Euleksu dostavile deset hiljada kopija matičnih knjiga, i to što je sprovođenje dogovora o slobodi kretanja počelo 26. decembra 2011.
U dokumentu EP se "pozdravljaju izjave predsednika Tadića o neophodnosti uklanjanja barikada, ponovo se traži sloboda prometa lica, robe, ideja i kapitala kao ključna vrednost EU".
Od srpskih vlasti se očekuje da "zajamče da se potpuno uklone preostale barikade čime bi se obezbedio slobodan pristup prelazima, a srpske vlasti se pozivaju da olakšaju saradnju kosovskih Srba s Euleksom i Kforom kako bi oni u potpunosti mogli da sprovode svoj mandat".
U nacrtu rezolucije EP se izražava zadovoljstvo "zbog ponovnog isticanja potrebe da se nastavi dijalog BeogradPrištine da bi se popravili uslovi života ljudi u obe zemlje".
Naglašava se "važnost procesa šire regionalne saradnje, stabilnosti i živosti postupka koji vodi članstvu" zemalja regiona u EU.

VELJANOVSKI: ŠTO PRE PRIZNATI REALNOST U REGIONU

PRIŠTINA, 10. januara 2012. (Beta) Predsednik Sobranja Makedonije Trajko Veljanovski je danas u Prištini izjavio da treba priznati realnost koja postoji u regionu.
Upitan kakvu bi poruku uputio srpskim liderima i Srbima koji žive na Kosovu, Veljanovski je kazao da što pre priznati realnost nastalu na Balkanu.
"Mi imamo saradnju sa svim zemljama i mogu reći da realnost koja postoji u regionu, treba što pre priznati. Svakako odgovornost je političara da tome doprinesu, kako bi se to što pre postiglo", kazao je Veljanovski na zajedničkoj konferenciji za novinare posle susreta sa predsednikom Skupštine Kosova Jakupom Krasnićijem.
Kako je saopštio Kabineta predsednice Kosova Atifete Jahjage, tokom susreta sa kosovskom predsednicom Veljanovski je rekao da između Kosova i Makedonije nema otvorenih pitanja i da treba raditi na produbljavanju saradnje u svim oblastima, uključujući i privredu i insfrastrukturu.
Predsednik Veljanovski je rekao da je ubrzanje integracije u evroatlantske strukture u interesu svih zemalja regiona, za šta je potrebna međusobna saradnja.
Predsednica Jahjaga je ocenjujući odnose sa Makedonijom kao vrlo dobre, i da parlamenti treba da bliže sarađuju. Tokom posete Kosovu predsednik Sobranja Makedonije se sastao i sa Hašimom Tačijem.

SRBIJA

TADIĆ: MI SE NALAZIMO NA 45 ODSTO ZADUŽENJA, I TO JE CRVENA LINIJA

BEOGRAD, 10. januara 2011. (Beta) Govoreći o ekonomiji, Tadić je u "Pressu" istakao da Srbija mora da obezbedi ekonomsku stabilnost i reši problem "prekomernog zaduženja".
"Mi se nalazimo na 45 odsto, i to je crvena linija koju ne smemo da pređemo jer svako sledeće zaduživanje jedino može da se dozvoli uz rast družtvenog proizvoda", naveo je. Tadić je kazao da nezaposlenost vidi kao najveći problem, zatim nedovoljno kvalitetna socijalna karta, efikasnost u izgradnji infrastrukture, dodajući da postoji i čitav niz zakona i agencija koje su potpuno nepotrebne.

DULIC: EKSPLOATACIJA ŠKRILJACA ISPLATIVA ZBOG POSKUPLJENJA NAFTE

ALEKSINAC, 11. januara 2012. (Blic) Došlo je vreme da se eksploatišu uljni škriljci ne zato što se bliže izbori, vec jer su cene nafte skocile, pa je to postalo realno i ekonomski isplativo, rekao je ministar Oliver Dulic koji boravi u opštini Aleksinac. Vlada Srbije usvojice zakljucak na osnovu koga se ulazi u proceduru za izbor strateškog partnera za eksploataciju nafte iz škriljaca kod Aleksinca. Potvrdene su rezerve od 400 miliona tona kod Aleksinca i one ce biti predmet eksploatacije rekao je.

