Daily Survey

Beograd, 23. Februar 2012.

KIM – DIJALOG

TAČI: SRBIJA ĆE DANAS PRIZNATI KOSOVO

PRIŠTINA, 23. februara 2012. (Beta) Premijer Kosova Hašim Tači ocenio je da će Srbija, novim dogovorom u Briselu, priznati kosovsku nezavisnost. "Novim dogovorom koji će biti postignut u Briselu, Srbija će priznati nezavisnost Kosova. Ona (Srbija) prihvata Deklaraciju o nezavisnsoti Kosova, dok je Rezolucija 1244 bila mrtva i ostaje mrtva", kazao je Tači u interviju za današnji Expres. Prištinski dnevnik je na svom portalu gazetaexpreš.com danas preneo samo izvode iz intervjua s Tačijem koji se tiču pitanja regionalnog predstavljanja Prištine koje je na Kosovu izazvalo oštre rasprave.

PREGOVORI PREKINUTI, NASTAVAK POPODNE

BRISEL, 23. februara 2012. (Beta) Razgovor delegacija Beograda i Prištine prekinut je zbog pauze za ručak i trebalo bi da bude nastavljen posle 14 sati, rečeno je agenciji Beta u izvorima Evropske unije u Briselu. Nova runda pregovora na kojoj se raspravlja o regionalnom predstavljanju Kosova i sprovođenju ranijih dogovora počela je juče, a razgovori su nastavljeni jutros oko 10 sati. Po rečima Stefanovića, delegacija Beograda je spremna da prilikom predstavljanja Kosova, uz pozivanje na Reozluciju 1244 SB UN, bude naveden i još jedan važan međunarodni dokument, a to je savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde. Stefanović je rekao da je "sad na Prištini i na predstavnicima međunarodne zajednice da ne dozvole da bilo ko drži evropske integracije celog Zapadnog Balkana kao taoce". Šef srpske delegacije je podvukao da stav Beograda ima široku podršku međunarodne zajednice što pokazuje i pismo koje su šefovi diplomatija Austrije, Francuske i Italije poslali visokoj predstavnici EU Ketrin Ešton, a u kojem podržavaju kandidaturu Srbije za članstvo u EU. Šefica prištinske delegacije Edita Tahiri nije davala izjave.

JEREMIĆ OCEKUJE DOGOVOR O REGIONALNOM PREDSTAVLJANJU KOSOVA

BEOGRAD, 22. februara 2012. (Beta) Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izrazio je očekivanje da će Beograd i Priština pronaći rešenje za učešće Kosova u regionalnoj saradnji. Na pitanje novinara u Medija centru, Jeremić je rekao da Beograd ne želi da se bilo čiji glas ne čuje u okviru regionalnih debata, ali da, kada je reč o Kosovu, postoje politička, ustavna i međunarodno pravna ograničenja poput Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. "Nismo želeli da udaljimo bilo koga od prilike da učestvuje u regionalnoj saradnji. Mislim da se to na jedan civilizovan i prilično uređen način ovog trenutka diskutuje u Briselu u okviru dijaloga. Očekujem da će to biti slučaj u budućnosti i da ćemo pronaći rešenje", rekao je Jeremić. Na pitanje o negativnom predstavljanju u srpskoj javnosti Srba koji su u kosovskoj vladi, Jeremić je kazao da, prema njegovom uverenju, "oni koji učestvuju u Tačijevoj vladi nemaju veći kredibilitet od Albanaca koji su učestvovali u vladi Slobodana Miloševića" do 1999. godine. Jeremić je u Medija centru govorio na promociji knjige "Regionalne inicijative i multilateralna saradnja na Balkanu" pomocnika ministra Duška Lopandića.

STEFANOVIĆ: BEOGRAD ĆE SE BORITI DO KRAJA

BRISEL, 23. februara 2012. (Beta) Šef srpskog pregovaračkog tima Borislav Stefanović izjavio je danas da će se srpski tim u dijalogu Beograda u Prištine "boriti do kraja" da dođe do rešenja za pitanje regionalnog predstavljanja Prištine, uprkos, kako je naglasio, krutom i tvrdom stavu prištinske delegacije. Stefanović je pred početak današnje runde razgovora u Briselu naglasio da je "očigledno da Priština postavlja nerealne zahteve koji obesmišljavaju sve dosad dogovreno". Srbija je pristala na asimetrično predstavljanje Prištine, objasnio je Stefanović, naglasivši da je Rezolucija 1244 saveta bezbednosti UN suština te asimetričnosti, odnosno nejednakosti. Pregovori Beograda i Prišitne nastavljeni su oko 10 sati. Po rečima Stefanovića, delegacija Beograda je spremna da prilikom predstavljanja Kosova, uz pozivanje na Reozluciju 1244 SB UN, bude naveden i još jedan važan međunarodni dokument, a to je savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde. Stefanović je rekao da je "sad na Prišitni i na predstavnicima međunarodne zajednice da ne dozvole da bilo ko drži evropske integracije celog Zapadnog Balkana kao taoce". Šef srpske delegacije je podvukao da stav Beograda ima široku podršku međunarodne zajednice i naglasio da to pokazuje pismo koje su šefovi diplomatija Austrije, Francuske i Italije poslali visokoj predstavnici EU Ketrin Ešton, a u kojem podržavaju kandidaturu Srbije za članstvo u EU. Na pitanje kako procenjuje izglede Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU, Stefanović je rekao da je to za sada ipak nezahvalno procenjivati. "Nismo se još približiili statusu kandidata za člabsrvo u EU", dodao je. Šefioca prištinskog pregovaračkog tima Edita tahiri nije davala izjave pred početak današnje runde razgovora.

BOGDANOVIĆ: SRBIJA ŽELI NESMETANO KRETANJE ZA EULEKS

BEOGRAD, 23. februara 2012. (Beta) Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović rekao je danas, tokom razgovora sa šefom Euleksa Gzavijeom de Marnakom u Beogradu, da Srbija čini sve da bi se misiji EU omogućilo nesmetano kretanje na celoj teritoriji Kosova i kako bi ostvarila povereni mandat. Bogdanović je, kako se navodi u saopštenju Ministarstva za Kosovo i Metohiju, naveo da je interes Srbije da Euleks bude što uspešniji i pomogne održavanju mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji. Ministar je dodao da će, dok god se misija EU bude držala mandata i statusne neutralnosti, imati u "Beogradu pouzdanog i predvidivog partnera". Srbi na severu Kosova, koji su u julu postavili barikade želeći da spreče kosovske vlasti da zauzmu prelaze ka Srbiji, i dalje u pojedinim slučajevima blokiraju kretanje Euleksa, uz navode da je ta misija izašla van mandata i pomaže prištinskim institucijama. Euleks je saopštio da im sloboda kretanja mora biti bezuslovno garantovana.

