Daily Survey

Beograd, 25. Januar 2012.

SRBIJA – EU

JEREMIC: U EU MISLE DA JE MOGUĆ POMAK KA KANDIDATURI SRBIJE

BRISEL, 24. januara 2012. (Beta) Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je danas, u Briselu, da njegovi razgovori s ministrima i visokim zvaničnicima Evropske unije pokazuju da se u EU smatra da je moguće ostvariti napredak u dijalogu BeogradPriština koji bi otvorio vrata za kandidaturu Srbije za članstvo u Uniji. Jeremić je naveo da "sve članice EU imaju najbolju moguću volju da se učini korak napred". "Postoji, smatram, sada mnogo bolje razumevanje kako bi do tog koraka moglo da se dođe i koje su to stvari koje bi trebalo zajednički učiniti", rekao je.
Na pitanje da li je regionalno predstavljanje Prištine ključni uslov za "zeleno svetlo" za kandidaturu za članstvo Srbije u EU, Jeremić je uzvratio da je to "jedna od stvari na kojima bi trebalo da poradimo i da vidimo da li je moguće postići napredak".
Srpski ministar je dodao da u Savetu ministara spoljnih poslova EU postoji pozitivna atmosfera prema Zapadnom Balkanu. Znatan deo jučerašnjeg ministarskog zasedanja EU je, po njegovim rečima, bio posvećen Srbiji i raspravi koja će biti održana krajem februara kako bi se donela odluka oko kandidature za članstvo Srbiji. Preovlađuje uverenje da je dogovor moguć i želja da se učine neki koraci tako da ne dođe do neke vrste drame kakva je nastala uoči ministarskog zasedanja EU u decembru, objasnio je Jeremić. "Mislim da ćemo u idućih nekoliko dana i nedelja uložiti svaku vrstu napora da sva utvrđena merila budu ispunjena", istakao je on.
"Tu", kako je naveo, "postoje ograničenja i prostor za manevrisanje nije beskrajan, ali u okviru postojećeg prostora će Srbija učiniti sve da se to ostvari".
Jeremić je dodao da su mu njegovi današnji sagovornici, neki ministri inostranih poslova EU i evropski komesar Štefan File "pružili uveravanja da će učiniti ono što je moguće da do toga dođe".
Šef srpske diplomatije je zaključio da ipak ima dovoljno manevarskog prostora "da je moguće zamisliti uspeh naših zajedničkih napora".

JEREMIC U RIMU SA ŠEFOM ITALIJANSKE DIPLOMATIJE

BEOGRAD, Jan 25 (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremic sastao se danas u Rimu sa šefom italijanske diplomatije Đulijom Tercijem.
Jeremic, koji boravi u jednodnevnoj poseti Rimu, razgovarao je ranije danas sa predsednikom Donjeg doma italijanskog parlamenta Đanfrankom Finijem.
Glavne teme razgovora sa italijanskim zvanicnicima su odnosi dve zemlje i evropske integracije Srbije. Italija snažno podržava evropske integracije Srbije, a prvi covek italijanske diplomatije nedavno je izjavio da Srbija što pre treba da ude u Evropsku uniju i da je uslovljanje priznavanjem Kosova nepravedno i neprikladno. On je tada ocenio i da Srbija poštuje evropske uslove, što je, naveo je, dokazano predajom optuženih za ratne zlocine, ali i aktivnošcu Beograda u dijalogu sa Prištinom.

