Daily Survey

Beograd, 13. Januar 2012.

SRBIJA – EU

KANCELARIJE VLADE ZA EU INTEGRACIJE: OPADA PODRŠKA GRAĐANA EVROINTEGRACIJAMA

BEOGRAD, 13. januara 2012. (Beta) Podrška građana Srbije ulasku u Evropsku uniju (EU) opala je na 51 odsto u odnosu na junsko istraživanje kada je evrointegracije podržalo 53 odsto anketiranih, pokazalo je danas predstavljeno decembarsko istraživanje javnog mnenja Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije.
Direktorka Kancelarije Milica Delević rekla je na konferenciji za novinare da je primećen trend opadanja podrške ulasku Srbije u EU, ali i da građani, nakon prvobitne negativne reakcije zbog dešavanja u procesu evrointegracija, ipak racionalno procenjuju državne interese.
"istraživanje pokazuje odnos racionalnog i emocionalnog kod građana. Odslikava način na koji se o EU govori u javnoj debati i pokazuje tendenciju kiselog grožda. Ako nešto nismo dobili onda to i nije bilo važno", kazala je ona.
Delević je rekla da je istraživanje urađeno 22. decembra, nakon odluke Evropskog saveta da Srbiji ne dodeli status kandidata za članstvo u EU.
Ukoliko bi sutra bio raspisan referendum sa pitanjem: Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU", 51 odsto građana glasalo bi "za", 28 odsto "protiv", 18 odsto ne bi glasalo, dok tri odsto ne zna kako bi se izjasnilo, pokazalo je istraživanje.
Delević je rekla da su jasnije profilisani oni koji bi glasali protiv, navodeći da 23 odsto građana smatra da EU ne donosi ništa dobro Srbiji i da ispitani smatraju da bi više koristi od EU imala država, a ne oni. Zbog nedobijanja statusa kandidata za članstvo u EU, 53 odsto ispitanih smatra da je rukovodstvo države odgovorno, 32 odsto smatra da je za to odgovorna situacija u EU, dok samo pet odsto građana kao problem vidi Kosovo.
Ipak, na pitanje koji je najveći uslov koji se postavlja pred Srbiju, 70 građana je istaklo da je to Kosovo, prenela je Delević.
Međutim, 75 odsto građana smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati bez obzira na Evropsku uniju, kao i da građani i dalje podržavaju reforme, njih 85 odsto, navodeći da ih treba nastaviti iako nisu uslov za ulazak u EU.
Stopa građana koji podržavaju ulazak u EU se smanjila za dva procentna poena u odnosu na prethodno istraživanje iz juna 2011, kada se tako izjasnilo 53 odsto građana.
Takođe je porastao broj onih koji bi se na referendumu izjasnili protiv ulaska Srbije u EU. Ovog decembra protiv bi glasalo 28 odsto ispotanih, dok se u junu tako izjašnjavalo 24 odsto građana.
Za godinu dana podrška je opala za šest procenata, s obzirom da je u decembru 2010. godine 57 odsto građana izjavilo da podržava ulazak Srbije u EU.
Trenutna stopa podrške građana pridruživanju EU je najmanja od 2002. godine od kada se sprovodi istraživanje.
Podrška ulasku Srbije u EU je uglavnom bila iznad 60 odsto, a najveća podrška je zabeležena u decembru 2003. godine kada je za ulazak u EU bilo 72 odsto građana. Podrška je u padu od decembra 2010. godine.
Istraživanja o stavovima građana o EU sprovode se od septembra 2002. na svakih pola godina u junu i decembru.

SRBIJI U MARTU DODELITI STATUS ZA EU

BRISEL 13. januara 2012. (Tanjug) Clanovi Spoljnopolitickog komiteta Evropskog parlamenta podržali su nacrt rezolucije koja poziva da se Srbiji u martu dodeli status kandidata za clanstvo u Evropskoj uniji.
Nacrt rezolucije Komitetu je u cetvrtak predstavio izvestilac za Srbiju Jelko Kacin, koji se založio da se Srbiji, osim statusa kandidata, odredi i datum pocetka pregovora za pristupanje EU.
Prakticno niko od clanova Komiteta nije doveo u pitanje neophodnost davanja statusa kandidata, mada su neki poslanici ispoljili rezerve u vezi sa odredivanjem datuma pregovora.
Poslanica Doris Pak je tokom debate rekla da je razumljivo što su Nemacka i još neke zemlje u decembru odložile davanje statusa Srbiji nakon što su njihovi vojnici na severu Kosova bili napadnuti.
Jelko Kacin"Srbiji bi sada trebalo dati status, mada bez datuma pregovora", rekla je Pak.
Kacin je odgovorio da, ukoliko EU želi da vidi istinski napredak u Srbiji, treba što pre da pocne pregovore o pridruživanju i otvori poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosude i ljudska prava.
"Tako cemo Srbiju, ne shvatite me pogrešno, gurnuti napred", rekao je Kacin.
Velika vecina ostalih poslanika u nacelu je prihvatila Kacinove preporuke.
Poslanik Eduard Kukan, koji predvodi grupu Prijatelja Srbije u EP, nakon debate rekao je novinarima da je "prijatno iznenaden u osnovi prosrpskim stavom" svojih kolega.
"Optimista sam, i to bez rezerve, da ce Srbija dobiti kandidaturu u martu", rekao je Kukan.
Kacin je nakon debate rekao novinarima da je zadovoljan prijemom nacrta rezolucije.
"Ocekujemo da 1. marta, kada ce Komitet usvojiti izmenjen i dopunjen tekst rezolucije, to pozitivno utice na Evropski savet, koji ce istog dana odlucivati o kandidaturi Srbije", rekao je on.
"Srbija sada treba da se posveti primeni dosad postignutih sporazuma u dijalogu sa Prištinom", rekao je Kacin.
Clanovi Komiteta ce do kraja ovog meseca podneti amandmane na tekst rezolucije, dok ce o njima raspravljati 29. februara. Finalnu verziju Komitet ce izglasati 1.marta.