STEFANOVIĆ: UDALJENE POZICIJE, NASTAVAK PREGOVORA

BEOGRAD, 22. februara 2012. (Beta) Šef pregovaračkog tima Srbije Borislav Stefanović izjavio je večeras da će dijalog sa Prištinom biti nastavljen sutra, ali je ukazao da su pozicije dve strane i dalje "udaljene". Stefanović je u telefonskoj izjavi agenciji Beta iz Brisela rekao da će srpska strana učiniti sve da se postigne dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova. "Razgovori se nastavljaju. Situacija je vrlo teška i pregovori su teški", rekao je on i dodao da Srbija "ostaje na poziciji" da se o regionalnom predstavljanju nađe prihvatljivo rešenje, u skladu sa Rezolucijom UN 1244. "Učinićemo sve da dogovor bude postignut", istakao je posle runde razgovora sa prištinskom delegacijom na čelu sa Editom Tahiri uz posredstvo EU.

PRISTINA TRAZI DA FUSNOTA SADRZI DEKLARACIJU O NEZAVISNOSTI

PRIŠTINA, 22. februara 2012. (Beta) Pregovarački tim Prištine u razgovoru sa Beogradom o regionalnom predstavljanju Kosova neće odustati od zahteva da deo fusnote bude i deklaracija o proglašenju nezavisnosti, saznaje danas agencija Beta u Vladi Kosova. Kako je Beti rečeno, pregovarački tim Prištine "snažno i nepopustljivo zahteva da deo fusnote u regionalnom predstavljanju bude i deklaracija Skupštine Kosova o proglašenju nezavisnosti Kosova". Prema tom izvoru, od tog stava se neće odustati i njegovo prihvatanje je preduslov da se prihvati i drugi deo fusnote u kojoj se spominje mišljenje Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o proglašavanju nezavisnosti Kosova i Rezolucija 1244. Kosovska strana zahteva i da redosled dokumenata u fusnoti bude takav da na prvom mestu bude deklaracija o nezavisnosti Kosova, zatim mišljenje Međunarodnog suda pravde i tek na kraju Rezolucija 1244. Poslednji zahtevi kosovske strane ili popuštanje, kako se to ocenjuje u Prištini, usledili su nakon sastanaka američkog državnog sekretara Vilijama Bernsa sa predsednicom i premijerom Kosova, Atifetom Jahjaga i Hašimom Tačijem prošle nedelje u Prištini. U intervjuu prištinskim medijima Tači je rekao da je preduslov da Priština prihvati spominjanje Rezolucije 1244 da Srbije prihvati da u fusnoti bude pomenuta deklaracija Skupštine Kosova od 17. februara 2008. Taj Tačijev stav opozicija je oštro kritikovala i najavila da će zatražiti vanrednu sednicu Skupštine Kosova na kojoj bi se raspravljalo o načinu predstavljanja Kosova na regionalnim skupovima, kako bi se onemogučilo prihvatanje spominjanja rezolucije 1244 u fusnoti ispod imena Kosova.

KUCI: REZOLUCIJA 1244 "JOŠ UVEK ŽIVA"

PRIŠTINA, 22. februara 2012. (Tanjug) Zamenik premijera Kosova Hajredin Kuci je izjavio da Vlada Kosova nije aplaudirala sadržini fusnote u regionalnom predstavljanju Kosova, ali je rezolucija 1244 realnost. Isticuci da je stav Kosova jasan i decidiran o ovom pitanju Kuci je na konferenciji za štampu posle sastanka Vlade Kosova rekao da je "Vlada Kosova jasno iznela svoj stav. Delegacija Kosova ima jasne stavove unutar tog stava", kazao je Kuci. Kuci je rekao da je rezolucija 1244 "još uvek živa", pošto u Savetu bezbednosti, zbog veta Rusije i Srbije ona ne može za sada da bude stavljena van snage. "Ovo je pitanje pravnih i politickih balansa. U politickom smislu mišljenje Medunarodnog suda pravde ima prednosti nad Rezolucijom 1244. U pravnom smislu za nas najveci uticaj ima Deklaracija o proglašavanju nezavisnosti Kosova, Ustav i zakoni. Medutim, još uvek je "živa" i rezolucija 1244", kazao je Kuci.

TACI PODIŽE BEZBEDNOST

BRISEL/PRIŠTINA, 22. februara 2012. (Tanjug) Dok timovi za dijalog Beograda i Prištine razgovaraju u Briselu o regionalnom predstavljanju Kosova, u Prištini je u centru pažnje fusnota, zbog koje kosovske vlasti trpe pritiske, a premijer Hašim Taci navodno podiže nivo bezbednosti. Pozivajuci se na neimenovani izvor, prištinski list Koha ditore piše da je kosovski premijer Hašim Taci pozvao snage bezbednosti da budu spremne u narednim danima, jer se mogu ocekivati nemiri zbog sporazuma o regionalnom predstavljanju Prištine. "Premijer je svestan da je pitanje fusnote veoma osetljivo i pozvao je na oprez. Moguce su reakcije, zbog cega treba biti spreman", rekao je izvor lista koji je, kako se navodi, prisustvovao sastanku kosovskog Saveta za bezbednost. Štampa u Prištini piše da je stvar smirivala i americka državna sekretarka Hilari Klinton. Ona je, kako navode, prenela Taciju u telefonskom razgovoru da Priština ima bezrezervnu podršku SAD za clanstvo u EU i NATO, te da Vašington ne bi predlagao smer aktivnosti koje bi bile suprotne interesima Kosova. Šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlovic izjavio je da ukoliko i u ovoj rundi ne dodje do dogovora realno je ocekivati novi talas pritisaka na Prištinu, a verovatno i na Beograd od medunarodne zajednice, odnosno EU.

