Daily Survey

Beograd, 21. Mart 2012.

SRBIJA

TADIĆ I VOLEBEK O POLOŽAJU NACIONALNIH MANJINA

BEOGRAD, 21. marta (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je sa visokim komesarom za nacionalne manjine misije OEBSa Knutom Volebekom o položaju nacionalnih manjina u Srbiji i istakao da će Srbija nastaviti da primenjuje najviše standarde u zaštiti prava nacionalnih manjina.
U saopštenju pres službe predsednika Srbije navedeno je da je Tadić sa visokim komesarom za nacionalne manjine misije OEBSa Volebekom juče razgovarao o položaju nacionalnih manjina u Srbiji.
"Predsednik Srbije istakao je da će naša zemlja nastaviti da poštuje svoje međunarodne obaveze i da primenjuje najviše standarde u zaštiti prava nacionalnih manjina", navedeno je u saopštenju.
Tadić i Volebek su, kako je saopšteno, razgovarali i o značaju predsedavanja Srbije OEBSom 2015.

MINISTAR: POLOŽAJ MANJINA U SRBIJI I RUMUNIJI NEUPOREDIV

BUKUREŠT, 20. marta 2012. (Beta) Ministar spoljnih poslova Rumunije Kristijan Dijakonesku izjavio je danas u Bukureštu, posle sastanka s mađarskim kolegom Janošom Martonjijem, da je besmisleno porediti situaciju mađarske manjine u Rumumiji i rumunske manjine u Srbiji, prenela je agencija Mediafaks.
"Razlika je apsolutno evidentna jer se trenutno nalazimo u fazi ohrabrivanja vlasti u Beogradu da dozvole samoidentifikovanje rumunske manjine na teritoriji Srbiji, a svako poređenje je bez smisla", rekao je Dijakonesku na pitanje novinara i dodao da su "situacije veoma različite".
Dijakonesku je naveo da je nedavno u Briselu Rumunija podržavala uspostavljanje mehanizma nadzora ispunjavanja kopenhagenških političkih kriterijuma koji se tiču manjina.
Šef rumunske diplomatije naglasio je da po pitanju nacionalnih manjina "sasvim normalno da kandidat za članstvo u EU, baš pre dobijanja statusa kandidata dokaže da je ispunio te kriterijume".
"Stav Rumunije podržavaju Evropska komisija i evropski partneri koji su prihvatili mehanizam nadzora do oktobra i direktno učešće visokog komesara OEBSa za nacionalne manjine i potpisivanje protokola sa srpskom stranom", naveo je rumunski ministar.
Martonji je dodao da Mađarska ima principijelnu politiku da "svaka nacionalna manjina i zajednica imaju pravo da odlučuju o svojim interesima".
On je dodao da se to odnosi na sve nacionalne manjine, na lokalne zajednice koje se nalaze u raznim državama, među kojima i u Srbiji.
Dijakonesku je rekao da Rumunija i Mađarska mogu biti primer saradnje u oblasti nacionalnih manjina. Dijakonesku i Martonji razgovarali su danas o strateškom partnerstvu, o ekonomskoj i prekograničnoj saradnji, kao i u saradnji u polju energenata.
Na evropskom planu, Rumunija i Mađarska imaju zajedničke projekte u okviru nove Finansijske perspektive 20142020, evropske politike u poljoprivredi, kao i u pogledu proširenja EU, Istočnog susedstva i Evropske strategije za region Dunava.

