Daily Survey

Beograd, 21. Februar 2012.

SRBIJA – EU

TADIĆ I VAMEN O PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA

BEOGRAD, 20. februara 2012. (Beta) Predsednik Tadić razgovarao je u Beogradu sa danskim ministrom za evropske poslove Nikolajem Vamenom o odnosima dve zemlje i evropskim integracijama Srbije, saopštila je predsednikova pres služba.

ŽIPE: SRBIJA ZASLUŽILA STATUS KANDIDATA ZA EU

BEOGRAD, 20. februara 2012. (Beta) Ministar spoljnih poslova Francuske Alen Žipe (Alain Juppe) izjavio je da je Srbija zaslužila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
"Srbija je zaslužila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji", rekao je Žipe za Večernje novosti.
On je ocenio da je "Srbija ostvarila veliki napredak u oblastima političkih reformi, u saradnji s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, u dijalogu s Kosovom".
"Srbija je zaslužila da pređe novu etapu ka Evropskoj uniji", istakao je francuski ministar.
Kako su Večernje novosti već ranije pisale, iz francuskog ministarstva spoljnih poslova nedavno je upućeno i zajedničko pismo s austrijskim ministarstvom spoljnih poslova svim zemljama clanicama EU u kojem se traži da se očuva kredibilitet proširenja na zapadni Balkan i da se, u tom smislu, Srbiji odobri status kandidata. "Jedno je sigurno: proširenje zavisi i od kapaciteta prihvata Evropske unije. U tom smislu da, suverena dužnička kriza ovakva kakvom je poznajemo navela je Uniju da preispita i poboljša svoju ekonomsku upravu. Ali to, u principu, ne dovodi u pitanje priznatu perspektivu proširenja zemljama zapadnog Balkana", rekao je Žipe.
Prema njegovim rečima, Francuska želi da Srbija dobije status kandidata na sastanku Saveta ministara EU 28. februara.
"Napredak u dijalogu između Beograda i Prištine treba da se usredsredi na upravljanje granicama i na učešće Kosova na forumima regionalne saradnje. Vaša zemlja je pokazala svoju odlučnost da se napreduje u ovim pitanjima", rekao je Žipe.
"Od suštinske je važnosti da do sastanka Saveta ministara EU 28. februara bude poslat jasan signal u vezi sa uspostavljanjem integrisanog upravljanja prelazima. Takođe je vazno da misija Euleksa može slobodno da izvršava svoj mandat na severu Kosova", dodao je.
Šef francuske diplomtaije rekao je da je približavanje EU proces zasnovano na ispunjavanju kriterijuma, a ne na unapred utvrđenom kalendaru.
"Ostvarivanjem reformi, preuzimanjem evropskih pravila, svaka zemlja kandidat se postepeno priprema za završnu fazu pristupanja, istovremeno izvlačeći neposrednu korist, kao što su jačanje vladavine prava, uspostavljanje tržišne ekonomije i slično. Kalendar se ne moze veštački ubrzati", naveo je Žipe.