KONSTANTIN DOLGOV: SRBIMA TEŠKO I NA SEVERU I U ENKLAVAMA

BEOGRAD, 22. februara 2012. (Tanjug) Izaslanik ruskog Ministarstva spoljnih poslova za ljudska prava i vladavinu prava Konstantin Dolgov ocenio je da je 12 godina posle donošenja Rezolucije 1244 i uspostavljanja prelazne administracije na Kosovu, situacija na planu ljudskih prava u pokrajini još uvek izuzetno teška. On je istakao i da Rusija podržava incijativu Srbije za istragu o trgovini organima na Kosovu pod pokroviteljstvom UN. "Još uvek postoje veliki problemi pocevši od nedovoljne bezbednosti i sigurnosti nacionalnih manjina posebno Srba, ali i Roma i drugih. Još uvek imamo više od 200.000 interno raseljenih lica sa Kosova u Srbiji, što je veliki humanitarni izazov. I sve se to dešava u 21. veku u srcu Evrope", rekao je na kraju trodnevne posete Srbiji. Ruski zvanicnik je u Srbiju doputovao kako bi iz prve ruke dobio informacije o stanju ljudskih prava u Srbiji, posebno na Kosovu. On se u Beogradu sastao sa ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremicem, prestavnicima Ministarstva za KIM i Ministarstva za regionalni razvoj, patrijarhom Irinejom, predstavnicima SPC i udruženja porodica nestalih i kidnapovanih na KIM, kao i sa šefom misije OEBS. Dolgov je na Kosovu razgovarao sa rukovodstvom Unmika, Euleksa i Kfora i OEBS, predstavnicima kosovskih Srba, a posetio je i manastir Gracanicu. Tokom tih razgovora bilo je reci o bezbednosti manjina, imovini otetoj od kosovskih Srba koji su pobegli pred nasiljem kao i o zaštiti verskih objekata, naveo je on. "Ponovio sam medunarodnim predstavnicima da u skladu sa mandatom koji im je dao SB UN oni treba da rade za dobrobit svih naroda na Kosovu, ne samo kosovskih Albanaca vec i Srba, Roma i drugih", istakao je. Dolgov je sa srpskim i medunarodnim zvanicnicima razgovarao i o problemu trgovine ogranima. "Mi smatramo da istraga o tome mora da se odvija na najprofesionalniji, najdetaljniji i najnepristrasniji moguci nacin jer izveštaj Dika Martija sadrži šokantne podatke," rekao je. Prema njegovim recima, Euleks je zapoceo istragu, odvojio izvesna sredstva, istražioce i tužioce ali to nije dovoljno. "Taj proces se odvija sporo, a dodatni problem je što na Kosovu ne postoji adekvatna zaštita svedoka što su mi potvrdili i predstavnici medunarodne zajednice," naveo je. Pored toga, Euleks ima mandat da deluje samo unutar Kosova dok se istraga mora sprovesti i u nekim drugim zemljama, objasnio je. "Zato Rusija podržava inicijativu Srbije da se usvoji rezolucija SB koja bi tražila istragu i uspostavila mehanizme pod pokroviteljstvom UN," istakao je. On kaže da je predstavnicima Euleksa, ukljucujuci šefa misije Gzavijea Bo De Marnjaka, postavio niz pitanja o istrazi koju sprovodi Euleks ali da su ga oni uputili na glavnog tužioca Euleksa Klinta Vilijamsona, sa kojim ce, kako se nada, razgovarati u Briselu. Napominjuci da po Rezoluciji 1244 Kosovo treba da bude multietnicko, multikulturno i demokratsko društvo a status odreden uz poštovanje principa suvereniteta i integriteta Srbije, on je podsetio da je taj princip prekršen 2008. jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, koju Rusija ne priznaje. "Rusija ne priznaje nezavisnost Kosova. Mi podržavamo napore da se pitanje Kosova reši politickim sredstvima", naglasio je. Stav Rusije je, takode, da bilo kakav unilateralan pokušaj da se reše politicka i dnevna pitanja kao što su carine i kontrola prelaza, ne može biti produktivan vec samo rezultirati novim tenzijama, dodao je. "Upravo to se dogodilo. Apelovali smo na medunarodnu zajednicu da bude fer i pravedna i da radi u skladu sa mandatom", dodao je. Po njegovoj oceni, srpska zajednica je u teškoj situaciji kako na severu Kosova tako i na jugu u enklavama. "Gotovo cetvrt miliona ljudi je napustilo Kosovo a broj povratnika je neznatan. Njima su potrebni sigurnost i garancije da ce povratiti svoju imovinu. A medunarodna zajednica po rezoluciji 1244 snosi odgovornost za rešavanje svih tih pitanja", ukazao je. Dolgov je upozorio i na to da je na Kosovu u toku proces predaje ovlašcenja sa medjunarodnih na prištinske institucije u domenima poput policije i carine a da Savet bezbednosti UN o tome nije razgovaro na odgovarajuci nacin.

IZBORI NA KOSOVU?

BEOGRAD, 22. februara 2012. (Tanjug) Predsednica Skupštine Slavica Đukic Dejanovic izjavila je da je Ustav Srbije obavezuje da raspiše lokalne izbore i na Kosovu i Metohiji, ali je i ukazala na cinjenicu da je njihova realizacija delikatna zbog Rezolicije 1244 koja predvidja saradnju sa medunarodnom zajednicom. Dejanovic je rekla da lokalni izbori nece biti raspisani na celoj teritoriji jer postoje sredine u kojima još nije istekao mandat samoupravama. Ona je još dodala da ce lokalni izbori biti raspisani kada i parlamentarni.

SRBIJA – EU

TADIĆ: VRLO TEŠKO DOSTIĆI STATUS KANDIDATA

BEOGRAD, 22. februara 2012. (Beta) Predsednik Tadić izjavio je da ne može da iskaže optimizam kada je u pitanju dodela statusa kandidata Srbiji za članstvo u EU jer je danas "malo dalje" rešenje za problem Kosova nego sinoć. "Situacija je lošija nego sinoć zbog načina na koji Priština predlaže rešenja", rekao je Tadić novinarima u Beogradu i ocenio da je prištinski predlog "van svake realnosti". Tadić je ocenio da je vrlo teško dostići status kandidata jer se u svakom satu Srbija suočava sa novim iskušenjem, ali da će se on do poslednjeg trenutka truditi da se to i ostvari. "Ne zavisi samo od nas nego od svake države članice EU", rekao je Tadić i poručio da Srbija nikada neće odustati od svojih strateških ciljeva sadržanih u formuli "i EU i Kosovo". Tadić je kazao da Beograd vodi kompleksne i otežane razgovore. "Bili smo blizu rešenja u jednom trenutku, onda se udaljimo od rešenja, to je oscilacija vidljiva u pregovorima. Danas smo malo dalje od rešenja nego što smo bili sinoć ali je bitno da nastavimo. Videćemo da li će na kraju ovog dana situacija biti bolja nego što je jutros", naveo je Tadić. Na pitanje da li će Srbija raspisati izbore na sveru Kosova, Tadić je kazao da će sve institucije u Srbiji razgovarati i o tom pitanju. "Ima tu i pravnih pitanja, ima tu međunarodnih pitanja, ali Srbija šta god da učini neće odustati od vlastitog integriteta na Kosovu", poručio je Tadić. Prema njegovim rečima, Srbija neće odustati od pravne, mirotvorne borbe za očuvanje svog integriteta na Kosovu bilo da je u pitanju dijalog sa Prištinom, bilo da su u pitanju izbori. "Sve što činimo biće u saglasnosti sa strategijskim ciljem očuvanja našeg integriteta", kazao je Tadić. On je rekao da ne odustaje ni od Kosova ni od EU i da je to centar politike koju vodi i za koju je dobijena podrška građana na proteklim izborima. "Ovih dana ćemo videti da li je ta politika održiva ili nije. Biće to politički test i za mene. Ja ću pred građane izaći posle svih pregovora i razgovora i izneti svoj stav. Ja ne odustajem", poručio je.

