Daily Survey

Beograd, 17. Januar 2012.

SRBIJA - EU

JEREMIĆ: STATUS MALO VEROVATAN AKO JE USLOV ODUSTAJANJE OD REZOLUCIJE

BEOGRAD, 16. januara 2012. (Beta) Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je da je malo verovatno da će Srbija dobiti status kandidata za članstvo u EU u martu ako se ponovo kao uslov postavi odustajanje od Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu.
"Ako ponovo u martu (kada Evropski savet odlučuje o statusu kandidata) taj uslov bude ispostavljen Srbiji, onda mogu da kažem da je vrlo malo verovatno da ćemo dobiti kandidaturu", kazao je Jeremić Radio televiziji Srbije u ponedeljak uveče. Rekao je da je to bio uslov koji Srbija nije mogla da prihvati ni u decembru, kad je Evropski savet odlučivao o statusa kandidata Srbije za članstvo u EU.
Prema njegovim rečima, državni organi će u narednim nedeljama činiti sve da se pred Srbiju ne postave uslovi koje, kako je rekao, nije moguće ispuniti. "Ako budemo uspešni, onda će kandidatura biti u martu, ako ne, onda u nekom drugom trenutku", kazao je Jeremić i dodao da u ovom trenutku ne bi bilo zahvalno predviđati da li će Srbija u martu dobiti status kandidata.
On je rekao da je vlada obezbedila kontinuitet u spoljnoj politici i da je dosledna svojim ciljevima, među kojima su evropski proces, regionalna harmonija, pravično i održivo rešenje za Kosovo i produbljivanje ekonomske saradnje sa svetom. "Bez obzira šta moze da se dogodi na sledećim ili drugim izborima mozemo očekivati kontinuitet spoljne politike", kazao je Jeremić.
On je kazao da je Srbija u diplomatskom i ekonomskom smislu danas dosta vidljivija nego što je bila ranije i izrazio očekivanje da će u nekoliko narednih nedelja biti potvrđena kandidatura Srbije za predsedavanje OEBSu.
Jeremić je najavio da će ekonomska diplomatija u narednom periodu biti prioritet Ministarstva spoljih poslova i dodao da država sada ima "daleko veći uticaj na ekonomiju nego što je to bilo prethodnih decenija".

DANSKA: VELIKA ŠANSA SRBIJE U MARTU

BEOGRAD, Jan. 16 (Tanjug) - Ministar evropskih poslova Danske Nikolaj Vamen izjavio je da ce Danska, kao predsedavajuci EU, sve uciniti što je u njenoj moci da se proces proširenja Unije na zapadni Balkan nastavi.
Srbija do sada postigla impresivan napredak što se tice reformi, rekao je Vamen u intervjju za današnje "Novosti" navodeci da je "Evropski savet u decembru poslao jasnu poruku o potrebi nastavka i opipljivog napretka u dijalogu izmedu Beograda i Prištine".
"Zadatak Saveta ministara bice da ispita i potvrdi da je takav napredak postignut i da prenese rezultat ove procene šefovima država ili vlada u Evropskom savetu. Oni ce tada doneti odluku. Iskreno se nadam da ce dovoljan napredak biti postignut, da bi EU bila u stanju da poželi dobrodošlicu Srbiji kao zemlji kandidatu u martu", kazao je Vamen.
On je rekao da "nijedna država clanica EU ne traži da Srbija prizna Kosovo, ali je jasno da ce morati da se nade rešenje koje ce dozvoliti i Srbiji da postane clanica, a i Evropska unija da ima normalne odnose s Kosovom". "Ucinicemo sve što je u našoj moci da obezbedimo da tokom predsedavanja Danske zemlje zapadnog Balkana ucine znacajne korake približavanja ispunjenju njihove evropske perspektive i da damo pozitivan ton proširenju do kraja 2012. godine", istakao je Vamen. "Kao predsedavajuci, ucinicemo sve što možemo da bismo obezbedili da bude doneta pozitivna odluka o statusu kandidata Srbije, cim neophodni kriterijumi budu ispunjeni", zakljucio je..