KANCELARIJA VLADE ZA SARADNJU SA MEDIJIMA: PTS SA EU POMOGAO PREDUZEĆIMA

BEOGRAD, 13. januara 2012. (Beta) Primena Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbije sa Evropskom unijom (EU) od 2009, zaključno sa deset meseci 2011, omogućila je srpskim privrednicima korist od preferncijalnog izvoza u iznosu od 1,39 milijardi evra, saopštila je danas Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima. "Koristi koje su imali srpski izvoznici se iz godine u godinu povećavaju i u proseku su tri i više puta veće od koristi koje ostvaruju evropski izvoznici", navodi se u saopštenju i dodaje da su od 2009. do novembra 2011. evropske kompanije ostvarile "ukupnu korist od izvoza na srpsko tržište u inosu od 423 miliona evra".
Podesća se da je Srbija od 1. januara ušla u četvrtu godinu primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU što znači dodatno samanjenje carina za robu koja se uvoz iz Unije i koja će sada u proseku iznositi 1,8 odsto.
Carina na uvoz iz ostalih zemalja sa kojima nisu zaključeni povlašćeni sporazumi iznosiće 6,2 odsto. "Nastavak liberalizacije u skladu je sa dinamikom predviđenom Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (ŠP), kojim se između Srbije i Evropske unije stvara zona slobodne trgovine i našoj zemlji omogućava bescarinski pristup evropskom tržištu od pola milijarde potrošača", navodi se u saopštenju.
Smanjenje carine, kako se dodaje, omogućiće snižavanja cena uvoznih proizvoda na domaćem tržištu. Smanjene carinske stope su za uvoz automobile iz EU iznose 2,5 i pet odsto, u zavisnosti od kubikaže motora, dok je iz ostalh zemalja carina za nove automobile 12,5 odsto.
Za frižidere i zamrzivače iznosi carina iznosi dva odsto (iz ostalih zemalja 10 odsto), za veš mašine šest procenata (iz ostalih zemalja je carina 15 odsto), za televizore šest i tri procenata, dok je iz drugih zemalja sa kojima nisu potpisani preferencijalni sporazumi ova carina 15 odsto.
"Dosadašnja primena Prelaznog trgovinskog sporazuma dovela je do smanjenja deficita i povećanja pokrivenosti uvoza izvozom u EU", navodi se u saopštenju.
Kako je precizirano, u za deset meseci 2011. procenat pokrivenosti uvoza izvozom dostigao je nivo od 61,4 odsto, koji je ujedno i najviši u poslednjih 15 godina.
U 2011. godini, u periodu od januara do oktobra, izvoz Srbije u EU iznosio je 4,05 milijardi evra, što je 18,8 procenata više nego u istom periodu lane, dok je uvoz bio 6,59 milijardi evra, odnosno 14,4 odsto veći nego u isto vreme 2010.
"Izvoz u EU već u 2010. godini dostigao je nivo pre krize odnosno nivo iz 2008. godine, dok maksimalni iznos uvoza, koji je ostvaren 2008, još uvek nije dostignut", piše u saopštenju.
Na rast izvoza, pored kontinuiranog rasta izvoza poljoprivrednih proizvoda, su svakako uticali i pozitivni efekti sve većeg dolaska stranih kompanija u oblasti industrije, koje svoje proizvode plasiraju i na tržište zemalja EU.
U razmeni sa EU u poljoprivredi, kontinuirano se ostvaruje suficit, koji se iz godine u godinu povećava. U 2009. godini ovaj suficit je iznosio oko 200 miliona evra, a u 2010. godini 487 miliona evra. U prvih deset meseci 2011. ostvaren je suficit od oko 494 miliona evra, što je više za 47 odsto u odnosu na onaj ostvaren u istom periodu prošle godine.
U Vladi ističu da je uspešna primena Sporazuma od velikog značaja, pošto je EU najveći spoljnotrgovinski partner i učestvuje sa 57 odsto u razmeni Srbije sa svetom.