TADIĆ TELEFONOM SA EŠTON O STATUSU KANDIDATA

BEOGRAD, 23. februara 2012. (Beta) Predsednik Tadić istakao je, u telefonskom razgovoru sa šeficom diplomatije Evropske unije Ketrin Ešton, da je Rezolucija 1244 UN za Srbiju nezaobilazni faktor kada je reč o regionalnom predstavljanju Prištine. Tadić i Ešton su telefonom razgovarali o mogućnostima da Srbija dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, saopštila je Pres služba predsednika.

ITALIJA, FRANCUSKA I AUSTRIJA ŽELE KANDIDATURU ZA SRBIJU

BEOGRAD, 22. februara 2012. (Beta) Ministri spoljnih poslova Austrije, Francuske i Italije uputili su danas pismo visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton u kojem ističu da je Srbija ispunila sve uslove za dobijanje statusa kandidata i pozivaju da Beogradu bude dodeljen status kandidata. "U zaključcima Evropskog saveta od 9. decembra jasno je šta Beograd treba da uradi. Napredak mora biti postignut u sprovođenju sporazuma postignutih u dijalogu, mora biti postignut dogovor oko učešća Kosova u regionalnim forumima. Pored toga traženo je da Beograd sarađuje sa misijom Euleksa", navodi se u pismu u koji je imala uvid agencija Beta."Analizirajući napredak Srbije, zaključili smo da su ti uslovi ispunjeni. Učinjenin je značajan napredak u implementaciji postignutih sporazuma u dijalogu Beograda i Prištine, a poslednji od njih je priznavanje diploma", piše u pismu ministara. Šefovi diplomatija Italije, Francuske i Austrije, Đulio Terci, Alen Žipe i Mihael Špindeleger naglašavaju da je "Beograd dao veoma konstruktivne predloge za uključivanje Kosova u regionalnu saradnju, uzimajući u obzir stavove o statusu obe strane". Dalje se naglašava da je "Beograd aktivno sarađivao kako bi omogućio misijama Euleksa i Kfora da sprovode svoje mandate". "Trebalo bi da ispunimo naša obećanja iz decembra, odamo priznanje pojačanim naporima Srbije i njenoj posvećenosti i odobrimo joj status kandidata. Uslovljavanje je najefikasnije kada je neumoljivo, ali i pravedno. Kredibilitet politike proširenja EU zavisi takođe i od naše predvidivosti", ukazuje se u pismu. Ministri u pismu zaključuju da će odlukom da se dodeli status kandidata, Srbija biti ohrabrena "da nastavi ukupnu normalizaciju odnosa sa Kosovom, što je u skladu sa uslovima iz SSP".

CVETKOVIĆ: SRBIJA ISPUNILA USLOVE ZA DOBIJANJE KANDIDATURE

BEOGRAD, 23. februara 2012. (Beta) Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da nije ni optimista ni pesimista u pogledu dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU, ali da smatra da je Srbija već sada ispunila sve postavljene uslove za dobijanje kandidature. "Sačekajmo da vidimo šta će se događati narednih nekoliko dana. Ne želim da širim ni optimizam ni pesimizam, ali Vlada čini sve u okviru poznatih ograničenja da Srbija dobije status kandidata", rekao je Cvetković novinarima u pauzi skupa "Jugoistočna Evropa region povoljnog poslovnog okruženja". On je dodao da postoje politički uslovi za dobijanje statusa kandidata o čemu se vode razgovri u Briselu i "na drugim nivoima". Komentarišući ocene da Srbiji zbog velikog javnog duga preti grčki scenario, Cvetković je rekao da nema opasnosti za tako nešto i da će rebalansom ovogodišnjeg budžeta biti predviđene mere za svođenje državnog duga u predviđene granice. Srbija bi, prema njegovim rečima, mogla da dođe u situaciju u kojoj se sada nalazi Grčka ukoliko bi, kako je rekao, u narednih 10 godina trajala ekonomska kriza veća od sadašnje. Cvetković je rekao da Vlada Srbije nije razmatrala ograničenje marži na gorivo i da je moguće da se o tome vodi rasprava u Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku. Ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić juče je izjavio da se pripremaju mere kojima će se ograničiti cena goriva, a da je jedna od tih i ograničenje marži. "Ograničenje marži je složeno pitanje o čemu ne odlučuje samo jedno ministarstvo, a Srbija ima i međunarodne obaveze vezane za slobodno tržište. U tom kontekstu ne mogu niti da potvrdim niti da negiram šta će se dalje dešavati po pitanju cena energenata u Srbiji", rekao je Cvetković.