TERCI: SRBIJA ŠTO PRE DA UDE U EU

TRST, Jan. 16 (Tanjug) - Novi italijanski ministar spoljnih poslova Đulio Terci ocenio je da Srbija što pre treba da ude u Evropsku uniju i dodao da je uslovljanje Srbije priznavanjem Kosova "nepravedno i neprikladno".
U intervjuu listu "Il Pikolo" iz Trsta, Terci je izrazio nadu da ce Evropski savet dodeliti Srbiji status kandidata za clanstvo u EU na predstojecem sastanku u martu. Prema Tercijevim recima, procena Italije o približavanju Srbije Uniji je bezuslovno pozitivna.
On je ukazao da je Srbija zemlja koja poštuje evropske uslove, a da je poslednji primer za to ispunjenje obaveza o predaji optuženih za ratne zlocine. Srbija se pored toga pokazala aktivnom u dijalogu sa Prištinom tako što je postigla dogovore oko tema vezanih za životna pitanja ljudi na Kosovu, dodao je on.
Terci medutim smatra i da su "sramni i neprihvatljivi incidenti" na severu Kosova, u kojima je bilo dosta ranjenih medu snagama KFORa, narušili pregovaracku klimu u Briselu i to u trenutku poslednjeg zasedanja ministara spoljnih poslova EU i Evropskog saveta. On veruje da se situacija može pokrenuti sa mrtve tacke tako što ce se dogadaji posmatrati u kontekstu, "uzimajuci u obzir zasluge i politicke prednosti brzog približavanja Srbije Evropskoj uniji." Na pitanje da li smatra da izjava predsednika Srbije Borisa Tadica da Beograd nikada nece priznati Kosovo "ne pomaže" Terci je rekao da je tacno da "ne pomaže", ali da se Srbiji ne mogu postavljati novi uslovi za dobijanje statusa kandidata.
Italija je bila medu prvim državama koje su priznale nezavisnost Kosova podsetio je ministar, ali je ocenio da "ne bi bilo korektno uslovljavati Kosovom ulazak Srbije u EU, tim pre što neke clanice EU nisu priznale Kosovo."
"U interesu je Evrope da imamo pozitivno javno mnjenje u Srbiji prema nama. Postavljati dodatne prepreke znaci davati prostor onim snagama koje sigurno nisu elemenat stabilnosti, ni za Srbiju, a još manje za Kosovo," zakljucio je italijanski ministar.

SRBIJA

AMBASADA SRBIJE: NIJE BILO DEMARŠA ZBOG NIKOLAIDISA

PODGORICA, 16. januara 2012. (Beta) Srbija nije uputila demarš Crnoj Gori povodom teksta savetnika predsednika Skupštine Crne Gore, književnika Andreja Nikolaidisa, povodom 20 godina od formiranja Republike Srpske, rečeno je agenciji Beta u Ambasadi Srbije u Podgorici.
Šef crnogorske diplomatije Milan Roćen je danas kazao novinarima da iz "Srbije nije stigao nikakv demarš" povodom Nikolaidisovog teksta.
Savetnik predsednika Skupštine je u tekstu 11. januara na portalu "Analitika" (www.portalanalitika.me) pod naslovom "Šta je ostalo od velike Srbije" napisao da bi "bio civilizacijski iskorak da su upotrebljeni dinamiti i puške uneti u dvoranu gde je nedavno proslavljena dvadesetogodišnjica Republike Srpske".
Pojedini podgorički mediji objavili su ranije danas da će Beograd uputiti demarš Podgorici, a Nikolaidisov tekst osudili su Pokret za promjene (PZP) i deo prosrpskih partija koji traže odgovornost savetnika predsednika crnogorske skupštine.
PZP je ranije saopštio da Nikolaidis "poziva na terorizam" i najavio da će tražiti njegovu smenu.
Nikolaidis je u tekstu naveo da "Republika Srpska nikada nije bila niti će to biti autonomni projekat bosanskih Srba", već "deo projekata srpske nacionalističke elite koja je živa, zdrava, nerazmontirana, na vlasti i više nego operativna u punom pogonu".
On je ocenio da se paralelno sa "ideološkim inžinjeringom legitimizacije RSa odvija brutalna delegitimizacija crnogorske nezavisnosti".
Nikolaidis je napisao da bi bio "civilizacijski iskorak da je Bole (Božidar Stanišljević) upotrebio dinamit i puške koje je sakrio u dvorani u kojoj su glavari, duhovnici i umetnici proslavljali dvadesetogodišnjicu postojanja RS" i da bi to bila "još i poetska pravda".
"Da je Bole recimo rekao: jesam Srbin, ali sam i radnik, stoga ću u vazduh dići one koji su me opljačkali ne bi li to bio civilizacijski iskorak? Bila bi to još i poetska pravda", napisao je Nikolaidis.
Povodom rekacija na Nikolaidisov tekst, predsednik Crnogorskog udruženja književnika Milorad Popović je ocenio da je taj tekst "ironija bizarnosti da se obeležava godišnjica tvorevine stvorene na etničkom čišćenju".