HAMARBERG: UTVRĐIVANJE ISTINE KLJUČ ZA POMIRENJE U REGIONU

BEOGRAD, 20. marta 2012. (Beta) Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Tomas Hamarberg izrazio je danas nadu da će političari na Balkanu podržati inicijativu za formiranje regionalne komisije za istinu i pomirenje kako bi se utvrdile činjenice o ratu u SFRJ i podstaklo pomirenje.
"Važno je da postoji zajednička procena šta se desilo u regionu. Dobro je pokušati ustanoviti šta se stvarno desilo, činjenice", rekao je Hamarberg u intervjuu agenciji Beta.
Hamarberg je rekao da je formiranje komisije za istinu i pomirenje na nivou Zapadnog Balkana važno jer su i zločini počinjeni tokom ratova 1990tih bili "regionalni".
On je rekao da "zna da već postoji određeno političko protivljenje toj inicijativi" jer će, dodao je, "naravno uvek biti različitih interpretacija činjenica".
"Iako postoje različita mišljenja, nadam se da će političari shvatiti zajedničku potrebu da se utvrdi šta se stvarno desilo, da se uspostave osnovne činjenice, a tako i sama osnova za obrazovanje budućih generacija i pomirenje", ukazao je Hamarberg.
Na pitanje da li je pokretanje regionalne komisije o istini i pomirenju realno, Hamrberg je rekao da ni u drugim delovima sveta gde su ustanovljenje slične komisije to nije bilo realno dok nije zaživelo.
Komesar Saveta Evrope je ocenio da je u poslednjih 20 godina u regionu postignut određeni napredak po pitanju pomirenja, naročito kada se radi o razjašnjenju činjenica u veza sa nestalima.
"Razjašnjene su činjenice u vezi sa nestalima u velikom broju slučajeva. I to je pozitivno. Mada postoji još uvek 14.000 slučajeva koji nisu razjašnjeni", naveo je Hamarberg.
Kaao pozitivne korake on je ocenio i one koje su u poslednje vreme preduzeli predsednici Srbije i Hrvatske (Boris Tadić i Ivo Josipović), uključujući i odlaske u Srebrenicu i Vukovar.
"To što su zajednički izrazili žaljenje zbog onog što se desilo, bilo je veoma važno porodicama žrtava, i mislim da je potrebno još akcija tog tipa da bi se pokazalo da se ono što se desilo ne može prihvatiti, i da se ne sme ponoviti u budućnosti", poručio je Hamarberg.
Na pitanje da li misli da su od okončanja ratova na Zapadnom Balkanu uspostavljeni mostovi pomirenja među običnim ljudima, komesar Saveta Evrope je rekao da to nije učinjeno u dovoljnoj meri.
"Mislim da je tužno videti da kada neko bude uhapšen i izveden pred sud zbog sumnje da je počinio ratni zločin, ta osoba bude smatrana herojem, pre nego osumnjičenim. I ako se njegova krivica dokaže, ta osoba nije heroj, ona je kriminalac", istakao je Hamarberg.
"I tužan sam da vidim da dolazi do nesporazuma kada se radi o ovome. Ljudi brkaju individualnu odgovornost sa celim etničkim ili verskim grupama. Mi ne optužujemo nikakvu grupu ljudi, već smatramo da pojedinci koji su počinili zločine moraju biti privedeni pravdi", dodao je on.
Hamarberg je ukazao da smatra da "te razlike nisu u potpunosti shvaćene u regionu" i naveo da zato "političari treba da ustanu i pomognu ljudima da shvate realnost ovde".
Hamarberg je juče u Sarajevu predložio formiranje regionalne komisije za istinu i pomirenje, što je jedna od preporuka iz njegovog izveštaja "Posleratna pravda i trajni mir u bivšoj Jugoslaviji".
On je tom prilikom istakao da "u zemljama bivše Jugoslavije ima previše zločinaca koji su još slobodni", te je zato sačinio izveštaj sa preporukama "kako bi se uspostavila posleratna pravda i trajni mir u bivšoj Jugoslaviji". Hamarberg je, takođe, podržao i inicijativu REKOMa, regionalne i nezavisne komisije sa mandatom da ustanovi i javno iznese činjenice o ratnim zločinima i doprinese rasvetaljavanju sudbine nestalih u ratovima na tlu bivše Jugoslavije.
U preporukama iz izveštaja komesara Saveta Evrope navodi se da "sudovi na državnom nivou treba da rade "na suzbijanju nekažnjivosti", kao i da treba da se obezbedi adekvatna naknada štete za sve žrtve rata, da se ustanovi i prizna istina i primene institucionalne reforme kao garancija neponavljanja sličnih zločina. Hamarberg je u Skupštini Srbije prisustvovao razgovoru o položaju pravno nevidljivih lica na osnovu izveštaja zaštitnika građana, a prethodno se sastao sa predsednicom Skupštine Slavicom Dejanović, potpredsednikom vlade Ivicom Dačićem i ministarkom pravosuđa Snežanom Malović.

VOJSKA: BEZBEDNOSNA SITUACIJA U SRBIJI JE STABILNA

BEOGRAD, 21. marta (Tanjug) Bezbednosna situacija u Srbiji je stabilna, a Vojska Srbije je zadržala dostignuti nivo operativnih i funkcionalnih sposobnosti, ocenjeno je danas na redovnoj godišnjoj analiza operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije za 2011.
Na analizi je naglašeno da i u narednom periodu treba unapređivati osposobljenost i interoperabilnost sa povećanjem broja pripadnika Vojske u mirovnim misijama.
Analiza je organizovan u Domu Garde na Topčideru, a uz ministra odbrane Dragana Šutanovca i načelnik Generalštaba Vojske Srbije generalpotpukovnika Ljubišu Dikovića, skupu su prisustvovale najodgovornije starešine Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
"Pored bezbednosne situacije u zemlji i okruženju, sagledani su postignuti rezultati u izgradnji i održavanju operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije za prošlu godinu, kao i druga pitanja koja utiču na održzavanje i razvijanje sposobnosti Vojske Srbije", saopštilo je Ministarstvo odbrane.
"Ocenjeno je da je bezbednosna situacija u Srbiji stabilna i da je Vojska Srbije zadržala dostignuti nivo operativnih i funkcionalnih sposobnosti", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je na analizi ocenjeno da "i u narednom periodu treba unapređivati osposobljenost i interoperabilnost sa povećanjem broja pripadnika Vojske u multinacionalnim operacijama".