EP POZIVA VOĐE EU DA ODOBRE KANDIDATURU ZA ČLANSTVO SRBIJI

BRISEL, 11. januara 2012. (Beta) Evropski parlament (EP) poziva Evropski savet da u martu odobri Srbiji status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji "pod pretpostavkom da će srpske vlasti dotle ispuniti uslove, utvrđene na zasedanju vođa EU u decembru 2011".
To se navodi u predlogu rezolucije EP, o kojem će u Briselu, raspravljati Spoljnopolitički odbor EP.
Taj dokument bi, posle još dve rasprave, parlament EU trebalo da usvoji na plenarnom zasedanju pocetkom marta.
Evropski parlament, piše u nacrtu rezolucije, smatra da bi, s obzirom na mišljenje Evropske komisije o napretku Srbije, iz oktobra 2011, pregovori o prijemu Srbije "trebalo da počnu što pre čime bi se pokazala predanost Evropske unije perspektivi te zemlje za ulazak u EU".
Jer, kako je naglašeno, EP "smatra da su ostvareni ključni prioriteti na koje je Evropska komisija ukazala u mišljenju, i da se nastavljaju reforme" u Srbiji.
Prema nacrtu rezolucije, EP "pozdravlja napredak Srbije u procesu reformi" i poziva vlasti u Beogradu da iskoriste vreme do zasedanja vođa EU u martu, "za delatno angažovanje u dijalogu s Prištinom da bi u potpunosti primenile postignute dogovore, i da se nađu rešenja za puno učešće Kosova u regionalnoj saradnji, uključujući trgovinu".
Evroposlanici će istaći da "dalji napredak Srbije u integraciji u Evropsku uniju zavisi od napretka u obezbeđivanju 'kriterijuma iz Kopenhagena' " EU za učvršćenje političke demokratije i funkcionalne tržišne privrede u zemljama koje žele da postanu članice Unije.
S tim u vezi se posebno naglašava potreba jačanja vladavine zakona, poštovanja ljudskih prava i "boljeg delovanja tržišne privrede".
EP traži da svi u regionu budu uključeni u saradnju, a posebno se pozdravlja podrška Srbije i Hrvatske Bosni i Hercegovini, i doprinos predsednika Borisa Tadića i Ive Josipovića jačanju veza Srbije i Hrvatske. Takođe se pozdravlja to što je Srbija izručila Tribunalu u Hagu preostale odbegle optuženike Ratka Mladića i Gorana Hadžića, uz napomenu da je nužno istražiti "mreže podrške koje su oni imali, posebno u vojnim i civilnim bezbednosnim službama".
Evroposlanici, piše u nacrtu, pozdravljaju napredak u suzbijanju korupcije u Srbiji, ističući odluke Ustavnog suda o sprečavanju sukoba interesa na javnim položajima. Oni međutim napominju da postoje "povezani interesi političkih stranaka i tajkuna da održe sistemsku korupciju što je opšti problem u regionu".
U predlogu rezolucije se od vlasti Srbije traži jačanje državnih tela za bitku protiv korupcije i podvlači da "je istinska vladavina zakona nužna za privlačenje stranih investicija i brži prelazak ekonomije na slobodno tržište". "Postojanje monopola s tim u vezi ozbiljno narušava taj prelazak", ocenjuje se u dokumentu EP i poziva vlada u Beogradu da i dalje donosi mere za ukidanje tih monopola, i za olakšavanje osnivanja malih i srednjih preduzeća.
Takođe se ukazuje na "mnoge nepravilnosti, posebno u privatizaciji i javnim nabavkama", traži se tačno utvrđivanje javnog vlasništva da bi se "obezbedilo sigurno i predvidivo poslovanje", i predočava se nužnost "nastavka restitucije privatne imovine i da se spreči da privatni interesi otuđe javna dobra".

PREDSTAVNICI GENERALNOG KONZULATA U CIRIHU POSETICE DECU SAMARDŽICA

CIRIH, 11. januara 2012. (Tanjug) Predstavnici Generalnog konzulata Srbije u Cirihu moci ce sledece sedmice da posete decu Sladane i Aleksandra Samardžic, kojima je švajcarska Služba za starateljsto nad maloletnicima pre mesec dana privremeno oduzela sina i cerku, izjavila je generalni konzul Vera Vukicevic. "Sa nacelnicom i glavnim pravnim savetnikom Službe starateljstva Sent Galena, nadležnom u ovom slucaju, održan je sastanak povodom privremenog oduzimanja dece Aleksandru i Sladani Samardžic. Na sastanku nam je receno da ce predstavnicima konzulata biti omoguceno tokom sledece sedmice da vide decu", rekla je. Ona je dodala da je Generalni konzulat to tražio u više navrata kako bi se uverili u kakvom su psihofizickom stanju deca. Vukicevic je rekla da ce predstavnici srpskog Konzulata prilikom posete moci da se uvere da li su Aleksandra i Marko Samardžic dobro, ali da njihovim roditeljima nece biti omoguceno da vide decu. Predstavnici Konzulata ce, dodala je Vukicevic, nastojati da nastave da pregovaraju sa nadležnim institucijama i da se informišu u cilju vracanja dece roditeljima. "Nastojimo, u okvirima naših nadležnosti, a u cilju iznalaženja najboljeg moguceg rešenja ove situacije, da preduzmemo sve odgovarajuce mere kako bi se nastavili pregovori izmedu roditelja i nadležnih švajcarskih organa", kazala je i dodala da su predstavnici Konzulata u svakodnevnom kontaktu sa porodicom Samardžic. Prema pisanju beogradskih medija, Služba starateljstva u gradu Sent Galen, gde živi porodica Samardžic, oduzela je decu 7. decembra, kako kažu roditelji, zato što nisu hteli da pošalju cerku u specijalnu školu.