PREDSTAVNICI KONZULATA POSETILI DECU SAMARDŽICA

BEOGRAD, CIRIH, Jan. 16 (Tanjug) - Predstavnici Generalnog konzulata Srbije u Cirihu posetili su danas decu Sladane i Aleksandra Samardžic, kojima je švajcarska Služba za starateljsto nad maloletnicima pre mesec dana privremeno oduzela sina i cerku.
Generalni konzul Vera Vukicevic rekla je Tanjugu da je susret sa decom organizovan danas u Sent Galenu u prostorijama Službe za starateljstvo i da su deca u dobrom fizickom stanju. "Deca su bila tu, dobila su pribor za crtanje i koliko sam mogla da procenim mališani su u dobrom fizickom stanju. Malo smo porazgovarali", rekla je ona u tefonskoj izjavi nacionalnoj agenciji.
Deca su smeštena u porodici koja se pored njih brine o još sedmoro dece a devojcica, koja ima šest godina, upisana je u školu u blizini kuce, dodala je Vukicevic. Prema njenim recima susretu su pored nje i konzula Nikole Markovica prisustvovali i šefica odeljenja za starateljstvo gospoda Keler, bracni par koji se trenutno brine o deci i vaspitacica.
Konzulat je od prvog dana ukljucen u citav slucaj, prati mere koje se preduzimaju i nastoji da posreduje izmedu švajcarskih službi i roditelja kako bi se našlo najbolje moguce rešenje odnosno kako bi se deca vratila roditeljima, rekla je Vukicevic. "Mi razgovaramo sa svim nadležnim švajcarskim službama, od organa starateljstva do predstavnika kantona," rekla je ona.
Nacelnica i glavni pravni savetnik Službe starateljstva Sent Galena obecali su prošle nedelje predstavnicima konzulata da ce ove sedmice moci da vide decu što su oni tražili. Prema pisanju beogradskih medija, Služba starateljstva u gradu Sent Galen, gde živi porodica Samardžic, oduzela je decu 7. decembra, kako kažu roditelji, zato što nisu hteli da pošalju cerku u specijalnu školu.

