Bilten vesti

 

23. MAJ 2007.

SADRZAJ


* * *

SRBIJA – SAVET EVROPE

VAN DER LINDEN U POSETI BEOGRADU

BEOGRAD, 23. maja 2007. (Beta) Predsednik Parlamentarne skupstine Saveta Evrope (SE) Rene van der Linden izrazio je danas u Beogradu zadovoljstvo sto su ubice premijera Srbije Zorana Djindjica "konacno osudjene" i nadu da ce to pomoci da se Srbija vrati na "cvrst kolosek ka Evropi".

Na konferenciji za novinare, na pocetku posete Beogradu Van der Linden je takodje izrazio nadu da ce "ako postoje neki ljudi iza svega toga (Djindjicevog ubistva), i oni biti pronadjeni".

"Drago mi zbog Djindjiceve zene i porodice i nadam se da ce im to bar malo nadomestiti osecaj ispunjenja pravde", rekao je Van der Linden.

On je ocenio da se zemlja time "vraca na put prema evropskim integracijama" i da je to "verovatno najbolji nacin da se oda posta Zoranu Djindjicu".

"On je poplocao put demokratskoj Srbiji, punim ispunjavanjem medjunarodnog zakona i izrucenjem Slobodana Milosevica Haskom tribunalu", istakao je Van der Linden i izrazio nadu da ce nova vlada nastaviti Djindjicevo nasledje.

Van der Linden je pozdravio formiranje nove vlade kao i izbor Olivera Dulica za predsednika Skupstine, izrazivsi nadu da ce to doprineti demokratskom razvoju i stabilnosti zemlje.

Predsednik Parlamentarne skupstine SE kazao je da u potpunosti podrzava platformu srpske vlade, posebno obaveze koje je preuzela u saradnji sa Haskim sudom.

On je rekao da je u susretima sa novim premijerom Srbije Vojislavom Kostunicom i sefom diplomatije Vukom Jeremicem kojima je cestitao na izboru, jasno stavio do znanja da je saradnja sa Hagom "jedno od kljucnih pitanja" ako Srbija zeli da se ukljuci u ispunjavanje misije SE.

"Dokle god (Ratko) Mladic i (Radovan) Karadzic ne budu izvedeni pred sud, pravda nece biti zadovoljena za one koji su propatili", istakao je Van der Linden.

On je ocenio da je pred novom vladom i resavanje najosetljivijeg i najtezeg pitanja buducnosti Kosova o kojem ce ona morati da pregovara sa medjunarodnom zajednicom.

"Postoji jasna veza izmedju Kosova i evropskih integracija", rekao je Van der Linden, precizirajuci da kosovsko pitanje mora biti reseno zato sto je ono deo citavog procesa razgovora o evropskoj integraciji zemlje.

Povodom sestomesecnog predsedavanja Srbije Komitetom ministara SE, Van der Linden je ukazao da je to velika prilika da Srbija pokaze medjunarodnoj zajednici da jeste njen sastavni deo i da ispunjava duznosti prema SE.

"Prvi put u istoriji imate funkciju predsedavajuceg ovakvom medjunarodnom organizacijom", rekao je Van der Linden, ukazavsi takodje da Srbija moze da bude veza izmedju Rusije i ostatka Evrope.

Van der Linden koji boravi u dvodnevnoj poseti Beogradu, danas je razgovarao sa Kostunicom i Jeremicem, dok sutra ucestvuje na sastanku Stalnog komiteta PS SE.

SAVET EVROPE VEOMA POVOLJNO GLEDA NA PREDSEDAVANJE SRBIJE

BRISEL, 23. maja 2007.(Beta) U Savetu Evrope se veoma povoljno gleda na clanstvo Srbije u toj sveevropskoj organizaciji, s uverenjem da ce Srbija, posle formiranja demokratske vlade, a na temelju izlozenog programa, dobro predsedavati Komitetu ministara.

To je danas u Briselu izjavio jedan zvanicnik SE, istakavsi da ce zasedanje Komiteta ministara SE 22. juna verovatno biti odrzano u Beogradu, umesto, kao sto je to uobicajeno, u Strazburu.

Kako je na konferenciji za stampu predocila direktor za komunikacije SE Seda Pumpjanskaja, bez obzira na neke zamerke zbog toga sto Beograd ne saradjuje u punoj meri s Haskim sudom, mnogo je bolje da Srbija bude punopravan clan SE, dakle i "prvi medju jednakima" nego da bude iskljucena iz citavog sistema.