ŠURJAN: NADAM SE DA ĆE SRBIJA DOBITI KANDIDATURU

NOVI SAD, 20. februara 2012. (Beta) Potpredsednik Evropskog parlamenta Laslo Šurjan izjavio je danas u Novom Sadu da se iskreno nada da će Srbija početkom marta dobiti status kandidata za članstvo u EU. Nakon sastanka sa predsednikom Skupštine Vojvodine Šandorom Egerešijem, Šurjan je ocenio da se Srbija i EU nalaze "u veoma uzbudljivom trenutku svojih odnosa".
On je rekao da će se, iako nema mandat da prognozira ili saopštava konačan ishod, sa pozicije potpredsednika EP zaduženog za Zapadni Balkan zalagati za to da ojača pozicije Srbije u procesu evropskih integracija.
Šurjan je dodao da, kao evropski poslanik iz Mađarske i mađarski političar, smatra da je pridruživanje Srbije EU od velikog interesa i za ovu susednu državu.
"Kod pojedinih članica EU primetno je zasićenje proširenjem EU i evidentno je da postoje određene kočnice u tom procesu. To nije najispravniji stav i na nama je da se još više trudimo kako bi se takvo raspoloženje promenilo", rekao je Šurjan.
Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši rekao je da je nakon nedavnih razgovora u Briselu, kao i nakon današnjeg sastanka, siguran u to da status kandidata za Srbiju nije nedostižan korak.
"Samo od nas, odnosno od naše istinske spremnosti i opredeljenosti u ispunjavanju evropskih standarda, zavisi da li ćemo taj korak i napraviti", rekao je Egereši i dodao da će Vojvodina nastaviti da sprovodi doslednu evropsku politiku i približava Srbiju Evropskoj uniji.
"Partnerskim i prijateljskim odnosima sa brojnim evropskim regijama i aktivnom međuregionalnom saradnjom Vojvodina je prepoznata kao moderan, građanski, evropski region i to treba iskoristiti u procesu evropskih integracija naše zemlje", rekao je Egereši.
Predsednik Skupštine AP Vojvodine danas je potpisao i Povelju pomirenja Pokreta za pomirenje ĆART, čiji je osnivač potpredsednik Šurjan.
Pod sloganom "Hajde da zajedno budemo veliki", ovom Poveljom promoviše se važnost prepoznavanja i uvažavanja različitosti svih nacija u Dunavskom regionu, međusobno upoznavanje istorije i kulture. Laslo Šurjan je potpisao Evroregionalnu inicijativu za toleranciju, koju je Skupština Vojvodine pokrenula pre više od tri godine.

ŠUTANOVAC I VONDRA: NE USLOVLJAVATI SRBIJU KOSOVOM

PRAG, 21. februara 2012. (Tanjug) Ceški ministar odbrane Aleksandar Vondra izjavio je danas da nema razloga da se dodeljivanje statusa kandidata Srbiji uslovljava Kosovom ili bilo kojim drugim pitanjem, jer je pozitivno mišljenje Evropske komisije izneto još krajem prošle godine bilo sasvim dovoljno da Srbija dobije podršku Ceške za nastavak evropskih integracija.
Vondra je nakon sastanka sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem u Pragu potvrdio bezuslovnu podršku Ceške Srbiji i pohvalio reforme koje je Beograd sproveo, posebno u reformi sistema odbrane zemlje,
"Podržavamo Srbiju sada, podrzavacemo je sledece nedelje, kao i u martu", rekao je Vondra.
On je na pitanje Tanjuga da li je Srbija ispunila sve uslove za dobijanje statusa kandidata, naveo da je Srbija uslove ispunila još krajem prošle godine, što je potvrdeno u mišljenju Evropske komisije.
"Što se tice kandidature, sa strane Ceške Republike, nema nijednog razloga da uslovljavamo i pritiskamo bilo koga za bilo šta. Jednostavno, mi smo procitali misljenje EK krajem prošle godine i ono je bilo pozitivno, tako da smo i tada podržavali, a i sada podržavamo da se Srbiji dodeli status kandidata", naglasio je Vondra.
On je istakao uspeh Srbije u reformi sistema odbrane.
"Impresionirani smo svim što je Srbija poslednjih godina dostigla u reformi vojske i Ministarstva odbrane", ocenio je Vondra.
Ministar Dragan Šutanovac je u izjavi Tanjugu potvrdio podršku Ceške evrointegracijama Srbije, istakavši da je na današnjem sastanku ministar odbrane te zemlje potvdio da, kada je Ceška u pitanju, pred Srbijom nema nikakvih uslova za dobijanje statusa kandidata u martu.
"Predsednik Ceške Republike, ministar spoljnih poslova i danas ministar odbrane su nam potvrdili da Srbija nema nikakav uslov za dobijanje statusa kandidata po pitanju same Ceške", rekao je Šutanovac Tanjugu.
On je ocenio da je upravo to jedan od važnih rezultata nedavne posete predsednika Srbije Borisa Tadica Ceskoj, kao i njegovih današnjih razgovora u Pragu.
Ministar Šutanovac boravi u jednodnevnoj radnoj poseti Ceškoj.
On ce se kasnije danas sastati sa prvim potpredsednikom vlade i ministrom spoljnih poslova te zemlje Karelom Švercenbergom.