ASP: ODUSTANJE OD PROŠIRENJA BILA BI ISTORIJSKA GREŠKA

BEOGRAD, 24. januara 2012. (Beta) Prekid proširenja EU bila bi greška istorijskih razmera, koja bi se negativno odrazila i na region jugoistočne Evrope i na samu EU, ocenio je danas ambasador Švedske u Srbiji Krister Asp. "Ukoliko pred nekim zatvorite vrata, svi su izgledi da će se druga vrata otvoriti, da ćete potražiti druga vrata da kroz njih prođete, a to bi moglo da bude i u suprotnosti sa bezbednosnim interesima EU", rekao je Asp u predavanju na Institutu za mejdunarodnu politiku i privredu.
Asp je istakao i da je od nastanka EU bilo protivljenja proširenju, a da je prijem svake nove članice bio uspeh i doveo do jačanja Evrope na unutrašnjem i spoljnom planu.
"Verujem da bi Srbija, kao i druge zemlje Zapadnog Balkana, kao članice EU doprinele procesu stabilizacije jugoistočnog dela kontinenta i ojačale glas EU u svetskim pitanjima", naveo je ambasador Švedske. On je dodao da bi po njegovom mišljenju i mišljenju njegove vlade odustajanje od proširenja bila "greška istorijskih razmera", ali je istakao da nijedna zemlja nije ni predložila da EU zatvori vrata za ovaj region. Asp je rekao da je potrebno imati u vidu da se proširenje danas odvija u trenutku kada se EU suočava sa "izazovima u svetu koji se brzo menja", što ne podrazumeva samo ekonomsku krizu, već i globalizaciju, promenu ekonomske ravnoteže, migracije i klimatske promene.
Dodao je, međutim, da to nije razlog da se odustane od proširenja, iako će ono možda biti malo zahtevnije nego ranije. "Ne vidim kako ti izazovi mogu da se reše zatvaranjem vrata. Naprotiv, proširenje je korisno za smanjenje političkog, ekonomskog i kulturnog jaza", dodao je Asp.
Prema njegovim rečima ispunjavanje kriterijima iz Kopenhagena, odnosno demokratizacija, jačanje institucionalnih kapaciteta i tržišna privreda, i dalje će biti ključni uslovi za pokretanje pregovora o članstvu.
Asp je ocenio da se Srbija nalazi na značajnom raskršću nakon decembarske odluke da se odloži dodela statusa kandidata. "Siguran sam lično da bi Srbija u decembru, da nije bilo potrebno rešavati kosovski problem, lako dobila ne samo satatus kandidata već i otvaranje pregovora", rekao je Asp. Istakao je da se pitanje Kosova mora rešavati jer od toga zavise životi ljudi sa obe strane granične linije.
"To ne znači da će Srbija morati da prizna Kosovo, ni sve zemlje ga nisu priznale ali očekujemo da buduća članica EU počne da sređuje probleme sa susedima", rekao je Asp, dodavši da EU ne želi da još jednom "uveze" problem, kao u slučaju Kipra. Asp je naveo da je Lisabonski sporazum otklonio problem institucionalne spremnosti EU na proširenje.

KOSOVO I METOHIJA

STEFANOVIC I KUPER: SRBIJA IZNELA PREDLOGE ZA PREDSTAVLJANJE PRIŠTINE

BEOGRAD, Jan 25 (Tanjug) - Šef tima Vlade Srbije za dijalog sa Prištinom Borislav Stefanovic izneo je danas, tokom susreta sa posrednikom EU u dijalogu Robertom Kuperom, nekoliko predloga modela za regionalno predstavljanje Prištine uz puno poštovanje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 .
Stefanovic i Kuper su, pored problema regionalnog predstavljanja privremenih vlasti, razgovarali i o primeni sporazuma postignutih u dijalogu Beograda i Prištine, saopšteno je iz Vlade Srbije.
Tokom razgovora je ocenjeno da se sprovodenje sporazuma postignutih u dijalogu odvija dobrim tempom i da je neophodno da obe strane ulože dodatne napore kako bi svi postignuti sporazumi bili u potpunosti implementirani. Britanski diplomata danas boravi u Beogradu, a prema najavama iz Brisela, sutra bi trebalo da poseti Prištinu.

TAHIRI: NOVA RUNDA KAD SE PRIBLIŽE STAVOVI

PRIŠTINA, Jan 24 (Tanjug) -Nova runda pregovora izmedu Prištine i Beograda zavisi od približavanja stavova dve strane o regionalnom predstavljanju Kosova, izjavila je danas šefica prištinskog pregovarackog tima Edita Tahiri.
Tahiri u intervjuu za Radio Kosovo rekla je da ce u regionalnim inicijativama Kosovo biti predstavljeno sa jednom fusnotom koja izražava realnost da je Kosovo priznato od vecine zemalja u regionu. Prema njenom mišljenju, fusnota koja ce predstavljati Kosovo na ovim inicijativama, bila bi nešto kao model koji danas ima Makedonija.
Ona je rekla da je predstojeca poseta posrednika u dijalogu Roberta Kupera Beogradu i Prištini "šatldiplomatija" s ciljem da sagleda približavanje pozicija. "Dijalog treba da se nastavi, ali sada ne mogu da kažem kada. Medutim, mogu da kažem da kad se približu stavovi obe strane u vezi sporazumom o regionalnoj saradnji, tada ce se desiti i sledeca runda", lazala je Tahiri.
Tahiri je predlog u cetiri tacke predsednika Srbije Borisa Tadica za rešenje problema na severu Kosova nazvala "njegovom beskrajnom maštom" i iskljucila svaku mogucnost da se sever Kosova ukljucuje u politicke razgovore.

