Daily Survey

Beograd, 20. Mart 2012.

SRBIJA

JEREMIĆ U ČETVRTAK S MINISTRIMA EU I ZEMALJA KANDIDATA

BRISEL, 20. marta 2012. (Beta) Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić u četvrtak će u Briselu, zajedno sa kolegama iz zemalja kandidata za članstvo u EU, učestvovati na sastanku ministara spoljnih poslova 27 zemalja članica EU. Na sastanku će se razgovarati o ključnim temama za EU, a to su situacija u Avganistanu, odnosi s Pakistanom i odgovor EU na razvoj vezan za "arapsko proleće".
Zapadni Balkan neće biti tema na tom sastanku.
To je, kako je objasnio jedan visoki diplomatski zvaničnik EU, formula koja se uobičajeno primenjuje za nezvanične, takozvane Gimnih sastanke, ali je ovog puta odlučeno da se šefovi diplomatija zemalja kandidata pozovu na redovni sastanak i da se s njima razgovara o temama ključnim za EU.
Osim ministara iz zemalja kandidata za EU sa Zapadnog Balkana, na sastanku će učestvovati i šefovi diplomatija Islanda i Turske. Prema diplomatskim izvorima u Briselu, Jeremić bi u petak, kad šefovi diplomatija evropske dvadesetsedmorice nastavljaju redovno zasedanje, tebalo da ima bilateralne susrete sa ministrima nekih zemalja EU.

HAMARBERG: POSLE HAGA, KOMPETENTA SUđENJA PRED DOMACIM SUDOVIM

BEOGRAD, 20. marta (Tanjug) Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Tomas Hamerberg ocenio je u intervjuu Tanjugu da je po zatvaranju Haškog tribunala od ključnog značaja da se obezbede kompetentna suđenja na nacionalnom nivou kako bi svi počinitelji zločina u ratovima devedesetih godian bili kažnjeni a žrtve obeštećene.
Prema njegovim rečima, dvadeset godina posle ratova u bivšoj Jugoslaviji potrebno je učiniti mnogo više na međusobnom razumevanju i pomirenju, a u tom cilju ključno je otklanjanje nekažnjivosti i utvrđivanje i priznavanje istine."Razlog što još postoje problemi vezano za devedesete jeste što još nije u potpunosti rešeno pitanje ratnih zločina i što još postoje ljudi koji nisu kažnjeni za kršenja ljudskih prava devedesetih," istakao je Hamarberg koji je u Beograd došao kako bi predstavio izveštaj "Posleratna pravda i trajni mir u bivšoj Jugoslavij.i" U tom cilju, a s obizrom na postepeno zatvaranje Haškog tribunala sada treba obezbediti kometentna suđenja na nacionalnom nivou po uzoru na procese u Tribunalu, rekao je komesar.
Kada je reč o suđenjima veoma je važna zaštita svedoka i to ne samo tokom suđenja već i tokom preliminarne istrage, naveo je on.
Nedovoljna zaštita svedoka je "problem koji postoji svuda u regionu ali situacija je posebno ozbiljna na Kosovu, odakle smo imali neke veoma loše izvestaje. To je ozbiljan problem koji ne samo da uništava tekuću istragu već i potencijalne druge istrage s obzirom na elemenat zastrašivanja," objasnio je zvaničnik SE. Hamarberg ukazuje da je potrebna i saradnja tužilaštava na regionalnom nivou, budući da mnogi od ovih zločina izlaze iz okvira nacionalnih granica, a da je veoma važno i da se izbegne da oni kojima se sudi budu predstavljeni kao heroji.
"Ovde su posredi ozbiljni zločini i ako se dokaže da je neko kriv on ne sme biti smatran za heroja već kriminalca. Nadam se da će svi političari shvatiti odgovornost da se ono što se događa ne tumači na nacionalistički način," dodao je Hamarberg.
Drugo važno pitanje je utvrđivanje i priznavanje istine kao i da se ona predstavi mladim generacijama. "Nadam se da će političari biti spremni da podrže nezavisan proces gde će biti utvrđene činjenie. Uvek će biti različitog tumačenja nekih činjenica, ali osnovne činjenice se moraju utvrditi jer će inače biti teško da se stvori atmosfera gde ljudi mogu jedni druge da poštuju," rekao je on.
Jedna od mogućnosti za utvrđivanje istine putem osnivanje komisije za istinu i pomirenje kaže Hamarberg i dodaje da je u tom smislu je "interesantan predlog" koalicije za REKOM.
On napominje, da poseban problem predstavlja položaj srpske i drugih manjina na Kosovu koji u ovom izveštaju nije bliže razmatran.
"Smatramo da treba učiniti više za sigurnost Srba i drugih manjina na Kosovu. Tamo još postoje problemi. Kada se budemo bavili ratom 1999. to će biti bliže opisano," rekao je komesar.
Kada je reč o izveštaju izvestioca SE Dika Martija o trgovini organima Srba i drugih žrtava na Kosovu, Hamarberg se nada da će ti zločini biti rasvetljeni ali ne veruje da se u ovoj fazi može očekivati nova istraga pod pokroviteljstvom UN.
"Istraga koju vodi Euleks je već počela, imenovan je američki tužilac koji predvodi istragu, mislim da će biti teško da se to promeni," rekao je on, napominjući da je najvažnije da istraga bude dobro sprovedena a da on lično ima puno poverenje u američkog tužioca Klinta Vilijamsona.
Hamarberg, koji će posle Beograda posetiti Zagreb i Ljubljanu kaže i da pitanje "izbrisanih" u Sloveniji ni izdaleka nije rešeno.
"Bilo je oko 26,000 izbrisanih, oko polovina tih slučajeva nije rešena." Slovenija je, kako je podsetio 2010 donela zakon "koji je predstavljen kao rešenje," ali to u praksi nije bio.
"Kao prvo, oni su veoma kasno i nedovoljno obaveštavali ljude od kojih su mnogi u međuvremenu odselil u druge zemlje. Zatim, procedura za podnošenjei prihvatanje molbi je veoma složena, tako da je malo ljudi podnelo molbu a još manje dobilo dozvolu trajnog boravka," rekao je komesar, napominjući da će to pitanje pokrenuti na sastancima u Ljubljani.