"Ako Srbija ne bi bila u clanstvu ove organizacije, u zemlji ne bi delovali ni zakoni i konvencije SE, koje jamce zastitu ljudskih i manjinskih prava, zabranjuju torturu, nehumane postupke", ukazala je Pumpjanskaja.

Istovremeno bi, morali da se obustave svi programi podrske koje SE Evrope pruza za jacanje pravosudja, pospesenje delotvornosti drzavnih ustanova i drugo, a ljudi iz Srbije ne bi mogli da se zale Sudu za ljudska prava u Strazburu, dodala je.

Ona je objasnila da je Srbija na mesto predsedavajuceg SE dosla rotacijom, po abecednom redu, na rok od sest meseci, i da to "nije nikakva politicka stvar".

Rusija je, takodje, iako je bilo zamerki na unutrasnji demokratski razvoj i zastitu ljudskih prava u tom zemlji, dobro obavila posao predsedavajuceg Komiteta ministara SE, primetila je Pumpjanskaja.

Podsetila je, takodje, da je Srbija postala clanica SE posle ubistva bivseg premijera Zorana Djindjica, koje je, "besumnje, bilo pokusaj da se zakoci demokratski razvoj u Srbiji i ukljucivanje zemlje u demokratsku Evropu".

Savet Evrope je, posle rasprave i razlicitih misljenja, prihvatio Srbiju kao clana, s tim sto su se vlasti u Beogradu obavezale da ce ispuniti mnoge obaveze, ukljucujuci punu saradnju s Haskim sudom i hapsenje optuzenog Ratka Mladica.

I generalni sekretar SE Teri Dejvis je, navela je Pumpjanskaja, odbacio primedbe na to sto Srbija predsedava Komitetu ministara SE, naglasivsi da je i odluka o clanstvu Srbije u ovom telu doneta "kao znak podrske i solidarnosti sa srpskim narodom cije su nade posle odlaska Milosevica s vlasti rasprsene i zamenjene razocaranjem i potresenoscu zbog Djindjicevog ubistva".

SRBIJA

UGARTE I KOSTUNICA RAZGOVARALI O KOSOVU

BEOGARD, 22. maja 2007. (Beta) Sef diplomatije Kostarike Bruno Ugarte i premijer Srbije Vojislav Kostunica razgovarali su danas u Beogradu o buducnosti Kosova, uz ocenu da je rec o vaznom i slozenom pitanju, saopsteno je iz premijerovog kabineta.

"Ministar spoljnih poslova Kostarike rekao je da je vazno da se postuje Povelja UN i ocenio da je pitanje Kosova i Metohije veoma osetljivo i kompleksno", pise u saopstenju i dodaje se da je Ugarte preneo zainteresovanost Kostarike za uspostavljanje sto boljih odnosa sa Srbijom.

Kostunica je izjavio da je vlada "u svakom trenutku" spremna da nastavi razgovore o buducem statusu Kosova u cilju pronalazenja "kompromisnog i odrzivog resenja" u skladu sa svim medjunarodnim dokumentima i osnovnim vrednostima zastite manjina, a to je, kako se dodaje u saopstenju, "najvisi stepen autonomije za Pokrajinu u sastavu Srbije".

"Drzavna politika za Kosovo i Metohiju je jasno definisana Ustavom Srbije i rezolucijama Narodne skupstine koji potvrdjuju da je Kosovo i Metohija pokrajina u okviru Srbije", rekao je Kostunica.

Kostunica je izrazio uverenje da medjunarodna zajednica nece pribeci krsenju opstih nacela medjunarodnog prava i Povelje UN i, kako se dodaje, "eventualno pokusati da protivpravno i nelegitimno otme Srbiji 15 odsto njene teritorije".

Ugarte je danas u Beogradu razgovarao i sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremicem.

IZABRAN OLIVER DULIC ZA PREDSEDNIKA PARLAMENTA I TRI POTPREDSEDNIKA

BEOGRAD, 23. maja 2007. (Beta) Oliver Dulic iz Demokratske stranke (DS) izabran je danas za predsednika Skupstine Srbije javnom prozivkom.

Za Dulica je glasalo 136 poslanika vladajuce koalicije iz DSa, koalicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije i G17 plus, kao i poslanicka grupa Vojvodjanski poslanici i poslanici stranaka nacionalnih manjina.

Protiv je glasalo 98 poslanika opozicionih Srpske radikalne stranke, Socijalisticke partije Srbije i Liberalno demokratske partije.

