Daily Survey

Beograd, 13. Avgust 2012.

SRBIJA

DAČIĆ: SASTANAK S HEJGOM VEOMA POZITIVAN

LONDON, 11. avgusta 2012. (Beta) Srpski premijer Ivica Dačić rekao je u Londonu da je danas u razgovoru s ministrom spoljnih poslova Velike Britanije izrazio spremnost vlade da sprovodi reforme administracije i društva, uključujući i nastavak dijaloga i vidljive i održive rezultate u pregovorima Beograda i Prištine. Dačić je rekao u Londonu da je sastanak s Vilijemom Hejgom bio "veoma pozitivan" i da je protekao u korektnim tonovima, kao i da su teme razgovora bile šire od evropskih integracija i pitanja Kosova, a ocenio je i da Velika Britanija nije dovoljno prisutna na Balkanu.
"Ja sam izrazio spremnost ove vlade da... izvrši reforme u okviru naše administracije i društva. To znači ispunjavanje uslova koji su pred Srbiju stavljeni u decembru, uključujući i nastavak dijaloga i vidljive i održive rezultate u pregovorima Beograda i Prištine", rekao je Dačić novinarima u ambasadi Srbije u Londonu. Premijer Srbije rekao je da je dobio uveravanja da je Velika Britanija "posvećena evropskom putu Srbije" dodao da postoje tri ključne stvari kod ispunjavanja očekivanja Srbije.
"Prvo, ne treba Srbija da donosi odluke i rešava probleme za koje unapred znamo da postoje u poslednjih pet minuta. Drugo, svi odgovori treba da budu jasno definisani, da ne bi bilo kao do sada da ne znamo šta smo se dogovorili i da svako ima svoje tumačenje", rekao je on.
"I treće, zamolio sam da se ima u vidu da Srbija ne može da dozvoli da postoji politika 'pokretnih ciljeva'. Ako treba da trčimo maraton, da znamo koja je poslednja deonica, a ne da se stalno kaže 'trčite još petdeset kilometara'. To su ključevi za korektne i čiste odnose", dodao je premijer Srbije.
Dačić je naglasio da njegova vlada želi "otvoren i iskren" odnos s Britanijom.
"Mi da kažemo šta su naši stavovi i da ne lažemo međunarodnu zajednicu da ćemo nešto uraditi a posle to ne uradimo, i da ne lažemo naš narod da nešto nećemo uraditi i da to uradimo. Treba da sagledamo okolnosti u kojima se nalazimo i da utvrdimo zajedničke tačke dobrih odnosa (dvaju zemalja). Sastanak je bio veoma pozitivan, u veoma korektnim tonovima", rekao je Dačić.
Premijer Srbije kazao je da osnova za razvijanje bilateralnih osnova treba da budu zajednički interesi. "Srbija želi da bude faktor mira i stabilnosti u regionu. Ja sam izrazio želju da razvijamo bilateralne odnose na najotvoreniji način i da u svemu tome krenemo od zajedničkih interesa, a Srbija i Velika Britanija ih imaju mnogo", rekao je Dačić.
On je rekao da je Velika Britanija "imala veoma značajnu ulogu u istoriji Srbije i Balkana" i da sada "nije dovoljno prisutna na Balkanu koliko je bila u prethdonim vekovima", pa da, shodno tome, i ekonomski i bilateralni odnosi nisu na nivou na kome bi trebalo da budu.
"Naša spoljnotrgovinska razmena je oko 300 miliona evra u oba pravca, što je veoma, veoma malo u odnosu na neke druge države. Otvoreni smo za razvoj ekonomskih i zajedničkih interesa u svim drugim sferama društvenog života", kazao je premijer Srbije.

DIREKTOR EUROPOLA ČESTITAO DAČIĆU IZBOR ZA PREMIJERA

BEOGRAD, 10. avgusta 2012. (Beta) Srpskom premijeru Ivici Dačiću stupanje na tu dužnost čestitao je direktor Europola Rob Vejnrajt (Rob Wainwright), saopšteno je danas iz Vlade Srbije.
Vejnrajt je, kako se navodi, čestitao Dačiću na "velikom uspehu".
"Značajni koraci za unapređenje saradnje između Srbije i Europola već su učinjeni za vreme Vašeg mandata kao prvog potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, i siguran sam da će ova saradnja biti još uspešnija i u budućnosti", navodi se u čestitki direktora Europola.

MINISTARSTVO PRATI DOĐAĐAJE OKO HILANDARA

BEOGRAD, 10. avgusta 2012. (Beta) Ministarstvo kulture i informisanja Srbije saopštilo je danas da kontinuirano prati razvoj događaja u okruženju manastirskog kompleksa Hilandar i širenja požara na Svetoj Gori. U saopštenju se navodi da je ministar Bratislav Petković u stalnom kontaktu sa jeromonahom Metodijem, igumanom manastira i Milivojem Ranđićem, direktorom Zadužbine Svetog manastira Hilandar.
Ministarstvo kulture i informisanja je odredilo stručnjaka iz Sektora za zaštitu kulturnog nasleđa koji u kontinuitetu prati razvoj događaja u okruženju manastirskog kompleksa Hilandar.
Navodi se da će ministarstvo, u slučaju razvoja neposredne opasnosti po manastirski kompleks, a u skladu sa ovlašćenjima, preduzeti hitne mere.

