Daily Survey

Beograd, 23. Januar 2012.

SRBIJA – EU

JEREMIĆ: DALEKO BOLJE RAZUMEVANJE IZMEĐU SRBIJE I NEMAČKE

BRISEL, 23. januara 2012. (Beta) Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je danas posle razgovora sa nemačkim kolegom Gidom Vesterveleom da postoji daleko bolje razumevanje između Srbije i Nemačke nego što je to bio slučaj do sada.
"Nema nikakve sumnje da i jedna i druga strana žele da postignu isti cilj, a to je povoljna odluka za Srbiju na sledećem zasedanju Saveta ministara EU", rekao je Jeremić uoči zasedanja ministara spoljnih poslova EU na kojem će biti reči o izgledima da Srbija dobije status kandidata, kao i o rešavanju problema na Kosovu. Jeremić je dodao da je Vesterveleu predočio stanje kako se na to gleda iz Beograda, i da je to na jedan "prilično otvoren i iskren način" učinjeno i sa nemačke strane.
On je naveo da su se Vestervele i on dogovorili da ostanu u bliskoj vezi i komunikaciji, rekavši da će se ponovo sastati za desetak dana za vreme ministarske konferencije o bezbednosti u Minhenu.
Dodao je da ukoliko bude potrebe može doći i do drugih sastanaka.
Srpski ministar je dodao da je na marginama današnjeg sastanka razgovarao i sa drugim ministrima i naglasio da "ima razloga da (Srbija) očekuje da će na današnjem sastanku preovladati pozitivan ton i da će poruke (tog skupa) biti pozitivne".
"Mnogo posla je pred nama, i mislim da je izuzetno teško praviti bilo kakve procene šta će na kraju biti. Očekujemo rezultat u narednih nekoliko nedelje", rekao je Jeremić.
On je podvukao da će vlasti u Beogradu nastaviti da čine sve što je u njihovoj moći, naglasivši da je sada ipak najvažnije to što je razumevanje Nemačke i Srbije mnogo bolje. "Sada imamo dogovoren mehanizam bilateralnih konsultacija na najvišem nivou", naglasio je Jeremić.
Na pitanje novinara da li to bolje razumevanje Srbije i Nemačke znači i da je veća saglasnost oko pitanja regionalnog predstavljanja Prištine i ključne rezolucije 1244, Jeremić je uzvratio da se "nije razgovaralo o pojedinostima, jer postoje tehnički organi koji će govoriti o detaljima".
Srpski ministar je naglasio da smatra da je "ovaj put bilo mnogo važnije da se shvati politički okvir".
"A to znači, naš politički okvir i nemački politički okvir. A zaista postoji jedno mnogo bolje uzajamno razumevanje i dogovor oko toga da u najboljoj volji na bilateralnom visokom nivou dva ministra nastavimo razgovore u nedeljama koje su pred nama", ukazao je Jeremić.
Na pitanje kakva je bila ocena u njegovim razgovorima sa Vesterveleom i drugim ministrima po pitanju Kosova, Jeremić je naveo da su svi zabrinuti, rekavši da će svi nastaviti da sarađuju sa međunarodnom zajednicom da bi se održala stabilnost.
On je, međutim, napomenuo da je ovaj put bilo mnogo više razgovora o samoj EU, evropskom procesu i mogućnostima za određene korake, a to znači kad mogu biti napravljeni u evropskom procesu.
Na pitanje da li smatra da sad postoji povoljnije raspoloženje da se posle referenduma u Hrvatskoj iskoristi izvestan zamah i za približavanje drugih zemalja regiona članstu u EU, Jeremić je rekao da on u to zasad ne želi da ulazi. On je dodao da bi možda bilo bolje da se sačeka kraj današnjeg ministarskog sastanka EU, "pa da se uverimo do koje mere je to zaista tako".

ŠPINDELEGER: ŽELELI BISMO DA PODRŽIMO SRBIJU

BRISEL, 23. januara 2012. (Beta) Šef austrijske diplomatije Mihael Špindeleger izrazio je danas zadovoljstvo napretkom u dijalogu Beograda i Prištine ali i naglasio da to što je dogovoreno treba i da se primeni. "Veoma sam zadovoljan zbog toga što je nakon naših rasprava u decembru urađeno dosta toga. Ali to treba i da se primeni u relanim okvirima između Kosova i Srbije", rekao je Špindeleger novinarima uoči sastanka ministara spoljnih poslova EU u Briselu.
Rekavši da je optimista Špindeleger je dodao: "Želeli bismo da podržimo Srbiju da dobije status kandidata (za članstvo u EU) u martu".

DELEVIC: GRAĐANI VELIKOM VECINOM OD 65 ODSTO BIRAJU EVROPSKI MODEL

BEOGRAD, Jan 23 (Tanjug) - Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delevic izjavila je da je nedavno istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela ta vladina kancelarija pokazalo "znacajan pad podrške" uclanjenju u EU, "ali i blagi porast u odnosu na septembarsku situaciju". Tada je dominiralo ne nacionalno, nego emotivno, u vezi sa julskim dogadajima i nakon posete nemacke kancelarke Angele Merekel", kazala je Deleviceva za današnju "Politiku". "Ova podrška EU od 51 odsto jeste pad podrške u odnosu na pre šest meseci u odnosu na prošlu godinu i predstavlja pad podrške od više od 20 odsto u odnosu na trenutak kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju", rekla je ona. Naglašavajuci da se beleži trend pada podrške evrointegraciji zemlje, ona istice da je "u ovom trenutku podrška veca nego što je bila u vreme kada je bila usijana debata u julu i septembru". Upitana za mišljenje zašto je to tako, Deleviceva je odgovorila da se "debata malo ohladila" i da se "mnogo produbljenije prica o situaciji na Kosovu", o mogucim, ne samo željenim uspesima. Prema njenim recima, najupecatljiviji rezultat ovog istraživanja je "kada gradane pitate šta je najznacajniji uslov za EU", jer "70 odsto njih kaže Kosovo". "Ali, kada ih pitate, dobro, ako je Kosovo uslov, da li smatrate da to pitanje treba rešavati nezavisno od EU, 75 odsto odgovara 'da'. Znaci, samo 19 odsto gradana misli da sa Prištinom ne treba razgovarati ni o cemu osim o statusu. Dakle, velika je vecina, od 75 odsto, koja želi da vidi da se problemi rešavaju. To ne znaci da bi se njima dopali predlozi rešenja koji dolaze iz EU, ali oni žele da se problemi reše", objasnila je Deleviceva. Prema njenim recima, vrlo je važan i rezultat koji je dobijen na pitanje gradanima koji bi oni model izgradnje zemlje izabrali za sebe. Za Švajcarsku se opredelilo 37 odsto ispitanika, za Nemacku 16, za Norvešku 12 procenata. "Oni velikom vecinom od 65 odsto biraju evropski model, a to što biraju Švajcarsku i Norvešku, koje nisu evropske clanice, znaci ako može, bez evropskih uslova", kazala je Deleviceva.