VORLIK: SAD SIGURAN PARTNER SRBIJE NA EVROPSKOM PUTU

NIŠ, 20. marta (Tanjug) Američka ambasadorka u Beogradu Meri Vorlik rekla je danas u Nišu, na obeležavanju godišnjice rada Međunarodne agencije za razvoj (USAID) u Srbiji i svetu, da SAD ostaje siguran partner Srbije na njenom evropskom putu.
USAID je obeležio deceniju rada na razvoju u Srbiji i pola veka pružanja pomoći širom sveta, a svečani prijem održan je u niškoj Galeriji savremenih likovnih umetnosti.
Vorlik je rekla da su SAD u poslednjih 10 godina kroz razne programe i projekte uložile više od 810 miliona dolara u Srbiji, a da je preko USAIDa plasirano više od 660 miliona dolara.
USAID je radio u partnerstvu sa građanima, nevladinim organizacijama, lokalnim zajednicama, medijima i Vladom Srbije na revitalizaciji zajednice, jačanju ekonomije i reformi pravosudnih i vladinih institucija, navela je Vorlik na svečanosti.
Pomoćnica administratora USAID za Evropu i Evroaziju Pejdž Aleksander je rekla da njeno i prisustvo koordinatora američke pomoći inostranstvu u okviru Stejt departmenta Danijela Rozenbluma pokazuje koliko je američkoj vladi važan ovaj region, kao i da je dokaz partnersta SAD i Srbije.
Direktorka misije USAID u Srbiji Suzan Fric rekla je da je svečanost dokaz uspešnog partnerstva sa Vladom Srbije, NVO, firmama i građanima Srbije navodeći konkretne primere i efekte saradnje sa onima koji su ispoljili preduzetnički duh.
Gradonačelnik Niša Miloš Simonović zahvalio je na uspešnoj saradnji i pomoći podsetio na zajedničke projekte USAIDa i grada.
Svečanost je završena sečenjem torte i koktelom.
USAID je svoju misiju u Srbiji započeo 2001. godine. Kao vladinu agenciju, USAID je osnovao američki predsednik Džon Kenedi novembra 1961. godine.