GRADI SE AMBASADA SRBIJE OD 1.400 KVADRATA U ABUDŽI

NOVI SAD, 12. avgusta 2012. (Beta) U Abudži, glavnom gradu Nigerije, počela je izgradnja ambasade Srbije i rezidencije srpskog ambasadora, po ugovoru koji je pre dva meseca zaključio bivši vrh Ministarstva spoljnih poslova s firmom Enegroprojekt, prenosi danas "Dnevnik".
Kako prenosi taj list, za izgradnju zdanja u Abudži od oko 1.400 kvadratnih metara i rezidencije ambasadora od oko 200 kvadrata država je "Energoprojektu" zauzvrat ustupila svoja dva objekta u glavnom gradu Perua Limi i objekat u prestonici Ugande Kampali.
Reč je o bivšim diplomatskim predstavništavima nekadašnje SFRJ, koje je Srbija dobila u postupku sukcesije, ali ih odavno ne koristi.
U Ministarstvu spoljnih poslova "Dnevniku" je potvrđeno da je ugovor s Enegroprojektom zaključen 30. maja ove godine na bazi zaključka koji je usvojila prethodna Vlada Srbije na čelu s Mirkom Cvetkovićem, a ugovor je potpisao tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.
Kako se dalje navodi, resorno ministarstvo je sredinom maja, u vezi s tadašnjim nacrtom ugovora, zatražilo pravno mišljenje Republičkog javnog pravobranilaštva, koje je dalo niz sugestija za poboljšanje i preciziranje formulacijama u nacrtu ugovora.
Pravobranilaštvo je predložilo ministarstvu da koriguje ugovor, a sve u cilju zaštite imovinskih prava i interesa Srbije, jer ne može biti reči o "ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti radi izgradnje".
Pravobranilaštvo je pocenilo da bi bilo celishodnije zaključenje jednog osnovnog ugovora iz kojeg bi proizašli pojedinačni ugovori, koji za predmet imaju promet navedenih prava na nepokretnostima u inostranstvu. U Ministarstvu spoljnih poslova su tim povodom naveli da su po ugovoru novi diplomatskokonzularni objekti striktno i jasno preneti u vlasništvo Srbije i da tokom izgradnje objekata u Abudži država neće imati nikave izdatke iz budžeta.
"Srbija je odavno dobila u Abudži zemljište da na njemu izgradi svoje zgrade ambasade i rezidencije, ali kako to nije bilo moguće zbog nedostatka sredstava u prethodnom periodu, država je došla u situaciju da nam se to zemljište, ukoliko na njemu nešto ne počnemo da gradimo, oduzme", rečeno je "Dnevniku" u Ministarstvu spoljnih poslova.
Takođe je navedeno da se pojavilo interesovanje kompanije "Energoprojekt" za zgradama u Peruu i Ugandi koje država ne koristi decenijama, a gde ta firma ima svoje kompanije i potrebne su im prostorije, pa je zbog toga i sklopljen predmetni ugovor.
Prema planu, nova zdanja u Abudži trebalo bi da budu izgrađena do kraja 2013. godine. Za potrebe svog diplomatskog predstavništva u Nigeriji Srbija trenutno iznajmljuje objekat.

KIM

BAČEVIĆ: SRBIJA NE ODUSTAJE OD RESURSA NA KOSOVU

BEOGRAD, 10. avgusta 2012. (Beta) Ministar rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević izjavio je da Srbija nema pravo da odustane od rudnog bogatstva na Kosovu i Metohiji.
"Sigurno ću biti najgrlatiji zagovornik stavljanja prirodnih resursa pod kontrolu i u pravni okvir. Već sam započeo razgovore i tražim podršku međunarodne zajednice", rekao je Bačević u intervjuu Večernjim novostima od subote. Bačević smatra da se veliki deo prirodnih resursa na Kosovu i Metohiji nalazi na imanjima Srpske pravoslavne crkve i Srba koji su prognani.
Upitan o eksploataciji uljnih škriljaca o čemu je govorila prethodna vlada, ministar je rekao da ni nova vlast neće odustati od tog posla.
Bačević je kao jedan od prioriteta pomenuo prokopavanje plovnog kanala DunavMoravaVardar.

VLADINA KANCELARIJA TRAŽI PONOVNO OTVARANJE ISTRAGE

BEOGRAD, 12. avgusta 2012. (Beta) Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju pozvala je danas UNMIK i EULEKS da ponovo otvore istragu o ubistvu dvoje i ranjavanju četvoro srpske dece u Goraždevcu na Kosovu, podsećajući da, iako je prošlo devet godina, za taj zločnin još niko nije odgovarao.
"Uprkos obećanjima da će u potrazi za ubicama biti "prevrnut svaki kamen", do današnjeg dana nema imena ubica", ukazala je vladina Kancelarija.
Ivan Jovović (19) i Pantelija Dakić (12) ubijeni su iz automatskog oružja 13. avgusta 2003. godine u Goraždevcu na Kosovu dok su se kupali na reci Bistrici, a njihovi drugovi Đorde Ugrenovic (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogicević (12) i Dragana Srbljak (13) teško su ranjeni.
Euleks je krajem 2010. godine, usled nedostataka dokaza, zatvorio istragu koju je po dolasku na Kosovo preuzeo od UNMIKa.
Vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju smatra bi kažnjavanje odgovornih za taj zločin pomoglo da se vrati poverenje u međunarodnu zajednicu i da EULEKS i UNMIK pokažu da ne dele žrtve po nacionalnosti. "Kancelarija za Kosovo i Metohiju traži da se istraga o ubistvu i ranjavanju srpske dece u Goraždevcu ponovo otvori i da se stepen bezbednosti za sve Srbe i druge nealbance na Kosovu i Metohiji podigne na nivo u kome neće biti ubistava i nekažnjenih zločina", dodaje se u saopštenju.

TAHIRI: ZA NEOSTVARIVANJE SPORAZUMA ODGOVORNI SRBIJA I EU

PRIŠTINA, 13. avgusta (Tanjug) - Šefica prištinske delegacije u razgovorima sa Beogradom o tehnickim pitanjima, Edita Tahiri, ocenila je danas da su za neostvarivanje postignutih sporazuma odgovorni Srbija i Evropska unija, i da Priština nece nastaviti razgovore dok se ne realizuju svi do sada postignuti dogovori. Tahiri tvrdi da je, od sedam, samo jedan sporazum u celosti ostvaren, i to onaj o reciprocitetu.
Tahiri je na konferenciji za novinare kazala da predstavnici kosovskih institucija nece pristati na nastavak razgovora pre ostvarivanja svih postignutih sporazuma, stavljajuci u prvi plan sporazum o integrisanom upravljanju granicom. "Glavna odgovornost za neostvarivanje sporazuma pada na Srbiju, koja je i ovog puta u dijalogu upotrebila logiku dvostrukih standarda, o navodnoj verbalnoj spremnosti za tehnicke sporazuma, ali je sa druge strane izrazila realnost svoje politicke nespremnosti da ostvari obaveze koje je preuzela", rekla je Tahiri. Šefica pregovarackog tima Prištine je ocenila da je, uprkos neostvarivanju sporazuma od strane Srbije, Kosovo imalo svoju korist, a da je Srbiji za ostvarivanje sporazuma nedostajala politicka volja. Prema njenim recima, odgovornost za nesprovodenje sporazuma pada i na EU, jer je garant njihovog ostvarivanja. "S toga mislim da posrednik (EU) treba da vrši svoj uticaj i EU ima izraziti uticaj, zato što su evropske integracije cilj obeju država, kako Kosova, takode i Srbije", rekla je Tahiri.
Ona je zatražila i da EU ispuni obecanja, kao što je uspostavljanje ugovornih odnosa i uclanjenje Kosova u Evropsku banku za obnovu i razvoj.
Tahiri nije jasno kazala da li ce sever Kosova biti tema razgovora izmedu Beograda i Prištine, niti je bila dovoljno jasna da li ce ona voditi prištinsku pregovaracku ekipu u vecem formatu razgovora sa Srbijom.
Tahiri je rekla da ne oseca licnu odgovornost za neostvarivanje sporazuma i da nema nameru da podnese ostavku ne mesto zamenice premijera i šefice delegacije.