ŠPINDELEGER I TERCI OPTIMISTI U VEZI STATUSA SRBIJE

BRISEL, Jan 23 (Tanjug) - Ministri spoljnih poslova Austrije i Italije, Mihael Špindeleger i Đulio Terci, danas su u Briselu izrazili optimizam u vezi mogucnosti da Srbija u martu dobije status kandidata za clanstvo u EU. "Optimista sam da ce Srbija u martu dobiti status kandidata za clanstvo u EU", rekao je austrijski šef diplomatije novinarima uoci pocetka sastanka ministara spoljnih poslova zemalja clanica EU. Špindeleger je kazao da je tokom dosadašnjih razgovora Beograda i Prištine dosta toga uradeno, ali i da dogovoreno treba da se primeni. Slican optimizam izrazio je i italijanski šef diplomatije Đulio Terci, koji je rekao da ocekuje da ce tokom sledeca dva meseci biti otvorena "nova perspektiva za Kosovo, ali i za Srbiju koja ocekuje status kandidata". Ministri spoljnih poslova zemalja clanica Evropske unije okupili su se u Briselu da bi, pored ostalog, razgovarali i o situaciji na severu Kosova. Visoka predstavnica EU za bezbednost i spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton bi trebalo da podnese kratak izveštaj o situaciju na severu Kosova i dosadašnjim rezultatima dijaloga Beograda i Prištine o tehnickim pitanjima. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremic, koji danas stiže u dvodnevnu posetu Briselu, razgovarace na marginama sastanka sa nekoliko evropskih kolega, ukljucujuci šefove diplomatija Nemacke i Švedske, Gvida Vestervelea i Karla Bilta. Ocekuje se da ce na Ministarskom savetu biti doneta odluka o embargu na uvoz iranske nafte, ciji je cilj, kako je objasnila Eštonova, da privoli Iran da odustane od nuklearnog programa. "Nadamo se da ce Iran saslušati današnju poruku koja ukljucuje dosad nevideni nivo sankcija", izjavio je britanski šef diplomatije Daglas Hejg na ulazu u zgradu saveta. Ministri ce pored sankcija Iranu diskutovati i o situaciji u Egiptu i Siriji. Ešton i Hejg su, kao i nekoliko drugih evropskih šefova diplomatija, pozdravili rezultate jucerašnjeg referenduma u Hrvatskoj, na kojoj se vecina glasaca izjasnila za ulazak Hrvatske u EU. Hrvatska ministarka inostranih poslova Vesna Pusic prvi put ucestvuje u radu Saveta u svojstvu posmatraca.

KACIN: STATUS KANDIDATA SRBIJI ZAVISI OD ODNOSA S KOSOVOM

SARAJEVO, Jan 23 (Tanjug) - Specijalni izvestilac Evropskog paramenta za Srbiju Jelko Kacin se nada da ce Srbija preduzeti sve što je neophodno da bi pre predstojeceg sasedanja Saveta EU, 1. marta, dokazala kako cini sve ne bi li normalizovala odnose s Kosovom, jer od toga zavisi dobijanje statusa kandidata. Kacin smatra da bi za Srbiju sada bilo veoma važno da Beograd pokaže spremnost za sprovodenje sporazuma postignutih s kosovskim vlastima o rešavanju prakticnih pitanja poput slobode kretanja, razmene zemljišnih knjiga i priznavanja fakultetskih diplomata. On je za sarajevsko "Oslobodenje" kazao i da prisustvo predsednika Srbije Borisa Tadica na svecanosti povodom dve decenije od formiranja Republike Srpske "ne bi bilo toliko problematicno kada bi Sarajevo posecivao makar toliko redovno koliko i Banjaluku". Inace, Kacin je oštro optužio bivšeg slovenackog predsednika Milana Kucana da podržava "secesionisticku politiku" koju unutar Bosne i Hercegovine vodi predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Govoreci o mogucim vezama pobednika na parlamentarnim izborima u Sloveniji, lidera "Pozitivne Slovenije" Zorana Jankovica s Dodikom, Kacin je rekao da veruje da spoljna politika Slovenije ne bi doživela znacajnije promene i u slucaju da Jankovic postane premijer. "No nesumnjivo je da je Kucan, svojevrsni politicki mentor Jankovica za ulazak u nacionalnu politiku, u više navrata demonstrirao jasan stav podrške politici Republike Srpske kojim Banjaluka drži u blokadi citavu BiH", rekao je Kacin za sarajevsko "Oslobodenje". On je dodao da misli da Kucana "diskredituje podrška nevešto prikrivenim težnjama Dodika za samostalnošcu RS, a još više pozivanje Dodika na Kucanov stav". Kacin je povodom nedavnog obeležavanja dve decenija od osnivanja RS, rekao da je to dobar pokazatelj da se politika u BiH ponovo vodi oko simbola i da se umesto kljucnih pitanja kakvo je privreda, ponovo postavlja nacionalni identitet. "Postojanje entiteta u BiH jeste realnost, ali poenta politickih organizacija pa i entiteta u BiH jeste da osiguraju uslove za normalan život i radna mesta, a ne da služe za samopromociju", kazao je Kacin

KOSOVO I METOHIJA

TADIC I KLINTONOVA O KOSOVU

BEOGRAD/VAŠINGTON, Jan 22 (Tanjug) - Predsednik Tadic razgovarao je telefonom sa americkom državnom sekretarkom Hilari Klinton o dijalogu Beograda i Prištine, potvrdeno je u kabinetu predsednika. Kako je navedeno u saopštenju Stejt departmenta, u nocašnjem telefonskom razgovoru na inicijativu americke državne sekretarke, Klintonova je apelovala da Srbija nastavi sa naporima u pravcu "normalizacije odnosa sa Kosovom", Šefica americke diplomatije je takode dodala da su Sjedinjene Države spremne da pomognu obema stranama. U saopštenju Stejt departmenta se napominje da je do razgovora došlo uoci donošenja odluke u Briselu o statusu kandidata Srbije.