Uzdrzani su bili poslanik sa liste Koalicija Albanaca Presevske doline Riza Halimi i sam Dulic.

Dulic je bio jedini kandidat za predsednika parlamenta, koje je koalicionim dogovorom pripalo DS.

BEOGRAD, 23. maj 2007. (FoNet) Poslanici Skupštine Srbije izabrali su danas vecinom glasova Božidara Delica, Miloljuba Albijanica i Esada Džudževica za potpredsednike parlamenta.

Poslanici su glasali javnim glasanjem, dizanjem ruke.

Delica je predložila Srpska radikalna stranka, Albijanica G17 Plus, a Džudževica Poslanicki klub manjina.

PONOS: U JUNU OTVARANJE AMERICKE KANCELARIJE ZA SARADNJU

VASINGTON, 23. maja 2007. (Beta) Nacelnik Generalstaba Vojske Srbije, general Zdravko Ponos izjavio je da ce SAD pocetkom juna u Beogradu otvoriti kancelariju za odbrambenu saradnju sto je, kako je rekao, znak dobrih bilateralnih vojnih odnosa.

"Moj boravak ovde je deo razvoja bilateralne vojne saradnje sa SAD i to je deo sireg konteksta evroatlantskih integracija, ali i obnavljanja izuzetno dobrih vojnih odnosa koje su Beograd i Vasington nekada imali, doduse 50 godina ranije", rekao je Ponos radiju Glas Amerike na srpskom jeziku.

Nakon visegodisnje pauze, Srbija i SAD su prethodne tri godine obnovile te odnose na, kako je rekao Ponos, "vrlo zadovoljavajuci nacin". "... Sad smo stigli do faze da to moze da bude verifikovano formom kao sto je kancelarija za odbrambenu saradnju, koju ce SAD uskoro, vec pocetkom juna, otvoriti u Beogradu", dodao je Ponos.

On je rekao da je od generala Pitera Pejsa i pomocnika drzavnog sekretara Danijela Frida dobio uveravanja da ce americke snage uciniti sve sto je u njihovoj moci da sprece eventualno nasilje na Kosovu i zastite srpsko stanovnistvo kao sto bi to uradile srpske snage kad bi mogle.

Na pitanje radija da li su americki zvanicnici pominjali pitanje Ratka Mladica i da li ce se vojska u nekom vidu ukljuciti u potragu za haskim beguncem, Ponos je rekao da su njegovi sagovornici "dovoljno obavesteni o nadleznostima Vojske Srbije i nisu pokretali to pitanje na taj nacin".

Podsecajuci da se vojna policija ukljucila pre nekoliko dana u akciju pretrage vojnog hotela u Beogradu, Ponos je objasnio da se ona u tom slucaju ponasala kao i civilna policija i dodao da "to nije politicko nego pravosudno i strucno pitanje, i to ovde nije bio predmet razgovora".

Povodom posete Ohaju, Ponos je rekao da od susreta sa zvanicnicima Nacionalne garde te drzave ocekuje mnogo i istakao znacajnu dimenziju njegove posete unapredjenje vojne saradnje kroz obuku i skolovanje.

KOSTRES: VOJVODINA MODEL ZA EVROPSKU SRBIJU

NOVI SAD, 22. maja 2007. (Beta) Predsednik Skupstine Vojvodine Bojan Kostres izjavio je danas da Vojvodina moze da bude model po kojem bi se od Srbije mogla napraviti evropska, gradjanska i decentralizovana drzava.

U saopstenju Kostresovog kabineta navodi se da je u razgovoru sa ambasadorima Slovenije, Austrije i Slovacke u Srbiji i delegacijama Evropske komisije i Evropske agencije za razvoj podsetio na multikulturalnost, multietnicnost i visejezicnost Vojvodine.

Kostres je naveo da ce Vojvodina novim statutom biti definisana kao gradjanska regija i da ce sve nacionalne zajednice koje u njoj zive biti nabrojane kao njeni konstitutivni narodi.

Predsednik vojvodjanskog parlamenta je rekao da je jedan od osnovnih ciljeva pokrajinske administracije "ocuvanje vojvodjanske raznolikosti kao najveceg bogatstva".

Ambasador Slovenije u Srbiji Miroslav Luci naveo je da ta zemlja moze da pomogne Srbiji u procesu evropskih integracija, razmenom iskustava i ukazivanjem na probleme sa kojima se Slovenija susretala u procesu pridruzivanja Evropskoj uniji.

