Daily Survey

Beograd, 11. Maj 2012.

SRBIJA

JEREMIĆ POZVAO NESVRSTANE DA PODRŽE KANDIDATURU U UN

BEOGRAD/ŠARM EL ŠEIK, 10. maja 2012. (Beta) Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić obećao je danas na ministarskom sastanku Koordinacionog biroa Pokreta nesvrstanih zemalja da će imati velikog poštovanja za vrednosti tog pokreta ako postane predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Jeremić je na sastanku u egipatskom Šarm El Šeiku pozvao zemlje Pokreta nesvrstanih da podrže njegovu kandidaturu, i rekao da će, ukoliko bude izabran, svoje dužnosti obavljati odgovorno.
Takođe je rekao da će, ako postane prvi čovek Generalne skupštine, nastojati da proširi ulogu tog tela. Jeremić je ukazao na potrebu da se izgradi "poštenija globalna zajednica", što je, prema njegovim rečima, "neizbežno povezano sa naporima Nesvrstanih da dođe do kolektivne emancipacije u odnosu na postojeće ekonomske nejednakosti".
"S moje tačke gledišta, to je postalo još očiglednije u kontekstu velike svetske recesije čije se posledice još osećaju", navodi se u Jeremićevom govoru koji je prosleđen agenciji Beta.
Ministar spoljnih poslova Srbije je u tom duhu citirao reči jednog od osnivača pokreta, predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita.
"Jedna od ključnih njegovih tema bila je solidarnost u sučeljavanju sa finansijskim nedaćama. Neobično je koliko se ono što je kazao (na ministarskom sastanku Nesvrstanih u Beogradu, 1978. godine) može primeniti na sadašnju situaciju", ocenio je Jeremić.
On je ukazao na Titove poruke da su "svi problemi (u svetu) međusobno povezani", da je "neophodno da se nova otkrića i nove tehnologije dele sa zemljama u razvoju" i da "niko ne može obezbediti sopstveno bogatstvo po cenu isključivanja ostalih iz tog bogatstva".

CVETKOVIC: ŠTO PRE NASTAVITI ARANŽMAN SA MMF

BEOGRAD, 11. maja 2012. (Tanjug) Premijer Mirko Cvetkovic izjavio je da ocekuje da ce nova vlada, kada bude formirana, što pre nastaviti razgovore i aranžman sa Medunarodnim monetarnim fondom.
"Nakon toga usledice i rebalans budžeta. Što se tice ostalih stvari, ne bih da dajem mišljenje jer mi nije namera da dajem zadatke narednoj vladi koja ce uskoro biti formirana", rekao je Cvetkovic za su današnju "Politiku". Cvetkovic je kazao da mu je drago što su gradani na izborima, bez obzira na tešku ekonomsku situaciju u kojoj se nalaze, "prepoznali napore i sve ono što su ova vlada i predsednik Boris Tadic u prethodne cetiri godine uradili".
"Zaista smatram da politika koju vodi Boris Tadic obezbeduje sigurnu buducnost za sve gradane Srbije. Zato su predsednicki izbori takode od izuzetnog znacaja, jer oni odreduju smer kojim ce se Srbija uputiti. Siguran sam da ce nakon toga proevropske snage formirati vladu", rekao je Cvetkovic.
On je kazao da je veoma zadovoljan što su stranke njegove vlade na parlamentarnim izborima osvojile više manadata nego na prethodnim.
"Veoma sam zadovoljan zbog toga. Prilikom formiranja vlade zamolio sam da se njen rad ocenjuje na osnovu cinjenica, a ne na osnovu predubedenja. Licno, dao sam sve od sebe da se u Srbiji ocuva ekonomska stabilnost, da što više investicija dode u Srbiju, da se napreduje ka Evropskoj uniji, da se sprovede brojni reformski procesi", rekao je Cvetkovic.