KiM

INSTRUKCIJA VLADE O UČEŠĆU NA SKUPOVIMA SA KOSOVOM

BEOGRAD, 20. marta 2012. (Beta) Predstavnici Srbije će prisustvovati regionalnim skupovima na kojima ispred delegacije privremenih institucija Prištine stoji tabla na kojoj je ispisano "Kosovo *", a ispod, na istoj tabli, tekst fusnote usvojen u dijalogu Beograda i Prištine, saopšteno je danas iz Vlade Srbije.
U danas usvojenoj vladinoj instrukciji za postupanje predstavnika državnih organa Srbije na određenim skupovima posvećenim regionalnoj saradnji na kojima učestvuju i predstavnici Prištine, navodi se da fusnota mora biti uočljiva, čitljiva i napisanana engleskom jeziku.
Delegacija Prištine, prema toj instrukciji Vlade Srbije, treba da bude predstavljana bez isticanja zastave i drugih obeležja.
Osim toga, delegacija Srbije je u obavezi da pročita izjavu u kojoj se ističe "da je delegacija Prištine predstavljena striktno u skladu sa dogovorom o regionalnom predstavljanju i saradnji i da je Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije".
Delegacija Srbije će insistirati da se obezbedi prisutvo UNMIKa svim sastancima foruma čiji je potpisnik UNMIK.

MIHAJLOVIĆ: NAREDNIH DANA VLADA KONTAKTIRA UNMIK

BEOGRAD, 20. marta (Tanjug) Direktor vladine Kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović izjavio je danas Tanjugu da će narednih dana Vlada Srbije uputiti pismo Unmiku u vezi sa sprovođenjem lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji.
"Vlada će kontaktirati Unmik u vezi sa izborima, jer su oni raspisani na celoj teritoriji Srbije. Kosovo i Metohija su pod protektoratom Ujedinjenih nacija i zato je neophodno da sa njima kontaktiramo i to će se dogoditi u narednim danima", objasnio je Mihajlović.
Predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović raspisla je 13. marta lokalne izbore u Srbiji, koji će, kako je precizirala, biti održani tamo gde nije istekao mandat lokalnim samoupravama.
Na Kosovu i Metohiji neće biti održani izbori u Prištini, Peći, Leposaviću, Kosovskoj Mitrovici i Novom Brdu. Predsednica parlamenta je tada navela da će Vlada Srbije u saradnji sa Unmikom preduzeti sve neophodne radnje u vezi sa sprovodnjeme izbora na Kosovu i Metohiji.

EŠTON: DIJALOG BEOGRAD PRIŠTINA OD ISTORIJSKE VAŽNOSTI

BRISEL, 20. marta 2012. (Beta) Visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton ocenila je danas, u Briselu, da je ono što je dosad isposlovano u dijalogu BeogradPriština "od istorijskog značaja", iako ima "i onih koji ne žele da to uspe".
Ketrin Ešton je, u razgovoru s članovima Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, želela da oda priznanje srpskom predsedniku Borisu Tadiću, kao i kosovskom premijeru Hašimu Tačiju za "ličnu političku predanost" napretku u dijalogu BeogradPriština.
Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU je stavila do znanja da pet državačlanica EU koje ne priznaju samoproglašenu nezavisnost "same iz sopstvenih razloga odlučuju o tome" i naglasila da je za nju važno da odnosi jačaju i da je "budućnost Kosova da bude deo EU".
Oko toga, napomenula je, postoji saglasnost svih članica Unije.
"Važnost dijaloga SrbijaKosovo je takva da ono što smo dosad isposlovali jeste od istorijskog značaja", navela je visoka predstavnica EU.
I, dodala je, "znamo da je put ka primeni (rezultata dijaloga) popločan teškoćama, znamo da ima onih koji ne žele da to uspe". Ketrin Ešton je predočila da je "jasno da će za to biti nužno dosta napora i ta nastojanja moramo usmeriti ka nastavku" dijaloga.
"Mi odajemo priznanje predsedniku (Srbije Borisu) Tadiću i premijeru(Kosova Hašimu) Tačiju, jer je njihova lična politička predanost bila suštinski važna da se moglo ići napred", kazala je. "A za Evropsku uniju je od ogromnog značaja da se nastave odnosi s njima oboma", rekla je visoka predstavnica EU.
"Mi smo, kad je reč o premijeru Tačiju, bili veoma naklonjeni da unapredimo neke oblasti od posebnog interesa, kao što je trgovina", navela je Ketrin Ešton.
Izveštač EP za Kosovo, austrijska poslanica Ulrike Lunaček je rekla da je "zabrinuta zbog toga što Evropska unija još nije dovoljno jedinstvena i što pet državačlanica Unije još uvek ne priznaju nezavisnost Kosova" i zatražila od visoke predstavnice EU da kaže "šta je učinila da tih pet zemalja privoli na priznavanje" Kosova. Ketrin Ešton je uzvratila da, kad je reč o nekim državamačlanicama i pitanju priznavanja Kosova, "one su te koje odlučuju o tome".
"A moj je cilj", dodala je ona, "da obezbedim da odnosi s Kosovom stalno jačaju, kao i da je njihova budućnost da postanu deo Evropske unije".
"I oko toga postoji saglasnost svih dvadesetsedam zemaljačlanica EU", ukazala je visoka predstavnica EU, napomenuvši da u zaključcima Saveta ministara EU na to nisu stavljene primedbe.
Članice EU su saglasne da se "Kosovo približi EU", kazala je i dodala da je uverena da je to od velike koristi. "Pojedine zemlje su odlučile da ne priznaju (Kosovo) i one imaju takođe sopstvene razloge, a moje viđenje je da je budućnost Kosova zajedno s nama", zaključila je Ketrin Ešton.