FILE: KORISNO ŠTO KLINTON S TADIĆEM RAZGOVARA O KOSOVU

BRISEL, 23. januara 2012. (Beta) Evropski komesar Štefan File ocenio je danas da je korisno što američka državna sekretarka Hilari Klinton sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem razgovara o pitanjima vezanim za Kosovo na čijem rešavanju, podvukao je, radi i Evropska unija.
File je time, u kuloarima zasedanja šefova diplomatija EU u Briselu, odgovorio na pitanje agencije Beta kako gleda na telefonski razgovor Hilari Klinton s predsednikom Tadićem o njegovom planu od četiri tačke o Kosovu. Evropski komesar je dodao da ne zna suštinu tog razgovora, ali je naglasio da je američko angažovanje od koristi.
File je novinarima rekao da je odluka hrvatskih građana da na jučerašnjem referendumu glasaju za članstvo u EU "veoma pozitivna poruka Beogradu i Prištini, kao i drugim prestonicama na Zapadnom Balkanu, u smislu da treba da iskoriste ovaj zamah stvoren vrlo uspešnom pripremom Hrvatske za članstvo u EU". On je ocenio da će članstvo Hrvatske "Evropsku uniju ojačati".
A, po rečima Filea, sad sledi postupak ratifikacije sporazuma o članstvu Hrvatska u zemljama članicama Unije i razdoblje nadzora EU nad onim što hrvatske vlasti još moraju učiniti da do kraja sprovedu sve uslove za članstvo.

STEFANOVIĆ: SAD PODRŽAVAJU ŠTO SKORIJI NASTAVAK PREGOVORA

BEOGRAD, 20. januara 2012. (Beta) SAD podržavaju što skoriji nastavak pregovora Beograd i Prištine radi pronalaska rešenja za regionalno predstavljanje Kosova, izjavio je večeras šef pregovaračkog tima Srbije Borislav Stefanović, nakon razgovora sa zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD Filipom Rikerom. Stefanović je rekao da američki zvaničnik nije došao u Beograd sa konkretnim rešenjima o regionalnom predstavljanju Prištine i da će do toga morati da se dođe u pregovorima sa Prištinom.
"SAD nisu zauzele decidan stav oko samog konkretnog rešenja šta će i na koji način pisati ispred Prištine na regionalnim forumima, ali su svakako podržali sto skoriji nastavak dijaloga. Mislim da je jasno da SAD ne mogu imati ništa protiv Rezolucije koju su same izglasale", kazao je Stefanović.
Prema rečima Stefanovića, Srbija je dobila podršku SAD za dalji proces evropskih integracija.
"Istaknuto je i zajednički potvrđeno da se pregovarački proces, sledeća runda, desi što pre, a za to je potrebno da imamo jasnu situaciju oko regionalnog predstavljanja Prištine", kazao je on.
Stefanović je istakao i da je sada svima jasno koliko je Rezolucija 1244 važna za Beograd, pa zato američki zvaničnik u razgovoru nije zatražio da se Srbija odrekne njene primene.
Američki zvaničnik danas se u Beogradu sastao i sa ministrom unutrašnjih poslova Srbije Ivicom Dačićem, a posetu nastavlja i sutra. Filip Riker, koji je posetu regionu počeo u Turskoj 12. januara, u Makedoniju je došao posle posete Kosovu. Turneju Riker završava 26. januara u Austriji.
Funkcioner Stejt deprtmenta koji je zadužen za evropska i evroazijska pitanja poslednji put je bio u Beogradu u avgustu 2011. godine kada je, kako je tada saopsteno, sa srpskim zvaničnicima razgovarao o podršci SAD obezbeđivanju dugotrajne stabilnosti na Balkanu, uključujući evropske integracije Srbije.