RIK UTVRDIO LISTU ZA DRUGI KRUG PREDSEDNIČKIH IZBORA

BEOGRAD, 10. maja 2012. (Beta) Republička izborna komisija (RIK) utvrdila je večeras listu za drugi krug predsedničkih izbora 20. maja.
Utvrđeni su i boja, oblik i izgled glasačkog listića sa imenima kandidata Borisa Tadića i Tomislava Nikolića. Na glasačkom listiću pod brojem jedan biće Boris Tadić, kandidat liste "Izbor za bolji život", a pod brojem dva biće Tomislav Nikolić, kandidat Srpske napredne stranke.
Za glasanje na drugom krugu predsedničkih izbora biće odštampano 6.803.863 glasačkih lisića za 6.770.013 birača, a 33.850 listića, odnosno 0,5 odsto od ukupnog broja birača, biće rezerva.
Glasački listić biće "svetlo drap", dok će kontrolni list za proveru ispravnosti glasačke kutije biti "boje starog zlata". Glasački listići za drugi krug predsedničkih izbora štampaće se u jednoj, dve, tri, četiri ili pet jezičkih varijanti zavisno od toga koji su jezici i pisma u službenoj upotrebi u pojedinim opštinama i gradovima u Srbiji.
Listići sa jednom, dve ili tri jezičke varijante štampaće se na hartiji formata A5, dok će oni sa četiri ili pet jezičkih varijanti biti štampani na formatu A4. Glasački listići biće objavljeni u "Službenom glasniku" i štampaće se u štampariji "Službenog glasnika".

RIK PROGLASILA KONAČNE REZULTATE: SNS 73, DS 67 MANDATA

BEOGRAD, 10. maja 2012. (Beta) Republička izborna komisija (RIK) proglasila je danas konačne rezultate parlamentarnih izbora po kojima je najviše glasova osvojila koalicija oko Srpske napredne stranke 24,04 odsto i 73 mandata, dok je koalicija oko Demokratske stranke dobila 22,06 odsto glasova i 67 mandata. Protiv proglašenja konačnih rezultata glasalo je 12 članova RIKa iz Srpske napredne stranke, Demokratske stranke Srbije, Srpske radikalne stranke, Dveri i Pokreta radnika i seljaka, koji su naveli da ne mogu da podrže konačne rezultate zbog velikog broja nepravilnosti.
Za proglašenje konačnih rezultata glasalo je 20 članova RIKa.
Na parlamentarnim izborima, prema konačnim rezultatima RIKa, glasalo je 3.912.904 birača ili 57,8 odsto od ukupno 6.759.322 birača upisanih u birački spisak. Nevažećih listića na parlamentarnim izborima bilo je 170.995 ili 4,37 odsto. Na šest biračkih mesta, po jednom u Pančevu i Nišu i četiri u Preševu, nisu obrađeni rezultati i na njima će rezultat biti evidentiran kao nula.
Koalicija oko Socijalističke partije Srbije osvojila je 14,51 odsto glasova i 44 mandata, Demokratska stranka Srbije 6,99 odsto ili 21 mandat, koalicija "Preokret" koju predvodi LDP 6,53 odsto glasova ili 19 mandata, dok su Ujedinjeni regioni Srbije dobili 5,51 odsto glasova ili 16 mandata.
Manjinski Savez vojvođanskih Mađara osvojio je 1,75 odsto glasova i pet mandata, SDA Sandžaka 0,71 odsto ili dva mandata, a lista "Sve zajedno" dobila je 0,64 odsto glasova ili jedan mandat.
Manjinska lista "Nijedan od ponuđenih odgovora" dobila je 0,59 odsto glasova i jedan mandat, a koalicija Albanaca preševske doline 0,34 odsto ili jedan mandat.
Bez poslanika u Skupštini ostala je Srpska radikalna stranka, za koju je glasalo 4,61 odsto izašlih na izbore, kao i "Dveri" sa 4,33 odsto glasova, Pokret radnika i seljaka Zorana Dragišića sa 1,46 odsto glasova, Socijaldemokratski savez Nebojše Lekovića sa 0,42 odsto, i Reformistička stranka sa 0,23 odsto glasova. Crnogorska partija osvojila je 0,1 odsto, dok je za Komunističku partiju Josip Broz glasalo 0,74 odsto birača.