REDŽEPI: BAN KI MUN DEZINFORMISAN O STANJU NA KOSOVU

PRIŠTINA, 11. avgusta 2012. (Beta) Ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redzepi izjavio je danas da je Generalni sekretar UN Ban Ki Mun "dezinformisan" o stanju na Kosovu u priodu opisanom u njegovom izveštaju koji bi 21. avgusta trebalo da razmatra Savet bezbednosti UN.
"Izveštaj su pravile strukture UNMIKa na Kosovu. Ništa bolje se nije moglo ni očekivati, jer oni su malo ljuti zbog smanjenja fondova za kancelariju. Ja Ban Ki Muna ne mogu da kritikujem, jer on je čitao taj izveštaj koji je došao od UNMIKa, što je potpuna dezinformacija", rekao je za Redžepi agenciji Beta.
Generalni sekretar UN je u izveštaju oštro kritikovao rad kosovske policije zbog serije propusta u protekla tri meseca. "Ban Ki Mun ozbiljno je zabrinut zbog reakcija kosovske policije tokom serije incidenata koji su pratili proslavu Vidovdana, navodeći da izostanak akcije 'ozbiljno dovodi u pitanje sposobnost policije da se izbori sa kriznim situacijama i stekne poverenje javnosti'", javila je 8. avgusta Radiotelevizija Srbije.
Redžepi je ocenio da je policija Kosova "radila odlično" i da je tokom ovogodišnje proslave Vidovdana veoma profesionalno završila posao.
Na pitanje Bete da li je bilo propusta kada je reč o bezbednosti srpske zajednice na Kosovu, Redžepi je odgovorio da će biti "preduzete sve mere da svi budu sigurni".
Povodom prošlomesečnog ubistva bračnog para povratnika Ljiljane i Milovana Jevtića u selu Talinovac, za koje još nisu ustanovljeni počinioci, Redžepi je rekao da "to nažalost može da se desi", ali da će vlasti u Prištini preduzeti sve mere da svi budu sigurni.
"Ali, što se tiče izveštaja u vezi sa obeležavanjem Vidovdana, još jednom kažem da je to potpuna dezinformacija generalnog sekretara UN i da to ne stoji, nego je policija izvršila svoj posao", rekao je.

SRBIJA – REGION

STEFANOVIĆ: SRBIJA NEĆE TRAŽITI NIŠTA IZVAN DEJTONA

BANJALUKA, 13. avgusta 2012. (Beta) Srbija nikada nije tražila niti će tražiti bilo šta što je izvan Dejtonskog sporazuma, čiji je garant, i spremna je da zaštiti interese Republike Srpske koje taj sporazum nudi, izjavio je predsednik Narodne skupštine Srbije Nebojša Stefanović.
"Srbija nikada nije tražila niti će tražiti bilo šta što je izvan Dejtonskog sporazuma, čiji je garant. Međutim, međusobno poverenje i dobra saradnja preporučuju i češće i otvorenije kontakte sa svima, pa i sa visokim predstavnikom u Bosni i Hercegovini", kazao je Sterfanović u intervjuu za banjalučki Glas Srpske.
On je izjavio da "nikada nije bilo prepreka za takvu niti bilo koju drugu saradnju sa predstavnicima međunarodne zajednice u BiH".
Stefanović je dalje rekao da će se Srbija truditi da ima što bolje odnose sa svim zemljama regiona.
"Smatram da ima prostora za unapređenje ekonomske saradnje između naše dve zemlje, kao i sa zemljama sa kojima Srbija graniči", kazao je on.
Predsednik Narodne skupštine Srbije rekao je da od današnjeg sastanka sa predsednikom parlamenta RS Igorom Radojičićem očekuje razgovor o unapređenju međuparlamentarne saradnje, kao i razgovor o ostalim aspektima saradnje između Srbije i Republike Srpske.
"Sadašnja razmena sa Republikom Srpskom ide u dobrom pravcu i mislim da postoji značajan prostor za unapređenje razmene u oblasti poljoprivrede, energetike, kao i ostalih strateški važnih stvari", izjavio je Stefanović. Govoreći o nacionalnoj strategiji za Kosovo i Metohiju koju priprema predsednik Srbije Tomislav Nikolić, on je naveo da je suština u nameri da se postigne što širi konsenzus svih političkih faktora u vezi sa rešavanjem situacije na KiM.
"Nama je potrebno političko jedinstvo koje će omogućiti početak dijaloga sa stranom kosovskih Albanaca. Najvažnije je da nacionalna strategija ima podršku najšireg dela i političkih predstavnika i građana Srbije. Nacionalna strategija treba da uvaži Ustav Republike Srbije, činjeničnu situaciju, interese Srbije kao i rezoluciju 1244", rekao je Stefanović.
Predsednik parlamenta je još istakao odlučnost novih vlasti u Srbiji da se "nemilosrdno obračunaju sa svim vidovima korupcije i kriminala", ocenjujući da je nedopustivo da pojedine afere i procesi traju godinama, a da se njihovi akteri ne nađu pod udarom zakona.
Prema njegovim rečima, u obračunu sa kriminalom i korupcijom neće biti zaštićenih, "već će svi, bez obzira na političku pripadnost, odgovarati za sva protivzakonita činjenja".