SRBI SA SEVERA KOSOVA NE ODUSTAJU OD REFERENDUMA

ZVEČAN, 24. januara 2012. (Beta) Referendum na severu Kosova biće održan 14. i 15. februara, odlučeno je danas u Zvečanu na sastanku čelnika četiri srpske opštine sa severa pokrajine i načelnika Kosovskomitrovačkog okruga.
Predsednik Skupštine opštine Zvečan Dobrosav Dobrić je posle sastanka rekao da "niko od predsednika odborničkih grupa nije podržao odlaganje referenduma" na kome bi Srbi sa severa Kosova trebalo da se izjasne o tome da li podržavaju kosovske institucije.
Vlasti u Srbiji su pozvale predstavnike Srba na severu Kosova da odustanu od tog referenduma, upozoravajući da bi on mogao da šteti interesima Srba.
Predsednik Skupštine opštine Leposavić Slavko Stevanović preneo je da je na sastanku bilo mnogo predloga, da su pokrenuta brojna pitanja, ali da nije iznet ni jedan jasan argument zašto bi se referendum odložio". "Jednoglasno smo odlučili da će se referendum održati. Njega su zakazale skupštine opština i niko ga ne može odložiti", rekao je on.
Stevanović je izrazio uverenje da će referendum biti još jedna prilika da se kaže "stop" albanskim institucijama, da ih Srbi ne žele na severu Kosova i Metohije i da oni podržavaju institucije države Srbije.
Predsednik Skupštine opštine Zubin Potok Stevo Božović rekao je posle sastanka da ni jedna diskusija nije bila o tome da referendum treba odložiti.
"Bilo je zabrinjavajućih diskusija, brinemo se za opstanak svojih porodica, ali je zaključak bio jedinstven da referendum treba održati u zakazanom terminu i poštovati skupštinske odluke", rekao je Božović. Predsednik Skupštine opštine Kosovska Mitrovica Aleksandar Babincev rekao je da je stav učesnika sastanka da je održavanje referenduma neophodno i da se time pokazuje želja građana da ostanu i opstanu u sastavu Srbije.
Predsednici skupština opština sa severa Kosova odbacili su mogućnost da ih odluka o održavanju referenduma dovede u sukob sa državnim vlastima Srbije.
"U referendumskom pitanju stoji odgovor da mi hoćemo samo institucije države Srbije za koje se zalažu i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, Vlada Srbije i predsednik države", poručio je predsednik Skupštine opštine Zvečan.
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović, koji je bio na sastanku, rekao je novinarima "da niko ne spori legitimno pravo ljudi na severu Kosova i Metohije da postave "jedno ovakvo pitanje", ali je upozorio da referendumsko pitanje i datum održavanja referenduma mogu da izazovu "političke posledice". "Siguran sam da bi bilo jako važno da Srbi sa severa ne uđu u sukob i raskorak sa svojom Vladom, jedinom vladom koju priznaju", rekao je Ivanović i podsetio da su Srbi sa severa Kosova više puta do sada rekli da ne žele albanske institucije.
"Ako se (referendum) bude protumačio da je to i stop vladi u Beogradu bojim se da Srbi na severu ulaze u delikatnu situaciju da ne mogu ni sa kim", rekao je Ivanović.