TRGOVINSKA RAZMENA SA BELORUSIJOM U PORASTU

BEOGRAD, Jan. 17 (Tanjug) - Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Belorusije u stalnom je porastu i u narednih nekoliko godina mogla bi da dostigne iznos od pola milijarde dolara, izjavio je danas predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.
On je naglasio da treba razvijati i unapredivati više oblike sardnje, posebno u gradevinskoj i poljoprivredno prehrambenoj industriji. Bugarin je na poslovnom savetu, istakao da je trgovinska razmena dve zemlje za 11 meseci prošle godine iznosila skoro 150 miliona dolara, što je za 40 procenata više nego u istom periodu 2010.
Srpski izvoz je povecan za 27,4 odsto i vredeo je 46,642 miliona dolara, dok je uvoz iznosio 102,768 miliona dolara, što je rast od 47 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom je 45 odsto, a defict na srpskoj strani je 56,13 miliona dolara i raste u odnosu na prethodnu godinu. Belorusija je 28. trgovinski partner Srbije u ukupnom izvozu, a 33. u uvozu.
Bugarin je ukazao na prednosti Sporazuma o slobodnoj trgovini, koji je Srbija zakljucila sa Belorusijom 2009.godine i izrazio ocekivanje da ce taj dokument dati veci zamah u razvoju privredne saradnje, narocito kod povecanja srpskog izvoza. Naglasio je da rezultati bilateralne privredne saradnje Srbije i Belorusije, i privredni odnosi, i pored znacajnog unapredenja saradnje i trgovinske robne razmene, zaostaju za mogucnostima i potrebama dveju zemalja.
Postoji prostor za kooperaciju putem osnivanja zajednickih preduzeca u gradevinarstvu, za proizvodnju traktora, mašina i autobusa na gas što je vec i realizovano, povecanje plasmana srpskih proizvoda na beloruskom tržištu kod isporuka lekova i medicinske opreme, boja, lakova, prehrambenih proizvoda, gradevinskog materijala...
Prema njegovim recima inženjering poslovi u agrokompleksu su takode interesantni, narocito na izgradnji kompletnih poljoprivrednih objekata za preradu, ambalažiranje i skladištenje prehrambenih proizvoda (šecerane, pekare, mineralna voda i decija hrana).
Trenutno iz Srbije u Belorusiju najviše se izvoze podni pokrivaci i tapete, polipropilen, akumulatori za klipne motore, ploce, limovi, trake od aluminijuma, cevi od bakra, hemijski proizvodi, hrana, pica, duvan... S druge strane, najviše uvozimo mašine i transportne uredaje, hemijske proizvode, mineralna goriva i maziva...
Amasador Srbije u Belorusiji Stojan Jevtic istakao je da srpski proizvodi još uvek nisu toliko poznati na trržištu Belorusije, navodeci primer da u toj zemlji ne znaju da se u Srbiji proizvode vino i suve šljive.
On je istakao da tržište Belorusije treba da bude odskocna daska za plasman proizvoda iz Srbje na tržsista Rusije i Kazahstana, a to je moguce ostavriti samo kroz zajednicku proizvodnju.
On je istakao da treba u Belorusiji formirati distributivne centre za srpske proizvode, a da su privrede dosta komplementarne, pa treba razvijati više oblike saradnje, jer su trenutno odnosi zanovani na trgovini.
Ambasador Belorusije u Beogradu Vladimiir Cušev istakao je da Srbija proizvodi mnogo toga što je potrebno Belorusiji i da ce ambasada raditi sve na unapredenju saradnje, podsetivši da je u protekle dve godine, više od dva i po puta povecana razmena dve zemlje.
On je rekao da ce Ambasada Belorusije podržati srpske biznismene koji žele da investiraju u Belorusiji, kao i osnivanje zajednickih kompanija, navodeci da je Sproazum o slobodnoj trgovini znacajan podsticaj unapredenju privrednih odnosa.
Nakon plenarne sednice nastavljaju se bilateralni razgovori privrednika dveju zemalja.

KOSOVO I METOHIJA

VESTERVELE POZVAO PRIŠTINU I BEOGRAD DA PREGOVARAJU

BERLIN, 16. januara 2012. (Beta) Ministar inostranih poslova Nemačke Gido Vestervele (Guido Westerwelle) pozvao je danas Prištinu i Beograd da pokažu "maksimalnu fleksibilnost" i obezbede dalji napredak dijaloga koji se vodi pod okriljem Evropske unije (EU).
Vestervele je večeras u Berlinu, posle razgovora sa kosovskim ministrom inostranih poslova Enverom Hodžajem (Hoxhaj), rekao da bi "hitno trebalo postići dalji napredak u pregovorima jer je to u interesu Kosova i Srbije, i u interesu regionalne stabilnosti". Podsećajući da Nemačka izričito podržava teritorijalni integritet Kosova i njegovu evropsku perspektivu, nemački šef diplomatije je rekao i da Nemačka znatno doprinela da otpočnu pregovori EU i Kosova o liberalizaciji viznog režima. Međutim, kako je istakao, da bi do toga zaista i došlo, moraju "u potpunosti biti ispunjeni svi uslovi predviđeni za to" zbog čega, po šefu nemačke diplomatije, ne treba postavljati nikakve rokove za konačno ukidanje viza.
Ministar Hodžaj je, ne navodeći šta bi liberalizacija trebalo konkretno da sadrži, rekao da očekuje da već ove godine dođe do "znatnog napretka" u pregovorima EU i Kosova o liberalizaciji viznog režima.
Hodžaj je na kratkoj konferenciji za štampu posle razgovora naveo i da je Vesterveleu dao uveravanja da će Kosovo ne samo "podržati sva evropska rešenja u dijalogu sa Srbijom", već i da će se zauzimati za to da se postignu konkretni sporazumi, i da se oni i sprovedu.
Konkretna rešenja u dijalogu Hodžaj je nazvao "instrumentom povećanja poverenja" između Kosova i Srbije što će pomoći da se prevaziđe prošlost i pogled okrene budućnosti.

