Daily Survey

Beograd, 14. Jun 2012.

SRBIJA – EU

NIKOLIĆ: UVERIO SAM K. EŠTON DA JE BUDUĆNOST SRBIJE U EU

BRISEL, 14. juna 2012. (Beta) Predsednik Tomislav Nikolić je danas, u Briselu, izjavio da je uverio visoku predstavnicu Evropske unije Ketrin Ešton, s kojom se sastao, da i "ne razmišlja o tome da postoji neka bolja budućnost za Srbiju izuzev članstva u Evropskoj uniji".
Ketrin Ešton je, prema Nikoliću, podvukla da EU želi da Srbija postane članica Unije.
Nikolić je novinarima preneo da je visokoj predstavnici EU pružio uveravanja da će vlasti u Beogradu učiniti sve što je moguće da, uprkos problemima oko formiranja vlade, Srbija krajem godine dobije preporuku Saveta ministara EU za početak pregovora o članstvu u EU.
Srpski predsednik je naglasio da nikad Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, a predložio je u susretu s visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton da ubuduće dijalog BeogradPriština vodi predsednik vlade Srbije. Jer, po njegovim rečima, srpski premijer treba da "odsad vodi pregovore, dogovore, razgovore, pošto je ostalo malo toga o čemu treba da se dogovori, a veoma važnog".
"I pošto je očigledno da državni činovnici kad razgovaraju, nemaju posle toga nikakvu odgovornost zato što oni tumače nešto što je dogovoreno različito od svojih sagovornika", ocenio je Nikolić.
Ukazao sam, predočio je on, na dosadašnji tok dogovora koji se različito tumači u javnosti u Beogradu i u Prištini i zamolio sam da budem upoznat konačno s implementacijom tih dogovora, sa stavom EU šta je u stvari dogovoreno pod njenim okriljem.
Razgovor s visokom predstavnicom EU je, po rečima Nikolića, "bio veoma koristan i uspešan i dogovorili smo se da intenzivno sarađujemo u vezi sa rešavanjem problema Kosova i Metohije, da obezbedimo mir i bezbednost za sve građane, posebno na severu Kosova i Metohije, da se spreči bilo kakva jednostrana akcija s bilo koje strane koja bi ugrozila mir i bezbednost".
A, dodao je, "dogovorili smo se da Srbija očekuje da EU malo više, bolje, energičnije obrati pažnju na izuzetno loš život građana Srbije, izuzetno visoku stopu nezaposlenosti, loše rešen socijalni status mnogih građana". Nikolić je ukazao da je Srbiji potrebna pomoć EU da dostigne njene standarde.
"Ako Evropska unija ne pruži pomoć Srbiji, ako ne pomogne da počnemo da radimo, onda mi možda nikada nećemo stići standarde koji su potrebni da bi Srbija bila u EU", kazao je.
On je dodao je "potpuno otvoreno, iskreno izneo svoje stavove" i da veruje da je "dobio iskrene stavove EU". Prema Nikolićevim rečima Ešton je ponovila više puta da "EU želi Srbiju u svom članstvu, ne samo Srbiju, već sve zemlje na Balkanu, a Srbiju posebno".
"Razgovarali smo o prošlosti, sadašnjosti, mnogo više o budućnosti, tako da ostaje da pokušam da političare u Srbiji nagovorim da što pre formiraju vladu, pošto je očigledno da gubimo dragoceno vreme, da ono što smo juče mogli da uradimo, ne možemo danas, ono što smo mogli danas, nećemo moća sutra", rekao je Nikolić. "Nama vreme curi kao pesak kroz prste i očigledno pogoduje onima čije su ideje suprotstavljene idejama koje žele građani Srbije", dodao je predsednik Srbije.
Nikolić je podvukao da se u Beograd vraća ubeđen u to da je bio u pravu kad je molio da se vlada brzo formira i ubeđen u to da Srbija može da obezbedi sebi pregovore za članstvo u EU.
I da istovremeno, naveo je on, "može svim građanima Srbije, a posebno na Kosovu i Metohiji da garantuje mir, bezbednost i status u kome su sada, kao i priliku da i sami i na mnogo višem nivou razgovaraju o tome šta može na Kosovu i Metohiji da se desi u godinama koje su pred nama a da sve to bude u skladu sa najboljim željama građana, sa željama da mnogo bolje žive nego do sada, da rade, da se zapošljavaju, školuju i da uživaju mir kakav uživaju svi ostali građani Srbije". A, kako je Nikolić zaključio, "Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije ako to bude zavisilo od mene".