LIDINGTON: U PRIPREMI SPORAZUM O MONITORINGU SE NA KOSOVU

STRAZBUR, 24. januara 2012. (Beta) Komitet ministara Saveta Evrope (SE) i UNMIK razmatraju nacrt sporazuma o primeni mehanizama monitoringa SE na Kosovu, izjavio je danas u Strazburu britanski ministar za Evropu Dejvid Lidington. Predstavljajući izveštaj britanskog predsedavanja Komitetom ministara SE, Lidington je ocenio da će sporazum o monitoringu na Kosovu približiti standarde SE svakodnevnom životu ljudi na Kosovu i izrazio nadu da će taj sporazum uskoro biti postignut.
Lidington je ukazao da dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU "napreduje" i izrazio nadu da će se dve strane u predstojećem periodu sporazumeti o novim merama za izgradnju međusobnog poverenja. "Što se SE tiče, uvereni smo da ta organizacija svojim standardima i eskpertizom može pozitivno da doprinese promociji demokratije, ljudskih prava i vladavine zakona na Kosovu", rekao je.
On je istakao da se stabilnost i napredak na Kosovu i u celom regionu mogu postići ako svi građani, uključujući manjine, imaju jednaka prava.
Lidington je, takođe, izrazio zadovoljstvo zbog sporazuma o formiranju vlade na državnom nivou u BiH i pozvao tu zemlju da sprovede ustavne reforme i imenuje svoje predstavnike u ekspertskim telima SE.
U obraćanju poslanicima PS SE, Lidington je kao prioritete britanskog predsedavanja Komitetom ministara istakao reformu Evropskog suda za ljudska prava, program reformi SE, usmeravanje lokalne i regionalne demokratije i jačanje vladavine zakona.
Britanski ministar u prioritete je uvrstio i zalaganje za slobodu izražavanja na internetu i borbu protiv diskriminacije. Velika Britanija predsedava Komitetom ministara SE od novembra 2011. do maja 2012.

BLIŽI SE KRAJ STATUSA NADZIRANE NEZAVISNOSTI KOSOVA

BEČ/BERLIN, 24. januara 2012. (Beta) Sprovođenje Ahtisarijevog plana skoro je u potpunosti okončano i Kosovo se nalazi pred okončanjem statusa nadzirane (uslovne) nezavisnosti, a do tada se od kosovske vlade očekuje posebno da preduzme mere kojima će se trajno osigurati prava manjinskog srpskog stanovništva na Kosovu.
Ovo su danas u Beču posle sastanka Upravljačke grupe za Kosovo saopštili vodeći funkcioneri austrijskog Ministarstva inostranih poslova koje je bilo domaćin skupa. Time je nagovešteno da će uskoro biti preduzeti koraci za okončanje ovog statusa i zatvaranje međunarodne civilne kancelarije.
"Okončanje nadzirane nezavisnosti Kosova sada je na vidiku", izjavio je posle sastanka državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova u Beču, Volfgang Valdner (Wolfgang Waldner), a prenosi se u saopštenju Ministarstva.
Valdner nije naveo kada bi trebalo da počne proces okončanja uslovne nezavisnosti Kosova, ali je naglasio "spremnost i volju međunarodne zajednice da okonča nadzorničku misiju čim budu za to stvorene sve pretpostavke ispunjavanjem postavljenih uslova".
"To je signal i za druge u regionu i treba da bude podstrek za konstruktivnu saradnju", naveo je Valdner posle današnjeg sastanka.
Od kosovske vlade se posebno očekuje, kako je naveo, da sprovede mere i preduzme reformske korake" da bi se "trajno obezbedila prava i ostvarivanje interesa srpske manjine".
Na sastanku Upravljačke grupe za Kosovo danas u Beču učestvovali su predstavnici 25 država članica ovog tela, kao i predsednik vlade Kosova Hašim Tači, šef Međunarodne civilne kancelarije Piter Fejt (Pieter Feith) i izaslanik Evropske unije (EU) za Kosovo Fernando Đentilini (Gentilini).
Premijer Tači je početkom meseca izjavio da je okončanje nadzirane nezavisnosti Kosova jedan od prioriteta njegove vlade u 2012. godini.