RIKER: USREDSREDITI SE NA DIJALOG BEOGRAD-PRIŠTINA

BEOGRAD, 21. januara 2012. (Beta) Zamenik pomoćnika američke državne seretarke Filip Riker izjavio je da SAD nisu zauzele određeni stav o planu predsednika Srbije u četiri tačke o rešavanju problema Kosova i istakao da je važno nastaviti dijalog BeogradPriština.
Riker je u intervjuu za sutrašnju Politiku rekao da Vašington ne traži od Srbije da odustane Rezolucije 1244, već da obe strane u pregovorima treba da budu fleksibilne i kreativne kako bi se obezbedilo da "i Srbija i Kosovo mogu da učestvuju i da se njihov glas čuje na regionalnim forumima".
Riker je posle sastanaka u Prištini i Beogradu rekao da su četiri tačke plana predsednika Srbije "pitanja koja je neophodno razmotriti", ali i da postoje i pitanja na severu Kosova "koja Priština želi da budu razmotrena". "Nismo raspravljali o ovim predlozima u detalje, niti smo zauzeli neki određeni američki stav o tome", rekao je Riker o planu o specijalnom statusu za srpske manastire i kulturno nasleđe na Kosovu, zaštiti Srba južno od Ibra, posebnom statusu severa Kosova i zaštiti imovine države Srbije i Srba.
Američki zvaničnik je rekao da SAD smatraju da bi Srbija trebalo da bude usredsređena na "obezbeđivanje statusa kandidata za članstvo u EU" i dijalog BeogradPriština.
"Razgovori u okviru dijaloga BeogradPriština trenutni su cilj i neophodnost. Za obe strane postoje različiti pogledi i važna pitanja koja bi trebalo da budu razmotrena u budućnosti. Dobro je što svi imaju ideje i slobodni su da ih izlože, ali sada mislim da fokus treba da bude na dijalogu", rekao je on.
Na pitanje da li je od Prištine tražio ustupke oko regionalnog predstavljanja, Riker je rekao da dijalog "nije pitanje ko će ustuknuti već je pitanje kako naći praktična rešenja" i dodao da je Priština primenila sve sporazume.
Povodom spornih paralelnih institucija na severu Kosova, Riker je rekao da je neophodno razmotriti koje su to institucije.
"Postoje institucije koje nisu stvorena prema zakonima Kosova, a postoje druge institucije koje funkcionišu, kao što su škole i bolnice, koje moraju da se održavaju u bilo kojoj situaciji. Savršen primer za to je južni deo Kosova, gde srpske zajednice funkcionišu, i ekonomski napreduju, dok su njihove institucije zaštićene i zadovoljavaju njihove potrebe", rekao je Riker.
On je rekao da je bitno da se ostvari napredak na Kosovu i da svi ljudi mogu da zadovolje svoje potrebe, a ne da to rade institucije koje podržava Beograd. "I rezolucija 1244 je jasna u tom pogledu jer zabranjuje prisustvo srpskih bezbednosnih struktura i njenog osoblja na Kosovu".
Riker je rekao da za Vašington podela Kosova nije tabu već je to "pitanje snažnog neslaganja s tom idejom" i dodao da zbog prirode događaja na Kosovu, SAD smatraju da je nezavisnost Kosova specijalni slučaj koji neće uticati na druge slučajeve.
"Situacija u BiH je samo jedan do mnogih razloga zašto se snažno protivimo tome i mislimo da je podela Kosova ili promena granica loša ideja. Jednom kad krenete tim putem stavićete pod znak pitanja svaku državu", rekao je američki zvaničnik.

STEFANOVIĆ: KUPER U TOKU NEDELJE U BEOGRADU

BEOGRAD, 21. januara 2012. (Beta) Evropski posrednik u dijalogu Beograda i Prištine Robert Kuper trebalo bi da tokom naredne nedelje dođe u Srbiju, a od te posete očekuje se i dogovor o daljem nastavku dijaloga, kao i rešenje za regionalno predstavljanje Kosova, izjavio je šef beogradskog pregovaračkog tima Borislav Stefanović.
"U ovim razgovorima videćemo koliko je moguće postići napredak i dogovor oko regionalnog predstavljanaj Prištine, a od toga zavisi dalji nastavak dijaloga", kazao je Stefanović agenciji Beta.
On je dodao da bi, ako bude napretka u poštovanju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, trebalo da bude poznat i tačan datum nastavka pregovora Beograda i Prištine.
Izvori EU su potvrdili da će posrednik u dijalogu Robert Kuper iduće nedelje posetiti Prištinu i Beograd da bi se videlo kakav napredak može što pre biti postignut, prvenstveno oko regionalnog predstavljanja Prištine i primene postignutih dogovora.
Kako je rečeno, to bi omogućilo i da potom Savet ministara EU zaključi da Srbiji treba odobriti status kandidata za članstvo u EU.

IZVESTILAC SE FON SIDOV: DIJALOG VODITI POŠTUJUĆI INTERESE GRAĐANA

STRAZBUR/BEOGRAD, 20. januara 2012. (Beta) Izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Bjorn fon Sidov pozvao je srpske vlasti da nastave dijalog sa Prištinom "uz pragmatičan pristup kojim će akcenat biti stavljen na potrebe i bezbednost građana".
"Komunikacija između dve strane nije jednostavna, ali je uvek bolja nego da je uopšte nema", rekao je Fon Sidov posle razgovora sa srpskim zvaničnicima u Beogradu.
Fon Sidov, koji priprema izveštaj o Kosovu, ukazao je da je za uspeh pregovora neophodno da postoji dobra volja svih strana i njihova spremnost za postizanje kompromisa, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Saveta Evrope.
"Sporazumi koji su postignuti u ovom dijalogu moraju da budu u potpunosti poštovani od obe strane. To će biti snažan podsticaj za jačanje međusobnog poverenja. To će, takođe, omogućiti Beogradu i Prištini da krenu napred, što je u interesu celog regiona", rekao je Fon Sidov.
Izvestilac je naglasio da je neophodno pronaći način za jačanje komunikacije sa kosovskim Srbima i podsetio da je u novembru razgovarao sa predsednicima četiri srpske opštine sa severa Kosova.
"Zaista se nadam da će kosovski Srbi na severu i u drugim delovima Kosova biti kooperativni i da neće opstruisati ceo proces", poručio je izvestilac Saveta Evrope.
On je pozvao obe strane da razmene informacije o nestalima, ukazujući da to pitanje treba da ostane jedan od prioriteta u pregovorima.
Fon Sidov je u Beogradu razgovarao sa predsednicom Skupštine Srbije Slavicom ĐukićDejanović, premijerom Mirkom Cvetkovićem, ministrom za Kosovo i MetohijuGoranom Bogdanovićem, ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem i predstavnicima nevladinog sektora.

SKUPŠTINA "KOSOVA": NOVE MERE U ODNOSIMA SA SRBIJOM

PRIŠTINA, 20. januara 2012. (Beta) Skupština Kosova ovlastila je večeras Vladu Kosova da u trgovinskim i političkim odnosima sa Srbijom primenjuje mere reciprociteta i zatražila da se primene ranije postignuti dogovori dve strane.
Skupština je podržala tehničke razgovore Kosova i Srbije i stavila van snage dosadašnje odluke o merama reciprociteta prema Srbiji, a ujedno je zatražila od Vlade Kosova da je na tri meseca obaveštava o tome šta preduzima.
"Vlada će izveštavati Skupštinu svaka tri meseca o ostvarivanju reciprociteta. Zaključi stupaju na snagu istog dana kada budu potpisani i stavljaju van snage sve prethodne odluke o reciprocitetu sa Srbijom", kaže se u odluci Skupštine Kosova o trgovinskim i političkim odnosima sa Srbijom.
Šef poslaničke grupe vladajuće Demokratske partije Kosova Adem Grabovci je predložio da se podržavju razgovori Kosova i Srbije o tehničkim pitanjima, kao i da se traži njihovo striktno spovođenje.
Aludirajući na proteste pokreta Samoopredeljenje na prelazima sa Srbijom, Grabovci je rekao da nedavni događaji na Kosovu nisu dali dobru sliku o zemlji i da sva pitanja treba rešavati u raspravama unutar institucija.
Šef poslaničke grupe Samoopredeljenja Visar Imeri rekao je da hitno treba razmotriti pitanje, kako je naveo, politizacije Policije Kosova i policijskog nasilja poslednjih dana.
On je rekao da je Samoopredeljenje protiv stavljanja van snage prethodnih zaključaka i odluka Skupštine koja se odnose na reciprocitet u odnosima sa Srbijom.
Prema Imeriju, to je pokušaj da se Vladi omogući da uradi ono što je uvek radila da ne vodi računa o interesima svojih građana i države Kosovo.