SAVETNIK PREDSEDNIKA: NIKOLIC U BRISELU SA EVROPSKOM AMBICIJOM

BEOGRAD, 13. jun (Tanjug) – Predsednik Srbije Tomislav Nikolic odlazi u prvu posetu Briselu gde ce imati seriju razgovora sa najvišim zvanicnicima EU.
Kako je Tanjugu potvrdeno u sedištu EU, Nikolic ce prvo, u podne, razgovarati sa šeficom evropske diplomatije Ketrin Ešton, potom sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejom, pa sa predsednikom Evropske komisije Žoze Manuel Barozom, nakon cega ce se obratiti novinarima.
Savetnik predsednika Republike Marko Đuric kaže da Nikolic tim susretima pristupa sa puno optimizma i velikom ambicijom da Srbija, poštujuci sopstvene inetrese, dode do svog cilja punopravnog clanstva u EU. Đuric je Tanjugu rekao da ce Nikolic u razgovorima sa evropskim zvanicnima zatražiti da nastave da pružaju podršku evropskim integracijama Srbije. "Nikolic ce tražiti da uz puno razumevanje društvenopolitickog konteksta u Srbiji i svest da samo kroz stalan dijalog i zajednicki rad na rešavanju svih pitanja možemo doci do rešenja koje ce znaciti efikasan i brz put pridruživanja Srbije EU", kazao je Đuric.
Nikolicev savetnik je naglasio i da ce datum za pocetak pregovora, kao i pitanja Kosova i Metohije takode biti važne teme sutrašnjih razgovora.
Prema njegovim recima, za Srbiju je veoma znacajno da dobije da dobije datum za pocetak pregovora, jer ce to znaciti otvaranje poglavlja koja se direktno ticu sprovodenja reformi od kojih zavisi i životni standard gradana, efikasnost insitucija... Istoveremeno, kako je naglasio, Nikolic ce tražiti i podršku "interesima Srbije da pitanja spornih privatizacija i reforme pravosuda", koja su, kako je ukazao, "kljucna za životni standard gradana i da razvoj insitucija budu rešena brzo i efikasno".
Prva Nikoliceva poseta Briselu dešava se u trenutku kad se u Beogradu ne zna ko ce i kako formirati Vladu Srbije, niti kada ce i kako biti nastavljen dijalog Beograda i Prištine što su pitanja cije rešenje Brisel ocekuje što pre. To je posle susreta sa Nikolicem u ponedeljak u Beogradu potvrdio i evropski komesar za proširenje Štefan File rekavši da je "za Srbiju na njenom daljem putu ka EU kljucni prioritet da postigne vidljiv i održiv napredak u odnosima sa Kosovom". Nikolic je ranije u intervjuu Tanjugu rekao da u Brisel ne ide po "naloge i komande, ili packe" vec da i sam traži nešto za Srbiju.

EU OD NIKOLIĆA OČEKUJE JASNU POTVRDU EVROPSKE POLITIKE

BRISEL, 13. juna 2012. (Beta) Čelnici Evropske unije u sutrašnjim razgovorima u Briselu s novim srpskim predsednikom Tomislavom Nikolićem očekuju da jasno potvrdi da će nastaviti politiku koja Srbiju vodi ka članstvu u EU, uz uvažavanje svih bitnih evropskih načela.
To su danas agenciji Beta preneli zvaničnici u EU, koji su istakli da će Nikolićevi sagovornici, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i visoka predstavnica EU Ketrin Ešton, posebno želeti da čuju šta će novi predsednik učiniti da Srbija ispuni uslove za početak pregovora o članstvu s EU.
Najnovija uveravanja srpskog predsednika da je put u EU budućnost Srbije i da sve treba rešavati dijalogom i miroljubivo s pažnjom su primljena u krugovima Unije.
Evropski diplomatski izvori i krugovi u Evropskom parlamentu su ocenili da su izbori u Srbiji i velika neizvesnost oko Grčke uticali na to da se sad prilike na Balkanu u celini doživljavaju kao "veoma krhke".
Čeka se, kako je rečno, na to hoće li biti formirana snažna srpska vlada koja jedino može zajamčiti održanje politike usmerene na članstvo u EU.
Ovi izvori su rekli da ih je Nikolić, isto kao i njegova pobeda na izborima, "iznenadio neprikladnim izjavama, koje mogu biti namenjene unutrašnjoj politici, ali koje jesu izazvale priličnu zebnju".
Zvaničnici EU su podvukli da će, imajući u vidu da je Evropski savet (vođi EU) kao ključni prioritet u tom cilju postavio "opipljivo i trajno poboljšanje odnosa s Prištinom", Nikoliću sutra u Briselu biti predočeno da će od velike važnosti biti da se nastavi dijalog Beograda s Kosovom.
Ali, rekli su izvori EU, za to je nužno da se što pre formira nova srpska vlada da bi i Priština, ali i EU kao posrednik, imali sagovornika u dijalogu.
Evropska unija je već pokrenula konsultacije o nastavku tog dijaloga i s Beogradom i s Prištinom, preneli su zvaničnici u Briselu.
Nikoliću će biti stavljeno do znanja da je od bitnog značaja i da Srbija uloži napore za pospešenje regionalne saradnje i pomirenja, "posebno imajući u vidu neke izjave date nedavno, koje zaslužuju razjašnjenje". Prema izvorima EU, pomnu pažnju su privukle Nikolićeve izjave prilikom njegove inauguracije, isto kao i ranije poruke koje su naišle na neodobravanje u regionu i kod evropskih zvaničnika.
U Evropskoj uniji je, uprkos sumnjama koje su se nadvile nad Zapadni Balkan, ubedljivo većinsko uverenje da se to područje može trajno stabilizovati i preobraziti jedino ako se veže jasnom perspektivom članstva u EU i ako im se u tome pomogne, makar to bio dugotrajniji proces jer on proizvodi reforme i politički i ekonomski preobražaj saglasan evropskim vrednostima.

