Daily Survey

Beograd, 19. Jul 2012.

SRBIJA

NIKOLIC: SPREMAN SAM DA VODIM BORBU ZA KOSOVO

BEOGRAD, 19. jula (Tanjug)- Predsednik Srbije Tomislav Nikolic izjavio je da je spreman da preuzme odgovnost i vodi borbu za Kosovo, najavljujuci da ce okupiti sve koji nešto znace u zemlji kako bi se došlo do platforme za pregovore, a da ce i UN pozvati da se u njih ukljuce.
"Drage volje cu da preuzmem tu istorijsku odgovornost. Okupicu sve koji nešto znace u Srbiji politicare, intelektualce, biznismene, crkvene velikodostojnike, da konacno dodemo do jedne platforme, zasnovane na Ustavu i interesima gradana Srbije, i da iza nje stanemo svi. Tek onda može da se ide na pregovore", rekao je Nikolic u intervjuu za današnje "Novosti".
On kaže da ce insistirati da se u predstojece politicke pregovore o KiM osim EU ukljuce i Ujedinjene nacije objašnjavajuci da problem KiM i njegova veza sa clanstvom u EU nije problem za jednog coveka, stranku ili vladu. "Zato uporno i pozivam na konsenzus", rekao je Nikolic navodeci i da Srbija u pregovorima treba da ima inicijativu, a ne kao što je do sada u Brisel išla da se sa necim složi.
Nikolic navodi i da je sacinio konacan spisak postignutih dogovora sa Prištinom koje Beograd tumaci na jedan, a EU i Albanci na drugi nacin.
"Sakriveno je, recimo, da na skupovima ispred Albanaca može da stoji samo natpis Kosovo sa zvezdicom, bez fusnote. Obmana je i da Srbi na Severu KiM ne moraju da uzimaju registarske tablice, a uslov za to je da se upišu kao državljani Kosova. Postoje i nedoumice oko integrisanog upravljanja prelazima. Tim, naizgled bezazlenim rešenjima, privodimo i sami kraju nezavisnost Kosova", smatra Nikolic.
Nikolic istice i da se nece dozvoliti da samoproglašena država Kosovo bude clan UN, najavljujuci i da ce za Kosovo predložiti rešenja koja su vec primenjena, kao što je status Nemaca u Belgiji ili primer Južnog Tirola. On smatra da ima rešenja koja bi mogla da budu u okviru suvereniteta Srbije i prihvatljiva za Albance, ukazujuci i da ne treba zaboraviti Rezoluciju 1244 koja garantuje da srpske civilne vlasti, posle nekoliko godina, ponovo kontrolišu vazdušni prostor iznad Kosova, kao i da podrazumeva povratak naših carinika i policajaca koji bi štitili srpsku kulturnu baštinu.
Nikolic je istakao i da Brisel ne može Srbiji postavljati kao uslov za clanstvo u EU dobrosusedske odnose sa Kosovom i gašenje institucija na severu, jer taj uslov prema nama nemaju Španija, Grcka, Kipar, Rumunija i Slovacka.
" Kad bismo prihvatili takav uslov, licili bismo na coveka koji živi u velikoj i prostranoj kuci, ima sve, ali je bolestan. Kakav je to život? Onaj ko bi to ucinio, zapamtila bi ga pokoljenja kao nekog ko je istoriju Srbije bacio pod noge. Za mene je Kosovo deo Srbije. Moram da branim svoj Ustav, a ne da ga rušim", rekao je predsednik Nikolic.
Na pitanje ako se priznanje Kosova postavi i formalno kao uslov za nastavak puta u EU, može li Srbija da se okrene Rusiji i drugim partnerima, Nikolic odgovara da orijentacija Srbije uvek mora da bude da gradani žive dobro. "To znaci da cemo tražiti puteve, koje ni do sada nismo zatrpavali. Evropska unija je prva, ali samo jedna od naših opcija. Tacno je da postoje saradnje bez ikakvih uslova, ali znam koliko bi nam znacilo clanstvo u EU. To je ono zbog cega možemo mnogo toga da progutamo i ocutimo, ali ne sve".
Povodom izjave da nikada nece biti predsednik u Prištini Nikolic kaže "Kako da odem dole? U tenku? Pa, meni ni kao opozicionom lideru nisu dozvoljavali da udem na Kosovo. Nije ni bivši predsednik mogao da ode tamo kad god je hteo".