K I M – DIJALOG

REZULTATI REFERENDUMA 99,74 ODSTO ZAOKRUŽILO "NE"

ZVECAN, 20. februara 2012. (Tanjug) Na referendumu u cetiri opštine na severu Kosova 99,74 odsto izašlih gradana izjasnilo se protiv prihvatanja kosovskih institucija, saopštila je danas referendumska komisija. Na referendumu je, prema konacnim rezultatima koji su saopšteni u Zvecanu, za prihvatanje kosovskih institucija glasalo 69 gradana iz cetiri opštine sa severa Kosova, a 133 glasacka listica bila su nevažeca. Od ukupno upisanih 35.500 gradana na referendum je izašlo 26.727 biraca ili 75,29 odsto.
Clan referendumske komisije zadužen za odnose sa javnošcu Ljubomir Radovic izjavio je na konferenciji za novinare da organizatori referenduma nisu bili, niti su sada u sukobu sa Vladom Srbije, kao ni protiv integracija Srbije u EU.
Zvanicni Beograd je bio protiv održavanja referendum na severu Kosova, ali lokalno rukovodstvo nije poslušalo zahtev najviših državnih predstavnika.
Referendum sa pitanjem "Da li prihvatate institucije tzv. Republike Kosovo" održan je 14. i 15. februara, a protiv njega su bili i predstavnici medunarodne zajednice i prištinskih vlasti.
Predsednik Skupštine opštine Zvecan Dobrosav Dobric izjavio je na konferenciji za novinare da rezultate referenduma niko ne može poništiti niti ih ne uzeti u obzir.
Prema njegovim recima, skupštine opština ce usvojiti izveštaje referendumske komisije, nakon cega ce svaka skupština posebno i zajedno doneti stavove i zakljucke.

EULEKS: NEMAMO STALAN I NESMETAN PRISTUP SEVERU KOSOVA

PRIŠTINA, 20. februara 2012. (Beta) Misija Euleksa saopštila je danas da nema stalan i bezuslovan pristup severu Kosova i da sa predstavnicima opština na severu Kosova nije postignut dogovor o nesmetanom kretanju.
"Nasuprot izveštajima u štampi, i uprkos našem dugotrajnom stavu, Euleks još nema stalan i bezuslovan pristup severu. Iako su neki naši konvoji mogli da dođu do prelaza, stanje posebno u severnom delu Mitrovice, ostaje nepromenjeno uz samo ograničen i/ili povremen pristup", piše u saopštenju Euleksa.
Deo medija u Prištini nedavno je pisao da su međunarodne misije na Kosovu 24. januara postigle dogovor sa predstavnicima opština na severu da se Euleksu dozvoli nesmetano kretanje severom, pod uslovom da ne prevozi pripadnika kosovske policije i carine.
Euleks je saopštio da nije, i da neće sklopiti sporazum o nesmetanom kretanju jer se, kako se navodi, o slobodi kretanja ne može pregovarati.
U saopštenju se navodi da Euleks i Kfor insistiraju na slobodnom i bezuslovnom pristupu svim delovima Kosova bez odlaganja, kako bi ta misija mogla da nastavi redovan rad u oblasti vladavine prava.
Dodaje se da Euleks posebno zabrinjava opstrukcija Okružnog suda u Mitrovici koji, kako se navodi, svima uskraćuje vladavinu prava.

EU: NADE U POVOLJAN ISHOD

BRISEL, 21. februara 2012. (Tanjug) I pored višecasovnog kašnjenja današnje runde dijaloga Beograda i Prištine, u Briselu cvrsto veruju da ce krajnji ishod biti povoljan kako za Srbiju, tako i za ceo region. Diplomata iz Evropske komisije blisko upoznat sa tokom dijaloga rekao je uoci njegovog nastavka da je optimista u vezi sa postizanjem sporazuma o regionalnom predstavljanju Kosova.
"Nadamo se ne povoljnom, nego veoma povoljnom ishodu", rekao je ovaj diplomata Tanjugu.
Uprkos ovom optimizmu, prištinska delegacija na celu sa Editom Tahiri kasnila je nekoliko casova na zakazani pocetak dijaloga, navodno iz tehnickih razloga, a javne izjave iz Beograda i Prištine još uvek ukazuju na znacajne razlike u stavovima.