IVANOVIĆ: ZAHTEVI UPRAVLJAČKE GRUPE ZA SRBIJU IRELEVANTNI

BEOGRAD, 24. januara 2012. (Beta) Državni sekretar u srpskom Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je danas da su zahtevi Međunarodne upravljačke grupe da Srbija sa Kosova povuče svoje strukture i ne održi lokalne izbore, apsolutno irelevantni.
"Po starom običaju, Međunarodna upravljačka grupa traži izgovor za sve što ne uradi u ponašanju Srbije. Srbija nema svoju policiju ni snage bezbednosti i nema šta da povuče iz Pokrajine. Sasvim je sigurno da nećemo odustati od naših institucija, to je naše legitimno pravo koje nam ne može oduzeti Grupa koja promoviše nezavisnost sa kojom se Srbija ne slaže", kazao je Ivanović agenciji Beta.
Grupa koju čine predstavnici 25 zemalja EU koje su priznale Kosovo zatražila je danas od Srbije da poštuje svoje međunarodne obaveze i da se uzdrži od uplitanja u stvari Kosova, podrazumevajući tu i povlačenje svoje policije, snaga bezbednosti i ostalih elemenata prisustva države, i da podrži napore međunarodnih aktera i kosovskih institucija na promovisanju vladavine zakona.
"Zahtevi Grupe su apsolutno irelevantni za nas iako pojedinačno poštujemo zemlje koje je čine", kazao je Ivanović. On je ocenio da je takav stav Međunarodne upravljačke grupe jasan jer zemlje članice grupe žele da završe svoj posao i da napuste to trusno područje.
"Očigledno su svesni da su pogrešili sa preuranjenim priznanjem nezavisnosti, jer ono nije donelo mir, nisu otklonili tenzije i nestabilnost", kazao je Ivanović.
Državni sekretar je rekao da Srbija ima svoje obaveze i prema narodu i prema svom Ustavu i da jedina smetnja ogranizaciji izbora na lokalnom nivou može biti nasilničko ponašanje institucija i objektivno nefunkcionlanost pojedinih samouprava.
Ivanović je pojasnio da pod nasiliničkim ponašanjem institucija podrazumeva korišćenje sistema prinude da se izbori spreče. Međunarodnu upravljacku grupu za Kosovo čine predstavnici 25 država koje su priznale Kosovo i njen zadatak je nadgledanje ostvarivanja plana Martija Ahtisarija.

SRBIJA

MIĆUNOVIĆ: IZVEŠTAJ O SRBIJI POVOLJAN

STRAZBUR, 24. januara 2012. (Beta) Šef srpske parlamentarne delegacije u Savetu Evrope Dragoljub Mićunović ocenio je danas da je izveštaj o Srbiji koji će sutra razmatrati poslanici Parlamentarne skupštine SE u Strazburu, "sadržinski je veoma povoljan" po Srbiju, ali i izrazio čuđenje zbog činjenice da je Srbija ostala u procesu monitoringa.
"Izveštaj je sadržinski veoma povoljan, jedino sto se ne zna zašto pisci onda nisu predložili ukidanje monitoring statusa i stavljanje u postmonitoring status", kazao je Mićunović agenciji Beta.
Predsednik srpske delegacije u SE ukazao je da je u izveštaju kontatovano da su srpske vlasti sprovele potrebne reforme.
"Važnije je da su konstatovane reforme koje su u međuvremenu ispunjene, i da skoro da nema nekih velikih zadataka koji se stavljaju Srbiji od SE", rekao je Mićunović.
Prema njegovim rečima, srpski poslanici neće ulagati amandmane na nacrt rezolucije pod nazivom "Poštovanje obaveza i dužnosti Srbije", ali će na sutrašnjem zasedanju postaviti pitanje o "ujednačavanju" kriterijuma za prebacivanje zemalja iz statusa monitoringa u status postmonitoringa.
Jedini amandman bi mogao da glasi "stavite nas na status postmonitoringa na osnovu sopstvenog izveštaja", rekao je Mićunović.
Mićunović je rekao da je u ranijim izveštajima o drugim zemljama kao što su, na primer, Bugarska ili Makedoija, bilo mnogo više primedaba kada su prebačene u status postmonitoringa.
On je izrazio nadu da će Srbija u aktuelnom statusu monitoringa ostati samo do sledećeg izveštaja komiteta za monitoring, koji se očekuje u junu.
Mićunović je kazao da će, pored izbora Nataše Vučković za jednog od potpredsednika PS SE, Srbija imati i predstavnika u potkomitetu za procedure, ocenivši to "jako važnim" i pokazateljem da se članovi srpske delegacije uključuju u ključne odbore i institucije PS SE.