KACIN: VERICA BARAĆ OSTAVILA SNAŽAN PEČAT NA BALKANU

BEOGRAD, 19. marta 2012. (Beta) Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin ocenio je danas da je dugogodišnja posvećenost Verice Barać u borbi protiv sistemske korupcije u Srbiji ostavila snažan pečat u širem regionu Zapadnog Balkana.
"Verica Barać je preminula u trenutku kada se Srbija nalazi pred otvaranjem pregovora o članstvu u EU. Naporan rad Saveta za borbu protiv korupcije biće od ključne važnosti za dobijanje datuma za početak pregovora", ocenio je Kacin u saopštenju.
On je istakao da je Verica Barać svojim hrabrim i upornim radom postala institucija za sebe i simbol napora za uspostavljanje istinske vladavine prava u Srbiji.
"Gospođa Barać je bila pravi lider koji srpsko društvo treba... Ona nikada nije tražila više od onoga s čim je Srbija mogla da se izbori", naveo je Kacin.

KiM

NAČELNIK OKRUGA: PRETNJE PRIŠTINE NEĆE SPREČITI IZBORE

GNJILANE, 19. marta 2012. (Beta) Načelnik Kosovskopomoravskog okruga Dragan Nikolić izjavio je danas da pretnje iz Prištine da će upotrebiti i silu za sprečavanje srpskih izbora na teritoriji Kosova i Metohije neće sprečiti njihovo održavanje.
"Za Srbe koji na tom prostoru žive, a državljani su Republike Srbije, izbori su jedno od osnovnih ljudskih prava", rekao je Nikolić agenciji Beta.
Prema njegovim rečima, predstavnici lokalnih vlasti u Kosovskom pomoravlju još nisu od Beograda dobili nikakve posebne instrukcije u vezi sa održavanjem izbora.
"Opštinske izborne komisije u Kosovskom pomoravlju već su počele pribavljanje dokumentacije za odborničke kandidature i sa izdavanjem potvrda o izbornom pravu za ljude koji se kandiduju kao poslanici", izjavio je Nikolić. Prema njegovim rečima, "u poslednjih 13 godina vlasti u Prištini koriste svaki mogući povod da demonstriraju silu nad Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji i tako ih zaplaše i proteraju".
"Izborno pravo je jedno od osnovnih ljudskih prava, a mi smo državljani Republike Srbije, imamo pravo na lokalne i svake druge izbore. Prištinska strana koristi pretnje koje su neprimerene za 21. vek, upotreba sile može samo da još vise zakomplikuje stvari i još vise udalji Srbe od većinske etničke zajednice, Albanaca, sa kojom žive na istom prostoru", kazao je Nikolić.
Dodao je da prilikom održavanja izbora, lokalnih i parlamentarnih, 2008. godine nije bilo nikakvih problema ni na biračkim mestima, niti tokom predizbornih aktivnosti.
"Ni ovoga puta ne očekujemo bilo kakve probleme u vezi sa izborima sa naše strane, a kako će biti sa druge strane zavisi od Prištine, a na toj drugoj strani je i najveća odgovornost", rekao je Nikolić.
U opštinama Gnjilane, Kosovska Kamenica, Vitina i Novo Brdo, koje su preko prelaza Končulj i Mučibabe povezani sa opštinama Bujanovac i Preševo, živi oko 30.000 Srba.