SRBIJA

JEREMIC: VRATILI SMO UGLED SRBIJI

BEOGRAD, 13. jun (Tanjug) – Sa govornice Generlane skupštine upravljacemo dnevnim redom i usmeravati diskusije o prakticno svim kljucnim pitanjima koja su u nadležnosti UN, a svaka ideja i akcija koju bude imala buduca vlada Srbije o Kosovu i Metohiji ce u ovakvim okolnostima imati daleko vece šanse za uspeh, izjavio je ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremic.
U intervjuu "Vecernjim novostima", Jeremic je rekao da bez prethodnog dogovora sa predsednikom (GS UN) nije moguce nijednu inicijativu sprovesti u delo, zbog cega se država iz koje dolazi predsednik nalazi u centru pažnje i ima posebnu težinu u medunarodnoj javnosti.
On je naveo da je podrška Rusije bila od ogromnog znacaja za njegov izbor, ali da su se na strani Srbije našle zemlje iz svih krajeva sveta. "Ova pobeda je, pre svega, priznanje za naš narod i državu, i predstavlja simbolicno okoncanje jedne bolne ere koja je zapocela iskljucenjem naše zemlje iz UN pocetkom 90ih", rekao je Jeremic. Na pitanje da li ce imati na umu tokom predsedavanja da su ga od zemalja bivših clnaica SFRJ podržale samo Crna Gora i Makedonija i da li ce to uticati na odnose u susedstvu, Jeremic je rekao da je zahvalan Crnoj Gori i Makedoniji na podršci, ali da ga ostali nisu iznenadili. "To je bio samo još jedan u nizu neuzvracenih gestova dobre volje koje je Srbija cinila. Tu, pre svega, mislim na podršku njihovim kandidaturama u UN, konkretno kada je rec o Hrvatskoj i BiH", podsetio je Jeremic.
On je dodao da ne ocekuje da bi Litvanija sada mogla da bude kocnica na evropskom putu, s obzirom na to da je medu retkima koji nisu overili ŠP u svom parlamentu. Šef srpske diplomatije je rekao da predsedavanje Generalnom skupštinom uzima puno vremena, ali da nema formalnih prepreka za obavljanje i neke funkcije u zemlji. Upitan da li bi prihvatio još jedan mandat na celu srpske diplomatije on je rekao da to pre svega zavisi od sastava buduce koalicije i programa nove vlade.
Na pitanje da li ocekuje da ce se nastaviti njegov kurs u vodenju kosovske politike, Jeremic je rekao da je kljuc u tome da se stvore medunarodne okolnosti u kojima ce državno rukovodstvo biti u prilici da postigne kompromisno rešenje za Kosovo.
"U tom smislu, osnovni zadatak diplomatije je da nastavi da radi na sprecavanju priznavanja Kosova kao i nasilnom ukljucivanju Prištine u medunarodne organizacije. Do sada smo u tome bili daleko uspešniji nego što je to bilo ko ocekivao. Ne smemo posustati, jer cemo u suprotnom izgubiti pregovaracki kapacitet," ocenio je Jeremic. On je rekao da je sprovodio u delo ono što mu je bilo zaduženje po Ustavu i odlukama Narodne skupštine i da smatra da je privrženost našoj državnoj politici po pitanju Kosova ne samo zakonska, vec i istorijska i moralna obaveza.
Na pitanje da li ima bojazan da bi stanje kohabitacije poljuljalo spoljnu politiku Srbije, Jeremic je odgovorio da se oko glavnih državnih i nacionalnih ciljeva mora postici jedinstvo državnog vrha.