POLICIJA "KOSOVA" SPREČIAL DOLAZAK DEMOSNTRANATA IZ ALBANIJE

PRIŠTINA, 22. januara 2012. (Beta) Policija Kosova je danas zabranila ulazak na Kosovo dva autobusa sa državljanima Albanije.
Oni su bili krenuli da se pridruže učesnicima protesta koje na prelazima ka Srbiji organizuje pokret kosovskih Albanaca Samoopredelenje.
Policija Kosova je sprečila da su autobusi iz Albanije zaustavljeni kod prelaza Vrbnica jer nisu imali dokumentaciju potrebnu za prelazak granice.
Policija kaže da je nekima od putnika naređeno da se vrate u Albaniju, saopštila je PK.
Policija je saopštila da je danas preko prelaza Merdare na Kosovo ušlo pet kamiona sa robom iz Srbije. Istovremeno preko prelaza Bela zemlja su ušla tri kamiona. Za sada nema potpune blokade ta dva prelaza, informiše PK.
Demonstranti blokiraju jednu kolovoznu traku kod mostova na ulazu u Podujevo, prema prelazu Merdare, odnosno na prilazima prelazu Bela zemlja. Na oba prelaza je za sada stanje mirno.

POČINJU KONSULTACIJE OKO REFERENDUMA

KOSOVSKA MITROVICA, 20. januara 2012. (Beta) Predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić najavio je da će danas početi konsultacije sa šefovima odborničkih grupa kako bi se videlo "raspoloženje" u vezi s mogućnošću da se referendum odloži.
"Moguće je da se početkom naredne nedelje održi širi sastanak na kome bi se predstavnici Vlade Srbije obratili predstavnicima skupština opština i da se zajedničkim sastankom pokaže da Srbi nisu ti koji žele da ruše državnu politiku", rekao je Pantić agenciji Beta.
On je dodao da neće biti odlaganja referenduma koji je u četiri srpske opštine na severu Kosova zakazan za 14. i 15. februar, sve "dok neko iz Vlade Srbije ne dođe i odbornicima argumentovano ne dokaže da referendum u ovom trenutku ne treba održavati".
Vlada Srbije smatra da nije potreban referendum u opštinama na severu Kosova. Građani bi trebalo da odgovore na pitanje da li prihvataju kosovske institucije na severu Kosova.
Predsednik opštine Kosovska Mitrovica je još rekao da procedura u opštinskim komisijama za sprovođenje referenduma "i dalje teče po planu" i da se nastavljaju konsultacije sa šefovima odborničkih grupa u lokalnim parlamentima.
"Nas predsednike opština obavezuju odluke naših skupština. Mi odluku o referendumu ne možemo da stavimo van snage, dužni smo da je poštujemo, a ako naše skupštine budu želele da ponovo razmatraju pitanje referenduma, mi smo spremni da o tome razgovaramo", rekao je Pantić.
Očekujemo, dodao je Pantić, da nam neko iz Beograda objasni šta to nije u skladu s nacionalnim i državnim interesima.
Pantić je rekao i da su predsednici četiri severnokosovske opštine juče u Beogradu rekli ministru za Kosovo i Metohiju Goranu Bogdanoviću da referendum treba da se održi, da nije u suprotnosti sa Ustavom Srbije i da ne narušava nacionalne i državne interese, ali da su spremni da saslušaju argumente državnog vrha. On je dodao da Srbi sa severa Kosova ne žele da građani Srbije budu taoci četiri severne opštine.

STEFANOVIC: PRIMARNI INTERESI DRŽAVE A NE STRANACKIH CENTRALA

BEOGRAD, Jan 23 (Tanjug) - Šef beogradskog tima u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanovic izjavio je da su argumenti za odustajanje od referenduma nudeni Srbima sa severa Kosova i ranije, a da na predstavnike gradana cetiri opštine ne treba da uticu primarni interesi njihovih stranackih centrala, vec državni interesi. Stefanovic je, reagujuci na najave sa severa KiM odustajanja od referenduma o prištinskim institucijama, za "Blic" rekao da je "vlada na raspolaganju svim gradanima" i da je siguran da ce biti dovoljno prilika da se razjasni ono što nije jasno i dodaju novi argumenti, potrebni za odluku koja bi bila u skladu s državnom politikom. "Ministar Goran Bogdanovic, Oliver Ivanovic ili ja nastavicemo razgovor kroz koji cemo doci do rešenja, narocito ako predstavnici gradana iz cetiri opštine uspeju da se otrgnu iz zagrljaja dnevno politickog bavljenja ovom stvari i ukoliko na njih ne budu uticali primarni interesi njihovih stranackih centrala, vec državni interesi", kazao je. On je dodao da "vec sada deluje da postoji viši stepen pozitivnog odnosa za zajednicko delovanje", kao i razumevanje da "nema svrhe praviti referendum oko necega oko cega se svi slažemo". Stefanovic smatra i da stav Srba sa Kosova da ih status kandidata za clanstvo u EU ne interesuje ukoliko moraju da prihvate kosovske institucije, zapravo i nije argument koji se koristi u razgovorima s njima. "Ocigledno je da to neko iz stranackih centrala, recimo iz ulice Brace Jugovica (sedište DSSa) zloupotrebljava i misli da pravi veliku strategiju za stranku usadujuci im takvu argumentaciju", ocenio je.