KRASNIĆI: SRPSKE IZBORE SPREČITI I SILOM

PRIŠTINA, 20. marta 2012. (Beta) Predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići izjavio je da će, ako bude potrebno, institucije Kosova silom onemogućiti održavanje srpskih izbora na Kosovu 6. maja, prenose danas elektronski mediji u Prištini.
U intervjuu za RTV 21, Krasnići je rekao da je Skupština Kosova usvojila rezoluciju o onemogučavanju održavanja lokalnih i parlamentarnih izbora Srbije na Kosovu, kao i da je obaveza izvršne vlasti da je sprovede.
"Rezolucija obavezuje vladu da spreči bilo koje nezakonito ponašanje koje je u suprotnosti sa Ustavom i zakonima na Kosovu", kazao je predsednik kosovskog parlamenta. Upitan da li to znači i upotrebu sile, Krasnići je odgovorio: "Naravno, to podrazumeva i upotrebu sile".

BOGDANOVIĆ SA VOLEBEKOM O TEŠKOĆAMA NEALBANACA NA KIM

BEOGRAD, 20. marta (Tanjug) Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović ukazao je danas u razgovaru sa visokim komesarom OEBSa za nacionalne manjine Knutom Volebekom na teškoće sa kojima se suočavaju sve nealbanske zajednice na KiM.
Bogdanović se zahvalio Volebeku na angažovanju u izgradnji poverenja između različitih etničkih zajednica na Kosovu i Metohiji i ukazao na suštinsku važnost poštovanja Rezolucije 1244 i statusne neutralnosti svih međunarodnih misija u Pokrajini, saopštilo je Ministarstvo za KiM.
Ministar je ukazao na neke od teškoća sa kojima se suočavaju sve nealbanske zajednice na Kosovu i Metohiji, pri čemu je posebno istakao da danas na Kosovu i Metohiji i dalje postoje etnički motivisani sukobi, kao i nepoverenje među pripadnicima različitih etničkih zajednica.
On je naglasio da je ovaj problem moguće rešiti otkrivanjem počinilaca jer se u suprotnom ne može doći do pomirenja, pa samim tim i postizanja poverenja i tolerancije.
Visoki komesar OEBSa je istakao spremnost za dalje angažovanje ove misije u okviru svog mandata, posebno iskazavši interesovanje za zaštitu manastira i crkava na prostoru Kosova i Metohije.
Volebek je naveo da će OEBS nastaviti da radi na pitanjima od značaja za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava svih zajednica na Kosovu i Metohiji.

KOSOVO PRETI RECIPROČNIM MERAMA ALBANIJI I MAKEDONIJI

PRIŠTINA, 20. marta 2012. (Beta) Kosovo se i dalje suočava s problemom izvoza svojih proizvoda u Albaniju i Makedoniju, pa su vlasti u Prištini zapretile uvođenjem recipročnih ekonomskih mera, piše danas prištinski dnevnik Koha ditore.
Zamenica premijera Kosova Mimoza KusariLjilja uputila je poruku Skoplju i Tirani da kosovska vlada neće sedeti skrštenih ruku dok se postavljaju carinske i necarinske barijere kosovskim proizvodima.
Ona je upozorila da će upotrebiti iste mere za proizvođače iz zemalja koje ometaju kosovski izvoz.
"Ovakvom politikom nas teraju da i mi uvedemo adekvatne mere i za njihove proizvođače", rekla je KusariLjilja. I dok se čini da će blokada koju je Makedonija postavila za kosovske proizvode, uglavnom za industriju pića, biti brzo rešena, sa Albanijom problemi traju nekoliko meseci.
Agencija za hranu i veterinu je posle konsultacija s makedonskim zvaničnicima počela da izdaje sertifikate koje je Skoplje tražilo, pa se očekuje brzo otvaranje puta za izvoz kosovskih napitaka u Makedoniju. Uprkos mnogobrojnim obećanjima iz Tirane, krompiri proizvedeni na Kosovu su i dalje nekonkurentni u Albaniji zbog visine uvozne takse, piše Koha ditore.