VILIJAMSON RAZGOVARAO SA VUKCEVICEM

BEOGRAD, 13. jun (Tanjug) – Šef specijalnog tima Euleksa Džon Klint Vilijamson koji istražuje navode iz izveštaja Dika Martija sastao se danas u Beogradu sa srpskim tužiocem za ratne zlocine Vladimirom Vukcevicem. Zamenik tužioca za ratne zlocine Bruno Vekaric potvrdio je Tanjugu da je Vukcevic razgovarao sa Vilijamsonom, ali nije mogao da govori o temama razgovora.
Americki tužilac je na celu tima koji istražuje navode iz prošlogodišnjeg izveštaja Dika Martija o morbidnim zlocinima nad srpskim i drugim civilima nakon okoncanja sukoba na Kosovu, ukljucujuci i optužbe da su pojedinci iz vrha kosovske vlasti ucestvovali u zlocinu vadenja organa od kidnapovanih lica radi prodaje na crnom tržistu.
Srpsko tužilaštvo saraduje u istrazi tog slucaja, ali ne iznosi podatke u javnost zbog stroge poverljivosti informacija. Vilijamson, koji je na dužnost stupio u oktobru prošle godine, dosad nije dao nijednu izjavu ili intervju medijima, izuzev što je nedavno razgovarao sa dopisnikom Tanjuga iz Brisela.
Tada je ukazao da je u prirodi kriminalisticke istrage da se mnogo toga odvija iza zatvorenih vrata i dodao da nijedan odgovoran tužilac ili policajac nece javno iznositi podatke o napretku i prikupljenim dokazima dok je istraga u toku.
Vilijamson je tada, pored ostalog, ukazao da je potpuno svestan politicki eksplozivne prirode Martijevog izveštaja i da upravo to pokazuje zašto je njegova istraga neophodna. "To je možda jedini konglomerat ratnih zlocina koji je do danas ostao nerasvetljen i on kao crni oblak lebdi nad regionom", kaže on i dodaje da je Martijev izveštaj definitivno uticao na imidž Kosova i imidž ljudi koji su tamo na vlasti.

KIM

NIKOLIC: PREMIJER DA VODI DIJALOG SA PRIŠTINOM

BRISEL, 14. jun (Tanjug) – Predsednik Tomislav Nikolic preneo je šefici evropske diplomatije Ketrin Ešton da smatra da bi beogradski tim u buducem dijalogu Beograda i Prištine trebalo da predvodi novi premijer Srbije. "Preneo sam gospodi Ešton svoju ideju da predsednik vlade Srbije od sada vodi pregovore, dogovore, razgovore, pošto je ostalo malo toga o cemu treba da se dogovorimo, ali veoma važnog", rekao je predsednik Srbije. On nije rekao kakav je stav Eštonove o tome.
Po Nikolicevim recima, ono što je dogovoreno u dijalogu cesto se razlicito tumaci u Beogradu, Prištini i u Briselu, pa je zamolio Eštonovu da konacno bude upoznat sa implementacijom dogovora. "Kad državni cinovnici razgovaraju, nemaju nikakvu odgovornost i razlicito tumace dogovore od svojih sagovornika", obrazložio je.
Kad je rec o Kosovu, Nikolic je rekao da je dogovorena intenzivna saradnja kako bi se obezbedio mir i bezbednostr za sve gradane, a posebno na severu. "Treba da se spreci jednostrana akcija sa bilo koje strane koja bi ugrozila mir i bezbednost", rekao je Nikolic.

KUPER: BEOGRAD POGREŠNO TUMACI SPORAZUM O FUSNOTI

BRISEL, 13. jun (Tanjug) – Britanski diplomata Robert Kuper izjavio je da Beograd pogrešno tumaci sporazum o regionalnom predstavljanju koji je ranije ove godine postignut sa Prištinom.
Insistiranje Beograda da na tabli sa imenom Kosova i zvezdicom bude ispisan i kompletan tekst fusnote je pogrešna primena sporazuma, rekao je Kuper na tribini o Kosovu u Centru za evropsku politiku u Briselu. "Fusnota je fusnota", izjavio je Kuper i dodao da je sasvim dovoljno da tekst fusnote stoji u dokumentima sa reagionalnih sastanaka, a da ne mora da piše i na tabli.
Osvrcuci se na optužbe pomocnika kosovskog ministra spoljnih poslova Petrita Seljimija da Beograd odugovlaci sa primenom dosad postignutih sporazuma, Kuper je odgovorio da deo krivice snosi i Priština. "Kad god cujem da Beograd kasni sa predajom nekih dokumenata, ja pitam da li je Priština odradila sve što je trebalo", rekao je Kuper. On je na tribini izjavio i da ne ocekuje da ce clanice EU koje dosad nisu priznale Kosovo u dogledno vreme promeniti stav. "To što EU nema jedinstven stav o nezavisnosti Kosova je više problem EU nego Kosova, koje treba da se usredsredi na reforme", rekao je Kuper.
"Na Kosovu je da da pokaže Briselu da je neodoljivo i na taj nacin ostvari evropsku perspektivu", rekao je britanski diplomata. Britanski diplomata Robert Kuper odbio je da komentariše izveštaje da ce se uskoro povuci sa mesta posrednika EU u dijalogu BeogradPriština."Tražio sam ovih dana svoju krštenicu i nisam uspeo da je nadem", rekao je Kuper novinarima na današnjem okruglom stolu o Kosovu koji je u Briselu organizovao Centar za evropsku politiku.
Tanjug je prošlog meseca, pozivajuci se na diplomatske izvore, objavio da Kuper, koji u avgustu puni 65 godina, namerava da se povuce sa mesta posrednika u dijalogu.Pravila EU nalažu da, osim u izuzetnim slucajevima, funkcioneri sa navršenih 65 godina moraju u penziju.
Kuper nije hteo da odgovori na pitanje da li je podneo zahtev da mu se mandat produži."To je vrlo opskurno pitanje", rekao je britanski diplomata.
Britanski diplomata Robert Kuper izjavio je da je jedan od glavnih uzroka napetosti na severu Kosova to što se tamnošnji Srbi ne osecaju bezbedno i ne veruju Prištini. "Problemi na severu su višestruki", rekao je Kuper na tribini u Centru za evropske studije u Briselu, osvrcuci se na tvrdnju zamenika kosovskog ministra inostranih poslova Petrita Seljimija da na severu caruju organizovani kriminalci koji pretnjama i nasiljem terorišu stanovništvo.
"Srbi nemaju poverenja u Prištinu i ne osecaju se bezbedno", rekao je Kuper.
On je ukazao da je kriminalcima lakše da zaštrašuju zajednicu ako se ona vec nalazi pod spoljnim pritiskom. "Tu kombinaciju nacionalizma, nasilja i kriminala smo vec videli u Severnoj Irskoj", podsetio je britanski diplomata.