DŽOMBIĆ NEGIRA DA JE RS POVEZANA SA AFEROM AGROBANKA

BANJALUKA, 10. avgusta 2012. (Beta) Premijer Republike Srpske Aleksandar Džombić negirao je danas tvrdnje predsednika opozicione Demokratske partije (DP) Dragana Čavića da afera beogradske "Agrobanke" ima svoj kriminalni krak u RS i da bi nadležne institucije trebalo da istraže taj slučaj.
"Moram istaći da Dragan Čavić pokušava lažnim izjavama da izmanipuliše javnost RS", navodi se u Džombićevoj izjavi za medije.
Premijer RS tvrdi da Čavić, koristeći dešavanja u Srbiji u vezi sa hapšenjem pojedinaca osumnjičenih u aferi "Agrobanka", "pokušava lažima da poveže institucije RS sa tim dešavanjima, kako bi dobio potrebnu medijsku pažnju, koju, očigledno, ne može dobiti na drugačiji način".
Džombić priznaje da je doneta odluka o formiranju "Agrobanke" u RS i da je u skladu sa sporazumom definisan iznos participacije u osnivačkom ulogu.
"Međutim, Investicionorazvojna banka RS (IRB RS) nikada nije uplatila svoj iznos participacije u osnivačkom kapitalu, jer nije dobijena očekivana saglasnost Narodne banke Srbije", istakao je premijer RS.
On još navodi da je Vlada RS imala uveravanja Vlade Srbije da će se nastaviti sa realizacijom projekta čim se završi potrebna rekonstrukcija i dokapitalizacija banke, ali da do toga nije došlo.
"S obzirom da do toga nije došlo, IRB, opet napominjem, nije izvršila uplatu svog dela osnivačkog kapitala, te ni na koji način nisu oštećeni građani RS", naveo je Džombić.
Čavić je ranije danas izjavio da je 25. maja 2011. godine IRB RS potpisao Ugovor o osnivanju "Agrobanke" u RS sa tadašnjim predsednikom Izvršnog odbora "Agrobanke" Srbije Dušanom Antonićem, uhapšenim pre dva dana. On je naveo da je osnivački kapital banke u Republici Srpskoj iznosio 20 miliona KM (oko deset miliona evra), u kojem je udeo IRB RS 20 odsto ili četiri miliona maraka, dok je "Agrobanka" Beograd trebalo da uloži 80 odsto, odnosno 16 miliona maraka.
"Taj ugovor je potpisan, a koliko mi je poznato deo sredstava od IRB je i uplaćen, a istovremeno je postavljen direktor te banke u Republici Srpskoj, Aleksandar Ljuboja, koji je, sasvim slučajno, pašanac Aleksandra Džombića", rekao je Čavić.
Čavić je još ocenio da "očigledno postoje specijalni i paraleni odnosi onih koji se bave mutnim radnjama s obe strane Drine", ali da to nema veze i ne treba svrstavati s legitimnim odnosima predviđenim Sporazumom o specijalnim i paralelnim vezama Republike Srpske i Srbije.

IDEALNA TRASA PREKO SRBIJE I HRVATSKE, PONUDA OPASNA ZA HRVATSKU

ZAGREB, 13. avgusta (Tanjug) - Hrvatska se nalazi pod velikim pritiskom ruske kompanije Gasprom i Kremlja da potpiše novi medudržavni i deonicarski ugovor kojima bi se regulisali odnosi i prava oko gradnje gasovoda Južni tok, i to pre nego Hrvatska ude u Evropsku Uniju, piše "Jutarnji list".
List navodi da to stoji u poverljivom dokumentu vlade u kojem se detaljno razmatra sadašnja hrvatska pozicija oko gradnje strateškog gasovoda Južni tok.
Radi se o, podseca "Jutarnji list", 3.600 kilometara dugom gasovodu kojim bi se gas iz Rusije dopremao u Evropu, a trebao bi da pocne da se gradi krajem ove godine.
Prema poverljivom vladinom dokumentu, u kojem se razlaže pozicija Hrvatske u odnosu na ovaj projekt, "predstavnici Gasproma, zapravo, kao produžena ruka Kremlja i visoke državne politike Vladimira Putina, traže od predstavnika hrvatske vlade i državne firme "Plinacro" da se gore navedeni dokumenti potpišu doslovno iza leda Evropske komisije".
Komisija se tome, kako se navodi, protivi, jer smatra da svi do sada potpisani meduvladini ugovori s Gaspromom i Rusijom nisu u skladu s EU zakonodavstvom.
Pa tako i ugovor, koji je 2010. godine u Moskvi s ruskim ministrom energetike, potpisao tadašnji hrvatski ministar privrede Đuro Popijac.
Naime, ruski predstavnici uveravaju hrvatsku stranu kako bi novi medudržavni ugovor bio iznad prava Evropske unije kada Hrvatska postane njena clanica u junu 2013.
Sastavljaci dokumenta upozoravaju Vladu, da to nije istina i da Hrvatska u tim razgovorima mora biti posebno oprezna s obzirom na to da je pod monitoringom i da pre ulaska u Uniju mora menjati sve medudržavne ugovore koji nisu u skladu s pravnim tekovinama EU.
Šta više, tvrde, da bi popuštanje Rusima moglo zaustaviti planirani ulazak RH u Uniju. "Jutarnji list" podvlaci kao bitno da je ovaj poverljivi dokument sastavljen samo pre nešto više od dva meseca, u junu.
Da Evropska komisija pomno prati poteze hrvatske Vlade u vezi Južnog toka pokazuje i podatak iz ovog vladinog dokumenta u kojem stoji da je dosad održano nekoliko sastanaka na ovu temu i da je Evropska komisija od Hrvatske zatražila punu saradnju, navodi Jutarnji list.
Hrvatska pozicija u odnosu na gasovod Južni tok ponovno je postala zanimljiva, jer je pod znakom pitanja vec ranije dogovorena magistralna trasa. Ona je trebala prolaziti od Rusije, ispod Crnog mora do Bugarske, pa kroz Srbiju, Madarsku, Sloveniju do Austrije.
Ali, prema poslednjim informacijama, trasa kroz Madarsku je pod znakom pitanja jer madarska vlada za sada odbija da potpiše izmenjeni medudržavni ugovor s Gaspromom zbog EU.
Upuceni, kako navodi "Jutarnji list", kažu da Rusija traži alternativu trasi gosovoda. U tom slucaju Hrvatska je Rusiji alternativa, ali uz uslov potpisa novog medudržavnog ugovora. O tome je, kako saznajemo, Radimir Cacic razgovarao u Moskvi.
Vladimir Putin je kao predsednik Rusije pre šest godina nudio prolazak gasovoda "Južni tok" kroz Hrvatsku, ali vlada Ive Sanadera za to nije imala sluha.
Idealna i najkraca trasa plinovoda je od Bugarske, preko Srbije, Hrvatske, Slovenije do Austrije, i od Hrvatske direktno do Italije.
Do preokreta je došlo u aprilu 2010. godine kada je tadašnja premijerka Jadranka Kosor otišla u Moskvu na sastanak s Vladimirom Putinom. Tada je potpisan Sporazum o ulasku Hrvatske u projekat "Južni tok". Medutim, rec je bila tek o dobavnom, a ne tranzitnom pravcu "Južnog toka", pa je razlika velika. Prolaskom tranzitnog pravca, zemlja kroz koju pravac prolazi naplacuje transport gasa, a s dobavnim pravcem dobiva tek još jedan izvor uvoznog plina. Tada je i dogovoreno osnivanje zajednicke kompanije izmedu "Gasproma" i "Plinacroa" koja ce biti u 50odstotnom vlasništvu te dve kompanije.
Dve godine posle posete premijerke Kosor Moskvi stvari su se potpuno i dramaticno promenile, konstatuje "Jutarnji list". Evropska komisija upozorava Madarsku, Sloveniju, Bugarsku, i Italiju, kao clanice Evropske Unije, da njihovi medudržavni ugovori s Rusijom nisu u skladu s EU zakonodavstvom. Evropska komisija kao rešenje nudi tipski ugovor koji bi clanice Unije sklopile s Rusijom ili ugovor izmedu Europske unije i Rusije koji bi regulisao odnose u projektu Južni tok.
Prema pritiscima koji se vrše na Hrvatsku, Rusija na takvu ponudu ne pristaje.