ŽBOGAR I KRASNIĆI RAZLIČITO O IZBORIMA SRBIJE NA KIM

PRIŠTINA, 20. marta, (Tanjug) Specijalni predstavnik EU i direktor kancelarije EU na Kosovu Samuel Žbogar smatra da bi OEBS mogao da organizuje parlamentarne izbore Srbije na Kosovu, što, međutim, osporava predsednik kosovske skupštine Jakup Krasnići.
U saopštenju nakon današnjeg susreta Žbogara i Krasnićija navodi se da je predstavnik EU rekao da Srbija može da održi parlamentarne izbore na Kosovu jer na KiM ima građana koji istovremeno imaju kosovsko i srpsko državljanstvo, dok Krasnići smatra da se parlamentarni izbori ne mogu održati na Kosovu, jer Srbija nije priznala Kosovo.
Žbogar je rekao da je EU jasno kazala da ne može biti lokalnih izbora Srbije na Kosovu ali da OEBS može da organizuje parlamentarne izbore Srbije na Kosovu, imajući u vidu da na Kosovu ima građana sa dvojnim državljanstvom.
Pozdravljajući stav EU o lokalnim izborima, Krasnići je rekao da su i parlamentarni izbori Srbije na Kosovu neprihvatljivi pošto Srbija nije priznala Kosovo.
"Zna se evropska praksa, da se izbori dozvoljavaju u drugoj državi, ali da se održavaju u ambasadama tih država", rekao je Krasnići.
U saopštenju se navodi i da je Žbogar rekao da studija o izvodljivosti treba da se pripremi istovremeno sa izveštajem o progresu, ali je upozorio i da institucije Kosova treba da rade daleko više.

KOMANDANT KFORA: NEĆEMO DOZVOLITI DESTABILIZACIJU NA SEVERU

PRIŠTINA, 21. marta 2012. (Beta) Komandant Kfora Erhard Drevs rekao je da se neće dozvoliti pogoršanje bezbednosne situacije na severu Kosova ukoliko i tu budu izbori Srbije 6. maja, prenosi danas prištinski dnevnik Koha ditore.
Dnevnik navodi da je Drevs u utorak u Kačaniku izrazio uverenje da će međunarodni mehanizmi na Kosovu i kosovska vlada uspeti da prebrode svaku moguću situaciju ako budu održani izborima na severu.
On je rekao da će Euleks, UNMIK i OEBS učiniti sve da ne dođe do pogoršanja bezbednosnog stanja. Drevs je izrazio uverenje da će i vlada u Prištini "delovati vrlo odmereno i odgovorno".
Visoki zvaničnici Vlade Kosova najavili su da će održavanje srpskih izbora 6. maja sprečiti i silom ako je potrebno. Beograd je najavio da će povodom održavanja izbora na Kosovu kontaktirati UNMIK, a od međunarodne zajednice tražiti da reaguje na pretnje Prištine.

JAHJAGA: IZBORI NA SEVERU KOSOVA SU NEPRIHVATLJIVI

PRIŠTINA, 20. marta 2012. (Beta) Održavanje srpskih izbora na Kosovu je neprihvatljivo, jer se time dovodi u pitanje suverenit i teritorijalni integritet Kosova i doprinosi destabilizaciji zemlje, rekla je danas kosovska predsednica Atifete Jahjaga.
Jahjaga je tu poruku prenela šefu Unmika Faridu Zarifu na sastanku održanom iza zatvorenih vrata, saopštio je kabinet predsednice Kosova.
Jahjaga je prenela stav da Priština ne može da dozvoli ni jednoj susednoj državi ili predstavnicima koji rukovode paralelnim strukturama na Kosovu da organizuju bilo kakve izbore na teritoriji Kosova.
"Svaki pokušaj Srbije da organizuje bilo kakve izbore na Kosovu predstavlja gaženje međunarodnim normi i zakona i osnovnih evropskih principa", rekla je Jahjaga.
Ona je zatražila od šefa Unmika da prenese generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu i njegovim sagovornicima u Srbiji, stav Kosova, navodi se u saopštenju.
Kosovska predsednica zatražila je od Zarifa da se Unmik uzdrži od stavljanja na stranu organizatora izbora "pošto oni predstavljaju opasan primer i ne doprinose normalizaciji odnosa" između Kosova i Srbije i ugrožavaju mir i stabilnost u regionu.