Na pitanje šta bi kao glavnokomandujuci vojske Srbije preduzeo ukoliko bi Taci silom napao sever Kosova, Nikolic odgovara pitanjem "Ako bi neko silom napao sever Kosova, zar ne razmišlja da bi Srbija mogla silom da vrati Kosovo? Ko to odlucuje kad je sila opravdana, a kad nije", ukazujuci da savremena civilizacija ne bi smela da gleda nasilje nad Srbima na severu.
O tome šta ocekuje buducu vladu Nikolic kaže da su u pitanju ozbiljni ljudi svesni situacije u kojoj se zemlja nalazi i ekonomski i spoljnopoliticki. "Ocekujem da novi ministri vec sledece nedelje prionu na posao, jer Srbija više ne sme da stoji. Dosta je tonula", porucio je predsednik.
On je upozorio da stanje u kojem se danas Srbija nalazi zahteva ozbiljnost i vlasti i opozicije. "Moraju da ostave po strani sukobe pre kampanje, kako bi doprineli da država bolje funkcioniše".
Povodom odluke Ustavnog suda da ukine pojedine odredbe Statuta Vojvodine Nikolic smatra da je u to ukljucena DS, koja je upozoravana da donosi Statut protiv Ustava. Nikolic ocenjuje da bi ponašanje vojvodanskih politicara koji se obrušavaju na novu vlast, moglo da podigne tenziju, ali upozorava da se Ustavni sud, kao najvažniji organ sudske vlasti, ne sme napadati, a njegove odluke su konacne, svidale se nekome ili ne.
Nikolic je ponovio i stav da je nemoguce da ovoliki kriminal u zemlji i korupcija ostanu nekažnjeni, najavljujuci d ace uskoro podneti dokaze o sumnjivim privatizacijama, ali da nece biti tužilac, jer svako treba da radi svoj posao.
Upitan da li ce biti radikalnih rezova u bezbednosnim agencijama Nikolic kaže da je delimicno prestao da komunicira sa nekim službama kao i da dve službe rade po svom. "Necu da ih imenujem, ali ce tako moci još neko vreme. Kako god da se formiraju službe, ja im nisam suprotstavljen. Ali moraju da shvate da kao što ja poštujem direktore agencija, tako oni moraju da poštuju predsednika Srbije", naglasio je Nikolic dodajuci da im to što ih je postavila neka partija ne daje pravo da cuvaju svoju stranku, vec Srbiju.
Upitan da li ce lider SNS Aleksandar Vucic biti sekretar u Savetu za nacionalnu bezbednost, Nikolic kaže da ce sa njim saradivati veoma blisko, da je zaslužio da obavlja veliki posao i potpuno je sposoban da obavlja i taj posao.
Nikolic je objasnio i da nije imenovao šefa kabineta dok se ne promene uslovi za imenovanje na tu funkciju, jer je on po automatizmu, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost. "To mi je uvek smetalo. Pošto predsednik države mora da bude na izvoru informacija. Zato cu i tražiti od Skupštine da promeni tu odluku i da ja imenujem sekretara za nacionalnu bezbednost. A onda bi to mogao da bude Vucic".
Nikolic smatra i da država ne sme da dozvoli ovo što se dešava u medijima, odnosno da fantomske firme kupuju medijske nacionalne institucije kao što su "Politika" i "Novosti".
"To su ugledne kuce na koje je oko bacila politika. Pojave se odnekud fantomske firme da kupuju medijske nacionalne institucije, poput vaše kuce i "Politike". Kada je 1991. podržavljena "Politika", poslanici su u Skupštini govorili danima kako bi odložili tu odluku. Danas se niko živ ne cuje kada najstarije novine na Balkanu prelaze u ruke funkcionera DS, sakrivenih iza svojih prijatelja kojima su omogucili da izgrade imperiju. Ova država to ne sme da dozvoli". Nikolic je rekao i da se nece useliti u rezidenciju u Lackovicevoj ulici, jer je država izgubila spor za korišcenje tog objekta. On je rekao da ce vladi prepustiti da odluci, dodajuci da valjda ima još rezidencija.