SRBIJA – REGION

TADIĆ ČESTITAO GRAĐANIMA I DRŽAVNOM VRHU HRVATSKE

BEOGRAD, 22. januara 2012. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadić čestitao je večeras građanima Hrvatske koji su na referendumu podržali članstvo svoje zemlje u Evropskoj uniji i ocenio da su doneli dobru odluku za budućnost svojih pokolenja.
"Čestitam svim građanima na odluci da Hrvatska uđe u Evropsku uniju. Ovo je odluka od ogromne važnosti za budućnost Hrvatske, ali i pozitivan signal za čitav naš region", naveo je Tadić u čestitki upućenoj predsedniku i premijeru Hrvatske, Ivi Josipoviću i Zoranu Milanoviću.
Tadić je rekao da ulazak Hrvatske u EU otvara veće šanse za integraciju Srbije i drugih zemalja zapadnog Balkana u zajednicu ravnopravnih evropskih naroda.
Predsednik Tadić je dodao kako smatra da je Evropska unija strateški cilj i prirodno stanište za sve zemlje zapadnog Balkana.
"EU znači poštovanje i primenu evropskih standarda i zakona, i perspektiva je za bolji, sigurniji i mirniji život svih građana našeg regiona koji je kroz čitavu svoju istoriju bio opterećen ratovima, tenzijama i turbulencijama. Ovo je jedini put kojim sukobe ostavljamo iza sebe i otvaramo nove stranice mira, tolerancije i saradnje", navodi se u poruci predsednika Srbije.

DEŽER: PORUKA REGIONU DA SU MU OTVORENA VRATA EU

BEOGRAD, 23. januara 2012. (Beta) Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer danas je pozdravio ishod referenduma u Hrvatskoj i ocenio da je time poslata vrlo pozitivna poruka regionu.
"Jučerašnji događaj šalje vrlo pozitivnu poruku celom regionu da je evropska perspektiva realnost, da građani mogu odlučiti na osnovu nje i da su za druge zemlje regiona vrata EU otvorena", rekao je Dežer na dodeli nagrada za najbolje medijske priloge o evropskim integracijama u Srbiji.
Dežer, koji je prethodno bio šef Delegacije EU u Hrvatskoj, rekao je da je to dobra vest i za samu EU jer pokazuje da je Unija i dalje "privlačno mesto za život", odnosno da su ljudi zainteresovani da joj se pridruže.
On je dodao da je opredeljenje velike većine građana na referendumu za ulazak u EU pokazala da je u regionu interesovanje "za EU i dalje živo i veliko".

JOSIPOVIC: HRVATSKA CE POMOCI SUSEDIMA DA UĐU U EU

ZAGREB, Jan 22 (Tanjug) - Hrvatski predsednik Ivo Josipovic izjavio je danas, nakon što je glasao na referendumu o pristupanju njegove zemlje EU, da ce zvanicni Zagreb pomoci zemljama u susedstvu da udu u Uniju. "Trend koji je vidljiv zadnjih godina treba nastaviti i Hrvatska ce svojom aktivnošcu pomoci zemljama u susedstvu da udu u EU", rekao je on na pitanje izveštaca Tanjuga. Kada je rec o odnosima u regionu, Josipovic je naglasio da u narednom periodu ocekuje jacanje saradnje, pre svega po pitanju prevazilaženja posledica rata. "Podsecam posebno na nestale osobe. To je problem moralni i pravni, u prvom redu moralni, koji moramo razrešiti zajednickim snagama", rekao je Josipovic. Takode, kako je rekao, moraju se "do kraja definisati granice, rešiti pitanje sukcesije i pitanje odgovornosti za ratne zlocine, jer ti zlocini nikada ne zastarevaju".

BALKANSKI KORIDORI HEROINA I KOKAINA

ATINA, ANKARA, Jan 22 (Tanjug) - Najvece kolicine droge stižu do zapadne Evrope iz Avganistana i drugih azijskih zemalja, preko Turske i balkanskih koridora, potvrduju najnovije analize UN i strucnjaka koje se u regionu bore protiv krijumcara narkotika. "Balkanska ruta ostaje glavni koridor za krijumcarenje narkotika iz Avganistana do evropskih zemalja", kaže predstavnik Medunarodnog saveta UN za kontrolu narklotika Hamid Godze. Prema analizi UN, procenjuje se da sada 80 odsto droge stiže iz Avganistana, preko Turske i Balkana, do zemalja zapadne Evrope. Kriminalci su ranije cešce koristili severni balkanski koridor pogotovo za heroin: od Avganistana, preko Turske, Bugarske, Rumunije, Srbije, do Madarske i Rumunije. Najnovija istraživanja pokazuju da šverceri sada više koriste rutu preko Turske, Grcke, Makedonije i Albanije do Italije, posebno kada se radi o kokainu. "Turska je zaoštrila borbu protiv švecera narkotika. U poslednjih pet meseci mi smo zaplenili više narkotika nego svih 27 zemalja EU zajedno", kaže Behsat Ekici, nacelnik odeljenja za borbu protiv krijumcarenja i organizovanog kriminala. Zemlje regiona u poslednje vreme sve više saraduju u borbi protiv krijumcarenja narkotika, iza koga stoje grupe koje su medusobno povezane od Južne Amerike i Avganistana, sve do zapadne Evrope. Tu, medutim, još nisu iskorišcene sve mogucnosti. "Krijumcarenje droge treba spreciti i na globalnom planu, što podrazumeva još širu saradnju. To nije samo problem Turske ili Grcke, vec zahvata i druge zemlje, kao što su Avganistan, Iran i zemlje zapadne Evrope", kaže Joanis Mihaletos iz Fondacije za svetsku mrežu bezbednosti u Atini. Borbu protiv krijumcarenja narkotika treba istovremeno zaoštriti i na nacionalnom planu pošto je to postao unosan biznis i za lokalne kriminalne grupe, sa kojima cesto saraduju i pripadnici dijaspore. Pogotovo kada se radi o prihvatanju i rasturanju heroina i kokaina na zapadnom tržištu. "Inicijative na nacionalnom i regionalnom planu su za svaku pohvalu, ali neophodna je još veca prekogranicna saradnja",ocenjuju u UN. Na Balkanu medu lokalnim grupama poznata je albanska mafija, koja se specijalizovala za krijumcarenje heroina u regionu i u zemljama EU. U tu mrežu su ukljucene i italijanska Drageta, crnogorski narko klanovi, turski narkokarteli, kao i ruski i kavkaski kriminalci. U švercu ucestvuju i turski Kurdi koji su povezani sa pripadnicima tog naroda koji žive u Iraku, Iranu i centralnoj Aziji i imaju uhodane kanale za krijumcarenje od Avganistana, najveceg proizvodaca heroina u svetu.