SKUPŠTINSKI ODBOR O KOSOVU BEZ BOGDANOVIĆA I STEFANOVIĆA

BEOGRAD, 21. marta 2012. (Beta) Članovi skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju raspravljali su danas o pregovorima sa Prištinom održanim od 22. do 24. februara u Briselu, bez prisustva resornog ministra Gorana Bogdanovića i šefa Pregovaračkog tima Beograda Borislav Stefanovića.
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Ljubomir Kragovović obavestio je članove tog tela da su ministar za Koosvo i Metohiju Goran Bogdanović i Borko Stefanović obavestili Odbor da nisu u mogućnosti da prisustvuju današnjoj sednici.
Boislav Stefanović je u dopisu koji je pročitao Kragović, naveo da ne može da informiše članove tog skupštinskog tela o pregorima sa Prištinom održanim od 22. do 24. februara u Briselu, pošto Vlada Srbije još nije usvojila izveštaj Pregovaračkog tima.
Kragović je pročitao članovima Odbora instrukciju o postupanju delegacije Srbije na regionalnim skupovima koju je Vlada Srbije juče usvojila, a na osnovu Sporazuma o regionalnom predstavljanju, navodeći da je to "dovoljan dokument" da predstavnici vlade budu na sednici i objasne tekst tog sporazuma.
"Njima je očigledno, skupština i odbor nešto što može da se odlaže u nedogled", ocenio je Kragović.
Poslanik Demokratske stranke Dragiša Đaković rekao je da je nepojavljivanje predstavnika vlade Srbije na današnjoj sednici "slika i prilika odnosa Srbije prema Kosovu i Metohiji".
"Neshvatljivo je da se nedeljno šalju dopisi da vlada nije raspravljala, a kad će ne zna se", rekao je on ocenjujući da se radi o opstrukciji i neodgovornosti prema Kosovu i Metohiji i ljudima koji žive tamo.
Poslanik Demokratske stranke Srbije (DS S) Vladimir Milentijević rekao je da se država odriče Kosova i Metohije i da to više niko ne skriva.
"U izbornim kampanjama se više ni deklarativno ne spominje Kosovo i Metohija", kazao je on, optužujući vlast da je prodala Kosovo za kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji.
Šef poslaničke grupe DS S Miloš Aligrudić rekao je da su ciljevi prioriteti vlasti formalni put evrointegracija "po svaku cenu" i upitao kako je moguće da vlada još nije usvojila izveštaj o pregovorima održanim od 22. do 24. februara u Briselu.

SRBIJA – REGION

PUSIĆ: HRVATSKA ĆE PODRŽATI LITVANIJU, A NE JEREMIĆA

ZAGREB, 21. marta 2012. (Beta) Ministarka spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Vesna Pusić izjavila je danas da će Hrvatska podržati kandidata Litvanije za predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. "Hrvatska je obećala da će podržati Litvaniju i svoje se reči drži", rekla je Pusić novinarima tokom posete SAD, prenose jutros hrvatski mediji.
Na pitanje novinara o kandidaturi ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića, ona je rekla da je njegova kandidatura kasno istaknuta, dok je Litvanija to učinila još 2004. a od pre godinu dana lobira među članicama UN. Pusić je dodala da je o stavu svoje zemlje već obavestila Jeremića.
Jeremić je krajem januara potvrdio da je kandidat za predsedavajućeg narednog, 67. zasedanja Generalne skupštine UN. Predsedavajući Generalne skupštine UN bira se na godinu dana u skladu sa nepisanim pravilom rotacije po regionalnom principu po kojem svake godine kandidata predlaže jedna od pet grupa zemalja. Ovog puta predsedavajućeg kandiduje istočnoevropska grupa koju čine 23 zemlje, uključujući sve bivše jugoslovenske republike.
Uobičajeno je da grupa zemalja koja je na redu, predloži jednog, zajedničkog kandidata za predsedavajućeg, ali to nije pravilo.
Novi predsedavajući bira se obično tri meseca pre početka narednog zasedanja Generalne skupštine kojim treba da predsedava, što znači u junu.

CRNA GORA I SRBIJA POTPISALE SPORAZUME O SARADNJI U AGRARU

PODGORICA, 20. marta 2012.(Beta) Ministri poljoprivrede Crne Gore i Srbije Tarzan Milosević i Dušan Petrović potpisali su danas u Budvi međudržavne sporazume o saradnji u oblasti veterine, zdravstvene zaštite bilja i o međusobnom priznavanju i prihvatanju dokaza o ispunjenosti propisanih uslova o hrani. Sporazumi su potpisani na Međunarodnom sajmu hrane koji je danas otvorio crnogorski premijer Igor Lukšić.
Lukšić je istakao opređeljenje Crne Gore za organsku proizvodnju hrane i najavio je nove investicije u poljoprivredu. Crnogorski premijer je naveo da je Vlada Crne Gore 2011. godine podržala 300 investicionih projekata za razvoj poljoprivrednih gazdinstava.