OEBS OSTAJE PRI OCENI DA SU IZBORI BILI KONKURENTNI

BEOGRAD, 10. maja 2012. (Beta) Predstavnik misije OEBS/ODHIR za praćenje izbora u Srbiji rekao je danas, povodom navoda o krađi na izborima, da ta organizacija prati razvoj situacije, ali da za sada nema ništa da doda pored već iznete ocene da su izbori bili otvoreni i konkurentni.
"Već smo izdali naše saopštenje o prvom krugu izbora u ponedeljak. Nemamo ništa da dodamo na to. Pratimo razvoj, još smo u zemlji i posmatraćemo drugi krug. Ali nemamo ništa da dodamo na ono što smo već rekli u ponedeljak", rekao je zamenik šefa ograničene posmatracke misije OEBS/ODHIR Rasto Kužel. Posmatračka misija OEBSa dan posle izbora u nedelju ocenila je da su izbori bili "otvoreni i veoma konkurentni", ali da je potrebno učiniti više na transparentnosti izbornog procesa i rada medija.

JOSIPOVIC: NASTAVITI S POLITIKOM DOBROSUSEDSKIH ODNOSA

BEOGRAD, 10. maja 2012. (Tanjug) Predsednik Hrvatske Ivo Josipovic izrazio je nadu da ce i posle izbora u Srbiji dve zemlje nastaviti s politikom dobrosusedskih odnosa i porucio da Hrvatska podržava evrointegracije Srbije. "Tacno je da su naši odnosi su krenuli dobrim putem, da smo na neki nacin (doskorašnji) predsednik Tadic i ja izgradili partnerstvo. Naše je ocekivanje da nece biti povratka u devedesete, nego da treba nastaviti s politikom dobrosusedskih odnosa i politikom koja ce, ako to budu okolnosti dozvoljavale, efikasno rešavati probleme koje i dalje imamo u našim odnosima", rekao je.
Josipovic je u intervjuu za RTS, snimljenom pre izbora 6. maja, a emitovanom danas, naglasio da je za Srbiju važno da dobije "modernu vlast, evropski usmerenu, koja ce efikasno voditi Srbiju prema završetku pregovora". Govoreci o dobrim odnosima koje ima s Tadicem, Josipovic je kazao da politicki lideri treba da vode države i narode putem koji smatraju ispravnim, a to je put pomirenja, izgradnje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti u regionu.
On je priznao da, kada je rec o povratku izbeglih i raseljenih, i dalje postoje problemi i da još ponekad ima ekscesa, ali je naglasio da pitanje povratka nije politicko, a uglavnom ni bezbednosno pitanje, vec pre svega ekonomsko.
Neki povratnici, i Srbi i Hrvati, žive u neizrecivo teškim uslovima i mi moramo omoguciti normalan život i onima koji žele da se vrate i onima koji žele da ostanu na novoj lokaciji, rekao je predsednik Hrvatske. "Naravno, imovina koja je njihova mora ostati njihova, mora im ostati na raspolaganju i moraju uživati svaku pravnu sigurnost", izjavio je Josipovic.
Komentarišuci skori ulazak Hrvatske u EU, on je rekao da je to clanstvo rezultat pregovora i promena u društvu koje su, kako je ocenio, Hrvatsku ucinile boljom državom. "Jedna od stvari koje cemo ciniti kao clanica EU je podrška našim susedima. Budite sigurni da cete i vi, i BiH i sve zemlje u okruženju imati našu politicku podršku kada je rec o vašem clanstvu u EU, a ako budete želeli, tu je i tehnicka pomoc", kazao je Josipovic. "Brzina pregovanja, brzina ulaska u EU zavisi od vas, od vaše spremnosti da odlucnim, modernim koracima ispunite one obaveze koje ce biti možda i vece nego kod nas jer što zemlje kasnije ulaze, to su zahtevi, izgleda, veci. Upravo zato su izbori koji dolaze važni za Srbiju, da dobije modernu vlast, evropski usmerenu, koja ce efikasno voditi Srbiju prema završetku pregovora", rekao je Josipovic.