SRBIJA – EKONOMIJA

TADIĆ U FIJATU SRBIJA PRED POČETAK PROIZVODNJE 500 L

BEOGRAD, 20. marta (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić obišao je fabriku Fijat automobili Srbija u Kragujevcu pred sam početak serijske proizvodnje novog Fijatovog modela 500 L i uverio se da sve teče po planu, saopštila je danas Pres služba predsednika Republike.
Predsednik Tadić je sa direktorom FijatSrbija Antoniom Ćezare Ferarom obišao pogon montaže, gde je u toku instalacija najsavremenije opreme za izradu automobila Fijat 500 L.
Predsednik Srbije izjavio je da je veoma zadovoljan novim modelom 500L i da taj projekat predstavlja novi početak i za Fijat i za Srbiju. Tadić je ocenio da je fijat 500L odličan automobil, kao i kompanija FijatSrbija, za koju je rekao da će i u budućnosti biti pouzdan privredni subjekat.
"Od kako smo osvojili kandidaturu za članstvo u EU strani investitori vide koliko je Srbija dobro mesto za razvoj posla, a korist za Srbiju i naše građane je izuzetna", poručio je Tadić, navedeno je u saopštenju.Predsednik Srbije je sa direktorom FijatKrajsler korporacije Serđom Markioneom prisustvovao u Ženevi, 6. maja, promociji novog modela Fijata 500L.
Fijat 500L će se proizvoditi u novoj fabrici u Kragujevcu na osnovu ugovora o zajedničkom ulaganju, koji su 2008. godine potpisali Grupacija Fijat Automobili i Vlada Republike Srbije.
Predviđeno je da u novoj fabrici do kraja godine bude zaposleno 2.433 radnika.

TADIC: NADAMO SE DOLASKU VELIKOG PROIZVOđACA CELIKA

ARILJE, 20. marta (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas u Arilju da se privode kraju razgovori sa velikim industrijskim sistemom za proizvodnju čelika, koji će promeniti u potpunosti našu industrijsku proizvodnju i omogućiti izvoz u visini od 750 miliona do milijardu evra.
Tadić je, u izjavi novinarima prilikom obilaska porodičnog preduzeća za proizvodnju sportske opreme "Miteks", rekao da se nada da će država uskoro biti u prilici da potpiše sporazum sa "ogromnom industrijom specijalnih čeličnih proizvoda, koji će potpuno promeniti našu industrijsku granu proizvodnje čelika"."To će biti veliki doprinos i industriji Fiat i imaćemo zatvorenu sistem proizvodnje, a sa druge strane biće veliki doprinos izvozu, jer se radi o proizvodnji vrednoj između 750 miliona i milijardu evra, a u budućnosti i više ako se izmene okolnosti na tržištima", poručio je on.
Tadić je kazao da država mora da subvencioniše dolazak velikih stranih kompanija koje otvaraju nova radna mesta, i doprinose ubrzanju industrijalizacije zemlje, ali da je potrebno promeniti praksu da se većinski subvencionišu strana mala i srednja preduzeća.
Država nema dileme, kako je podvukao, i ne može više da subvencioniše strane proizvođače nego domaće da zapošljavaju radnu snagu.
"To je jedna nepravda koja je prosto teško objašnjiva. Verujem da nema razloga da se subvencionišu više strani proizvođači od domaćih. Međutim moguće je napraviti pozitivnu diskriminaciju u subvencionisanju strateške proizvodnje, koja menja okolnosti i za svakog domaćeg proizvođača", rekao je Tadić.On je objasnio da se radi o proizvodnji koju Srbija ne može da pokrene sama, jer tehnologiju mora da pribavi iz sveta kako bi se izmenila okolnosti u jednoj grani privrede, to jest industriji.
Kod srednjih i malih preduzeća, prema njegovim rečima, ne treba subvencionisati samo strana.
On je objasnio da se zemlja kreće prema EU, jer je to najveći mirovni projekat u istoriji čovečanstva, ali i zajednica država u kojoj postoji selektiran sistem zakona koji je najefikasniji.
Tadić je naglasio da u EU nema mogućnosti da se favorizuje domaća proizvodnja, i kada su u pitanju javne nabavke, već se mora otvoriti tržiste, ali da treba naći pravu meru između poštovanja evropskih pravila i razvoja proizvodnje.