STEFANOVIC: KUPER PODRŽAVA PRIŠTINU U TUMACENJU FUSNOTE

BEOGRAD, 13. jun (Tanjug) – Šef beogradskog tima u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanovic smatra da posednik u dijalogu sa Prištinom Robert Kuper podržava Prištinu u težnji da se u regionalnom predstavljanju ne koristi fusnota koja je dogovorena u Briselu.
Stefanovic je radiju Dojce vele, odgovarajuci na pitanje kada ce u potpunosti biti primenjeni dogovori o regionalnom predstavljanju i upravljanju administrativnom linijom, što prema tvrdnjama Prištine koci nastavak dijaloga, rekao da dogovori još nisu sprovedeni zbog razlicitog tumacenja, ali i jednostranih poteza Prištine. "Tema regionalnog predstavljanja nije sprovedena zbog razlicitog tumacenja onoga što je dogovoreno u Briselu, dakle da li fusnota ide na tablicu ili ne. Mi smo dogovorili da fusnota stoji na tablici, medutim na moju veliku žalost, sada se svi prave kao da do toga nije došlo i u tome imaju ocigledno podršku i Roberta Kupera", rekao je Stefanovic.
S druge strane, problem administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak je stvar tehnicke primene vec dogovorenog aranžmana, dodao je Stefanovic, naglasivši da ocekuje da nova Vlada to do kraja sprovede u najkracem mogucem roku."Medutim, koraci koje Priština u meduvremenu preduzima, kao što su otimanje srpskih tablica i druge vrste maltretiranja srpskog stanovništva, nikako ne doprinose da bilo ko u Beogradu spremno i sa elanom ude u taj proces s obzirom na to da vidimo kako se cesto zloupotrebljavaju dogovori koji su postignuti", kazao je glavni pregovarac.
Stefanovic je ukazao da su sve mere koje preduzimaju kosovska policija jednostrane, da nisu dogovrene u Briselu i da prištinska vlast pravo za njihovo sprovodenje ocigledno crpi iz kosovskog zakonodavstva i kosovskih propisa.
Kako je istakao, korišcenje KS i RKS tablica na Kosovu je neprimenljivo na severu zbog toga što "Srbi na severu to nece prihvatiti, a ni država Srbija". "Zašto? Zato što se ljudi ucenjuju da uzmu kosovska dokumenta da bi dobili KS tablice", naveo je Stefanovic.
Prema njegovim recima, takve mere su neprihvatljive, jer bi u znacajnoj meri narušile inace krhku bezbednost koja postoji na severu Kosova."Mi smo to jasno rekli svim sagovornicima i u medunarodnoj zajednici. To naravno ne znaci da cemo mi tu stvar ostaviti tako kako jeste. Mi cemo se truditi, ako dobijemo mogucnost da sastavimo Vladu Srbije, da taj problem rešimo na nacin koji ce biti prihvatljiv svima i, u stvari, mi imamo vrlo konkretne mere za pitanje registarskih tablica", kazao je Stefanovic.