STEFANOVIĆ: BEOGRAD ŽELI DOGOVOR U DIJALOGU S PRIŠTINOM

BEOGRAD, 20. februara 2012. (Beta) Šef srpskog pregovaračkog tima Borislav Stefanović izjavio je danas da delegacija odlazi na sutrašnje razgovore sa delegacijom Prištine u Briselu s namerom da se postigne dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova na osnovu asimetričnog modela.
Posle razgovora sa ministrom za evropske poslove Danske Nikolajem Vamenom, Stefanović je rekao novinarima da pozivanje na rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN i mišljenje Međunarodnog suda pravde mogu biti dobra osnova za dogovor dve strane, ali bez pominjanja deklaracije o nezavisnosti Kosova.
"Priština treba da bude u regionalnim organizacijama i treba da se čuje njen glas, ali to predstavljanje ne može biti u formi nezavisne države", rekao je Stefanović.
Stefanović je rekao da ne postoje znaci približavanja Prištine kompromisu, i dodao da u međunarodnoj zajednici i Evropskoj uniji postoje "široko razumevanje" i "pozitivnije" gledanje na stav Beograda. "Predstoje teški pregovori koji mi se nadamo mogu doneti obostrano prihvatljiv rezultat za regionalno predstavljenje Prištine koje će biti asimetrično, koje će biti u skladu s rezolucijom 1244 zato šta ta rezolucija daje suštinu asimetrije odnosne nejednakosti delegacije Prištine u odnosnu na delegacije nezavisnih država", rekao je on.
Šef pregovaračkog tima Beograda rekao je da je to "pozicija koja je izborila podršku u Evropi".
Stefanović je rekao da je imao konstruktivan i sadržajan sastanak s ministrom Danske, predsedavajuće EU, o dijalogu s Prištinom i reformama na putu evrointegracija.
On je rekao i da su razgovarali o "aktivnosti Prištine, odnosno neaktivnosti" u pregovorima.
"Jako je važno da svi a naročito predsedavajuća EU, čuju iz prve ruke ono što je naša pozicija i ono što što daje prostora za dogovor. I da vidimo zaista u pravom svetlu gde su problemi u ovom dijalogu, i zašto do sada nije bilo moguće postići rešenje, i zbog čega je to tako, i zbog koga", rekao je Stefanović.
On je rekao da je Beograd do sada izneo 56 razrađenih predloga za regionalno predstavljanje. "Spremni smo da razgovaramo o svim tim predlozima i da učinom sve što je moguće da ih učinimo boljim".
"Ako zato postoji i najmanji prostor, mi ćemo ga iskoristi, zato što Srbija želi dogovor. To želimo zbog nas i zbog regiona, a ne zbog toga što je to važna stanica u našem evrointegracijiskom putu već zato što je to važno za sve građane koji žive u Pokrajini Kosovo i Metohija, i u ostatku Republike Srbije", dodao je Stefanović. On je ocenio da su javni nastupi Prištine u kojima se iznosi detalji o eventualnim rešenjima, neprimereni i nediplomatski. "Najgore je preko medija razmenjivati opcije koje jesu ili nisu prihvatljive. Onda nema potrebe da uopšte imamo pregovarački proces".
Stefanović je rekao i da Priština dijalog doživaljava kao Berlinski kongres na kome treba da dobije nezavisnost. Stefanović je naveo da je jasno šta je Vlada Srbije uradila u procesu evrointegracija i da su dogovori iz dijaloga sprovedeni, osim pitanja zajedničkog upravljanja prelazima jer je za to potrebno napraviti tehnički protokol i rešiti problem visokih taksi osiguranja.
Upitan da li postoji opasnost da u delu EU Srbija bude okrivljena za neuspeh dijaloga i da zato ne dobije kandidaturu, Stefanović je rekao da Beograd mora da učini sve da dijalog uspe.
"Poštoje šanse da dođe do dogovora, i učinićemo sve da dođe do njega. Ako neko želi da sudi na osnovu onoga što kaže (kosovski premijer) Hašim Tači, to onda nije problem Srbije već EU", kazao je Stefanović i dodao da nije siguran da takvo viđenje stvari može da naiđe na plodno tlo i EU.