KIM

AMDASADE ZABRINUTE ZBOG BLOKADE PRELAZA

BEOGRAD/PRIŠTINA, 13. januara 2013. (Beta) Ambasade SAD, Francuske, Nemačke, Italije i Velike Britanije na Kosovu izrazile su danas zabrinutost zbog blokade puteva ka prelazima Merdare i Bela zemlja, koju je Pokret "Samoopredeljenje" najavio za sutra.
"Pozivamo 'Samoopredeljenje' da se uzdrži od bilo kakvog nasilja i provokacije nad pripadnicima Kosovske Policije", navodi se u saopštenju koje je prosleđeno medijima iz Ambasade SAD na Kosovu.
Ambasade ocenjuju da je akcija zatvaranja prelaza tri i pet, koja bi dovela do ograničenja slobode kretanja ljudi i robe na Kosovu, može povećati političke tenzije na Kosovu i negativno uticati na "kosovski imiddz" u inostranstvu.
"Uvereni smo da će Kosovska Policija, uz podršku Euleksa i Kfora, pokazati suzdržanost i profesionalizam u suprostavljanju sa bilo kakvim provokacijama", navodi se i dodaje da će za posledice planiranih akcija na kraju biti odgovorno "Samoopredeljenje".
U saopštenju se ističe i da nijedna politička partija ne uživa ovlaćenja da uzme vlast u svoje ruke mimo zakona, niti da jednostrano sprovede svoje tumačenje zakonskih akata.
Ambasade su ponovo izrazile podršku sporazumima koji su do sada, postignuti u procesu dijaloga između Prištine i Beograda posredstvom Evropske unije.
"Strateški cilj tog procesa je da omogući postepeno normaliziciju kosovske pozicije u regionu. Ova normalizacija kao i uspostavljanje dobrosusedskih odnosa konkretno i praktično ide u prilog Kosovu i njenim građanima", navodi se u saopštenju ambasada. Građani Kosova, kako se dodaje, ne bi trebalo da dozvole da bilo koja politička stranka sabotira taj proces.

JAHJAGA ZABRINUTA ZBOG NAJAVLJENE BLOKADE GRANICE

PRIŠTINA, 13. januara 2012. (Beta) Predsednica Kosova Atifete Jahjaga izrazila je danas zabrinutost oko ishoda i efekata blokade granica koje je za sutra najavio pokret Samoopredeljenje, usprotivila se takvom protestu i pozvala građane da ne blokiraju puteve i granične prelaze.
U izjavi za javnost, Jahjaga je istakla da je protiv postupaka koji ometaju slobodno kretanje ljudi i robe.
"Našoj zemlji je potrebno otvaranje granica, dobri međususedski i bilateralni odnosi sa svim zemljama i potpuno učlanjenje u sve strukture, organizacije i međunarodne mehanizme", poručila je Jahjaga.
On je istakla da je preduslov za takav put poštovanje demokratskih standarda i procesa, sloboda, individualnih i kolektivnih prava i poštovanje svih međudržavnih sporazuma i međunarodnih konvencija.
"Pozivam sve građane da ne blokiraju put, da ne blokiraju granična mesta Republike Kosova sa ostalim zemljama i da ne ometaju slobodno kretanje građana i robe", istakla je Jahjaga.
Ona je kazala da je protiv postupaka koji ograničavaju i ometaju, jer je cilj Kosova da sarađuje i razvija dobre odnose sa svima "kao suverena i nezavisna država, faktor mira i stabilnosti u regionu i šire".
"Pravo građana na protest i izražavanje svojih stavova je legitimno pravo i regulisano je i zakonima Republike Kosova. Organizovanje mirnih protesta od strane parlamentarnih stranaka, u ovom slučaju Pokreta Samoopredeljenje, snosi odgovornost za formu, cilj, odvijanje i ishod", ocenila je.

TIRANA OSUDILA NAJAVU BLOKADE GRANICE SA SRBIJOM

TIRANA, 12. januara 2012. (Beta) Ministarstvo spoljnih poslova Albanije osudilo je danas pozive upućene Albancima sa Kosova i iz Albanije da blokiraju granicu sa Srbijom, jer takve akcije ne doprinose prosperitetu i novim priznanjima kosovske nezavisnosti.
"Akcije, koje imitraju politiku srpskih ekstremista na Kosovu, nemaju ništa zajedničko sa žtvama i konstruktivinim naporima svih Albanaca na izgradnji demokratske države Kosovo, multietničkog društva, zemlje koja gradi i razvija dobre odnose sa susedima, u cilju stabilnosti i mira na Kosovu i u regionu", navodi se u saopštenju albanskog Ministarstva spoljnih poslova.
Ministarstvo izražava uverenje da energiju tih političkih snaga treba fokusirati u proces unutrašnjih reformi, konsolidaciju demokratske države Kosovo, integraciju svih zajednica i stvaranje otvorenih odnosa zasnovanih na obostranom poštovanju suverenih i nezavisnih država.
Korišćnje nacionalističke i lažnopatriotske retorike ne koristi glavnim ciljevima Albanaca ka integraciji svake zemlje u kojoj oni žive u EU, i ne pomaže da Kosovo priznaju i one zemlje koje to do sada nisu učinile, navodi MSP Albanije.