SRBIJA

PRAVOSUĐE, KORUPCIJA, MEDIJI, MANJINE...PRIORITETI ZA SRBIJU

STRAZBUR, 22. januara 2012. (Beta) Srbija je postigla znatan napredak u mnogim oblastima, ali su neki ključni problemi kao što su reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i izborni zakon i dalje nerešeni, ocenjuje se u predlogu rezolucije o kojem će raspravljati Parlamentarna skupština Saveta Evrope u Strazburu. U nacrtu rezolucije sačinjene na osnovu izveštaja o poštovanju obaveza koje je Srbija preuzela članstvom u SE, PS SE pozdravlja dijalog Beograda i Prištine i do sada postignute sporazume i poziva dve strane da te sporazume primene i nastave dijalog.
Od vlasti u Srbiji očekuje se takođe poboljšanje stanja u medijima i primena zakona o pravima manjina, posebno Roma.
Mediji u Srbiji, kako se navodi, suočeni su sa ekonomskim teškoćama koje mogu da ugroze medijski pluralizam i slobodu. Kao posebni problemi, ističu se vlasništvo nad medijima, uloga države u medijskom prostoru, ekonomska isplativost medija, transparentnost vlasništva nad medijima i napadi na novinare.
U nacrtu rezolucije,vlasti u Beogradu pozivaju se da nastave dijalog sa Prištinom, zasnovan na pragmatičnom pristupu i ocenjuje da mirno rešenje sporova zahteva da sve strane iskažu "dobru volju i spremnost na kompromis".
U izveštaju o poštovanju obaveza preuzetih članstvom Srbije u SE pohvaljuje se saradnja srpskih vlasti, a kao preostali zadaci koje valsti u Beogradu treba da obave, kako bi se okončao proces mmonitoringa, navode se reforma sudstva i usvajanje i primena efikasnih antikorupcionih propisa.
Srbija je u težnji prema članstvu u EU uložila velike napore radi usvajanja velikog broja zakona u kratkom vremenskom roku i ispunjavanju potrebnih uslova, navodi se u izveštaju pod nazivom "Poštovanje obaveza i dužnosti Srbije".
Pred parlamentarne izbore na proleće 2012, Srbija očekuje pozitivno mišljenje Evropske komisije i početak pregovora o priključenju EU, konstatuje se u izveštaju.
Politika usklađivanja srpskog zakonodavstva sa evropskim standardima u procesu ispunjavanja uslova koje je postavila EU uključujući saradnju sa Haškim tribunalom i dijalog sa Prištinom ambiciozna je i hrabra, ocenjuju autori izveštaja.
PS je pri stavu da SE treba da podrži napore Srbije u ispunjavanju obaveza i usklađivanju sa evropskim standardima u oblasti ljudskih prava, vladavine zakona i demokratije.
U izveštaju se ocenjuje da Srbija ostaje "na pravom putu" i da je usvojila "impresivan" broj zakona, ali da je "važno da se obezbedi da se novi zakonodavni okvir primenjuje i da dobro funkcioniše".
Zbog toga će, kako se navodi, SE pažnju usmeriti na mehanizme uspostavljanja održive demokratije uključujući reformu sudstva (transparentnu proceduru reizbora sudija i osnivanje najviših sudova), izgradnju transparentnog sistema finansiranja stranaka, nezavisne medije i punu primenu zakona o slobodi govora i udruživanja.
U nacrtu rezolucije o kojoj će poslanici raspravljati u sredu 25. januara, PS izražava zadovoljstvo zbog političke stabilnosti u Srbiji, postignutog napretka i koraka prema članstvu u EU i saradnje sa Haškim tribunalom i čestita srpskim vlastima na hapšenju Ratka Mladića i Gorana Hadžića i njihovom izručenju Haškom tribunalu. U izveštaju se takođe pohvaljuje napredak Srbije u regionalnoj saradnji, uključujući posetu predsednika Srbije Borisa Tadića Srebrenici u julu 2010, kao i kontakti i susreti sa najvišim zvaničnicima Crne Gore i Hrvatske.

MINISTARSTVO VERA I DIJASPORE CE NASTAVITI S PODRŠKOM PROJEKATA DIJASPORE

BEOGRAD, 21. januara 2012. (Beta) Ministarstvo vera i dijaspore Srbije saopštilo je danas da će i u 2012. godini nastaviti da podržava projekte i aktivnosti članova dijaspore.
Kako je saopšteno, podrška će biti nastavljena u cilju afirmacije vrednosti koje teže vezivanju srpskih stručnjaka iz dijaspore za institucije i ustanove u Srbiji, kroz iskorišćavanje humanog kapitala obrazovanja, veština i znanja.
Minstar vera i dijaspore Srđan Srećković je naveo u saopštenju da kada stručnjaci odluče da idu, država ne gubi samo kroz direktne investicije, "već i preko izgubljenih dobitaka i izgubljenog 'motora' procesa modernizacije, populacionog razvitka, bržeg starenja stanovništva i drugih elemenata".
"Zato ćemo i u ovoj 2012. godini preduzeti brojne mere koje teže da iskoriste humani kapital naše dijaspore za razvoj matice Srbije", saopštio je Srećković.
Ministar je najavio da će, nakon upotpunjavanja baze podataka, banke podataka o visokoobrazovanim licima koja su u inostranstvu, afirmisati projekte za povratak stručnjaka.
Biće nastavljeni i programi razmene studenata, univerzitetskih nastavnika i stručnjaka, kojim se direktno podstiče cirkulacija umesto trajne migracije, kroz saradnju države matice, države prijema, stranih agencije i nevladinog sektora, dodaje se u saopštenju.