LAJČAK: NADAM SE DA NEĆE BITI BLOKADE ODLUKE O SRBIJI

BEOGRAD, 23. februara 2012. (Beta) Izvršni direktor za Evropu i Centralnu Aziju u Evropskoj službi za spoljne poslove Miroslav Lajčak izrazio je danas nadu da "neće biti unilateralne blokade" odluke o dodeli statusa kandidata Srbiji. "Za tu odluku je potreban konsenzus. U EU postoji snažan osećaj da proces pridruživanja ne sme da se uslovljava pitanjima koja nisu vezana za taj proces. Nadam se da neće biti unilateralne blokade. To je sve što mogu da kažem", kazao je Lajčak na otvaranju konferencije "Srbija i EU Kraj početka" u Beogradu. Evropski zvaničnik je istakao da je regionalna saradnja ključni element procesa saradnje i pridruživanja u regionu Zapadnog Balkana i s tim u vezi ukazao na značaj uspeha dijaloga Beograda i Prištine. "Regionalna saradnja je za Srbiju važan uslov ove godine. To je najbolji način za prevazilaženje istorije i pomirenje. Ubeđen sam da je evropska perspektiva ključ za napredovanje za Kosovo i Srbiju", kazao je Lajčak. Lajčak je istakao da je važno da se pozitivan odgovor o kandidaturi Srbije dobije sada, imajući u vidu da Srbiju ove godine čekaju dva izborna procesa. "Treba uraditi sve da se pozitivan odgovor dobije sada. Treba iskoristiti svaki sat do odluke Evropskog saveta (ES)", poručio je. Lajčak je kazao i da je prerano za predviđanje odluke ES, pošto se, kako je rekao, u ovom trenutku "mnogo toga dešava u Beogradu, Prištini i Briselu". "Srbija je uložila mnogo truda. Uspesi su priznati, posle mišljenja EK i preporuke da Srbija postane kandidat i da počne pregovore, kada ispuni uslov Kosovo", kazao je Lajčak. Evropski zvaničnik je ukazao i da zamrznut sukob na severu Kosova "nikome ne koristi" i da je "najvažniji dijalog". Dodao je da je pitanje proširenje za EU od velikog značaja, uprkos izazovu koju je pred uniju postavila ekonomska kriza. Lajčak je podsetio da je EU za zemlje Zapadnog Balkana razvila okvir za put ka EU, kroz proces stabilizacije i pridruživanja i ocenio da je to najbolji put za članstvo u EU. Direktorka kancelarija za evropske integracije Milica Delević ocenila je da su vlasti Srbije od 9. decembra do danas uložile velike napore u ostvarivanje uslova za dobijanje statusa kandidata za EU i istakla da je između Srbije i EU uspostavljen viši "nivo poverenja". "U pogledu ostvarivanja uslova mislim da je najjasnije da je od decembra u potpunosti zaokružen pravni okvir koji omogućuje primenu do sada postignutih dogovora u oblasti matičnih knjiga, katastra, slobode kretanja i u okviru toga se može proceniti kako se ti sporazumi primenjuju", kazala je. "Kada govorimo o integrisanim prelazima i regionalnom predstavljanju, razgovori o tome još uvek traju i treba da sačekamo da vidimo kako će to izgledati", dodao je. Milica Delević je istakla da je za dobijanje statusa kandidata neophodno razumevanje obeju strana u dijalogu BeogradPriština, kao i uvažavanje različitih stavova zemalja članica EU. "Da bi do statusa došlo neophodno je razumevanje obeju strana i uvažavanje u potpunosti stava EU gde imate nekih razlika u pogledu državnosti Kosova, ali postoji potpuna saglasnost o tome da region kao celina mora učestvovati u regionalnoj saradnji, kretati se ka EU".

AMBASADORKA SAŠA BEJLI: LUKSEMBURG ZA DODELJIVANJE STATUSA KANDIDATA

BEOGRAD, 23. februara 2012. (Beta) Luksemburg smatra da Srbiji treba dodeliti status kandidata, ali će odluka o tome zavisiti od ispunjavanja uslova koji su u decembru naznačeni, rekla je novoimenovana ambasadorka Luksemburga u Srbiji Saša Bejli. "Mi smo uvek jasno stavljali do znanja da smatramo da je došao trenutak da se Srbiji odobri status kandidata zbog izuzetnih napora koje je učinila, ali postoje i uslovi koje treba ispuniti. Sada je ključan trenutak u naporima za ispunjavanje tih uslova", rekla je Saša Bejli za agenciju Beta i portal EurAktiv Srbija (www.euractiv.rs). Ona je ocenila da će odluka o zahtevu Srbije da joj se dodeli status kandidata zavisiti od napretka koji bude ostvaren u narednim danima i podsetila da će Evropski savet odlučivati na osnovu uslova za koje je u decembru jasno naznačio da moraju biti ispunjeni. "Vrlo je teško reći danas šta će se desiti u narednih nekoliko dana jer mislim da mnogo toga zavisi od razgovora koji su toku i napora koje će Srbija, uvereni smo, učiniti u tom kontekstu", rekla je Saša Bejli. Ona je navela da je veliki broj zahteva za azil koje su u njenoj zemlji podneli građani Srbije nakon ukidanja viza iznenadio vlasti Luksembruga i izazvao zabrinutost, ali je istakla da je saradnja sa srpskim vlastima na pronalaženju načina da se zaustavi priliv azilanata vrlo dobra. Saša Bejli je rekla da i Srbija i Luksemburg moraju preduzeti korake da bi sprečili zloupotrebu bezviznog režima, a kao jedan od koraka koje su luksembruške vlasti preduzele navela je smanjivanje socijalne pomoći azilantima koja je često, kako je navela, bila i razlog za podnošenje zahteva za azil. Ambasadorka Luksemburga, koja je u utorak predala akreditive predsedniku Srbije Borisu Tadiću, rekla da je potrebno usmeriti pažnju i na sam izvor problema, odnosno na siromaštvo u pojedinim delovima Srbije. "Ti ljudi dolaze iz vrlo siromašnih oblasti tako da zato moramo videti kako možemo da pomognemo na samom izvoru, a ne da rešavamo problem u kasnijim fazama", rekla je ona. Bejli je ocenila da su politički odnosi dve zemlje vrlo dobri i istakla da je njeno imenovanje za prvog ambasadora Luskemburga u Srbiji znak da ta zemlja želi da dodatno osnaži odnose sa Srbijom i uspostavi direktnije veze i redovnije kontakte. Saša Bejli je objasnila da je ambasadorka na nerezidencijalnoj osnovi, odnosno da ne boravi stalno u Srbiji već da je njeno sedište u Luksembrugu. To, kako je navela, može doprineti i razvoju ekonomske saradnje. "To mi daje vrlo dobar uvid u to šta se događa u Luksemburgu, ko su različiti akteri, ne samo u Minstarstvu spoljnih poslova već i u drugim oblastima poput ekonomije i finansija. Mislim da to mogu dobro da iskoristim za pronalaženje mogućnosti za saradnju između Srbije i Luksemburga i na ekonomskom planu", rekla je ona.