BOGDANOVIĆ OSUDIO NAPAD NA MONAHA I ZATRAŽIO ISTRAGU

BEOGRAD, 13. jun 2012. (Beta) Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović najoštrije je danas osudilo napad na monaha Srpske pravoslavne crkve Mitrofana, u južnom delu Kosovske Mitrovice i zatražilo od Euleksa da hitno istraži ko stoji iza tog incidenta.
"Tražimo od Euleksa da hitno sprovede istragu i ustanovi ko stoji iza napada na monaha SPC, jer u srpskom narodu u Pokrajini ne postoji poverenje u kosovsku policiju, koja u ovakvim i sličnim situacijama nikada nije bila efikasna, a vinovnici napada na Srbe nisu otkriveni", navodi ministar u saopštenju.
Ministarsvo ocenjuje da je napad na monaha Mitrofana još jedan u nizu incidenata koji pokazuje da albanski ekstremisti koriste svaku priliku za nasilje nad Srbima i višegodišnje nekažnjavanje i neotkrivanje počinilaca zločina dovelo je do toga da oni sve otvorenije i češće posežu za nasiljem.
"Pozivam međunarodno prisustvo u Pokrajni da konačno preduzme sve da Srbima na Kosovu i Metohiji obezbedi elementarne ljudske slobode, koje su im uskraćene, da rasvetli motiv, pronađe i kazni počinioce napada na monaha Mitrofana", navoeo je on.
Bogdanović je rekao da takođe, traži od Kfora da zaštiti srpske crkve i manastire i obezbedi slobodu kretanja sveštenstvu i monaštvu Srpske pravoslavne crkve.

TRAGOVI TRGOVINE LJUDSKIM ORGANIMA VODE U ALBANIJU

BEOGRAD, 13. jun (Tanjug) – Tužilac za ratne zlocine Vladimir Vukcevic kaže da tragovi trgovine ljudskim organima vode ka Albaniji, kao i da je na Kosovu bilo velikih opstrukcija u slucaju trgovine ljudskim organima, jer da nije tako, "pocinioci bi vec bili pred sudskim vecima".
"Mislim da je izveštaj Dika Martija, a potom i slucaj Medikus otreznio svetsku javnost. Plašim se samo da se politika ne umeša, takvih pokušaja je vec bilo i racunam da ne postoji nijedan racionalni politicki interes koji bi mogao da štiti zlocince", kaže Vukcevic za "Danas".
Povodom jucerašnjeg boravka u Beogradu šefa specijalnog istražnog tima EU o trgovini organima na Kosovu Klinta Vilijemsona, Vukcevic kaže da je napredak u srpskoj istrazi intenzivirao interaktivan odnos sa Vilijemsonovim timom. Vukcevic je ocenio da je od najveceg znacaja jednoglasno odobravanje albanskog parlamenta da Vilijemsonov specijalni istražni tim može da vodi istragu na teritoriji Albanije. "Smatram da je to veliki korak napred, jer mnogi tragovi ovog zlocina vode ka toj zemlji", dodaje Vukcevic.
Na pitanje kako je doživeo izjavu Vilijemsona da ce istraga o trgovini organima biti gotova za dvetri godine, Vukcevic smatra da je to previše i da, nažalost, budi strepnju kod porodica žrtava da pravda nece biti zadovoljena. "Pitam se šta bi se dogodilo ukoliko bi neko sutra jasno izneo nezaobilazan dokaz da se tako nešto dešavalo i ukazao na izvršioce? Da li cemo onda cekati tri godine da ih privedemo pravdi?", upitao se tužilac za ratne zlocine.
Na pitanje da li može da kaže, a da ne ugrozi istragu, u kom pravcu se krece "krvavi trag", Vukcevic je kazao "u pravcu lokacija u Albaniji gde su se za vreme oružanih sukoba vadili organi koji su se prodavali trecim zemljama". On kaže da se istraga vodi u nekoliko zemalja u Srbiji, Rusiji, Izraelu, Ukrajini i da je vodi Euleks na dva nivoa "slucaj Medikus" pred sudom u Prištini i "trgovina organima" koju sprovodi Vilijemsonov tim".