OPOZVAN AMBASADOR SRBIJE U MAĐARSKOJ

BEOGRAD, 19. jula 2012. (Beta) Ambasador Srbije u Mađarskoj Dejan Šahović opozvan je sa te dužnosti, objavljeno je u poslednjem broju Službenog glasnika.
Ukaz o opozivu Šahovića potpisao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić 16. jula.
Šahović je stupio na dužnost u Mađarskoj u avgustu 2008. godine.

MSP PREPORUČIO GRAĐANIMA SRBIJE DA NAPUSTE SIRIJU

BEOGRAD, 18. jula 2012. (Beta) Ministarstvo spoljnih poslova preporučilo je večeras srpskim državljanima da zbog sukoba koji eskaliraju ne putuju u Siriju, a građanima Srbije koji tamo žive ili borave da napuste tu zemlju. Ambasade Republike Srbije u Damasku je i dalje radno aktivna i nastavlja da pruža sve neophodne informacije državljanima Srbije koji žive ili trenutno borave u Siriji.
Ministarstvo navodi da će zajedno sa Ambasadom, kao i do sada, nastaviti kontinuirano da prati razvoj situacije u Siriji.
"Za te potrebe formiran je i krizni štab koji će u zavisnosti od razvoja situacije davati nove preporuke i jasne predloge za reakciju nadleznih državnih organa, u cilju zaštite života, bezbednosti i interesa naših državljana u Siriji", navodi MSP.
"Uzimajući u obzir da i dalje postoje aviokompanije koje obavljaju redovne letove iz Damaska, MSP preporucije našim drzavljanima da napuste Siriju koristeći tu mogućnost", navelo je ministarstvo.

VELIKI POTENCIJAL ZA POVECANJE IZVOZA NA AMERICKO TRŽISTE

BEOGRAD, 19. jula (Tanjug) Srpska privreda boluje od trgovinskog deficita i malog broja trzišta na koja izvozi zbog cega bi morala da se orijentiše i na nova tržišta koja su u svetu prepoznata kao najznacajnija, kao što je tržište SAD, ocenjeno je danas na skupu o bescarinskom izvozu u Ameriku.
Potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesovic istakao je da na tržišta EU, CEFTA i Rusije odlazi više od 90 odsto srpskog izvoza, zbog cega postoji rizik da u slucaju poremecaja na tim tržištima i srpska privreda zapadne u velike probleme.
Vesovic je na skupu u PKS ukazao da SAD kao veliko potrošacko društvo predstavljaju izuzetan potencijal za izvoznike, pre svega, gotovih proizvoda i izvoz hrane.
Prema njegovim recima, radi se o tržištu na kome je konkurencija izuzetno velika i važno je postici povoljan odnos cene i kvaliteta, što zahteva ozbiljan rad kompanija, uz podršku institucija kao što je PKS.
Vesovic je napomenuo da je u prvoj polovini ove godine trgovinska razmena SAD i Srbije povecana za tri odsto u odnosu na isti lane, što je iako blagi rast, dobar pokazatelj posle pada u prethodnim kriznim godinama. Precizirao je da je izvoz povecan za 10 odsto, na 42 miliona dolara, a uvoz za jedan odsto, na 160 miliona, što znaci da je trgovinski deficit i dalje visok, a Srbija je u SAD najviše izvozila proizvode namenske industrije, crne i obojene metalurgije, smrznuto voce i povrce, a uvozila proizvode farmaceutske industrije i opremu za proizvodnju.
Kako je naveo Vesovic, SAD su kao najznacajniji svetski investitor u Srbiju zvanicno uložile samo 230 miliona dolara, ali cesto americki kapital ulazi u zemlju kroz multinacionalne kompanije, pa se procenjuje da su ulaganja veca od 1,5 milijardi dolara. To je i dalje skromno, ali daje šansu za dalje unapredenje, dodao je on.
Pomocnik trgovinskog predstavnika za Opšti sistem preferencijala SAD Vilijem Džekson predstavio je brojnim privrednicima u komori šanse za bescarinski izvoz u tu zemlju.
Opšta šema preferencijala podrazumeva da zemlje u razvoju više od 128 njih, mogu da izvoze u SAD bez carina ili sa minimalnom carinom, a to pravo dobila je i Srbija 2005. godine.
Bescarinski izvoz odnosi se na mnoge preradivacke proizvode i sirovine, mnoge poljoprivredne proizvode, hemikalije, rude, kamen, prostirke, vecinu nakita, a izuzeta je vecina tekstilnih i odevnih predmeta, satovi, obuca, torbe, putnicke stvari.
Roba treba da zadovolji i kriterijum porekla, odnosno mora da bude proizvedena u Srbiji sa najmanje 35 odsto vrednosti i da bude direktno isporucena iz Srbije. Osim toga na otpremnim dokumentima uz robu treba da stoji oznaka A, koja znaci da i roba i zemlja njenog porekla imaju preferencijalni status.
Džekson je naveo da je uvoz SAD iz Srbije lane bio 132 miliona dolara, a da je samo roba u vrednosti od 21 miliona, odnosno 16 odsto, izvezena uz preferencijalni status.
Glavni razlog je neznanje srpskih proizvodaca o mogucnostima bescarinskog izvoza, ili proizvodi ne zadovoljavaju pravilo o poreklu, rekao je on isticuci da to pravilo ne postoji u izvozu, recimo, voca, pa je to velika propuštena šansa.