SRBIJA – REGION

JEREMIĆ: ZBOG EKONOMSKE KRIZE PRODUBITI SARADNJU U REGIONU

BEOGRAD, 22. februara 2012. (Beta) Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da zbog ekonomske krize u Evropi koja utiče i na proširenje Evropske unije, treba produbiti regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu. Jeremić je na predstavljanju knjige "Regionalne inicijative i multilateralna saradnja na Balkanu" rekao da je regionalna saradnja sve značajnija u ovom delu sveta, kao i da je jedan od deklarisanih prioriteta spoljne politike Srbije. "Verujem da nakon angažmana ove vlade u prethodne četiri godine, koja je za svoj priritet imala regionalnu saradnju, pomirenje i zatvaranje nekih od prilično bolnih poglavnja iz naše bliske istorije, imamo razloga da sa sigurnošću gledamo u budućnost. Mislim da nemamo razloga da budemo inhibirani i nesigurni u našem regionalom nastupu", rekao je Jeremić. On je dodao da Srbija sa zemljama u regionu trenutno ima najbolje odnose od početka ratova 1990ih i da ima razloga za zadovoljstvo kada je reč o doprisnosu regionalnoj saradnji u proteklih nekoliko godina, posebno prethodne godine kada je predsedavala skoro svim regionalnim inicijativama. "Živimo u doba ekonomske krize. Epicentar te možda i svetske ekonomske krize se nalazi u Evropi i nema sumnje da postoje političke posledice te ekonomske krize i da ona ne utiče na najbolji način na proces evropske budućnosti Zapadnog Balkana", rekao je. On je izrazio uverenje da će zbog toga zemlje regiona biti sve više upućene jedne na druge i da treba produbiti saradnju. Dodao je da je u pismu ministrima članica Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi tražio od njih ideje o poboljšanju saradnje. Autor knjige i pomoćnik ministra spoljnih poslova Duško Lopandić rekao je da je "knjiga zamišljena kao neka vrsta alata za studente i novinare i sve one koji su zainteresovani za regionalnu saradnju". Kao primer istorije regionalne saradnje, Lopandić je naveo da se još 1930ih u regionu predlagalo da se granice prelaze samo s ličnim kartama, zajedničko zdravstveno osiguranje, ali i zajedničko izdavanje udžbenika istorije. On je kazao da regionalne inicijative imaju "komplementarnu ulogu" evrointegracijskom procesu, ali i da evrointegracije imaju povratno dejstvo na regionalnu saradnju. Lopandić je rekao da je knjiga, koja je uz pomoć fondacije Fridrih Ebert prevedena i na engleski, posvećana "deci Balkana građanima Evrope" uz nadu da će ceo Balkan uskoro biti u EU. Koautorka Jasminka Kronja rekla je da se postavlja pitanje kako će izgledati dalja regionalna saradnja, kada većuina zemalja regiona bude u Evropskoj uniji, da li će to biti neka vrsta istočne saradnje u Uniji ili će se saradnja u regionu raspasti.

CVETKOVIĆ: REGIONALNA SARADNJA KLJUČ STABILNOSTI I RASTA

BEOGRAD, 23. februara 2012. (Beta) Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da je vlada opredeljena za sve vidove saradnje u jugoistočnoj Evropi i ocenio da je taj region dobro mesto za investiranje. "Kroz saradnju možemo da obezbedimo stabilnost i dugoročni prosperitet u ovom delu Evrope. Poverenje koje je izgrađeno između država jugoistočne Evrope predstavlja veliki kapital za povećanje privredne aktivnosti i jačanje konkurentnosti regiona", rekao je Cvetković otvarajući regionalni kongres "Jugoistočna Evropa region povoljnog poslovnog okruženja". Srpski premijer naveo je da je ključ za privlačenje investicija zaokružen regulatorni okvir i povoljni poslovni ambijent. "Vlada Srbije je u budžetu za ovu godinu obezbedila znatna sredstva za podsticaj investitorima, ali u privlačenju investicija značajnu ulogu imaju i lokalne samouprave koje mogu da utiču na smanjenje korupcije, birokratskih procedura i efikasnost administracije", kazao je Cvetković. Srbija je, prema njegovim rečima, u prošloj godini imala rast brutodomaćeg proizvoda od dva odsto, što je više nego u mnogim zemljama u okruženju, a direktne investicije od preko dve milijarde dolara su bile najveće u regionu. Mnoge od tih investicija, kako je premijer, u ovoj će godini dati efekte u većoj proizvodnji, izvozu i zapošljavanju. Cvetković je istakao značaj projekta sertifikacije opština na osnovu uslova za privlačenje investicija, koji sprovodi Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koja je organizator današnjeg skupa zajedno s Nemačkom agencijom za regionalni razvoj (GIZ). Cvetković je podsetio da su Beograd, Sremska Mitrovica, Vranje, Inđija, Subotica i region Vojvodine, prema istraživanju magazina FDI intelidžense, jednog od izdanja Fajnenešel tajmsa, među gradovima i regionima u Evropi koji imaju najveće izglede za privlačenje stranih investicija, ekonomski rast i razvoj. Predsednik Upravnog odbbora NALEDa Vladimir Čupić istakao je da u uslovima ekonomske krize zemlje jugoistočne Evrope mogu pronaći svoju šansu u jačanju regionalne saradnje i ekonomske razmene, ukrupnjavanju tržišta kroz sporazume o slobodnoj trgovini i usaglašavanju standarada i uslova poslovanja na nivou regiona. Sertifikat o povoljnom poslovnom okruženju dobilo je 17 opština i gradova u Srbiji koji su u proteklih pet godina privukli više od dve milijarde evra investicija, istakao je Čupić. "Stabilno, predvidivo i podsticajno poslovno okruženje ono je što traže strani investitori kada razmatraju potencijalne lokacije za ulaganje, i to je ono što treba da im ponudimo ako želimo ekonomski rast", rekao je Čupić.

AUTOMOBILI PROIZVEDENI U KRAGUJEVCU IZVOZIĆE SE PREKO BARA

PODGORICA, 22. februara 2012. (Beta) Italijanski proizvođač automobila Fiat će maja, preko Luke Bar, početi da izvozi vozila proizvedena u fabrici u Kragujevcu. To predviđa ugovor o poslovnoj saradnji koji će sutra u Baru potpisati predstavnici Fiata i Luke Bar. Crnogorski ministar saobraćaja Andrija Lompar kazao je medijima da bi izvoz trebalo da počne maja i da je prve godine planiran izvoz više od 90.000 vozila, "da bi na kraju treće godine bio poveća na 200.000 automobila godišnje". Lompar je naveo da će izvoz rasti "postepeno" i da će oko 95 odsto ukupne proizvodnje kragujevačke fabrike biti izvezeno preko Luke Bar. Ministar saobraćaja je objasnio da će od ovog posla u prvoj godini 700.000 evra prihoda imati kompanija za teretni prevoz Montekargo, jer će se deo opreme za Fiatove automobile uvoziti preko Luke Bar. "U narednim godina ti prihodi će značajno porasti na dva do četiri miliona evra, zavisno od broja prevezenih automobila", kazao je Lompar i ocenio da je ovaj ugovor značajan "za reputaciju celog transportnog lanca". "Nakon dugo godina, dobijamo jedan stabilan dugoročan posao i na ovaj način Luka Bar koristi svoj ogromni potencijal".