SRBIJA – EKONOMIJA

BACEVIC: KANAL DUNAV – MORAVA – VARDAR STRATEŠKI PROJEKAT

BEOGRAD, 12. avgusta (Tanjug) - Plovni kanal DunavMoravaVardar najveci je strateški projekat države, a Srbija ne može drugima da prepusti kontrolu nad svojim prirodnim resursima, ukljucujuci one na Kosovu i Metohiji, izjavio je ministar rudarstva i prostornog planiranja Milan Bacevic.
"Plovni kanal DunavMoravaVardar najveci je strateški projekat države! Naprednjaci su ga obecali u predizbornoj kampanji i nece odustati", rekao je Bacevic u intervjuu za današnje "Vecernje novosti".
On je istakao da je, naravno, rec o velikom poslu za koji je potrebna ozbiljna priprema i dodao da za taj projekat, vredan 17 milijardi dolara, vlada veliko interesovanje. Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja kaže da, realno, prva etapa radova može da bude završena u roku od pet, a kompletan posao za sedamosam godina.
"Iz 'petnih žila' cu da guram ovaj projekat. Prokopavanjem kanala Srbija ce jednim udarcem rešiti dva problema, suše i poplave", kaže Bacevic.
On je dodao da ce duž Morave od plavljenja biti zašticeno 70.000 do 80.000 hektara najkvalitetnijeg obradivog zemljišta, a isto toliko ce se navodnjavati u sušnom periodu poprecnim kanalima, pa ce poljoprivredna proizvodnja biti utrostrucena.
Prema njegovim recima, na tom kanalu radice pet do sedam hidroelektrana instalisane snage izmedu 300 i 400 megavata elektricne energije, a njime ce se plovni put od severne Evrope do Egeja skratiti za 1.200 kilometara. Što se tice finansijskog udela Srbija u tom projektu, Bacevic je rekao da to zavisi od modela za koji se opredelimo. "Predložicu strateško partnerstvo ili koncesiju, kredite nikako. U ovu pricu necemo ulaziti dok se ne obezbedi finansijska logistika, a politicku vec imamo. Inace, ovo nije znacajan projekat samo za Srbiju vec i za sve podunavske zemlje", istakao je ministar.
Na pitanje kako napreduju pregovori oko izgradnje gasovoda "Južni tok", Bacevic je rekao da ce Srbija biti najznacajnija tranzitna stanica na putu ruskog gasa ka Evropi. "Ocekujem da do kraja godine pocnu pripremni radovi. 'Južni tok' je tema zakazanih razgovora koje cu naredne nedelje imati u Moskvi, istakao je on. Prema njegovim recima, Vlada Srbije mora da proglasi 'Južni tok' nacionalnim projektom, da ne bi bilo problema sa eksproprijacijom zemljišta. "Ovo je znacajan projekat i ne možemo da dozvolimo da vlasnici parcela astronomskim ciframa ucenjuju investitora, kao što se to dešava 'Gaspromu' u Vojvodini, pa za jedan ar traže i po 10.000 evra. Ali, zaštiticemo interes i vlasnika parcela", dodao je Bacevic.
On je kao ozbilju razvojnu sansu Srbije ocenio i plan eksploatacije uljnih škriljaca. "To je ozbiljna razvojna šansa Srbije i sigurno cu nastaviti putem kojim je moj prethodnik krenuo. Ne pocinje svet, ekonomija i politika sa ovom vladom. Neozbiljni su svi koji kažu da u prethodnoj vladi ništa nije valjalo", istakao je ministar. On je rekao je veliki zagovornik ocuvanja prirodnih resursa u što vecoj meri. "Ne treba bezglavo samo juriti za novcem i nemilice ga trošiti. Ali ne treba ni da resursi budu kocnica razvoja, koji je pred vratima", kaže Bacevic.
Na pitanje koji model ce biti ponuden potencijalnim partnerima koncesija, javno privatno partnerstvo ili prodaja on je napomenuo da država mora da bude vešta u tome. "Bez obzira na to u kakvoj smo krizi, prvo i osnovno je da vodimo racuna o interesu države. Za sve ono što je naš strateški interes kontrolni paket ne smemo prepustiti drugima. Nikada se ne bih saglasio da neko drugi bude vecinski vlasnik, posebno retkih prirodnih resursa, koji su skupi, traženi i zbog kojih je Srbija veoma interesantna svima koji imaju tehnologije, ali nemaju sirovine jer su ih potrošili, ili ih nikada nisu ni imali", dodao je Bacevic.
Upitan kako ce država da zaštiti rudno bogatstvo na Kosovu i Metohiji od "divlje" privatizacije, on je rekao da je KiM, nažalost, protektorat. "Sigurno cu biti najgrlatiji zagovornik stavljanja prirodnih resursa pod kontrolu i u pravni okvir. Vec sam zapoceo razgovore i tražim podršku medunarodne zajednice. Od tog blaga koje se nalazi na KiM Srbija nema pravo da se oprosti, da se odrekne toga. Ako se pogleda katastar, mnogi od tih prirodnih resursa se nalaze na zemljištu koje je u vlasništvu SPC i Srba koji su prognani", kaže Bacevic. On je ukazao na problem velikog odliva mladih strucnjaka, posebno za visokosofisticirane tehnologije. "Mi imamo daleko više potencijalnih rudnika i rudnih ležišta nego što imamo rudara. Kada se pogleda po regionima, sa jedne strane imamo prirodne resurse i manjak radne snage, a sa druge, imamo višak ljudi u neprofitabilnim sektorima. Država mora svojim merama ekonomske politike i o tome da povede racuna", napomenuo je ministar.
On je takode rekao da ce uciniti sve da se obnovi projekat katastra podzemnih voda. "Projekat je posle promena 2000. ugašen, a on nam je nasušna potreba i danas. Ucinicu sve da se taj projekat nastavi. Voda je skupa, i to je resurs 21. veka", rekao je ministar.