KOSOVO I METOHIJA

BAROZO: REŠENJE U DOBROSUSEDSKIM ODNOSIMA SRBIJE I KOSOVA

BRISEL, 18. jula (Tanjug) Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je danas da rešenje za sever Kosova treba tražiti u razvoju "dobrosusedskih odnosa" izmedu Kosova i Srbije kroz nastavak dijaloga izmedu Beograda i Prištine.
Barozo je ovo izjavio na zajednickoj konferenciji za novinare posle susreta sa kosovskom predsednicom Atifete Jahjagom, koja se nalazi u dvodnevnoj poseti Briselu.
"Ocekujemo da se o svim problemima relevantnim za buducnost regiona razgovara u duhu dobrosusedskih odnosa", rekao je Barozo, odgovarajuci na pitanje može li se problem severa Kosova rešiti u okviru dijaloga.
Barozo je podsetio da je ovaj stav "veoma jasno, i putem javnih izjava i tokom razgovora" preneo i predsedniku Srbije Tomislavu Nikolicu prilikom njihovog nedavnog susreta u Briselu.
"Isto to ocekujemo i od Kosova", rekao je Barozo, dodajuci da je uveren u Jahjaginu posvecenost rešavanju problema severa, gde je, prema njemu, neophodno uspostaviti mere jacanja poverenja.
Jahjaga je, medutim, rekla da nikakav specijalni status za tri opštine na severu Kosova i Metohije ne dolazi u obzir. "U Prištini nemamo interes da srpske zajednice oko Prištine i drugde imaju manje prava od onih na severu Kosova", rekla je Jahjaga, ocenivši da bi to izazvalo podelu medu Srbima.
Ona je naglasila da Kosovo razvoju odnosa u regionu prilazi "kao svaka druga suverena država", i da nikakav razgovor o promeni statusa nije moguc. "Nece biti razgovora o autonomiji, Kosovo je nezavisno", porucila je ona.
I Barozo i Jahjaga su se založili za što skoriji nastavak dijaloga izmedu Beograda i Prištine.
Kosovska predsednica se ranije danas srela sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejem, a kasnije ce imati radnu veceru sa komesarom za proširenje Štefanom Fileom.

OEBS:MALI NAPREDAK U OSTVARIVANJU PRAVA ZAJEDNICA OD 2010

PRIŠTINA, 19. juli (Tanjug) Uprkos uspostavljenom naprednom zakonodavnom okviru za zaštitu i unapredenje prava zajednica na Kosovu, samo je mali napredak ostvaren u sprovodenju od 2010. godine, istice Misija OEBSa na Kosovu u danas objavljenom izveštaju.
Trece izdanje Izveštaja o proceni prava zajednica usredsreduje se na nastojanja kosovskih institucija da integrišu zajednice Roma, Aškalija i Egipcana koje žive na Kosovu, podrže povratak i reintegraciju, poboljšaju upotrebu službenih jezika i dijalog izmedu zajednica, pruže obrazovanje i napredna socioekonomska prava.
Šef Misije OEBSa na Kosovu Verner Almhofer istakao je neke pozitivne pomake u poredenju sa poslednjom procenom. "Kosovske vlasti su dodelile 3,4 miliona evra za pomoc repatriranim licima, a kosovska policija je obezbedila 24casovnu zaštitu za 23 mesta verske i kulturne baštine srpske zajednice", naveo je Almhofer.
"Uprkos odredenim poboljšanjima u pogledu pristupa obrazovanju za kosovske zajednice Roma, Aškalija i Egipcana, ogranicen pristup stanovanju, zdravstvenoj zaštiti i zaposlenju je i dalje glavna prepreka za održivi povratak i reintegraciju. I dalje imamo nekoliko porodica iz kosovskih zajednica Roma i Aškalija koje žive u olovom zagadenom kampu Osterode", navodi se u izveštaju OEBSa.
Ostali kljucni izazovi koji su ukljuceni u izveštaj ukljucuju nedostatak fondova, politicke volje i koordinisanja izmedu institucija na centralnom i lokalnom nivou.
Izveštaj dalje navodi da razlicite zajednice na Kosovu retko nauce nešto jedne o drugima ili o jezicima drugih zajednica i da broj pripadnika razlicitih zajednica zaposlenih u javnoj upravi na centralnom i lokalnom nivou ne ispunjava kvote.
Izveštaj OEBSa ukljucuje preporuke o tome kako poboljšati zaštitu prava zajednica.
"Nastavicemo da podržavamo kosovske institucije u svojim nastojanjima da ispoštuju standarde ljudskih prava i prava zajednica nadovezujuci se na pozitivne rezultate i koristeci raspoloživu ekspertizu," istakao je Almhofer. Misija OEBSa na Kosovu ima mandat da zaštiti i unapredi ljudska prava i prava zajednica kao i mandat u oblasti demokratizacije i razvoja sektora javne sigurnosti.
Nadgleda rad kosovskih institucija, izveštava o poštovanju ljudskih prava i pruža savete i pomoc po potrebi.