PROŠLE GODINE NEZNATNO OPAO BROJ AZILANATA IZ SRBIJE

BERLIN, 24. januara 2012. (Beta) U Nemačkoj je prošle godine 4.579 građana Srbija zatražilo politički azil što je za 399 osoba ili osam odsto manje nego 2010. godine.
Tako se Srbija, posle Avganistana i Iraka, nalazi na trećem mestu liste zemalja iz kojih je prošle godine u Nemačku došlo najviše azilanata.
Kako je danas saopštilo Savezno ministarstvo unutrašnih poslova, na osnovu podataka Saveznog ureda za migraciju i izbeglice, prošle godine je ukupan broj novih azilanata porastao za 11 odsto na 45.741.
Navodi se do porasta broja azilanata pre svega došlo zbog velikog povećanja broja zahteva za azil građana Avganistana, Pakistana, Sirije i Irana, ali zbog i dalje velikog broja zahteva iz Srbije i Iraka.
Prošle godine je znatno opao broj novopridošlih azilanata sa Kosova i iz Makedonije, koji se nalaze na 9. i 10. mestu liste. Tako je 1.395 građana Kosova i 1.130 državljana Makedonije zatražilo 2011. azil u Nemačkoj što je za 13,6 odnosno 54,1 odsto manje nego 2010.
Međutim, prošle godine nijedan građanin Srbije u Nemačkoj nije dobio ni politički azil, ni zaštićeni status izbeglice. Vlasti su samo u 0,4 odsto slučajeva izrekle zabranu proterivanja.
Prošle godine je 7.098 ljudi (16,4 odsto) dobilo azil ili zaštićeni izbeglički status na osnovu Ženevske konvencije, a u 2.577 slučajeva (5,9 odsto) je doneta odluka o zabrani proterivanja.
Među tim ljudima je najviše Iranaca, Iračana, Sirijaca i Avganistanaca, potom državljana Pakistana, Rusije i Turske. Nemačke vlasti i Evropska unija su u više navrata upozorile Beograd da rizikuje da izgubi krajem 2009. uvedenu povlasticu bezviznog režima putovanja ukoliko broj građana Srbije koji traže azil ne bude bio postojano smanjen.
Broj azilanata iz Srbije u Nemačkoj je 2010. godine bio za 756,8 odsto veći nego 2009. godine kada je 581 državljanin Srbije podneo zahtev za azil.
Od ukidanja viznog režima za građane Srbije broj azilanata u Nemačkoj doduše vidno varira, ali nije postojano smanjen. Posebno se u zimskim mesecima, kao i u drugim zapadnoevropskim zemljama, vidno poveća broj građana Srbije koji traže azil.

MAĐARSKI AMBASADOR: NISMO DOBILI POZIV OD EPARHIJE

NOVI SAD, 25. januara 2012. (Beta) Ambasador Mađarske u Srbiji Oskar Nikovic izjavio je da od bačke eparhije Srpske pravoslavne crkve (SPC) nije dobio poziv da prisustvuje obeležavanju 70. godišnjice Novosadske racije. "Siguran sam u to jer smo poziv tražili baš zato što nas je Grad obavestio da će ove godine organizator biti bačka eparhija. Kontaktirali smo eparhiju, sveštenik Vladan Simić nam je obećao da će pozivi stići, ali ih nismo dobili", rekao je Nikovic za današnji beogradski "Blic".
Bačka eparhija optužila je gradske vlasti da su pokušale da izazovu incident, nastojeći da na pomenu u ponedeljak, koji je organizovala SPC, uđu u prostor predviđen za zvanice, što im članovi crkvenog "protokola" nisu dozvolili, a zajedno s njima ni ambasadorima Mađarske i Izraela.
Eparhija je saopštila da su ambasadori bili "kolateralna šteta" pokušaja gradskih vlasti da izazovu incident i guranja koje je nastalo između crkvenog "protokola" i predstavnika gradskih i pokrajinskih vlasti.
Pojedini predstavnici gradskih i pokrajinskih vlasti kazali su da im "crkveno obezbeđenje", odnosno tridesetak mladića u belim mantijama, nije dozvolilo da priđu spomeniku žrtvama Racije i polože cveće i optužilo eparhiju za izazivanje incidenata.
Oskar Nikovic je još rekao da mu nije toliko zasmetalo što nije bio smešten u prostor predviđen za zvanice, jer mu je cilj bio da prisustvuje i da kao jedan od Mađara izrazi svoje saučešće. "Nisam ni planirao da držim govor, niti da sedim na svečanom mestu, te stoga to za mene i nije bilo uvredljivo.
Ne poznajem dubinu odnosa, te stoga ne mogu ni da kritikujem, niti da sudim o odnosu crkve i države", kazao je Nikovic. Dodao je da je njegova obaveza da radi na pomirenju Srba i Mađara.