SAD TRAŽE DA SE PRIVEDU PRAVDI UBICE BRACE BITIC

VAŠINGTON, 10. maja 2012. (Tanjug) Sjedinjene Americke Države su pozvale Srbiju da se privedu pravdi odgovorni za ubistvo trojice brace Bitici, koji su i americki državljani, a ubijeni su nakon sukoba na Kosovu 1999. godine. Reagovanje Stejt departmenta je usledilo nakon što je Sud za ratne zlocine u Beogradu u ponovljenom procesu juce oslobodio krivice dvojicu policajaca koji su bili optuženi za pomaganje u tom ubistvu. "SAD ostaju duboko zabrinute zbog toga što do danas nijedan pojedinac nije osuden za ta ubistva", navodi se u saopštenju portparolke Stejt departmenta Viktorije Niland.
Jucerašnja presuda istice znacaj da se pocinioci tog zlocina izvedu pred lice pravde, kaže Nilandova. "Oni koji su to naredili, nadgledali ubistvo i prikrili nakon svega ceo slucaj, treba da budu uhapšeni i procesuirani", smatra portparolka Stejt departmenta.
Ona je navela da ocekuje da srpske vlasti privedu pravdi sve pojedince sa svih nivoa koji su bili odgovorni za smrt brace Bitici, bez ikakvog odlaganja. "To ostaje visoko na listi prioriteta u našim bilateralnim odnosima sa Srbijom", dodala je Nilandova.
Odeljenje za ratne zlocine Višeg suda u Beogradu ponovo je u sredu oslobodilo optužbi dvojicu srpskih policijaca Sretena Popovica i Miloša Stojanovica da su pomogli neposrednim izvršiocima u likvidaciji brace Bitici 1999. godine u Petrovom selu.
Oni su i prvom presudom, koju je ukinuo Apelacioni sud bili oslobodeni optužbe da su pocinili ratni zlocin protiv ratnih zarobljenika Ilija, Agrona i Mehmeta Biticija koji su americki državljani albanske nacionalnosti. Bitici su tada došli na Kosovo s namerom da se bore u OVK.
Dok su napuštali zatvor u Prokuplju Stojanovic ih je, po naredenju Popovica uhapsio i sproveo do Nastavnog centra MUPa Srbije u Petrovom selu gde ih je zatvorio.
Sutradan, 9. jula, u kasnim vecernjim satima predao ih je pripadnicima MUPa Srbije. Utvrdeno je da su braca Bitici lišeni života metkom u potiljak, a njihovi posmrtni ostaci pronadeni su 2001. godine u masovnoj grobnici u Petrovom selu.

SRBIJA – EU

DEŽER: PRIZNAVANJE KOSOVA NIJE USLOV ZA PRISTUPANJE EU

BEOGRAD, 10. maja 2012. (Beta) Priznavanje Kosova nije uslov za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, a otvorena pitanja u odnosima Beograda i Prištine moraju se rešavati putem dijaloga, rekao je danas šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert).
"Jasno smo rekli da ne postavljamo priznavanje Kosova kao uslov za pristupanje EU, ali ono što smo tražili jeste normalizacija odnosa Beograda i Prištine", rekao je Dežer u diskusiji sa učenicima beogradskih srednjih škola povodom Dana Evrope.
U diskusiji o EU i evropskim integracijama beogradske srednjoškolce je najviše interesovalo pitanje Kosova u kontekstu pridruživanja EU.
Na pitanje da li smatra da Srbija treba da se odrekne Kosova da bi ušla u EU, koje je propraćeno pljeskom, Dežer je rekao da Kosovo nije nešto što je EU postavila Srbiji već je njeno nasleđe iz prošlosti i pitanje koje se mora rešiti. On je rekao da ne zna koje je rešenje, ali da ono ne može poteći samo od jedne strane već da mora proizaći iz dijaloga.
"Rešenje mora da potekne od lokalnih aktera, što znači da je na Beogradu i Prištini da odluče kakvo će rešenje biti", rekao je on.Podsetio je i da ni članice EU nisu jedinstvene u pogledu statusa Kosova, odnosno da ga 22 članice priznaju a pet ne kao samostalnu državu.
On je rekao i da su razgovori Beograda i Prištine pokrenuti, da su postignuti dogovori oko nekih pitanja i izrazio nadu da će se dijalog dalje razvijati a EU pomoći da se nađu odgovarajuća rešenja za otvorena pitanja. U diskusiji se čulo i pitanje da li će se od Srbije, u slučaju da da prizna Kosovo, tražiti zatim da uđe u NATO, a Dežer je rekao da je samo 16 članica EU u tom vojnom savezu i da to nije uslov za članstvo. Dežer je upitao srednjoškoce koliko njih je bilo na Kosovu, nakon čega se razvila polemika između njega i učenika rođenog na Kosovu o tome koliko je bezbedno posetiti Kosovo i kako zaštiti tamošnje Srbe.
U diskusiji kojoj je prisustvovalo oko 150 učeniika, bilo je reči i o problemu korupcije, a Dežer je rekao da se mora razviti nulta tolerancija prema toj pojavi, pokazati da niko nije iznad zakona, i razviti odgovarajuće sisteme u oblastima poput javnih nabavki.
On je ukazao da je Srbija donela 2005. dobru Strategiju za borbu protiv korupcije, ali bez odgovarajućeg plana za primenu. Učenike 12 beogradskih srednjih škola je zanimalo da li će po završetku studija i ulaska zemlje u EU imati i veće šanse za zapošljavanje.