SRBIJA – EKONOMIJA

TADIĆ: SVE JE POVEZANO – NOVA RADNA MESTA, OČUVANJE INTEGRITETA I EU PERSPEKTIVA

BEOGRAD, 22. februara 2012. (Beta) Američka kompanija NCR je u Beogradu otvorila operativni i informacioni centar, ukupne vrednosti od 3,8 miliona evra, u kome će zaposliti oko 300 visokoobrazovanih ljudi iz Srbije. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije je u okviru Programa za dodelu bespovratnih sredstava za podsticaj investicija kompaniji NCR dodelilo 1,5 miliona evra za nova radna mesta, rečeno je prilikom otvaranja. Kako je istaknuto, NCR je svetski tehnološki lider u pružanju visokokvalitetne i stručne podrške kompanijama iz različitih industrija među kojima su vodeće firme iz oblasti finansija, turizma, ugostiteljstva, telekomunikacija, zabave, igara na sreću, javnog sektora i telekomunikacija u više od 100 zemalja. Centar NCRa u Beogradu, u kome trenutno ima 200 zaposlenih, pružaće podršku na devet jezika: holandskom, engleskom, francuskom, nemačkom, grčkom, mađarskom, italijanskom, španskom i turskom. Otvaranju centra prisustvovao je predsednik Srbije Boris Tadić koji je poručio da su nova radna mesta najveći zahtev čitavog sveta. "Borimo se za egzistenciju svakog čoveka u najtežim oklonostima. Nećemo odustati od strateških ciljeva. Strateški cilj su nova radna mesta, očuvanje integriteta i evropska perspektiva. Sve je to povezano", rekao je Tadić. On je kazao da je jedna američka kompanija JuEs stil otišla iz Srbije i da će njoj biti nađena zamena, ali da je druga NCR došla. Tadić je izrazio nadu da će srpski radnici svojim delom dokazati da je izbor NCR da otvori centar u Srbiji bio dobar, ali i da će ta firma proizvoditi u Srbiji. Tadić je ocenio da investitiori imaju loše rakcije na pomen Srbije zbog devedesetih godina prošlog veka, odnosno da je njihovo poimanje Srbije posledica nasleđa najgore dekade devedesetih godina 20. veka. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Nebojša Ćirić kazao je da će centar NCR u Beogradu pružati usluge korisnicima iz velikog dela Evrope i severne Afrike. On je pozvao predstavnike američke kompanije da budu ambasadori Srbije jer nema boljeg promotera od onoga ko se lično uveri u porednosti određenog tržišta. Dolazak NCRa u Srbiju je, prema rečima Ćirića, veliki uspeh jer je, posle dužeg vremena Srbija uspela da privuče kompaniju koja pruža usluge iz oblasti visokih tehnologija. Potpredsednik NCR za Evropu Džef Mek Kroski kazao je da je ta kompanija odabrala Srbiju zbog obrazovanih radnika koji govore više jezika, zatim solidne infrastrukture i podrške vladajuće strukture. On je kazao da je godišnji obrt te kompanije, koja posluje u više od 100 zemalja, veći od 5,4 milijarde dolara.

MRKONJIĆ: RUSKI KREDIT ZA NAJVIŠE DVE SEDMICE

BEOGRAD, 22. februara 2012. (Beta) Ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić izjavio je da očekuje da će u naredne dve sedmice biti potpisan ugovor sa Rusijom o kreditu za infrastrukturu. On je novinarima rekao da će delegacija Srbije 27. februara biti u Moskvi na finalnim pregovorima i da očekuje da će tada biti utvrđeni svi detalji kredita od 800 miliona dolara. Na pitanje o tome ko će biti formalni davalac kredita, Mrkonjić je rekao da "postoje dve ili tri varijante" i dodao da će su predmet finalnih pregovora biti i uslovi kredita. Načelni dogovor o ruskom kreditu od ukupno milijardu dolara postigli su predsednici Srbije i Rusije Tadić i Medvedev, a pregovori o tome su počeli krajem oktobra 2009.Do sada je povučen deo od 200 miliona dolara za podršku državnom budžetu, dok je, kako je potvrdio i ambasador Rusije Aleksandar Konuzin, bilo problema za sprovođenje dela namenjenog za infrastrukturu. Prema planu Ministarstva za infrastrukturu i energetiku Srbije, od 800 milona dolara ruskog kredita, 700 miliona dolara će biti potrošeno za železničku infrastrukturu na Evropskom koridoru 10, a 100 miliona za kupovinu vozova.

BAJATOVIĆ RAZGOVARAO SA MILEROM O JUŽNOM TOKU I GASU

MOSKVA, 22. februara 2012. (Beta) Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović i predsednik ruskog Gasproma Aleksej Miler razgovarali su u Moskvi o realizaciji projekta izgradnje gasovoda Južni tok, u okviru kojeg se uskoro očekuje potpisivanje sporazuma o projektovanju dela gasovoda u Srbiji, saoštio je Gasprom. Bajatović i Miler su potrvrdili spremnost za potpisivanje dugoročnog ugovora o kupoprodaji ruskog gasa u količini od oko dve milijarde kubnih metara godišnje, navodi se u saopštenju, ali se ne navode detalji. Dodaje se da su njih dvojica razgovarali i o zajedničkom podzemnom skladištu gasa Srbijagasa i Gasproma u Banatskom Dvoru. Bajatović je, kako je istaknuto, izjavio da zahvaljujući rezervama gasa u Banatskom dvoru Srbija nije imala teškoća u isporukama gasa potrošačima u vreme velikih hladonoća. Miler je ranije izjavio da će konačna investiciona odluka o izgradnji Južnog toka i njegova trasa biti poznati krajem ove godine, posle čega bi se pristupilo izgradnji tog gasovoda.

MEDVEDEV TRAŽI MAKSIMALAN KAPACITET ZA JUŽNI TOK

MOSKVA, 22. februara 2012. (Beta) Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev naložio je Gaspromu da se prilikom projektovanja i izgradnje gasovoda Južni tok orijentiše na maksimalni kapacitet transporta od 63 milijarde kubnih metara godišnje, prenela je agencija Interfaks. Medvedev je u razgovoru sa šefom Gasproma Aleksejem Milerom rekao da su hladnoće s početka ove godine u Evropi i Rusiji "dovoljan razlog da naloži Gaspromu da se orijentiše na maksimalni kapacitet protoka" kroz Južni tok. Ruski gas će gasovodom Južni tok ići do centralne i južne Evrope i Gasprom će tako diversifikovati tranzitne rute. Izgradnja Južnog toka počeće krajem ove godine a ne 2013, kako je prvobitno planirano. Miler je u razgovoru sa Medvedevom rekao da je studija izvodljivosti projekta Južni tok završena i da je Gasprom "spreman da počne gradnju u decebru ove godine". Gasprom pokriva četvrtinu evropskog uvoza gasa.