BACEVIC I KRAVCENKO: RUSI HOCE DA PROIZVODE ULJNE ŠKRILJCE U ALEKSINCU

BEOGRAD, 12. avgusta (Tanjug) - Naftna industrija Srbije, koja planira da ucestvuje na tenderu za istraživanje i proizvodnju uljnih škriljaca u Aleksincu, investirace u Srbiji do kraja 2014. godine oko dve milijarde evra, receno je danas na sastanku ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milana Bacevica i generalnog direktora NISa Kirila Kravcenka.
NIS ce od 2015. do 2020. godine u Srbiji uložiti više od tri milijarde evra, saopštilo je ministarstvo rudarstva, posle sastanka sa delegacijom NISa.
Na sastanku je još jednom potvrdeno opredeljenje NISa da je strateški cilj transformisanje iz nacionalne kompanije u lidera u regionu, uz kapitalizaciju kompanije od 10 milijardi dolara do 2020. godine.
Diversifikacija poslovanja NISa bice usmerena u proizvodnju energije uz pomoc cvrstog goriva, gasa i proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
Ministru Bacevicu je saopšteno da NIS planira da ucestvuje na tenderu za istraživanje i proizvodnju uljnih škriljaca u Aleksincu, najvecem nalazištu uljnog škriljca u Evropi, sa više od dve milijarde tona procenjenih rezervi.
NIS, kako je istaknuto, do 2015. godine planira da investira više od 400 miliona evra u ekološke projekte u Srbiji, a ciljno sponzorstvo i dobrotvorni rad bice i dalje pravci delovanja te kompanije, navodi se.

LJAJIC: SRBIJI POTREBAN ARANŽMAN SA MMFOM

BEOGRAD, 13. avgusta (Tanjug) - Potpredsednik Vlade Srbije i ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu, telekomunikacije i informaticko duštvo Rasim Ljajic izjavio je danas da je Srbiji potreban aranžman sa MMFom i da to nisu razgovori ultimatuma vec pregovori, usaglašavanja i kompromisi oko važnih ekonomskih tema. "Oni ne donose spisak zahteva koje treba da ispunimo, to je stvar naše unutrašnje ekonomske politike, a Ministarstvo finansija vec priprema paket antikriznih mera koji ce biti predstavljeni u septembru", kazao je Ljajic gostujuci na RTSu.
"Smatram da nam treba aranžman sa Medunarodnim monetarnim fondom i da je to potvrda legitimacija ispravnosti kursa vlade u oblasti makroekonomske politike, da to utice na kredibilnost države, pruža besplatnu pomoc, mogucnost da dodemo do jeftinijih kredita....", kazao je Ljajic.
Kako je kazao, "to nisu razgovori ultimatimuma, jer MMF nije neko ko može da nam naredi da nešto ucinimo, vec razgovori, pregovori, usaglašavanja, kompromisi" i da je zato važno da se razgovara sa predstavnicima MMFa. "Ne treba niko sa strane da dode da vidi situaciju, definiše je i kaže da mi moramo nešto da preduzmemo. Sigurno je da moramo da uradimo mnoge stvari, možda cak i krajnje nepopularne u cilju ocuvanja makroekonomske stabilnosti, smanjenja deficita, javnog duga", kazao je Ljajic.
Kako je kazao, nema oporavka naše ekonomije, privrede, povecanja zaposlenosti bez povecanja izvoza i privlacenja stranih investicija.
Ljajic je ponovio da u ovom trenutku nema opravdanja za povecanja cene hleba i da ce Uredba o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna "T500" ostati da važi do 30. septembra.
On je rekao i da se nova Vlada suocava sa brojnim izazovima i nasledenim problemima.
Takode je kazao da je važno da se svi slažu oko toga da ne treba da dode do povecanja PDVa na osnovne životne namirnice, pre svega za hranu.
"Povecanje PDVa ce biti samo krajnja, nužna mera i ako bude tog povecanja PDV ce iznositi 20 odsto", kazao je on.