JOSIPOVIĆ PODRŽAO REGIONALNE BIZNIS INICIJATIVE

ZAGREB, 21. marta (Tanjug) Predsednik Hrvatske Ivo Josipović razgovarao je danas sa delegacijom Upravnog odbora Samita 100 biznis lidera jugoistočne Evrope o podršci daljoj poslovnoj integraciji i stvaranju boljih privrednih i životnih uslova u regionu.
Na sastanku, kojem su prisustvovali i predstavnici Srpske asocijacije menadžera i nekih od najuspešnijih srpskih kompanija, istaknuto je da postoji potrebna politička podrška regionalnim poslovnim inicijativama i da saradnja kompanija jugoistočne Evrope, posebno na trećim tržištima, ima ogroman potencijal. Predsednik Josipović je nakon sastanka novinarima izjavio da su prvi rezultati Samita 100 ohrabrujući i da svakako treba podržati nastojanja privrednika da uspostave prekograničnu saradnju.
"Iskustvo je pokazalo da pojedinačne firme iz našeg regiona nisu uspevale da budu dovoljno konkurentne na zahtevnim tržištima, a da zajedničkim snagama i znanjem mogu biti uspešan konkurent najvećim svetskim kompanijama", rekao je Josipović.
Predsedniku Josipoviću danas je predstavljen prvi konkretan rezultat Samita 100: osnivanje slovenačkosrpskog građevinskog konzorcijuma "Feniks", koji je inicijalno okupio više od 40 srpskih i slovenačkih preduzeća sa ciljem saradnje i zajedničkog nastupa na trećim tržištima (Rusiji, istočnoj i jugoistočnoj Europi i na Bliskom i Srednjem Istoku).
Iniciatori projekta su srpski "PSP Farman" i slovenačka korporacija "Hidria", a danas u Zagrebu su i neke hrvatske kompanije izrazile interesovanje da se pridruže konzorcijumu.
Poslove koji će bili dostupni takvom konzorcijumu Josipovć je opisao kao veliki kolač u kojem svako od učesnika može da dobije svoj deo.
Današnji sastanak je održan na inicijativu organizatora Samita 100 Srpske asocijacije menadžera, Hrvatskog udruženja poslodavaca i Udruženja menadžera Slovenije kao nastavak dijaloga poslovnih i političkih lidera regiona započetog na Samitu 100 biznis lidera u Aranđelovcu u oktobru 2011. godine.
Susret sa predsednikom Josipovićem bio je treći u nizu sastanaka koji su, radi obezbeđivanja dalje političke podrške ovoj inicijativi, organizovani sa predsednikom Slovenije Danilom Tirkom, u novembru 2011. godine, i predsednikom Srbije Borisom Tadićem, u januaru ove godine.
Predsednici Tadić i Tirk su na sastancima iskazali bezrezervnu podršku inicijativi za dalje biznis integracije, kao i svim konkretnim projektima saradnje kompanija regiona koji će doprineti konkurentnijem regionu, boljim proizvodima i uslugama građanima, ali i uspešnijem nastupu na trećim tržištima.
Oni su takođe prihvatili poziv partnerskih organizacija da budu pokrovitelji drugog Samita 100, koji će u oktobru biti organizovan u Beogradu.
U delegaciji koja se sastala sa Josipovićem bili su članovi regionalnog Upravnog odbora Samita 100: Branko Radujko, Bojan Radun, Maja Piščević, Franjo Bobinac, Iztok Seljak, Sonja Šmuc, Duško Knežević, Živko Mukaetov, Ivan Ergović, Damir Kuštrak, Davor Majetić, Miša Lukić i Jelena Radulović.
Samit 100 biznis lidera jugoistočne Evrope Dogovor za novo doba, koji je na jednom mestu okupio poslovne lidera iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, prvi put je održan u hotelu "Izvor" u Aranđelovcu 6. i 7. oktobra 2011. godine.
To je bio prvi pokušaj da se na jednom mestu okupe biznis lideri svih zemalja regiona sa idejom da se artikuliše glas i interes privrede i da kroz konstruktivan dijalog sa političkim liderima doprinese stvaranju konkurentnijeg regiona i boljih privrednih i životnih uslova na ovim prostorima.