DEŽER I MRKONJIĆ RAZLIČITO O ZADUŽIVANJU SRBIJE

BEOGRAD, 22. februara 2012. (Beta) Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer ocenio je u Beogradu da Srbija treba da vodi računa prilikom zaduživanja kod drugih država jer je javni dug prešao 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). "Videli smo da je granica od 45 odsto pređena i to upozorava da treba odrediti prioritete", rekao je on na tribini o saobraćaju i energetici kao razvojnim šansama Srbije, koje je organizvalo Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku. Dežer je rekao da EU podržava i to da treće strane učestvuju u investicijama u Srbiji, ali je rekao da prilikom uzimanja komercijanih kredita treba uporediti uslove sa zajmovima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB). Ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić je posle skupa rekao novinarima da Srbija zna da je je javni dug na dozvoljenoj granici, ali da on i dalje smatra da "može još malo da se zadužuje". "Mislim da je o tome lepo govorio guverner (NBS Dejan) Šoskić da smo blizu da budemo zadužena ili prezadužena zemlja, ali ću vas podsetiti da Hrvatska... ima dug od 150 milijardi evra. Dakle, bez investicionih dugovanja, mi ne možemo napred", rekao je on. Kako je izneo, Srbija zato prelazi na komercijalne kredite država, kao što su kineski, ruski, azerbejdžanski kredit. Mrkonjić je ukazao da se uzimanjem tih kredita ne ukida konkurencija jer su do sada za sve projekte raspisivani tenderi.

EVROPA NASTAVLJA DA ULAŽE U RAZVOJ INFRASTRUKTURE SRBIJE

BEOGRAD, 22. februara 2012. (Beta) Predstavnic Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB) su u Beogradu najavili nova ulaganja u saobraćaj i energetiku u Srbiji. Na tribini "Srbija u Evropi" koju je organizvalo Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku Srbije, predstavnik EIB Andreas Beikos je rekao da će IEB dati još 80 miliona evra za obilaznicu oko Beograda i 200 miliona evra za železničku prugu od Stare Pazove do Novog Sada. On je istakoo da je EIB Srbiji u 2010. odobrio 690 miliiona evra kredita i da su prošle godine potpisani ugovori 711 miliona evra. Prema rečima Beikosa, najviše novca EIB je investirao u puteve, ali ti projekti sporo napreduju zbog toga što se kasni sa pripremom i objavljivanjem tendera. Za izgrađnu autoputa od Niša do Dimitrovgrada i od Niša do Preševa odobreno je 579 miliona evra, rekao jer on i istakao da ohrabruje što su obavljeni svi tenederi, tako da će taj novac moći da se povuče u drugoj polovini godine. Direktorka kancelarije EBRD u Beogradu Hildegard Gacek je istakla da je ta banka u poslednjih 10 godina u Srbiji uložila tri milijarde evra u više od 180 projekata. Kako je precizirala, više od 40 odsto novca koji je odobrila EBRD, otišlo je u transport i energetiku. Infrastruktira i energetika su kičma svake ekonomije, istakla je Gacek. Šef Kancelarije EU u Beogradu Vensan Dežer je istakao da su energetika i saobraćaj veoma važni za buduće članstvo Srbije u EU. Dežer je naveo da je EU do sada u energetiku Srbije pomogla sa pola milijarde evra, a razvoj transporta sa više od 180 miliona evra. Ministar za infrastrukturu i energetiku Srbije Milutin Mrkonjić izjavio je takođe da su saobraćaj i energetika najveće razvojne šanse Srbije. "Dobro je i logočno što su i do sada za razvoj saobraćajne i energetske mreže u Srbiji pokazilvale mnoge evropske zemlje. I ne samo evropske", rekao je on. Mrkonjić je na skupu, u čijem su radu učestvovali ambasadori desetak zemalja EU, rekao da se nada da će razvoj saobraćane i energetske mreže Srbije i ubuduće biti među priritetima u odnosima sa evroskim zemljama.

USAID: IZAZOV NOVE VLADE SPROVOĐENJE REFORMI

VRANJE, 22. februara 2012. (Beta) Direktor USAIDovog Projekta za bolje uslove poslovanja Džozef Lauter izjavio je danas da će buduća Vlada Srbije morati da se suoči sa velikim uticajem države na privredu, ogromnim brojem propisa i taksi, kao i zakonima koji su kvalitetni, ali se ne primenjuju u praksi. "Dobre su vesti da svi znaju šta treba da se uradi da bi se poboljšali uslovi poslovanja u Srbiji, a od nove Vlade Srbije će se očekivati da se suoči sa izazovima sprovođenja reformi", rekao je on agenciji Beta nakon okruglog stola "Pristup izvorima finansiranja malih i srednjih preduzeća" u organizaciji Privredne komore Leskovac, odeljenja u Vranju. Lauter je precizirao da je opterećenje propisima u ovom trenutku "ogromno" i naveo da "samo na poštovanje propisa poslovni sektor privrede u ovom trenutku izdvaja 4,5 odsto bruto društvenog proizvoda, što je ogroman procenat". On je kazao i da birokratske procedure, sa kojom se suočavaju firme koje posluju u Srbiji, u velikoj meri negativno utiče na zapošljavanje novih radnika. "Birokratske procedure su toliko komplikovane i obimne da strane kompanije koje posluju u Srbiji zapošljavaju posebne manje firme koje za njih sve to rade, što domaće firme ne mogu da priušte", kazao je on. Poslovanje sigurno ne ohrabruje ni podatak da je prošle godine samo u "Filip Morisu" u Nišu "inspekcija boravila devet meseci neprekidno", rekao je. Prema njegovim rečima "primer u smislu nepoštovanja kvalitetnih zakona koje je usvojila Skupština Srbije predstavlja i Zakon o planiranju i izgradnji, čija je primena i dalje problematična, pa je Srbija po složenosti izdavanja građevinskih dozvola i dalje među najgorim zemljama u svetu". Lauter je naveo da će mali i srednji privrednici moći da daju svoj doprinos rešavanju problema u poslovanju i na okruglim stolovima koje organizuju regionalne privredne komore i USAID gde će moći da identifikuju prepreke u poslovanju i predlože promene u zakonima i propisima. Predloge i sugestije malih i srednjih privrednika, iza kojih stoji Privredna komora Srbije kao organizator okruglih stolova, biće objedinjeni i predstavljeni Vladi Srbije da bi jasnije sagledala lokalne probleme preduzeća u različitim regionima. Lauter je naglasio i da se svetska ekonomska kriza u srpskoj privredi često koristi kao izgovor za nerešene probleme.