DEŽER: NEOPHODAN JASAN PROGRES U DIJALOGU

BEOGRAD, 20. februara 2012. (Tanjug) Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer istakao je danas da u narednih nekoliko dana mora biti postignut jasan progres i rezultat u dijalogu Beograda i Prištine kako bi se pozitivno odgovorilo na kriterijume i uslove koje je definisao Evropski savet kada je razmatrao kandidaturu Srbije za clanstvo u EU.
Dežer je u intervjuu Tanjugu rekao da su uslovi i kriterijumi sasvim jasni: napredak i rezultati po pitanju reginalnog predstavljanja Kosova, napredak u integrisanom upravljanju prelazima, kao i da Euleksu i Kforu bude omoguceno da u punoj meri ostvarju svoj mandat na citavom Kosovu.
"Dani pred nama su veoma važni jer moramo imati jasan progres i rezultate u ova tri pitanja", rekao je Dežer. "Mislim da u procesu dijaloga nema ucenjivanja. Kada želimo dijalog to znaci da želimo da se ucesnici ponašaju konstruktivno i da naprave progres. Ne možemo da sprecimo da ijedna strana predstavniku EU Robertu Kuperu šalje informacije, ali na kraju ce on i gospoda Ketrin Ešton napraviti procenu koliko je konstruktivnosti i progresa bilo u dijalogu i to ce biti saopšteno ministrima EU", kazao je Dežer komentarišuci pismo koje je Priština uputila clanicama EU sa zahtevom da se Srbija blokira u procesu evrointegracija.
Na pitanje koliko vremena Beograd i Priština imaju da ostvare napredak dijalogu da bi se 28. februara na ministarskom sastanku EU dobio pozitivan odek po pitanju kandidature Srbije, Dežer je istakao da se ne treba cekati poslednji trenutak.
"To je lekcija naucena u decembru, ne možemo do rezultata dolaziti u poslednjem trenutku ili biti selektivni u zadovoljavanju uslova, tako da je važno da stvari krenu da se rešavaju. Imamo rešeno pitanje slobode kretanja, rešenje za nostrifikaciju univerzitetskih diploma, ali tri kljucna pitanja i dalje nisu rešena i moramo da ubrzamo stvari ako je moguce, a sutra ce nadam se biti dobra prilika da se dode do rešenja", objasnio je Dežer.
Prema njegovim recima, EU je svesna da su pozicije dve strane po pitanju statusa Kosova razlicite, ali da je, bez obzira na to, nužno da se dode do formule za regionalno predstaljanje Kosova koja bi omogucila da se stvari pokrenu unapred, jer od toga zavisi i buduce rešavanje mnogih regionalnih pitanja koja su u opštem interesu, kao što su pitanja energetike i transporta.
"Mi se ovde ne bavimo odgovornošcu za eventualni uspeh ili neuspeh. Dve strane su tu da se dogovore a EU je nacinila okvir kako bi im bilo omogucino da razgovaraju. Videcemo da li ce kriterijumi i uslovi koje je definisao Evropski savet biti zadovoljeni", rekao je Dežer.
Kako je naglasio, treba u pozitivnom raspoloženju sacekati ishod sutrašnjih razgovora Beograda i Prištine u Briselu i ne baviti se spekulacijama šta ce se dogoditi ako Srbiji ni 28. februara, odnosno 1. marta kada ce zasedati Evropski savet, ne bude potvrden status kandidata.
"Nisam ni optimista niti pesimista, znam da nas do 28. februara cekaju neki teški izazovi i da je sve manje vremena, ali verujem da je buducnost Srbije u EU i da zato treba da sve napore usmerimo ka tome", rekao je Dežer. Odgovarajuci na stanovište stranaka u Srbiji koje smatraju da ce se EU u narednih nekoliko godina raspasti i da vlasti u Beogradu treba da redefinišu spoljnu politiku jer Brisel odustaje od proširenja na zapadni Balkan, Dežer je podsetio da je EU u prošlosti imala brojne probleme ali da je rešavajuci ih postajala sve jaca.
"Ako se pogledaju odluke donete prethodnih meseci, na primer sporazum sa Hrvatskom koja ce u julu sledece godine postati clanica EU, koraci koje smo preduzeli kako bi otpoceli pregovori sa Crnom Gorom, pa i ono što se dogada po pitanju Srbije, sve to dokazuje da ne postoji zamor u proširenju EU. Postoje problemi unutra EU ali i jasno strateško opredeljenje da nastavimo proces integrisanja citavog zapadnog Balkana", kazao je Dežer.
On je izrazio uverenje da ce i sadašnja ekonomska i finansijska kriza u EU samo pojacati integrativne procese medu clanicama i da ce rezultat biti, ne raspad, vec striktnija fiskalna disciplina clanica.
Kada je rec o predstojecim izborima u Srbiji, Dežer je konstatovao da je vecina stranaka na srpskoj politickoj sceni opredeljena za nastavak evrointegracija, i da ce, bez obzira na to koga ce gradani podržati, EU i nadalje finansijski i politicki pomagati nastavak evrointegrativnih procesa.