"KOSOVO" DOBILO MAPU PUTA ZA DIJALOG O UKIDANJU VIZA

BRISEL, 14. juna 2012. (Beta) Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem danas je potpredsednici kosovske vlade Vljori Čitaku u Briselu uručila mapu puta za početak dijaloga o mogućem ukidanju viza EU za građane Kosova.
Malmstrem je naglasila da će taj dijalog biti nešto duži od onog koji su dosad, u takvom psotupku, imale zemlje regiona, ali je podvukla da su i u slučaju Kosova merila potpuno ista samo znatno podrobnija.
Evropska komesarka je naglasila da su ključna merila koja morju ispuniti kosovske vlasti dobro upravljanje granicama, poštovanje sporazuma o readmisiji sa EU, bezbednost dokumenata, poštovanje temeljnih prava i broba protiv korupcije i kriminala.
Čitaku je rekla da je uručivanje mape puta za viznu liberalizaciju Kosovu prekretnica na putu evropskih integracija. Ona je rekla da Kosovo sada mora snažno da radi na tome, ali je izrazila uverenje da su vlasti u Prištini sposobne da obave taj zadatak.
Malmstrem je rekla da u slučaju Kosova nema nikakvih posebnih merila niti uslova za viznu liberalizaciju u odnosu na uslove koji su važili za susedne zemlje u regionu, ali je objasnila da su ti uslovi razrađeni mnogo podrobnije.
Evropska komesarka naglasila je da se sve mora ispuniti i da će se o tome raspravljati stalno sa vlastima u Prištini, dok će Evropska komisija stalno o tome obaveštavati Savet ministara.
Ona je podvukla da je svih 27 članica EU odobrilo davanje mape puta Kosovu za dijalog o liberalizaciji viznog režima. Na pitanje da li su u suštini uslovi za Kosovo ipak stroži nego za ostale zemlje regiona, Čitaku je uzvratila da je bez sumnje Hrvatskoj bilo teže da ispuni uslove nego Bugarskoj i Rumuniji, Srbiji teže nego Hrvatskoj, pa je sad i Kosovu teže nego Srbiji.
Na pitanje da li će situacija na severu Kosova predstavlajti problem za ispunjavanje uslova iz mape puta, Malmstrem je kazala da je na severu Kosovsa situacija teška sama po sebi, ali da u mapi puta ne postoje neki posebni uslovi koji se tiču severa Kosova.
Zajedno sa Vljorom Čitaku na konferenciji za novinare učestvovao je i kosovski ministar unutrašnjih poslova Bajram Redžepi. Mapa puta za viznu liberalizaciju sadrži listu reformi koje će morati da se sprovedu da bi i građani Kosova mogli bez viza da putuju u EU, saopštila je Evropska komisija.
Evropska unija je zvanično 19. januara 2011. pokrenula dijalog sa Prištinom o liberalizaciji viznog režima za građane Kosova, koji jedini na Zapadnom Balkanu ne mogu da putuju bez njih u EU, ali put do bezviznog režima može da traje godinama, preneo je portal EurAktiv (www.euractiv.rs).
Od vlasti Kosova se, kako je navela Komisija, traži da ispune zahteve o slobodi kretanja, poput reintegracije i readmisije, bezbednosti dokumenata, upravljanja granicom i migracijama, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i osnovnih prava, a to su i slabe strane Kosova na koje Komisija ukazuje i u izveštajima o napretku. Priština je sklopila sporazume o readmisiji sa više članica EU, uključujući Nemačku, Francusku, zemlje Beneluksa, Česku, Austriju i Finsku, a 2010. je Kosovu usvojen i Zakon o readmisiji navodi EurAktiv Srbija. Pet članica EU ne priznaje Kosovo, koje sa EU ne pregovara kao država, već u skladu sa rezolucijom 1244 UN.

DE MARNAK NA ČELU EULEKSA DO SREDINE OKTOBRA

BEOGRAD, 13. juna 2012. (Beta) Dosadašnji šef Euleksa Gzavije Bu de Marnak prihvatio je zahtev visoke predstavnice Evropske unije Ketrin Ešton da produži svoj mandat do sredine oktobra, saopšteno je danas iz te misije. U saopštenju se dodaje da je de Marnak rekao da je srećan zbog toga, naročito jer mu se tako pruža prilika da nadgleda aktuelnu rekonfiguraciju misije.
"Odlučan sam da dam sve od sebe i obezbedim kontinuitet u ovom prelomnom trenutku za misiju. Važno je da Euleks i kosovske vlasti nastave blisku zajedničku saradnju ka poboljšanju i jačanju vladavine zakona tokom ovog perioda", rekao je de Marnak.
Političkobezbednosni komitet EU zvanično je produžio mandat šefu misije za četiri meseca, odnosno do 14. oktobra 2012. godine.

KLINTON: 89 DRŽAVA PRIZNALO KOSOVO

MASACUSETS, 13. jun (Tanjug) – Americka državna sekretarka Hilari Klinton izjavila je da je nezavisnost Kosova priznalo 89 zemalja, izrazivši nadu da ce i druge zemlje priznati Kosovo.
Ona je odgovarajuci na jedno od pitanja iz publike, tokom gostovanja na Velsli koledžu u Masacusetsu, rekla da ona stalno radi na tome da što više država prizna Kosovo, podsetivši na ulogu SAD, u kako je rekla, sprecavanju etnickog cišcenja na toj teritoriji.
"I dalje postoji naša zabrinutost oko Kosova i Srbije. Mi se trudimo da rešimo problem na Kosovu koji su dugotrajni", zakljucila je Klintonova.
Kosovske vlasti tvrde da je jednostrano proglašenu nezavisnost priznala 91 država, dok kosovski zamenik ministra spoljnih poslova Petrit Seljimi navodi da je cak 105 država priznalo Kosovo. Kosovo nije priznato u Ujedinjenim nacijama kao suverena i nezavisna država.