DRŽAVA NE MOŽE DA PLACA EKONOMSKE AMBASADORE

BEOGRAD, 13. avgusta (Tanjug) - Potpredsednik Vlade Srbije i ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu, telekomunikacije i informaticko duštvo Rasim Ljajic izjavio je danas da država ne može da placa ekonomske ambasadore koji zaraduju dve do cetiri hiljade evra mesecno, a nemaju nikakve rezultate i borave u zemljama sa kojima je trgovinska razmena na minimumu.
Ljajic je rekao da je analizirao izveštaje o radu ekonomskih ambasadora do aprila ove godine i da u njima nije našao velikih konkretnih rezultata. "Ne bih da generalizujem sve, ima tu ljudi koji su pokušavali i nešto ucinili, ali ne mogu ni da tretiram kao rezultat to što je neko bio na prijemu, slao pozivnice za prijem, razgovorao sa petim sekretarom neke ambasade u toj zemlji ili odlazio na sajmove to nije razultat", rekao je Ljajic TV B92. On je objasnio da postoje dve kljucne odrednice za ocenu ucinka ekonomskih ambasadora i da su to postojanje potencijala da se sa odredenom zemljom unapredi robna razmena i privredna saradnju i da postoje konkretni rezultati rada ambasadora. "Postoje zemlje gde je zaista razmena svedena na minimum i zašto tu da držimo nekog ekonomskog savetnika ili bilo kod predstavnika, a da ne postoje potencijali saradnje. Takode, ako nema konkretnih rezultata ne treba tamo da sedite, jer sve to košta", kazao je Ljajic. Ekonomski ambasadori, kako je naglasio, primaju dve do cetiri hiljade evra mesecno i "bilo bi bolje da se taj novac preusmeri ka zaštiti najugroženijih u zemlji, nego što se placaju oni koji samo prave nepotrebne troškove".

PREDNOST SRPSKIM KOMPANIJAMA U OBNOVI IRAKA

BEOGRAD, 12. avgusta (Tanjug) - Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanovic primio je danas u Domu Narodne skupštine ambasadora Iraka u Srbiji Falaha Abdulhasana Abdulsada koji je porucio da srpske kompanije imaju komparativnu prednost u odnosu na druge u obnovi te zemlje, jer poznaju kulturu, obicaje i nacin života i u tome imaju višedecenijsko iskustvo, saopšteno je iz Skupštine.
U saopštenju Kabineta predsednika parlamenta navedeno je da se i Stefanovic založio za jacanje ekonomske saradnje Srbije i Iraka i predložio da se kroz parlamentarnu saradnju podstakne razvoj ekonomskih odnosa. Stefanovic je istakao da u Vladi Srbije postoji interes za obnovu ekonomske saradnje i izrazio zadovoljstvo što je ta inicijativa pokrenuta u prvim danima novog saziva parlamenta i vlade.
Ambasador Abdulsada je potvrdio da je i danas tržište Iraka otvoreno za srpske kompanije, što je posebno znacajno u obnovi Iraka, a od obnavljanja ekonomske saradnje obe zemlje bi imale veliku korist. On je dodao da je na vrhuncu ekonomske saradnje u Iraku radilo više od 100 srpskih preduzeca, sa velikim brojem radnika. Na pocetku razgovora, navodi se u saopštenju, iracki ambasador je podsetio na tradicionalne i prijateljske odnose dve zemlje, kao i na cinjenicu da je postojala bliska ekonomska, kulturna i posebno saradnja u oblasti obrazovanja, na kojoj su odrastale generacije Iracana.
Predsednik Skupštine Srbije prihvatio je poziv da poseti Irak i predložio da u delegaciji koju ce predvoditi budu i predstavnici privrede, kako bi se na licu mesta upoznali sa mogucnostima sklapanja novih poslova u Iraku. Prema zajednickoj oceni, ta poseta doprinece intenziviranju ekonomske saradnje i ukupnih odnosa izmedu dve zemlje, navedeno je u saopštenju iz Kabineta predsednika Stefanovica.