Ambasador Slovacke Igor Furdik ocenio je da ta zemlja moze da posluzi kao primer kako ubrzati proces pridruzivanja EU, dodavsi da se "u socijalnom i ekonomskom smislu ona znacajno promenila na bolje od kada je clanica EU".

SVEDSKA VLADA VERUJE DA SRBIJA IMA BUDUCNOST U EU

BOJNIK, 22. maja (Tanjug) - Novoimenovani ambasador Svedske u Beogradu Krister Bringeus izjavio je danas u Bojniku da svedska vlada veruje da Srbija ima buducnost u Evropskoj uniji i istakao vaznost koju opstinske uprave u Srbiji imaju u procesu evropskih integracija.

"Srpski narod treba da izabere sam svoju politicku sudbinu, a moja vlada veruje da Srbija ima buducnost u Evropskoj uniji. A, svaka saradnja pocinje na nivou opstine i zavrsava se u Briselu", rekao je Bringeus. Svedski ambasador je istakao da nije slucajno sto je njegov prvi sluzbeni put van Beograda bas poseta Bojniku i ukazao da je ta opstina primer odlicne saradnje nekoliko donatora Programa MIR2, Vlade Srbije i lokalne samouprave.

Prilikom posete Jablanickom i Pcinjskom okrugu, gde je obisao projekte koji se realizuju u okviru Programa razvoja i oporavka opstina - MIR2, Bringeus je objasnio da je cilj Programa MIR2 da doprinese jacanju lokalne samouprave u 13 opstina ta dva okruga, odnosno drustveno-ekonomskom razvoju celog regiona.

KOSOVO I METOHIJA

TADIC: NECEMO SE ODRECI KOSOVA ZARAD ULASKA U EU

BEOGRAD, 23. maja 2007. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadic izjavio je da se Srbija nece odreci Kosova zarad ulaska u Evropsku uniju, jer je Kosovo jedan od kljucnih elemenata identiteta zemlje bez kojeg ona nema sta da trazi u EU.

U intervjuu za danasnje "Vecernje novosti" on je kazao da od njega niko nije trazio da se Srbija odrekne dela svoje teritorije kako bi usla u EU jer je svima jasno da je to za Srbiju neprihvatljivo.

"Srbija se nece odreci nijednog dela svoje teritorije, ni prava na clanstvo u EU. Kosovo je jedan od kljucnih elemenata naseg identiteta, a mi bez identiteta nemamo sta da trazimo u EU", kazao je Tadic.

Dodao je da ce se stvari iskristalisati u naredna dva meseca kada ce Savet bezbednosti UN doneti odluku i dodao da ce on, "svom snagom, do poslednjeg trenutka", raditi sve sto je u njegovoj moci da se ne desi najgori scenario.

"Moramo razgovarati sa svim predstavnicima vaznih drzava sveta, i premijer i ja cemo to uciniti. Da to nismo radili, Kosovo bi odavno bilo nezavisno", kazao je Tadic i dodao da se ne zna kakav ce biti stav Rusije na kraju jer on zavisi samo od njenih interesa.

Komentarisuci sta ce se dogoditi ako ipak dodje do nezavusnosti Kosova i to sto je premijer Kostunica u ekspozeu govorio o posledicama po odnose sa zemljama koje bi eventualnu podrzale nezavisnost, on je rekao da je siguran da Vlada Srbije nema plan da samoizoluje Srbiju jer bi to jedva docekali zagovornici nezavisnosti Kosova.

"Prekidanje odnosa i rat sa drugim drzavama nece nam pomoci i niko na to nema pravo", istakao je predsednik Srbije.

On je nagasio da su status Kosova i Metohije, saradnja sa Haskim tribunalom i nastavak pregovora sa EU predstavljaju tri prelomne tacke na kojima ce se videti da li ce nova Vlada Srbije biti ogranicenog dejstva ili ce izdrzati pun mandat.

Tadic je kazao da je svestan svih prepreka koje su pred vladom ali da je ipak optimista kada je u pitanju njena buducnost jer stranke koje su je formirale imaju iste ciljeve okada su u pitanjju kljucne stvari.

"Kada je Kosovo na dnevnom redu, medju nama nema nikakve razlike. Niti je Kostunica tu politku kreirao vise od mene, niti sam ja to cinio vise od njega. Takodje, imamo isti stav da je prikljucenje EU prioritet i da Srbija nema drugog krova, sem tog, evropskog. To, opet, nije moguce ostvariti bez saradnje sa Tribunalom. Dakle, ne vidim gde bi moglo da dodje do problema", naglasio je on.