EU OSUDILA PROTESTE I NASILJE NA KOSOVU

BRISEL, 16. januara 2012. (Beta) Evropska unija je danas, u Briselu, osudila kao "potpuno neopravdane" pokušaje pokreta kosovskih Albanaca Samoopredeljenje da blokiraju prelaze prema Srbiji.
Eu je naglasila da je to "potpuno protivno slobodi prometa robe što je jedna od temeljnih sloboda u EU". To je saopštio Majkl Man, portparol visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, i naglasio da je "za žaljenje što je došlo do sukoba", uz napomenu da je "kosovska policija sasvim dobro izašla na kraj s tim nasiljem". Prema izveštajima vlasti u Prištini, preko 50 lica, od kojih 31 policajac, povređeno je u sukobima pristalica Samoopredeljenja i policijskih snaga u subotu u blizini prelaza Merdare i Bela Zemlja.

RIKER: NE MOŽE BITI PROMENA GRANICA

PRIŠTINA, Jan. 17 (Tanjug) - Zamenik pomocnika državnog sekretara SAD Filip Riker rekao je da ne može biti podele Kosova niti promene granica i dodao da ce Srbi sa severa Kosova biti integrisani u kosovske institucije.
"Ne može biti promene granica, niti podela, niti zamena teritorija u ovom regionu. Srbi na jugu Kosova su se integrisali i oni su gradani slobodnog i demokratskog Kosova. I Srbi na severu ce se integrisati u kosovske institucije", rekao je Riker za Radioteleviziju Kosova.
Komentarišuci protest u organizaciji Pokreta Samoopredeljenje, americki zvanicnik koji je juce boravio u Prištini je rekao da nijedna politicka stranka nema pravo da uzme zakon u svoje ruke.
"Subotnji protest je bio neprihvatljiv. Želim da naglasim da je kosovska policija, prema izveštajima koje sam dobio, radila svoj posao na profesionalan nacin", smatra Riker.
Upitan da prokomentariše najavljeni protest Samoopredeljenja za 22. januar, americki diplomata je istakao da je ovaj pokret protiv pregovora sa Srbijom ali da definitivno svoje protivljenje izražava na pogrešan nacin. "Svi imaju pravo da izraze svoje nezadovoljstvo, da kritikuju, ali u 21. veku, pregovori su veoma važni i Sjedinjene Americke Države podržavaju taj proces", istakao je Riker.
Riker se nalazi na turneji po zemljama Zapadnog Balkana, gde ce imati niz susreta sa politickim liderima i predstavnicima nevladinog sektora. On ce do 26. januara pored Prištine posetiti i Beograd, kao i Makedoniju, Tursku i Austriju. Prištinski mediji su ranije javili da ce Riker u Beogradu i Prištini sa sagovornicima razgovarati o nastavku tehnickog dijaloga o Kosovu.

KLIF: USLOV JE UKIDANJE PARALELNIH STRUKTURA

PRIŠTINA, 17. januara 2012. (Beta) Velika Britanija se neće protiviti dijalogu Beograda i Prištine o planu koji je predložio predsednik Srbije Boris Tadić ako Beograd ispuni ranije postavljene uslove i ukine paralelne strukture, rekao je britanski ambasador u Prištsini Ian Klif (Cliff) prištinskom listu Koha ditore.
Klif je naveo da se Britanija neće suprotsaviti Tadićevom planu za rešenje kosovskog pitanja jer je taj predlog u skladu sa Ahtisarijevim planom.
Tadić je predložio plan od četiri tačke koje bi bile razmotrene u dijalogu za rešenje kosovskog pitanja srpski manastiri na Kosovu, garancije za Srbe koji žive u enklavama, imovina države i građana Srbije na Kosovu i pitanje severa Kosova.
"To je dobar plan jer su sva četiri pitanja šire obuhvaćena u Ahtisarijevom planu. Uvek ima mesta za dijalog i ne bi trebalo da zaboravimo da Ahtisarijev plan omogućava srpskoj zajednici na Kosovu da održava posebne veze sa Beogradom", rekao je Klif.
Britanski ambašador u Prištini istakao je da je pre dijaloga o četiri tačke neophodno nastaviti tekući dijalog dve strane u Briselu i sprovesti postignute sporazume i ostvariti napredak u regionalnoj saradnji.
"Potrebno je da Srbija odustane od ilegalnih policijskih i bezbednosnin struktura na severu i mi treba da pripremimo teren tamo za istinske lokalne izbore. Treba ukloniti barikade da bi imali slobodu kretanja. Situacija će biti samo još mutnija ako paralelne opštine probaju da organizuju takozvani referendum ili ako Srbija bude probala da organizuje svoje izbore na severu Kosova", naveo je Klif uslove za početak rasprave o Tadićevom planu.