KOSOVO I METOHIJA

U SAVETU EVROPE NIJE BILO INICIJATIVA ZA PRIJEM KOSOVA

STRAZBUR/BEOGRAD, 11. maja 2012. (Beta) U Savetu Evrope do sada nije bilo formalnih inicijativa za prijem Kosova u članstvo, rečeno je agenciji Beta u sedištu te panevropske organizacije u Strazburu. Prema rečima predstavnice za medije Keti Barton (Cathie Burton), Savet Evrope nema zvanične odnose sa Kosovom, ali se saradnja odvija kroz nekoliko projekata koji su statusno neutralni.
Barton je takođe rekla da dogovor Beograda i Prištine o regionalnom predstavljanju Kosova ne znači da Kosovo u SE može dobiti status gosta, što je obično prvi korak u proceduri za države koje žele da priustupe Savetu Evrope, podsetivši da konačnu odluku o prijemu novih članica donosi Komitet ministara.
Prema pravilima Saveta Evrope, procedura pristupanja toj organizaciji obično počinje podnošenjem zahteva generalnom sekretaru SE koji ga potom prosleđuje Komitetu ministara na razmatranje.
Komitet ministara, koji čine šefovi diplomatija 47 zemalja članica, o tome se konsultuje sa Parlamentarnom skupštinom koja treba da proceni da li zemlja kandidat ispunjava sve neophodne uslove.
Na osnovu tog mišljenja koje se usvaja na zasedanju Parlamentarne skupštine SE, Komitet ministara donosi odluku o tome da li će neku državu pozvati u članstvo.
Pozivajući se na diplomatske izvore u Strazburu, Frankfurtske vesti objavile su ove nedelje da Kosovo uskoro otvara konzulat u Strazburu čija će nezvanična misija biti priprema prijema Kosova u Savet Evrope. Prijem Kosova, prema izvorima tog lista, naročito podstiče Velika Britanija koja predsedava Komitetom ministara SE do juna ove godine, a na tom mestu u drugoj poplovini 2012. naslediće je Albanija.

IGNJATOVIĆ: MNOGO PROPUSTA U SUĐENJU HARADINAJU

BEOGRAD, 11. maja 2012. (Beta) Šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović izjavio je jutros da je bilo mnogo propusta u suđenju bivšem komandantu OVK Ramušu Haradinaju u Haškom tribunalu i ocenio da je taj sud do sad trebalo da se uzdrži od puštanja Haradinaja na privremenu slobodu. Ignjatović je za Radioteleviziju Srbije (RTS) naveo da poslednje puštanje Haradinaja, koji je juče stigao na Kosovo, neće dovesti do velikih problema.
"Upozoravali smo da je bilo mnogo propusta. Pogotovo njegovo ranije puštanje na slobodu kad su nestajali svedoci, a čak mu je dozvoljeno i da se bavi politikom. Ovo poslednje puštanje Haradinaja samo po sebi neće biti problem, jer je Tribunal i do sad trebalo da se uzdrži od puštanja", rekao je on.
Prema njegovim rečima, Kancelarija za saradnju sa Haškim tribunalom više puta se obraćala tom sudu, a mnogo stvari će, kako je naveo, "na kraju biti nepoznanica".
"Biće veoma loše ako se sve završi tako što će Haradinaj i njegovi saradnici dobiti neki sertifikat o nevinosti, ali ne zbog toga što dokazi nisu pokazali da nisu krivi nego ako se to desi zbog nedostatka dokaza", istakao je Ignjatović.
Govoreći o dozvoli Euleksu da istražuje zločine o trgovini ljudskim organima na Kosovu on je istakao da je mnogo vremena propušteno i da je stav vlade da treba da se izvede nezavisna istraga.
"Svaki korak koji može da dovode do utvrđivanja istine mi ćemo pozdraviti, ali se mora učiniti sve da se utvrdi potpuna istina iz navoda Dika Martija", kazao je Ignjatović.
On je dodao i da odnos Srbije i Haškog tribunala nikad više neće biti problem za Srbiju i da se tehnička saradnja trenutno odvija bez problema.
"Srbija će nastaviti sa svojom inicijativom da se dozvoli da osuđeni pred Tribunalom izdržavaju kaznu u Srbiji, a zainteresovani smo i za to koja će dokumentacja ući u arhiv tog suda", dodao je Ignjatović.