Govoreci o toku pregovora i raspodeli resora, Tadic je naglasio da je rec o preuzimanju obaveza koje su nesagledive jer su ministarstva instrument za sprovodjenje odredjene politike a ne samo "deo kolaca".

Zadovoljan sam raspodelom resora jer su ministartva koje ima DS dovoljna za sprovodjenje nase projektovane politike nastavak pregovora sa EU, dobijanje zvanicne kandidature za EU do kraja sledece godine, bele sengenske liste 2009, i spremnosti Srbije za ulazak u EU 2011.godine, kazao je Tadic.

Dodao je da tokom pregovora o formiranju vlade nije bilo reci o o podrsci njemu kao kandidatu demokratskog bloka na predsednickim izborima jer je odbijao takvu vrstu razgovora.

Na pitanje da li planira da se ponovo kandiduje, Tadic je odgovorio potvrdno.

GRANT: NOVA REZOLUCIJA DAJE OKVIR ZA NEZAVISNOST KOSOVA

BEOGRAD, 22. maja 2007. (Beta) Cilj nove rezolucije o Kosovu nije da se toj srpskoj pokrajini da nezavisnost, vec da se stvore uslovi da kosovske vlasti mogu da zatraze nezavisnost, a da je druge vlade priznaju, izjavio je danas politicki direktor u britanskom ministarstvu spoljnih poslova Mark Lajal Grant (Lyall).

U intervjuu agenciji Beta, Grant je rekao da se nada da Rusija nece uloziti veto na rezoluciju o Kosovu, vec da ce se sva sporna pitanja resiti "u narednim nedeljama" u pregovorima medju clanicama Saveta bezbednosti UN.

Grant je rekao da se u americkoevropskom nacrtu rezolucije o Kosovu dostavljenom Savetu bezbednosti UN ne pominje nezavisnost, jer nije, kako je naglasio, na Savetu bezbednosti UN da daje nezavisnost bilo kojoj zemlji, niti nezavisnost "funkcionise" na taj nacin.

"Ono sto ce rezolucija omoguciti jeste da se stvori okvir na osnovu koga Kosovo moze da trazi nezavisnost i da ga priznaju druge zemlje u svetu. Ono sto trazimo ovom rezolucijom jeste i da se ustanovi mandat za medjunarodno prisustvo na Kosovu njegovo produzenja i izmena", rekao je Grant.

Britanski diplomata je naglasio da su kljucni elementi nacrta rezolucije usvajanje preporuka za status Kosova specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija i uredjenje mandata medjunarodnog prisustva.

Dodao je da ta rezolucija treba da zameni Rezoluciju 1244.

Grant je rekao da ce se o americkoevropskom predlogu rezolucije o Kosovu glasati u Savetu bezbednosti UN "onda kada se utvrdi da postoji vecina za to".

On je rekao da je tesko precizirati vremenski okvir, ali da su u pitanju nedelje, a ne meseci.

"Nacrt rezolucije o Kosovu je predstavljen prosle nedelje i vode se intenzivne rasprave o njemu medju clanicama Saveta bezbednosti UN. I kada se utvrdi da postoji vecina za tu rezoluciju, onda ce se glasati o njoj u SB UN. Tesko je predvideti kada ce se to tacno desiti, ali ocekujem da su u pitanju nedelje, a ne meseci", rekao je on.

Upitan o mogucnosti da Rusija stavi veto na rezoluciju o Kosovu, a nakon cega bi se neke zemlje odlucile na jednostrano priznavanje kosova, Grant je ocenio da bi ruski veto bio "nepozeljan ishod".

"Ne bih zeleo da spekulisem sta bi se desilo u takvim okolnostima. Nadamo se i ocekujemo da Rusija nece staviti veto na rezoluciju. Ako imaju teskoce sa tom rezolucijom, onda ce se o tome raspravljati u pregovorima u Savetu bezbednosti UN", rekao je on.

Grant je rekao da ce u nacrtu rezolucije o Kosovu biti uvazene one izmene koje ne budu menjale sustinu te rezolucije, zasnovane na preporukama Ahtisarija.

"Ako bude bilo ruskih predloga koji ne menjaju sustinu rezolucije, a njena priroda je prihvatanje Ahtisarijevog predloga, odnosno ako se zadrze kljucni elementi, onda je sasvim moguce da se razmotre izmene koje predlozi bilo koja clanica Saveta bezbednosti UN, ukljucujuci Rusiju", rekao je on.