PONUDA KINEZA ZA KORIDOR 11 STIGLA U MINISTARSTVO

LAJKOVAC, 13. avgusta (Tanjug) - Zvanicna ponuda kineske kompanije ''Putevi i mostovi'' (Cina Road and Bridge Corporation) za finansiranje i izgradnju preostalih deonica autoputa od Beograda do granice sa Crnom Gorom u iznosu od 2,5 milijarde evra stigla je u Ministarstvo saobracaja, izjavio je danas direktor ''Koridora Srbije'' Mihajlo Mišic. ' 'Koridori Srbije'' su ponudu CRBCa prosledili Ministarstvu saobracaja i ocekujemo da se vlada izjasni o tome, kazao je Mišic tokom obilaska radova na deonici Koridora 11 od Uba do Lajkovca zajedno sa ministrom saobracaja Milutinom Mrkonjicem. Mišic je rekao da su Koridori Srbije spremni za realizaciju bilo kog od tri ponudena modela za nastavak izgradnje autoputa od Beograda do Crne Gore i da ce odluku o tome doneti vlada.
On je naveo da su Kinezi ponudili da ucestvuju u izgradnji tog autoputa kroz klasicno kreditiranje, putem koncesije, ili nekim od vidova javnoprivatnih partnerstava.
Ministar Mrkonjic je izjavio da je spreman da odmah pregovara ukoliko Kinezi budu zainteresovani za koncesiju, ali je dodao da nije optimista u vezi sa tim.
''Sa koncesijama smo pokušavali tri godine, pa nismo uspeli, po meni je javnoprivatno partnerstvo dobar model'', rekao je Mrkonjic.
On je kazao da Srbija ima ponudu i od španske kompanije FC C, koja je u potpunosti preuzela austrijsku Alpinu, da ucestvuje u izgradnji dve deonice autoputa od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga u dužini od oko 50 kilometara, koje su vec spremne za realizaciju.
Stranim investitorima ce biti ustupljena i deonica od Beograda do Obrenovca duga 27 kilometara, zajedno sa mostom preko Save koji je u fazi projektovanja.
Mrkonjic je rekao da su ponude stranih investitora povoljne i da on smatra da je uvek bolje ukoliko postoje uslovi da se autoput gradi iz sopstvenih sredstava, ali da je država prezadužena , kako kažu strucnjaci, i da se zbog toga prešlo na druge vidove finansiranja.
Najpovoljniji su krediti medunarodnih banaka Svetske banke, Evropske investicione bake i Evropske banke za obnovu i razvoj, rekao je ministar, ali je dodao da smo od njih vec uzeli zajmove za izgradnju Koridora 10. On je rekao da smo 2006. godine, na primer, imali sopstvena sredstva i da smo tada trebali da uložimo u izgradnju autoputa prema Crnoj Cori. ''Podsecam na to neke bivše i sadašnje ministre'', rekao je Mrkonjic. Na izradnji autoputa od Ljiga do Preljine investitor radova je preduzece Koridori Srbije, a glavni izvodac je azerbejdžanska firma AzVirt, objasnio je on, istakavši da ni jedno ministarstvo posebno ne može da bude investitor vec samo preduzece. ''I Ministarstvo gradevine i Ministarstvo finansija imaju potpuno istu ulogu kao i Ministarstvo saobracaja u realizaciji ovih projekata, jer su to projekti Vlade Srbije'', rekao je Mrkonjic odgovarajuci na pitanje novinara kako tumaci kritike na njegov racun od strane ministra Velimira Ilica. Mrkonjic je kazao da nije lako graditi autoput, ''da je mnogo lakše sanjati, nego nešto ostvariti''. ''Kada bih bio maliciozan mogao bih da kažem da on (Ilic) ništa nije uradio...ali to me ne interesuje i necu da ulazim u to, on ima svoj resor i to je njegova stvar'', kazao je ministar, dodajuci da, ako ga Ilic bude pitao nekad za savet, da ce mu uvek izaci u susret. On je istakao da je vlada osnivac preduzeca Koridori Srbije koje se bavi izgradnjom koridora 10 i 11 i da bi bilo kakava podela u realizaciji tih projekata bila besmislena.
Ocenjujuci da preduzece Koridori Srbije dobro rade svoj posao i da bi bilo besmisleno da se sada rasture, Mrkonjic je naveo da ce se sve oko izgradnje autoputa i dešavati u Koridorima Srbije koji su ovlašceni da pripremaju svu dokumentaciju koju zatim usvaja vlada.
Ministar saobracaja Milutin Mrkonjic izjavio je da ce domacim firmama biti obezbedeno da ucestvuju u izgradnji autoputa od LJiga do Preljine pod istim uslovima kao i azerbejdžanska firma "AzVirt", koja je nosilac tog posla. ''Koridori Srbije'' su dužni da preko "AzVirta" obezbede da naši putari dobiju posao po istim cenama koje su ugovorene sa "AzVirtom", rekao je Mrkonjic tokom obilaska radova na deonicima Koridora 11 od Uba do Lajkovca i od Ljiga do Preljine. Srpske firme treba da ucestvuju u tom poslu sa 49 odsto, a azerbejdžanska firma sa 51 odsto, naveo je Mrkonjic i dodao da su se "pojavile tendencije" da "AzVirt" pokušava tenderima da ošteti naše izvodace za deo posla i novca koji je ugovoren sa tom kompanijom.
Ministar je istakao da je aranžman sa azerbejdžanskom firmom sklopljen na osnovu medudržavnog sporazuma i da cena mora da bude ista. On je podsetio da je Azerbejdžan dao povoljan kredit Srbiji za izgradnju autoputa od Ljiga do Preljine u dužini od 40,5 kilometara u vrednosti od 300 miliona evra, a da Srbija treba da obezbedi još osam miliona.
Mrkonjic je rekao da se izvode intenzivni radovi na deonici od Uba do Lajkovca u dužini od 12,5 kilometara, kao i da su poceli radovi kod Ljiga i izrazio zadovoljstvo dinamikom relizacije.
Direktor "AzVirt" Elhan Sofijev izjavio je da radovi na izgradnji autoputa od Ljiga do Preljine idu dobro, ali da ih usporava to što nije rešena eksproprijacija na trasi. On je kazao da se radovi izvode na oko 1,7 kilometara gde su rešeni imovinsko pravni odnosi i izrazio ocekivanje da ce ti problemi biti uskoro rešeni.
Sofijev je rekao da trenutno ta firma pregovara sa srpskim firmama koje ce biti podizvodaci, kao i da su u okviru svog dela posla angažovali radnike iz Srbije sa kojima su veoma zadovoljni jer su dosta strucni i vredni. On je dodao da ce "AzVirt" nastojati da u što vecoj meri ukljuci domacu radnu snagu.
Direktor Koridora Srbije Mihailo Mišic je izjavio da se na delu od Ljiga do Preljine izvode radovi na 10 odsto trase, s obzirom da je u toj meri rešena eksproprijacija zemljišta. On je precizirao da se kod Ljiga grade temelji za mostove, izvode radovi na regulaciji vodotokova, kao i pojedini radovi na glavnoj trasi, znaci za prvu deonicu od Ljiga do Boljkovaca.
Mišic je kazao da ce domaci izvodaci biti ukljuceni u taj posao kada bude za celu trasu rešeno najmanje 30 odsto imovinsko pravnih odnosa i da ce biti potpisan ugovor sa domacim izvodacima.
On je kazao da "AzVirt" trenutno pregovara sa domacim firmama, ali da mi ipak nemamo puno firmi koje mogu da izvode tako velike radove, s obzirom na to da ce na tom autoputu biti izgradnjeno 66 motova i pet tunela. Mišic je govoreci o delu od Uba do Lajkovca istakao da se taj projekat realizuje na osnovu ugovora izmedu Ministarstva saobracaja Koridora Srbije i konzorcijuma domacih izvodaca. Vrednost radova je, prema njegovim recima, 7,4 milijarde dinara bez PDV i do sada je završeno 40 odsto posla, a fizicki oko 60 odsto. Na toj deonici radove izvode "Putevi Užice" i "Planum".
Šef projekta za izgradnju buduceg autoputa od Beograda prema Crnoj Gori u preduzecu "Koridori Srbije" Ivan Pavlovic je izjavio da se na delu od Uba do Lajkovca izvode radovi na celoj trasi i da je to gradilište na kojem se izvode najintenzivniji radovi u zemlji. On je kazao da se takode izvode radovi na izgradnji svih 13 mostova ukupne dužine oko 2,5 kilometara, kao i da se na pojedinim delovima izvode i radovi betoniranja. Pavlovic je naveo da je vec asfaltirano oko 1,5 kilomera autoputa, a da ce asfaltiranje sledecih pet kilometara poceti u narednih nedelju dana. Kompletna trasa autoputa od Uba do Lajkovca trebalo bi da, prema njegovim recima, bude završena do kraja ove gradevinske sezone, kao i deo mostova.