TAČI POZDRAVIO HARADINAJEV POVRTAK IZ HAGA

PRIŠTINA, 10. maja 2012. (Beta) Premijer Kosova Hašim Tači pozdravio je danas odluku Tribunala u Hagu da oslobodi bivšeg premijera Ramuša Haradinaja.
"Nikada nismo sumnjali u međunarodnu pravdu, ali u isto vreme, mi smo verovali u čistotu rata Oslobodilacke vojske Kosova ka pobedi za vrednosti slobode, demokratije i pravde za sve građane Kosova", rekao je Hasaim Tači, navodi se u saopštenju prištinske vlade.
Tači navodi da veruje da će optužbe protiv Haradinaja i njegovih saboraca biti u skladu sa njegovim uverenjem i da ce oni biti pušteni na slobodu, prenosi KIM radio iz Čaglavice.
Haradinaj i još dvojica optuženih bivših pripadnika OVK Idriz Baljaj i Ljahi Brahimaj optuženi su za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja na Kosovu 1998. godine.
Haški optuženik Haradinaj koga je Tribunal pustio na privremenu slobodu do izricanja presude, vratio se u Prištinu. Završne reči u ponovljenom postupku protiv njih treba da budu iznete 25. i 26. juna.

ALBANIJA OMOGUĆILA ISTRAGU O TRGOVINI ORGANIMA

TIRANA, 10. maja 2012. (BetaAP) Albanski parlament odobrio je danas zakon kojim se Evopskoj uniji omogućava da sprovede istragu o trgovini organima ljudi otetih tokom sukoba na Kosovu, na teritoriji te zemlje. Šef tima EU za ispitivanje navoda o trgovini organima Džon Klint Vilijamson ocenio je da odluka parlamenta u Tirani pokazuje "snažnu potvrdu privrženosti Albanije odgovornosti i vladavini zakona".
Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je u januaru prošle godine rezoluciju kojom se međunarodna zajednica i vlasti u Beogradu, Prištini i Tirani pozivaju da preduzmu mere kako bi se rasvetlila trgovina ljudskim organima i drugi zločini tokom i posle sukoba na Kosovu.
Izvestilac Dik Marti je u rezoluciji naveo da su kriminalni krugovi oko Oslobodilačke vojske Kosova otimali ljude za vreme sukoba na Kosovu 1999. i posle prodavali njihove organe koji su vađeni u ilegalnim klinikama u Albaniji, o čemu je pisala i bivša haška tužiteljka Karla del Ponte.
Euleks je prošle godine imenovao Amerikanca Džona Klinta Vilijamsona za glavnog tužioca specijalnog tima za istragu navoda o trgovini organima na Kosovu.

NATO I PRIŠTINA O VAZDUŠNOM PROSTORU KOSOVA

PRIŠTINA, 10. maja 2012. (Beta) NATO razmatra mogućnost da jedna od susednih zemalja privremeno kontroliše vazdušni prostor Kosova, saopštilo je danas kosovsko Ministarstvo infrastrukture.
To je saopšteno posle sastanka ministra infrastrukture Fehmija Mujote i zamenika pomoćnika sekretara NATO Ištvana Tale koji je, kako je preneto, najavio da će se vazdušni prostor Kosova otvoriti za saobraćaj u roku od godinu dana.
Ministar Mujota je dao garancije da će Kosovo nastaviti saradnju sa NATO, Kforom i drugim partnerima u nalaženju privremenog rešenja za kontrolu vazdušnog prostora Kosova da bi se obezbedila sigurnost civilne avijacije, kao i letova i putnika koji koriste Međunarodni aerodrom u Prištini. Kontrolu velikih visina vazdušnog prostora Kosova sada obavlja NATO.