TADIĆ: ARILJE DOBAR PRIMER ZA MALA PREDUZECA

ARILJE, 20. marta (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić ponovio je danas da mala i srednja preduzeća doprinose razvoju, a istovremeno rešavaju veliki problem društva i države Srbije.
"Mnogi su navikli da država rešava sve. Ne postoji nijedna država u svetu koja može da reši sve probleme", poručio je Tadić, koji je danas obišao opštinu Arilje i preduzeće "Miteks" koje se bavi proizvodnjom sportske odeće.
Tadić je izjavio da je u Arilju razgovarao sa građanima, koji traže socijalnu pomoć, a istovremeno su vlasnici neke nekretnine i ocenio da nigde u svetu u takvim okolnostima ne bi mogli da primaju pomoć države, jer država, kako je naveo, mora da usresredi pažnju na one kojima je pomoć stvarno potrebna, koji nemaju ništa i koji bez države ne mogu da prežive.
"Porodična preduzeća, mala i srednja, imaju izuzetnu važnu razvojnu I socijalnu ulogu jer zapošljavaju stanovništvo i nude mnoge šanse građanima malih mesta", podvukao je Tadić i dodao da u Arliju i okolini postoji duga preduzetnička tradicija koja zaslužuje pažnju i podršku države, a može biti primer mnogim drugim mestima.
On je u tom smislu istakao uspešno poslovanje preduzeća "Miteks" koje uvozi samo niti poliestera, dok finalni proizvod izrađuje sam, i pohvalio početak proizvodnje zastava u toj firmi.
Tadić je ocenio kao izuzetnu ideju usvajanje programa za deo namenske industrije, i posebno najavu proizvodnje industrijskog tekstila za poljoprivredu i ohrabrio "Miteks" da krene u taj posao, čime bi, kako je istakao, Arilje, osim proizvodnje malina, dobilo još jednu proizvođačku prednost.
"Verujem da bismo onda imali i manje problema sa proizvođačima malina, koji se bore za pravedni tretman na tržistu. Oni ne traže posebne okolnosti. Bilo je problema u prošlosti i nadam se da ćemo novim merama i posredovanjem države i međunarodnih dobavljača malina, bez preuzimanja obaveza i garancija od strane države, uspeti da napravimo bolji ambijent i za proizvođače malina", rekao je Tadić.
"Miteks" je osnovan 1991. i trenutno zapošljava 50 radnika, a njeov direktor Milan Radovanović u izjavi Tanjugu naglasio je da je taj broj radnika "optimalni minimum", da bi valjalo zaposliti još ljudi, ali da je to u sadašnjim okolnostima nemoguće."Ovo je vreme teškog privređivanja i za mnogo veće ekonomije, ne samo za srpsku i naše preduzeće. Mi za sada opstajemo na tržištu Srbije i zemalja bivše Jugoslavije, kao i Mađarske", kazao je Radovanović.
Upitan na koji način bi država mogla da pomogne malim preduzećima, kao što je "Miteks", on je rekao da je to pre svega omogućavanje naplate potraživanja.
"Mi privrednici bismo voleli da imamo ozbiljnu, odgovornu i savesnu državu ne samo kada je reč o našim obavezama, već i kada su u pitanju naša potraživanja", poručio je Radovanović i dodao da se ne može očekivati da preduzetnik godinama čeka na naplatu potraživanja, kako od privatnih tako i od državnih institucija.

DEŽER: SRBIJA O EVRU MOŽE RAZMIŠLJATI TEK KAO ČLANICA EU

BEOGRAD, 20. marta 2012. (Beta) Srbija o uvođenju evra može razmišljati tek kad postane članica Evropske unije (EU), izjavio je danas šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert).
"U uvođenju evra mora se ići korak po korak. Prvi korak je početak pregovora, zatim dobijanje članstva u EU, a nakon ulaska u Uniju može da usledi ulazak u evrozonu", rekao je on novinarima.
Dežer je rekao da je to normalan način koji slede države članice, ali je napomenuo da sve države članice EU nisu u evrozoni. "To je izbor koji mora pažljivo da se razmotri", dodao je on.
Prema njegovim rečima, pre uvođenja evra svaka zemlja mora dokazati da ispunjava kriterijume za ulazak u evrozonu. "To su deficit budžeta do tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i javni dug ispod 60 odsto BDPa. Srbija taj kriterijum ispunajava posto je nivo javnog duga ograničen na 45 odsto BDP", rekao je.