SRBIJA – EKONOMIJA

MMF UPOZORAVA NA VELIKI FISKALNI DEFICIT SRBIJE

BEOGRAD, 20. februara 2012. (Beta) Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da je projektovani fiskalni deficit Srbije za ovu godinu za najmanje jedan procenat brutodruštvenog proizvoda (BDP) veći nego što to predviđa fiskalni program dogovoren sa tom institucijom 3. novembra, objavljeno je danas na sajtu Narodne banke Srbije.
"Na osnovu rezultata iz 2011. i novog makroekonomskog okvira za 2012. godinu, očekuje se da će fiskalni deficit dostići najmanje 5,25 procenta BDP, u poređenju sa 4,25 procenta predviđena fiskalnim programom iz novembra prošle godine, uz dodatni rizik da deficit bude veći zbog izvršenja lokalnih samouprava i JP Puteva Srbije, nediskrecione potrošnje i neporeskih prihoda", piše u preporukama MMF, objavljenim posle nedavne posete misije.
Misija MMFa je bila u Srbiji od 2. do 9. februara povodom prve revizije kreditnog aranžmana od 1,1 milijarde evra. Odlučili su da zamrznu aranžman do izbora nove Vlade Srbije i rebalansa državnog budžeta.
Podseća se da je dogovoreni fiskalni program za ovu godinu predvideo fiskalni deficit od četiri procenta BDP i izdavanje domaćih državnih garancija ograničeno na oko jedan procenat BDPa.
"Međutim, usvojeni budžet za 2012. uključuje i dodatno emitovanje javnog duga (uključujući državne garancije) i projekte finansirane iz domaćih izvora, u iznosu od skoro dva procenta BDP", piše MMF.
MMF je ukazao da budžet Srbije za 2012. podrazumeva značajno viši dug nego što je "fiskalno odgovorno, čime se potkopava glavni stub reformskog programa podržanog stendbaj aranžmanom (StandBy arangement, SBA)".
Usled toga je, kako je navedeno, odložen završetak prve revizije stendbaj aranžmana, a nastavak njegove revizije će zavisiti od dogovora o zakonodavnim merama koje će eliminisati dodatnu potrošnju i povećanje duga. "Mada je verovatno da će se to dogoditi tek nakon izbora, Vlada je izrazila spremnost na održavanje deficita i povećavanje duga u skladu sa ciljevima SBA tokom preostalog dela svog mandata, u nameri da se doprinese očuvanju poverenja u održivost fiskalne politike", naveo je MMF.
MMF je upozorio i na visoku nezaposlenost u Srbiji (24 odsto).
"Stopa nezaposlenosti je porasla na preko 24 procenta i predstavlja jedan od ključnih razloga za zabrinutost u narednom periodu", ukazao je MMF.