SRBIJA – EKONOMIJA

MMF: REVIZIJA ODLOŽENA ZBOG VEĆEG ZADUŽIVANJA SRBIJE

BEOGRAD, 20. januara 2012. (Beta) Kancelarija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu saopštila je danas da je revizija aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom odložena jer nivo zaduživanja u budžetu za 2012. premašuje dogovorene granice.
Kako se navodi u saopštenju na sajtu Kancelarije, Izvršni odbor MMFa je trebalo da razmatra prvu reviziju aranžmana 23. decembra 2011, ali je odložio odobravanje pošto usvojeni budžet Srbije za 2012. nije u skladu sa programom koji je dogovoren sa Fondom.
"Izdavanje državnih obveznica i garancija i projektovana primena investicionih projekata u 2012. premašuju granice deficita i javnog duga predviđene programom", navodi se u saopštenju.
Predstavnici MMF nastaviće razgovore sa vlastima u Srbiji o nastavku programa kada bude dovoljno dokaza da je srpski fiskalni program za 2012. u skladu sa dogovorenim prilikom sklapanja aranžmana.
Vlada Srbije i MMF su krajem septembra 2011. godine dogovorili stendbaj kreditni aranžman iz predostrožnosti, vredan 1,1 milijardu evra.
Prema dogovorenom programu, budžetski deficit Srbije u 2012. godini trebalo bi da bude 4,25 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a rast 1,5 odsto.

POČETAK IZGRADNJE JUŽNOG TOKA U DECEMBRU 2012.

MOSKVA, 20. januara 2012. (BetaAFP) Ruska kompanija Gazprom počeće izgradnju gasovoda Južni tok, kojim će ruski gas stizati do Evropske unije preko Crnog mora, u decembru 2012, a ne 2013. kako je ranije bilo predviđeno.
"U skladu sa zahtevom ruskog premijera Vladimira Putina, odlučeno je da se ubrza početak realizacije projekta", navodi Gazprom u saopštenju. Putin je 30. decembra uputio zahtev za raniji početak izgradnje. "Detaljan plan mera za početak izgradnje gasovoda Južni tok predviđa da se to ne dogodi 2013, kako je bilo predviđeno, već u decembru 2012", piše u saopštenju.
Gasovodom, dugim 3.600 kilometara, ruski gas stizaće do evropskih zemalja, uključujući Grčku i Italiji, preko Crnog mora i Balkana.
Taj gasovod će Rusiji omogućiti da zaobiđe Ukrajinu, do sada glavnu tranzitnu zemlju čiji su sukobi oko gasa sa Moskvom doveli do privremenih prekida isporuke gasa ka zemljama EU.

SRBIJA POSTAJE VAŽNO TRŽIŠTE ELEKTRICNE ENERGIJE

ABU DABI, Jan 21 (Tanjug) - Srbija je postala deo tržišta elektricne energije jugoistocne Evrope, a za neke važne aktere u tom sektoru i jedno od kljucnih tržišta, slozili su se sagovornici Tanjuga, ucesnici Medunarodne konferencije o obnovljivoj energiji koja je od 16. do 19. januara održana u Abu Dabiju, glavnom gradu Ujedinjenih arapskih emirata. Pomocnik državnog sekretara Amerike za energetiku i koordinator za medunarodne poslove Karlos Paskal konstatovao je da je Srbija mnogo prošla tokom poslednjih godina, ali i da je iz svega mnogo naucila. "Vaša zemlja je postala deo tržišta elektricne energije jugoistocne Evrope i primer je kako regulatorni okvir i standarde treba primeniti u zemlji sa toliko granica u elektronergetskom sektoru", naglasio je Paskal u izjavi Tanjugu i dodao da je to doprinelo i energetskoj sigurnosti Srbije u evropskim okvirima. On je naveo da cak 1,3 milijarde ljudi na svetu nema pristup energiji, da je to veoma važan izazov, ali da isto tako imamo moderne tehnologije i obnovljive izvore i da ih treba koristiti. Paskal je dodao da je cena energije takode otežavajuci faktor u daljem napretku, jer je mnogi ljudi placaju mnogo više nego što zaista košta. "Izazov je nacin na koji treba vratiti sve to u takmicenje zasnovano na poslovnim pravilima, da solarna, hidro i vetroenergija imaju nižu cenu",naveo je Paskal. On je objasnio i da je veoma bitno privuci ozbiljne investitore, jer i pored velikih ulaganja u energetiku, neophodno je mnogo više. Zato, prema njegovim recima, treba raditi sa zemljama i razvijati finansijske sistema, unapredivati regulativu. Predsednik kompanije "Vestas" za Mediteran, Huan Araluce Martinez de Azagra ocenio je da ce zbog ekonomske krize ova i naredna godina biti veoma teške za poslovanje, ali i kljucne za prevazilaženje krize. On je ukazao i da se radi na pokretanju saradnje kompanijama i instuticijama u balkanskim zemljama. "Srbija je za nas jedno od kljucnih tržišta, jer ima potencijal i nadam se da cemo u narednom periodu moci da povecamo udeo korišcenja vetra u Srbiji", izjavio je Martinez de Azagra Tanjugu. Prema njegovim recima, veoma je dobro što EU ima jasne ciljeve koji treba da se ispune do 2020. godine. Od svih zemalja se ocekuje da se bore protiv krize kroz pronalaženje finansijskih mogucnosti za nastavak investiranja i postizanja ciljeva koje je EU postavila. On je podsetio na sve veci rast vetro industrije i naveo da samo Španija iz vetra podmiruje 40 odsto potrošnje energije, a beleži se rast udela vetra na nivou EU. "Vodi se intenzivna debata o buducnosti nuklearki, ali treba sacekati na konacan ishod", rekao je Araluce Martinez de Azagra komentarišuci posledice havarije u Fukušimi i zatvaranje nuklearki u Nemackoj i drugim zemljama. "Ocekuje se stagnacija u širenju nuklearki, ali energija ce biti potrebna i mnoge zemlje ce imati planove za dalji razvoj. To ce tražiti energetsko tržište", dodao je on.