SRBIJA – REGION

U BEOGRADU ŠEFOVI DIPLOMATIJA 12 ZEMALJA REGIONA

BEOGRAD, 14. jun (Tanjug) – U Beogradu ce biti održan sastanak šefova diplomatija 12 zemalja clanica Procesa saradnje u jugoistocnoj Evropi, a dan kasnije i samit šefova država ili vlada te regionalne inicijative, kojom Srbija predsedava.
Kako je Tanjugu receno u Ministarstvu spoljnih poslova, za ucešce na samitu prijavljeni su clan Predsedništva BiH Nebojša Radmanovic, predsednici Crne Gore Filip Vujanovic, Makedonije Đorde Ivanov, Bugarske Rosen Plevnelijev i Moldavije Nikolae Timofti.
Takode, ocekuje se ucešce grckog ministra spoljnih poslova Petrosa Molivijatisa, turskog zamenika premijera Alija Babacanija i pomocnika ministra spoljnih poslova Hrvatske Nebojše Koharovica.
Evropsku uniju na samitu ce predstavljati Lotar Jaške, OEBS generalni sekretar Lamberto Zanijer, a u ime Saveta za regionalnu saradnju (RC) ucestvovace generalni sekretar Hido Bišcevic.
Proces saradnje u Jugoistocnoj Evropi je regionalna inicijativa pokrenuta 1996. godine na sastanku ministara inostranih poslova zemalja Jugoistocne Evrope u Sofiji, sa ciljem promovisanja i jacanja dobrosusedskih odnosa zemalja regiona i transformisanja regiona u zonu mira, bezbednosti, stabilnosti i saradnje. Clanice Procesa su Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Grcka, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Slovenija, Srbija i Turska.

SVILANOVIĆEVA KANDIDATURA REZULTAT KONSENZUSA ZEMALJA JIE

BEOGRAD, 13. juna 2012. (Beta) Kandidatura Gorana Svilanovića za novog generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju (RCC) je usvojena konsenzusom, što ukazuje na "novu zrelost i uzajamnu prilagodljivost" u jugoistočnoj Evropi, izjavio je danas u Beogradu Hido Biščević, sadašnji generalni sekretar tog tela. RCC je na svom četvrtom godišnjem sastanku prihvatio da bivši šef diplomatije Savezne Republike Jugoslavije bude kandidat za novog generalnog sekretara saveta, na period od tri godine, počev od 1. jula.
"Svilanovića znam kao čoveka od velikog integriteta i poverenja. Drago mi je što ću imati prilike da u ovom prelaznom razdoblju sarađujem sa njim", rekao je Biščević novinarima u hotelu Kontinental, u kojem je sastanak održan. Kandidaturu treba sutra u Beogradu da potvrde ministri spoljnih poslova Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP), a zvaničnu potvrdu daće šefovi država regiona na sastanku u petak, takođe u Beogradu. Svilanović je bio jedan od trojice kandidata za generalnog sekretara RČ, uz Mitju Močnika iz Slovenije i Bozkurta Arana iz Turske.
Upitan da li su sve zemlje jugoistočne Evrope bile zastupljene na sastanku, Biščević je odgovorio potvrdno, mada je izjavio: "Ponovo smo svedoci pada nadam se kratkog perioda pada u radnoj temperaturi regionalne saradnje". Biščević je, međutim, rekao da to što su svi bili prisutni pokazuje da je "ojačan duh uzajamnosti i razumevanja" i ocenio da je sastanak "vrlo dobro prošao".
On je ukazao da je potrebno konsolidovati regionalnu saradnju jer delovalo bi "pomalo neozbiljno i neodgovorno ako bismo dopustili da svakih nekoliko meseci iznova raspravljamo o granicama, gradovima, pitanjima koja su za obične ljude i građane završena tema".
"Mislim da je mnogo uputnije, i za buduće generacije i za ukupnu budućnost ovog dela Evrope, okrenuti se budućnosti nego neprestano iznova pisati o prošlosti", rekao je Biščević, ocenjujući da su i saradnja i odnosi među zemljama regiona i dalje opterećeni "i nedavnom prošlošću i otvorenim pitanjima.
Regionalna saradnja, prema Biščevićevoj oceni, "prečesto oscilira i zavisi od unutrašnjepolitičkih stanja, prilika, izbora, medijskih događaja, u pojedinim od naših zemalja".
Prema njegovim rečima, regionalna saradnja je moguća ako se "zaista iskreno i potpuno posvetimo izgradnji jedne nove kuće u jugoistočnoj Evropi ciglu po ciglu, kamenčić po kamenčić strpljivim radom, bez očekivanja nekih spektakularnih rezultata".
Na današnjem sastanku, kako je saopštio RČ, Biščević je ukazao da je Savet ispunio skoro dve trećine zadataka koji mu je dodeljen.
Među tim zadacima je istakao prenos rukovođenja Investicionom komisijom za jugoistočnu Evropu (SEEIC) sa Organizacije za privrednu saradnju i razvoj (OECD) na RCC, zatim primenu Regionalnog strateškog dokumenta u oblasti pravosuđa i unutrasnjh poslova, regionalni mehanizam saradnje u oblasti odbrane, početak rada Radne grupe za kulturu i društvo.
Takođe su, kako je rekao, napravljeni važni iskoraci po pitanju razvoja medija.
Sastankom su zajednički predsedavali Biščević i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić, u ime Srbije kao predsedavajuće SEECP.