MMF je naveo i da se uprkos pogoršanju globalnog ekonomskog i finansijskog okruženja, poverenje investitora u Srbiju uglavnom održalo.
MMF očekuje da će se inflacija koja je početkom 2011. dostigla najviši nivo od skoro 15 procenata, približiti ciljanoj stopi Narodne banke Srbije, uz dozvoljeno odstupanje početkom 2012. godine.
"S obzirom na to da se očekuje da će se evrozona opet naći u recesiji, očekuje se da će BDP Srbije zabeležiti rast od samo jednog procenta ove godine", smatra MMF, uz napomenu da se njegovo predviđanje poklapa sa prognozom Narodne banke Srbije.
Prema oceni MMF, ekonomska aktivnost u Srbiji je i dalje ugrožena zbog velikih ukupnih potreba za finansiranje platnog bilansa i javnog sektora.
"Mada su devizne rezerve i državni depoziti Srbije značajni, pokrivanje potreba za finansiranjem u slučaju ozbiljnog poremećaja na tržištu, predstavljalo bi izazov", ukazao je MMF.
MMF smatra da Srbija odmah posle izbora treba da donese srednjoročni fiskalni program radi svođenja duga na održiv nivo ispod zakonom propisane granice od 45 procenata, kao što je predviđeno okvirom o fiskalnoj odgovornosti.
"Takođe će biti važno da se stvori fiskalni prostor za dodatnu investicionu potrošnju koja je u baznom scenariju i dalje na relativno niskom nivou, uprkos neodložnim potrebama u oblasti infrastrukture", istakao je MMF. Kako je navedeno, MMF preporučuje povećanje stope poreza na dodatu vrednost "koja je i dalje jedna od najnižih u regionu". Preporučuje se i smanjenje subvencija i transfera.
Trajna fiskalna konsolidacija bi, kako je navedeno, trebalo da obuhvati reformu zaposlenosti u javnom sektoru uključujući zdravstvo i obrazovanje, racionalizaciju državnih i društvenih preduzeća i penzionu reformu.
"S obzirom na to da su stope doprinosa za penziono osiguranje i transferi iz budžeta penzionom sistemu već na veoma visokom nivou, i s obzirom na nepovoljna demografska kretanja u Srbiji, pred Srbijom su dve opcije u srednjoročnom periodu: drastično smanjenje stope zamene ili podizanje efektivne starosne granice za penzionisanje i unapređenje podsticaja na tržištu rada sa ciljem da se poveća broj obveznika po jednom penzioneru", ukazao je MMF.
Preliminarno je dogovoreno da misija MMF dođe u Beograd sredinom 2012, posle izbora, da bi razgovarala sa novom vladom o koracima potrebnim za nastavak revizije programa.