Upitan da li bi nezavisnost Kosova mogla da radikalizuje prilike u Srbiji i utice na njenu saradnju s medjunarodnom zajednicom, Grant je izrazio nadu da se "to nece destiti" i ukazao da je resenje za stabilnost regiona u clanstvu u EU.

"Preneta su nam cvrsta opredeljenja da i Srbija i Kosovo zele da budu clanice EU i NATO. Podrska evopskoj opredljenosti i buducnosti Srbije i Kosova, kao i svih zemalja reigona, snazan je interes britanske vlade. To je pravac u kome bismo voleli da vidimo Srbiji kako napreduje i mi smo ohrabreni snaznim evropskim opredeljenjem nove vlade", rekao je on.

U kontekstu nastavka pregovora Srbije i EU o stabilizaciji i pridruzivanju, Grant je pozdravio spremnost nove vlade za saradnju s Haskim tribunalom, ali je dodao da Beograd sada treba da predje na konkretna dela.

"Ako vlada bude voljna da pokaze da je spremna da predje sa vrlo snazne politicke opredeljenosti na konkrentu akciju, onda ce britanska vlada uloziti snazne napore da se sto pre obnove pregovori o Sporazumu o stabilnosti i pridruzivanju. Nadam se da je to pitanje nedelja", rekao je on.

Grant se danas u Beogradu sastao sa najvisim zvanicnima Srbije, a danas popodne ce posetiti Kosovsku Mitrovicu, gde ce se sastati sa predstavnicima kosovskih Srba. On ce sutra u Pristini razgovarati sa predstavnicima kosovskih institucija i UNMIKa.

BRITANIJA OCEKUJE REZOLUCIJU O KOSOVU U NAREDNIM SEDMICAMA

PRISTINA, 23. maja (Tanjug) - Politicki direktor u britanskom ministarstvu spoljnih poslova Mark Lajal Grant izjavio je danas u Pristini da ne postoje rokovi za rezoluciju Ujedinjenih nacija o buducnosti Kosova, ali je izrazio nadu da ce odluka o tom pitanju biti doneta u roku od nekoliko sedmica u Savetu bezbednosti UN.

"Nadamo se da ce biti moguce doneti rezoluciju...u narednih nekoliko sedmica u Njujorku", rekao je Grant i dodao da po tom pitanju "ne postoji (utvrdjen) rok". "Vaznije je doci do pravog ishoda, nego do brzog ishoda", istakao je Grant, koji je pozvao kosovske Albance da pokazu strpljenje, preneo je AP.

GRANT: NE ISKLJUCUJEM MOGUCNOST IZMENE PREDLOGA REZOLUCIJE

PRISTINA, 23. maja 2007. (Beta) Politicki direktor Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije Mark Lajal Grant rekao je danas da ne moze da iskljuci mogucnost da ce doci do promene predloga rezolucije o Kosovu koju su pripremile SAD i pojedine clanice EU.

Politicki direktor Forin ofisa izrazio je, medjutim, u Pristini ocekivanje da ce nova rezolucija Saveta bezbednosti UN o Kosovu biti brzo usvojena.

"Sada ne gledamo druge alternative. Zelimo da se rezolucija usvoji, ali je jasno da ce biti razgovora medju clanovima Saveta bezbendosti. Ne zelim da kazem kakve ce se izmene izvrsiti u predlogu rezolucije koja je na stolu i o kojem se raspravlja. Radi se o pregovarackom procesu, o dinamicnom procesu", rekao je britanski zvanicnik.

Prema njegovim recima, potrebna je rezolucija koja ce doneti jasan buduci status Kosova, koju istovremeno treba da podrze svi clanovi SB UN.

Grant je, nakon susreta sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdijuom, rekao da nema vremenskih rokova za usvajanje rezolucije o Kosovu koja ce se zasnivati na planu medjunarodnog posrednika Martija Ahtisarija i koja predvidja nadziranu nezavisnost.

Sejdiu je izrazio nadu da ce SB UN imati jedinstveni stav o Kosovu i da Kosovari nemaju potrebe za unilateralnim merama.

Pre posete Kosovu Lajal Grant se u Beogradu sreo sa najvisim zvanicnicima Srbije. Juce je u severnom delu Kosovske Mitrovice takodje razgovarao sa predstavnicima Srpskog nacionalnog veca Kosova i Metohije.

RUSKI DIPLOMATA: STAV RUSIJE O KOSOVU CE OSTATI ISTI

BEOGRAD, 23. maja 2007. (Beta) Savetnik u ambasadi Rusije u Beogradu Oleg Dziza rekao je danas da ce stav Rusije o statusu Kosova ostati nepromenjen i da konacno resenje mora biti prihvatljivo i za Srbiju.