PRIVREDNICI PREDVODNICI REGIONALNIH POSLOVNIH INICIJAVA

ZAGREB, 21. marta (Tanjug) Predstavnici Srpske asocijacije menadžera i nekih od najuspešnijih srpskih kompanija, koji su danas u Zagrebu razgovarali sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem, ocenili su da postoji sinergija ekonomskih i političkih interesa da države regiona sarađuju na svim poljima.
Predsednik Upravnog odbora Samita 100 Branko Radujko izjavio je Tanjugu da i političari i privrednici u svetu danas traže rešenja za izlazak iz krize, i da se najčešće kao recept preporučuje kombinacija štednje i investicija, što je primenljivo i na region jugoistočne Evrope.
"Kao što štedimo u našim kompanijama, tako se trudimo i da nađemo prostor da investiramo, i sve više su kompanije sa ovih prostora upućene na saradnju kako bi zajednički konkurisale velikim globalnim kompanijama i da bi našle prostor da zajednički dobiju poslove na trećim tržištima", rekao je Radujko.
On je podsetio da je Samit 100, kao regionalna inicijativa privrednika, nastao upravo da bi se poboljšala međusoba trgovinska razmena i stvorio forum u kojem bi privrednici mogli da dogovoraju zajednički nastup na trećim tržištima.
"Postoji sinergija interesa i samih kompanija i društava u celini, pa i političkih lidera, da se pronalaze novi poslovi, stvaraju nove vrednosti, zapošljavaju ljudi, a to do jednog momenta možete samostalno, a onda u nekom momentu morate da pronađete partnere u susednim zemljama", objasnio je Radujko.
On je podsetio da je, nakon prvog Foruma 100, održanog jesenas u Aranđelovcu, osnovan konzorcijum 35 kompanija iz Srbije i Slovenije nazvan "Feks", i izrazio očekivanje da će do sledećeg samita, koji će u oktobru biti održan u Beogradu, biti moguće pokrenuti još neke zajedničke projekte.
"Ovakav forum je svakako mesto da se ljudi prepoznaju i dođu do zajedničkih ideja i projekata. Verujem da će, kao što je to bilo moguće u oblasti građevine, to biti moguće i u oblasti poljoprivrede, farmacije ili informacionokomunikacionih tehnologija", rekao je Radujko, koji je i generalni direktor "Telekoma". Izvršna direktorka i predsednica Upravnog odbora Srpske asocijacije menadžera Maja Piščević podsetila je da je susret sa Josipovićem bio treći u nizu susreta sa predsednicima država regiona, ali i treći susret privrednika nakon prvog Samita 100 koji je održan u oktobru prošle godine.
"Uspostavili smo dobru dinamiku i dobili pokroviteljstvo sva tri predsednika, povezali krug privednika iz čitavog regiona, jer ovo je ozbiljno tržište koje još uvek govori istim jezikom, i pokušavamo da sada održimo momentum za sledeći samit koji će u oktobru biti održan u Beogradu, upravo kako 'Feniks' ne bi bio jedina inicijativa", rekla je Piščević agenciji Tanjug.
Prema njenim rečima, Samit 100 je platforma za povezivanje u mnogim drugim oblastima privrede možda najpre u poljoprivredi i telekomunikacijama.
Predsednik Srpske asocijacije menadžera i izvršni direktor kompanije "Nektar" Bojan Radun ukazao je da, i pored pozitive promene klime za poslovnu saradnju u regionu, i dalje postoje prepreke koje, međutim, mogu upravo biti otklonjene uz političku podršku.
Kao jedan od ključnih problema Radun je naveo nedovoljnu mobilnost radne snage.
"Kada želite nekog menadžera da preselite iz jedne države u drugu i da on tamo za vas obavlja neku važnu funkciju, procedure za dobijanje papira su komplikovane i spore. Svako usporavanje biznisa i odluka mnogo košta i to je ozbijna prepreka koju, ako imamo podršku političara, možemo brzo da otklonimo", izjavo je Radun Tanjugu.
On je istakao da je, kao predsednik Srpske asocijacije menadžera, vema zadovoljan reakcijom predsednika i političkog vrha država u regionu, ali i upozorio da nastojanja privrednika neće dati rezultat preko noći. "Ako se ne bude radilo, nikada neće ni biti rezultata. Kada vidimo koliko se povećalo interesovanje za novi Samit 100 vidimo i kako se klima menja. To jeste spor proces jer smo klimu dugo kvarili, ali idemo krupnim koracima ka boljem", konstatovao je Radun.

SRBIJA – EKONOMIJA

TADIĆ: STOTINE INVESTICIJA KAO SVAROVSKI OTVARA PERSPEKTIVU

BEOGRAD, 20. marta (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je danas zadovoljstvo što će austrijska kompanija Svarovski podići novu fabriku u Subotici ulažući 21 milion evra i zapošljavajući 550 ljudi i dodao da je to još jedan dokaz unapređenja austrijskosrpskih odnosa.
"Štotine investicija kao što je Svarovski obezbeđuju perspektivu za hiljade ljudi u Srbiji, ali i ljudi u Srbiji moraju da preuzmu inicijativu za pokretanje biznisa", rekao je Tadić na potpisivanju dva ugovora koji omogućavaju početak poslovanja ugledne austrijske kompanije za proizvodnju nakita.
Tadih je naglasio da je kompanija Svarovski počela kao porodični biznis da bi danas postala svetski lider u proizvodnji nakita i da to treba da bude "neka vrsta uputstva i ohrabrenja" srpskim preduzetnicima da je moguće od malog preduzeća stvoriti kompaniju svetskog ugleda, ako se u poslovanje krene hrabro i inventivno. Predsednik Srbije je posebno istakao značaj činjenice da će kompanija zaposliti 550 ljudi i dodao da se nada da će Svarovski proširiti svoje operacije u Subotici ili u nekom drugom gradu u Srbiji.
"Srbija je još jednom pokazala svoju konkurentnost za privlačenje investicija i otvaranje radnih mesta. To je plod iscrpnog rada ove vlade i insitutucija. Nikada nismo prestali da pregovaramo sa investitorima i sada na kraju mandata otkrivaju se mnoga rešenja koja treba da unaprede život ljudi", rekao je Tadić. On je ukazao da do potpisivanje ugovora dolazi svega nekoliko dana pre dolaska austrijskog predsednika Hajnca Fišera u Beograd.
"Srbija i Austrija stalno dograđuju svoje odnose. Austrija neosporno podržava Srbiju na njenom putu ka EU", rekao je Tadić i dodao da je Austrija to je činila kad je reč o statusu kandidata Srbije za EU i da će to činiti i u budućim koracima.
Predsednik Srbije je naveo i da Austrija značajno, i politički i investiciono, pomaže Srbiji da izgradi civilno i efikasno društvo poput austrijskog. "Mnogo toga možemo da naučimo od Austrije", poručio je Tadić.
Obraćajući se predstavnicima austijske kompanije Svarovski predsednik je rekao: "Hvala vam što se došli u Srbiju i nadam se da nećete ni odlaziti." Predsednik upravnog odbora kompaniej Svarovski Markus Langes Svarovski i ministar ekonomije Srbije Nebojša Ćirić potpisali su ugovor o dodeljivanju sredstava za direktne investicije, dok su ugovor o otuđivanju građevinskog zemljišta potpisali gradonačelnik Subotice Saša Vučinić i Langešvarovski.
Ceremoniji je prisustvovao i premijer Srbije Mirko Cvetković, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić i austrijski ambasador Klemens Koja.