CVETKOVIC: TROŠENJA IZ BUDŽETA PO MERI MMF

BEOGRAD, 21. februara 2012. (Tanjug) Premijer Cvetkovic izjavio je danas da razgovori Srbije sa Medunarodnim monetarnim fondom nisu propali niti su doživeli krah, kao što je stvoren utisak u odredenom delu javnosti, istakavši da ce troškovi budžeta u ovoj godini biti u skladu sa dogovorom sa tom medunarodnom finansijskom institucijom.
U polucasovnom izlaganju na sednici odbora Skupštine Srbije za finansije, Cvetkovic je istakao da su odnosi vlade i MMF dobri, da se stalno razvijaju i da ce saradnja biti nastavljena, iako postoje odredene neusaglašenosti oko pojedinih stavki u budžetu.
Premijer je precizirao da ce saradnja biti nastavljena preko kancelarije MMF u Beogradu, kao i nove misije koja bi trebalo da dode sredinom godine ili "kada se za to stvore uslovi".
Cvetkovic je izjavio da je apsolutno netacno da su razgovori sa MMFom propali jer cilj dolaska predstavnika te institucije u Beograd nije bila revizija aranžmana vec da se vidi kako je završena 2011. i kakva su tekuca kretanja u 2012.
Isticuci da je stvoren pogrešan utisak da ce vlada u ovoj godini trošiti neograniceno, zbog toga što su pregovori navodno propadali, on je dodao da ce se ona, u pogledu trošenja sredstava iz budžeta, držati dogovora.
Netacno je da je vlada pri usvajanju budžeta sakrila od MMF i Skupštine Srbije neke podatke, rekao je premijer i istakao da je ona, naprotiv, do zadnjeg trenutka bila u komunikaciji sa MMFom, koji je bio svestan razlicitih mišljenja o pojedinim stavkama budžeta.
Cvetkovic je naveo da su tri glavne tacke neslaganja sa MMF pitanje dokapitalizacije Komercijalne banke, odnosno izdvajanje 100 miliona evra iz budžeta za tu svrhu, zatim predvidena suma izdatih garancija, kao i pitanje vezano za procenu rizicnosti u 2012. godini i sume predvidene u tu svrhu.
Što se tice dokapitalizacije Komercijalne banke, Cvetkovic je podsetio da je ona u svojini države ali i odredenih privatnih investitora, medu kojima je jedan od najznacajnijih Evropska banaka za obnovu i razvoj (EBRD) i država bi, u slucaju da ne obezbedi sredstva za dokapitalizaciju od 100 miliona evra, izgubila kontrolu nad tom bankom.
Premijer je naveo da je to stavljeno u budžet ali da je MMF bio zabrinut da bi, zbog manjeg privrednog rasta, država morala da se za ta sredstva zaduži, što bi povecalo javni dug Srbije.
Cvetkovic je ukazao da je za državu znacajno da ostane vlasnik Komercijalne banke i dokapitalizacija bi bila bez posledica po tekuci budžet jer bi trebalo da bude realizovana tek krajem godine, medutim, prema njegovim recima, MMF je imao rezerve prema tome.
Kada se radi o garancijama kao jednoj od spornih stavki, premijer je objasnio da one znace da država prihvata da garantuje za odredene kredite koji se povlace za javna preduzeca ili neke projekete.
Prema njegovim recima, u praksi se pokazalo da je stepen iskorišcenosti tih garancija nizak pa je, recimo, u 2011. suma garancija bila oko 70 milijardi dinara, a iskorišcene su 23 milijarde dinara.
On je naveo da su za 2012. predvidene garancije od 44,7 milijardi dinara, a MMF je tražio da one budu 30 milijardi i nije prihvatio stav vlade da sve te garancije nece biti iskorišcene, ali da moraju biti navedene u budžetu jer se ne zna koji ce se od planiranih projekata realizovati.
Osvrnuvši se na planirana budžetska sredstva za nepredvidene situacije, Cvetkovic je istakao da su ona u 2011. bila 200 miliona evra, a da su za ovu godinu planirana na nivou od 300 miliona evra. Od toga bi 150 miliona evra išlo "u recirkulaciju", odnosno vratilo bi se za šest, sedam meseci cime bi se opterecenje svelo na 150 miliona evra.
Sve te stavke koje su problem nemaju nikakav finansijski uticaj na budžet do njegovog rebalansa, ukazao je premijer i istakao da vlada sprovodi fiskalnu politiku koja se drži fiskalnih pravila.
On je podsetio da je MMF smanjio procenu prognoze rasta za Srbiju u ovoj godini na 0,5 odsto zbog cega je ta institucija zabrinuta kako ce to uticati na prilive u budžet i kada MMF govori o rebalansu ima u vidu tu cinjenicu, a ne tri sporne stavke.
Cvetkovic je naveo i da se vlada dogovorila sa MMFom da se kvartalno drži budžetskog deficita "ako se držite deficita kao apsolutne cifre time se vrši kompenzacija za evenutualne nedostajuce prihode kao posledica smanjenog rasta".
Sednica odbora za finansije, cija su tema efekti odlaganja revizije aranžmana sa MMFom, zakazana je na zahtev poslanika LDP Bojana Đurica.
Pored premijera, sednici su prisustvovali guverner NBS Dejan Šoškic, državni sekreat Ministarstva finansija Dušan Nikezic, predsednik fiskalnog saveta Pavle Petrovic, clanovi tog saveta.