Dziza je za agenciju Beta rekao da Rusija nece promeniti stav, bez obzira na sve pokusaje SAD.

"Mi iz tehnickih razloga ne koristimo rec veto, ali ukoliko konacno resenje statusa Kosova ne bude prihvatljivo za Srbiju, mi ga necemo podrzati", rekao je on.

Ruski diplomata bio je ucesnik na danasnjem okruglom stolu u organizaciji Srpske liberalne stranke pod nazivom "Ahtisarijev plan i njegovi nedostaci".

Osim njega na skupu su ucestvovali i sekretar ambasade Slovacke u Beogradu Tomas Ferko i predstavnici Srba sa Kosova.

Tomas Ferko je na skupu rekao da Slovacka insistira na odrzivom i pravednom resenju statusa Kosova.

Ferko je rekao da ce Slovacka takav stav zastupati i u Savetu bezbednosti, gde je nestalna clanica.

Predsednik Zajednice srpskih opstina na Kosovu i Metohiji Marko Jaksic rekao je agenciji Beta da se nada da ce Rusija staviti veto na eventualnu odluku o nezavisnosti Kosova.

"To nam je jedina sansa, ukoliko Rusija stavi veto, medjunarodnoj zajednici jedino preostaju novi pregovori o konacnom statusu Kosova", dodao je Jaksic.

FISER: AHTISARIJEV PREDLOG "DOBRO IZBALANSIRAN"

MOSKVA, 23. maja (Tanjug) - Austrija bi vise volela da se za buduci status Kosova i Metohije pronadje sporazumno resenje prihvatljivo i za srpsku i za albansku stranu, ali ako takvo resenje ne bude moguce, neophodno je da "pravicno resenje" pronadje Savet bezbednosti UN, jer je opasno "zadrzavanje sadasnje situacije bez resenja ili perspektive", izjavio je juce predsednik Austrije Hajnc Fiser.

Fiser je u intervjuu agenciji Interfaks uoci danasnje posete ruskog predsednika Vladimira Putina Becu izrazio uverenje Evropske unije da je resenje potrebno radi stabilnosti i bezbednosti u regionu i rekao da je "zajednicka pozicija" da je specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari tokom "intenzivnih pregovora"dosao do "dobro izbalansiranog predloga za resenje, koje uvazava interese Srba koji zive na Kosovu".

"Mi sa svoje strane smatramo da taj predlog treba da bude osnova zadonosenje resenja SB UN", rekao je on. Austrijski predsednik je istakao da "i Rusija i Austrija imaju zajednicki interes koji se ogleda u uspesnom preobrazaju regiona" ali da je "za zavrsetak tog procesa neophodno pronaci resenje za pitanje statusa Kosova".

Govoreci o tome da li slucaj Kosova moze da postane presedan -kao sto tvrdi Rusija - Fiser je rekao da su se "UN, uzimajuci u obzir specificnu istoriju Kosova i narocitu odgovornost medjunarodne zajednice,same obavezale da Kosovo izdvoje kao poseban slucaj". Fiser je dodao da "ceni mnoge plodonosne kontakte i redovnu razmenu misljenja izmedju austrijskih i ruskih predstavnika u odnosu na Zapadni Balkan" i izrazio uverenje da su i Austrija i Rusija slazu u tome da "evropska perspektiva igra vaznu ulogu za ceo region, ukljucujuci Srbiju i Kosovo". "To je najbolja garancija da ce svi ljudi moci da zive dostojanstveno u miru i bezbednosti", rekao je predsednik Austrije.

ROAN: NE TREBA MENJATI PREPORUKE AHTISARIJA

PRISTINA, 23. maja 2007. (Beta) Zamenik glavnog pregovaraca za status Kosova Alber Roan izjavio je da preporuke Martija Ahtisarija ne treba da se menjaju, jer se na taj nacin kvari cela struktura paketa u kojem se kaze da je nadzirana nezavisnost jedino resenje koje se moze implementirati.

U intervjuu za "Koha ditore" Roan je rekao da se u Savetu bezbednosti, od kojeg ocekuje da sto pre donese odluku, o predlogu Ahtisarija ne moze voditi rasprava.

On je kazao kako UNOSEK nema plan B u resavanju statusa Kosova niti mogucnost povratka nazad.

"Dali smo predlog koji se zasniva na rezoluciji Saveta bezbednosti UN i verujemo da je nova rezolucija Saveta bezbednosti najbolji nacin da se dalje resava ovaj problem", kazao je Roan.