EPS POKRECE SNAŽAN INVESTICIONI CIKLUS U OBNOVLJIVE IZVORE

BEOGRAD, 21. marta (Tanjug) Elektroprivreda Srbije potpisala je danas Memorandum o razumevanju sa predstavnicima španskih kompanija za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije, čcime započinje snažan investicioni ciklus EPSa u obnovljive izvore energije.
Obnovljivi izvori energije su veliki potencijal Srbije koji narednih godina treba da bude iskorišćen, izjavio je ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović, koji je prisustvovao potpisivanju memoranduma.
U narednom periodu možemo napraviti veliki napredak u prozivodnji struje iz malih hidroelektrana, energije vetra, biomase i solarne energije, rekao je Petrović i naveo da je potencijal biomase u Srbiji procenjen na oko 2,7 miliona tona ekvivalentne nafte.
Iskorišćenjem tog prirodnog potencijala u energetske svrhe mogli bismo značajno da smanjimo platnobilansni deficit i da zapolimo veliki broj ljudi, napomenuo je Petrović.
EPS pokreće snažan investicioni ciklus u oblasti obnovljivih izvora energije, u iskorišćenje malih vodotokova i rehabilitaciju 23 male hidrolektrane, u koje će biti uloženo oko 45 miliona evra iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, naveo je generalni direktor EPSa Dragomir Marković.
On je rekao da će EPS sa konzorcijumom španskih kompanija razmotriti lokacije za izgradnju novih mini hidroelektrana u Srbiji, s obzirom na preostali raspoloživi potencijal vodotokova, posebno na rekama Ibar i Velika Morava, kao i da će sarađivati na iskorišćavanju solarne energije, ali da je još rano govoriti o konkretnim projektima i broju megavata koji će se zajednički proizvoditi.
Marković je najavio da će uskoro biti potpisani i memorandumi o saradnji EPSa sa kanadskim i američkim kompanijama u sektoru obnovljivih izvora energije.
Obnovljivi izvori su oblast koja može da privuče strane investicije i da se na taj način uvedu savremene tehnologije u Srbiji, kazao je Marković i precizirao da će ti projekti moći da budu realizovani na tri načina kroz samostalne investicije zainteresovanih kompanija, njihovim učešćem na tenderima EPSa i formiranjem zajedničkih kompanija za EPSom.
Ukoliko bi Srbija iskoristila potencijal biomase u energetske svrhe, u toj oblasti bi moglo da bude zaposleno oko 10.000 ljudi i posredno još nekoliko hiljada u pratećim delatnostima, kazao je savetnik premijera Srbije za energetiku Petar Škundrić i naveo da biomasa obuhvata oko 62 odsto celokupnog potencijala obnovljivih izvora energije, zatim slede hidropotencijal i sunčeva energije, geotermalna i energija vetra. On je podsetio da Srbija u saradnji sa Italijom i Republikom Srpskom već realizuje veliki projekat za dobijanje "čiste energije" na Ibru i srednjoj Drini.
"Formirano je zajedničko preduzeće i očekujem da će tokom ove godine biti postavljen kamen temeljac za dve elektrane Ibru", precizirao je Škundrić.
On je naveo da je Ministartsvo energetike izdalo oko 150 energetskih dozvola za izgradnju malih hidroelektrana u Srbiji ukupnog kapaciteta oko 150 megavata instalisane snage, kao i 12 dozvola za iskorišćenje energije vetra ukupne snage 1.400 megavata i nekoliko dozvola za elektrane na biomasu, zbog čaga u toj oblasti postoji veliki potencijal za ulaganje. U konzorcijumu španskih kompanija su "SubkoBiniluka" (SubcoBiniluca),"lider u tehnologiji i proizvodnji solarne energije, Grupo Labaro", koja se bavi projektovanjem i izgradnjom objekata za upravljanje otpadom i "Enerdži risorsiz" (Energy Resources), investiciona kompanija specijalizovana za male hidroelektrane, a sve one su u Beogradu predstavile svoje delatnosti.