OTVOREN SAJAM HRANE U BUDVI, SRBIJA ZEMLJA PARTNER

BUDVA, 20. marta (Tanjug) Sajam hrane u Budvi, najznačajnija manifestacija u oblasti prehrambene i pratećih industrija u Crnoj Gori, otvoren je danas i trajaće do 24. marta, a zemlja partner ove godine je Srbija. Sajam hrane, 38. po redu, okupio je brojne izlagače iz Crne Gore i goste iz regiona i inostranstva, a posetiocima će se predstaviti i oko 50 preduzeća iz Srbije iz oblasti prehrambene industrije.
Na Sajmu učestvuje državnoprivredna delegacija Srbije koju predvode ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović i predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin.
Otvarajući manifestaciju, predsednik vlade Crne Gore Igor Lukšić kazao je da je raznovrsnost i kvalitet izloženih proizvoda na Sajmu impresivna.
"To je potvrda da je poljoprivreda jedna od najznačajnijih grana ekonomskog razvoja Crne Gore.Takođe, to je i potvrda potencijala država regiona da zauzmu značajno mesto u proizvodnji, potrošnji i trgovini različitih vrsta organskih proizvoda", naveo je on.
Lukšić je ocenio da dodatni doprinos jačanju investicionih aktivnosti u agrarnom sektoru predstavlja i današnje potpisivanje niza sporazuma između Crne Gore i Srbije u oblasti poljoprivrede.
Prema njegovim rečima, države regiona treba da nastave sa sprovođenjem aktivnosti koje će svima garantovati dostupnost kvalitretne hrane i njenu bezbednost.
Lukšić je poručio da će vlada Crne Gore i dalje pružati punu podršku razvoju industrije hrane u cilju obezbeđenje povećanja poljoprivredne proizvodnje.
Podsećajući da je Srbija ovogodišnji partner Sajma, Petrović je kazao da oko 50 srpskih kompanija učestvuje na manifestaciji. "Sa Crnom Gorom imamo izvanrednu saradnju, a postoji opredelenje sa obe strane za dalje unapređenje odnosa", istakao je on. Petrović je naveo da su države tu da olakšaju uslove poslovanja privrednicima.
"Mislim da smo danas napravili jedan veliki korak da ljudima u Srbiji i Crnoj Gori bude bolje i lakše nego što je bilo do sada", kazao je on. Drugog sajamskog dana u organizaciji privrednih komora Srbije i Crne Gore i "Agrobiznis" projekta Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) biće organizovani i susreti privrednika Srbije i Crne Gore.
Tokom sajma, posetioci će imati priliku da obiđu Nacionalni izložbeni prostor Republike Srbije, u organizaciji PKS, predstavništva PKS u Podgorici i Ministarstva poljoprivrede i trgovine.
U organizaciji PKS u Budvi će nastupiti dvadeset preduzeća, a posredstvom AP Vojvodine izlagaće 12 firmi.Među izlagačima biće "Pionir", "Agroživ", "Karneks", "Kokakola", "Imlek", "Fudlend", "Frikom", "Invej", "Apatinska pivara", "Jafa", "Jazak voda", "Zdravo organic", "Žitko"...
U organizaciji "Agrobiznis" projekta USAIDa Sajam hrane u Budvi posetiće predstavnici 15 preduzeća. Posvećen agrobiznisu, Sajam hrane u Budvi okuplja izlagače iz oblasti prehrambene industrije, poljoprivredne proizvodnje, vinarstva i vinogradarstva, mediteranskih kultura, organske hrane, prerade ribe, konditorskih proizvoda, industrije mineralnih voda, pakovanja i ambalaže.