On je izrazio nadu da ce "Savet bezbednosti preuzeti na sebe odgovornosti koje mu pripadaju".

"Sta ce se dogoditi ako se to ne desi ili bude kasnjenja to mi ne znamo i nije nas posao, jer smo mi nas posao zavrsili", izjavio je zamenik glavnog pregovaraca za status Kosova.

Odgovarajuci na pitanje da li izostanak nove rezolucije Saveta bezbednosti onemogucuje uspostavljanje misije EU na Kosovu, Roan kaze da se ne iskljucuje mogucnost uspostavljanja buduce misije EU, kako je predvidjeno planom Ahtisarija i ako se u Savetu bezbednosti UN ne donese nova rezolucija o Kosovu i istice kako ovu ideju treba razraditi.

"Zemlje EU imaju pravo na suverenu odluku o tome. Sigurno je da je njihovo planiranje zasnovano na pozivu, odnosno rezoluciji Saveta bezbednosti, medjutim ako se to ne desi bice mnogo teze da se uspostavi takva misija", ocenio je Roan.

On je dodao da, medjutim, postoji jos jedan aspekt, da ce "ukoliko ne bude nove rezolucije Saveta bezbednosti, UNMIK ostati na Kosovu. EU ne moze da zauzme mesto UNMIKa dok je on ovde. To ce zavisiti od mnogih drugih faktora i buducih kretanja".

LAVROV: PRENAGLJENO RESENJE ZA KOSOVO VODI KA ESKALACIJI

BEC, 23. maja (Tanjug) - Prenagljeno resenje za Kosovo, bez uzimanja u obzir medjunarodnog prava, moze voditi ka eskalaciji situacije, upozorio je danas ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov na zasedanju Stalnog saveta Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Becu, saznaje Tanjug u diplomatskim izvorima.

Lavrov u govoru kojim se obratio izvrsnom telu OEBS-a, u zatvorenom delu zasedanja, nije direktno spomenuo Kosovo, ali kada je govorio o principima na kojima se zasniva OEBS, on je podsetio da glavni princip medjunarodnih odnosa mora biti vladavina prava, da se ti principi ne smeju rusiti, kao sto se to pokusava u Srbiji, gde se primenjuju dupli standardi, kako je rekao.

Sef ruske diplomatije je u diskusiji, na izlaganja diplomatskih predstavnika zemalja clanice OEBS, posebno u osvrtu na istupanje predstavnika SAD koji je naglasio da je sadasnji status kvo na Kosovu neodrziv i da zbog toga treba sto pre da se usvoji resenje, skrenuo paznju na teroristicke napade koji su se dogodili skoro u Turskoj i koji se desavaju sirom sveta. "Prenagljeno resenje dovelo bi samo do eskalacije situacije", podvukao je Lavrov vezano za Kosovo. Inace, SAD su snazno podrzale predlog izaslanika UN Martija Ahtisarija za buduci status Kosova koji ukljucuje nezavisnost.

Diplomatski predstavnik Vasingtona je rekao da se pitanje Kosova mora sto pre resiti, ukazujuci da su SAD u dijalogu sa Rusijom i da se nadaju da ce se pronaci zajednicki jezik da se taj problem resi na Savetu bezbednosti UN.

Ambasador Srbije pri OEBS-u Miroslava Beham je u svom izlaganju ocenila kao pogresno razmisljanje to sto se sve cesce postavlja pitanje da se pomoc Rusije Srbije oko Kosova tumaci udaljavanjem Beogarda od Evropske unije. "Rusija i Srbija jesu Evropa i ne mogu da se udalje od Evrope. Ako se misli na EU kada se govori o Evropi, onda je neophodno da se Rusija i EU priblize i proces ujedinjenja starog kontinenta, koji je zapoceo posle toliko decenija podela, zavrsi", nagalsila je ona.

Ukazujuci da Helsinski finalni akt, kao osnovni dokument OEBS-a, garantuje pravo na teritorijalni integritet drzava i nepovredivost granica, ona je upozorila da jedan deo medjunarodne zajednice zeli nezavisnost Kosova protivno volji Srbije i tako joj oduzme 15 odsto teritorije. "To je neprihvatljivo i predstavlja opasan presedan", istakla je ona i ukazala da jedino moguce resenje za Kosovo jeste dogovoreno, dodajuci da je potrebno nastaviti razgovore na osnovu medjunarodnog prava i evropskih vrednosti.