KINESKA RAZVOJNA BANKA ZAINTERESOVANA ZA SRPSKE PROJEKTE

BEOGRAD, 20. marta (Tanjug) Izuzetne političke veze Srbije i Kine i višedecenijsko prijateljstvo dva naroda mogu se vrlo brzo krunisati velikim investicijama i direktnim ulaganjima u strateške razvojne projekte u Srbiji, rečeno je prilikom posete delegacije Kineske razvojne banke Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku.Predstavnici Korporacije razvojne banke Kine pokazali su veliko interesovanje za učešće u realizaciji mnogobrojnih razvojnih projekata u srpskoj infrastrukturi i energetici, objavljeno je danas na sajtu ministarstva. "Srbija je počela veliki broj projekata u oblasti infrastrukture i energetike... ali ono gde srpska privreda zajedno sa kineskom bankom i obezbedivanjem povoljnih kreditnih aranžmana može blisko da sarađuje sigurno su projekti na Koridoru 11, izgradnji termo i hidrocentrala, železnica i u vodnom saobraćaju", istakao je na sastanku ministar Milutin Mrkonjić.
On je naglasio da angažovanje Kineske razvojne banke u Srbiji može da se odvija po modelu napravljenom sa Ajzerbejdžancima, koji će uskoro početi radove na Koridoru 11, od Ljiga do Preljine, sa učešćem od 51 odsto. Generalni direktor sektora za planiranje Korporacije razvojne banke Kine Đang Džigang istakao je da je banka posvećena ideji investiranja u zemlje sa tačno određenom strategijom na planu potpunog strateškog opredeljenja, kakva je po njegovim rečima, bez sumnje Srbija. "Investiramo širom sveta veliki novac. Verujem da ćemo uspeti da pronađemo i u nama prijeteljskoj Srbiji mogućnost da podržimo sve razvojne projekte koji su planirani Master planom, što je jedan od bitnih preduslova da ozbiljno i dugoročno radimo", rekao je Đang.
Savetnik premijera za energetiku Petar Škundrić istakao je da ima dovoljno "slobodnog prostora da Kineska razvojna banka investira novac, pre svega, u izgradnji termo bloka u Kostolcu, rekonstrukciju i gradnju potpuno novih objekata."Dugo razgovaramo sa kineskim privrednicima, bankarima, državnim rukovodstvom koje je uvek pokazivalo veliki interes da podrži razvoj Srbije i u njemu znacajno ucestvuje. Jedini uslov za to, sa naše strane, uvek je bio da cena kapitala vaše banke bude povoljnija u odnosu na ostale razvojne banke", rekao je Škundrić.
On je rekao da je Srbija veoma zainteresovana da Kinezi pronađu interes za investicije u sektoru obnovljivih izvora energije, kao i u izgradnji malih, srednjih i velikih hidrocentrala, čak i do nivoa od 800 do 1.000 megavata. U Ministarstvu za infrastrukturu kažu da je za Koridor 10 finansijska konstrukcija u potpunosti zatvorena, ali da su potrebna sredstva za Koridor 11, kao i da gradnja autoputa prema Crnoj Gori na tri deonice, od Surčina do Obrenovca, Obrenovac Ub i Lajkovac Ljig, iznosi 370 miliona evra. Za investiranje se nude i projekti u vodnom i intermodalnom saobraćaju, kao za izgradnju luka u Apatinu, Smederevu i Šapcu. Pomoćnik ministra za železnički saobraćaj Dejan Lasica je kao glavni prioritet u tom sektoru prezentovao železnicki Koridor 10, na kojem bi se rekonstruisalo 750 kilometara pruge.
"Za 250 kilometara je zatvorena finansijska konstrukcija, a nedostaju sredstva za preostalih 500 kilometara. Pruga izmedu Beograda i Bara kroz Srbiju prolazi u dužini od 280 kilometara, a 200 milona je potrebno za potpunu rekonstrukciju", naveo je Lasica.