Daily Survey

Beograd, 25. April 2012.

SRBIJA

JEREMIC: SRBIJA I DALJE IMA CETIRI SPOLJNOPOLITICKA PRIORITETA

BEOGRAD, 25. aprila 2012. (Tanjug) U Beogradu je otvoren Muzej srpske diplomatije, uz ocenu ministra Vuka Jeremica da je, zahvaljujuci diplomatskom radu, ugled Srbije u svetu danas daleko veci nego ranije. Muzej u kojem je predstavljeno dva veka srpske diplomatije otvoren je u Ministarstvu spoljnih poslova na svecanosti kojoj su prisustvovali ministar kulture Predrag Markovic, diplomatski kor, predstavnici SPCa, princ Aleksandar Karadordevic i direktori arhiva Srbije i Jugoslavije, Narodne biblioteka i drugih institucija koje su aktivno ucestvovale u formaranju postavke muzeja.
Jeremic je u obracanju porucio da Srbija i dalje ima cetiri spoljnopoliticka prioriteta: integraciju u EU, rešavanje pitanja Kosova, regionalnu saradnju i ekonomsku diplomatiju. On je izrazio uverenje da ce Srbija uspeti na evropskom putu i naglasio da se prvi put u istoriji jedno pitanje kakvo je pitanje Kosova rešava iskljucivo mirnim putem i diplomatskim sredstvima.
Govoreci o regionu, Jeremic je ocenio da su odnosi bolji nego ikada od pocetka krize 1990ih godina.Rekapituliravši dostignuca i aktivnosti srpske diplomatije kroz istoriju, Jeremic je naglasio da je Srbija danas ponovo vidljiva i aktivna u medunarodnoj areni i domacin je velikih medunarodnih skupova, kao što je bio Samit nesvrstanih, prošle godine ili kao što ce biti Samit OEBSa 2015. godine. "Ugled Srbije u svetu i u medunarodnoj zajednici daleko je bolji nego što je bio u periodu iza nas", ocenio je šef srpske diplomatije.
Napominjuci da je današnje doba doba velikih globalnih "previranja i tektonskih promena", Jeremic je ocenio da su "prilike vece, ali i da greške mogu biti kobnije" i ukazao je na znacaj koji je diplomatija imala kako u prošlosti tako i za buducnost."Stabilnost i prosperitet Srbije umnogome su zavisili od našeg odnosa sa svetom, a sudbina naroda zavisila je od umešnosti diplomata", kazao je on i dodao da je veština balansiranja izmedu razlicitih sila bila osnova uspeha srpske diplomatije.

JEREMIĆ SA IZETBEGOVIĆEM O KANDIDATURI ZA UN

SARAJEVO, 24. aprila 2012. (Beta) Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović preneo je danas šefu srpske diplomatije Vuku Jeremiću da će Sarajevo razmotriti podršku njegovoj kandidaturi za predsedavjućeg Generalne skupštine UN, podsetivšsi da su neke Jeremićeve izjave izazvale negativne reakcije u javnosti BiH. Jeremić i Izetbegović sastali su se danas na marginama regionalne donatorske konferencije u Sarajevu, a, kako je saopštilo Predsedništvo BiH, Jeremić se interesovao o mogućnosti da dobije podršku BiH kao kandidat za predsedavajućeg Generalne skupštine UN.
Jeremić je, kako se dodaje, podsetio da su Srbija i on lično dali svoj glas BiH prilikom odlučivanja o nestalnom članstvu BiH u Savetu bezbednosti UN.
Izetbegović je rekao da će "Predsedništvo BiH razmotriti kandidaturu Srbije, jasno upozorivši ministra Jeremića da su neke njegove kontroverzne i nedobronamerne izjave o BiH izazvale negativne reakcije u javnosti BiH", saopšteno je Predsedništva BiH.
U saopštenju se navodi da su Izetbegović i Jeremić razgovarali o aktuelnoj političkoj situaciji u regionu i odnosima dve države i da su izrazili optimizam da će "trend započete normalizacije i saradnje biti nastavljen i nakon predstojećih izbora u Srbiji".

DAČIĆ I PUČKOV OBIŠLI SRPSKO-RUSKI CENTAR

NIŠ, 25. aprila 2012. (Tanjug) Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dacic i zamenik ministra za vanredne situacije Rusije Vladimir Puckov danas su obišli prostorije srpskoruskog humanitarnog centra, koji ce služiti za brzo reagovanje, u slucaju poplava, zemljotresa i ostalih vanrednih situacija.
Dacic i Puckov prethodno su, na niškom aerodromu, odali prizanje ruskim deminerima koji su, na više lokacija u Srbiji, angažovani na humanitarnom razminiravanju terena. Zvanicnici dve države prethodno su pogledali izložbu, koja oslikava akcije na cišcenju terena od raznih ubojnih sredstava, ruskih i srpskih deminera.
Dacic i Puckov upoznali su se i sa sadržajem 35 tona ruske humanitarne pomoci, namenjene Kosovu i Metohiji koja je danas ruskim avionom "iIjušin" dopremljena na niški aerodrom.

SRBIJA – REGION

JEREMIC: REŠENJE PITANJA IZBEGLICA DOPRINOS POMIRENJU

SARAJEVO, 25. aprila 2012. (Tanjug) Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremic ocenio je danas da ce rešenje pitanja izbeglica i raseljenih lica doprineti sveobuhvatnom procesu pomirenja i okoncanju neprijateljstava u regionu.
Na otvaranju Medunarodne donatorske konferencije o trajnim rešenjima za izbeglice i interno raseljena lica u Sarajevu, Jeremic je podsetio da u Srbiji živi više od 600.000 registrovanih izbeglica, medu kojima više od 60 odsto onih koji spadaju u najugroženiju kategoriju.
Srbija, prema podacima UNHCR, medu prvih pet zemalja u svetu koje imaju dugotrajnu situaciju sa izbeglicama. "Sa Zajednickim regionalnim programom, na primer, naše radne grupe ce morati da uspostave opšte standarde u oblasti razmene podataka", kazao je Jeremic i dodao da se time otvara put ka rezoluciji o pitanjima imovine i penzija, "cime ce se doprineti ublažavanju osecaja nepoverenja medu pogodenim zajednicama". Jeremic je istakao da je nužno ostaviti po strani prevazidena razmišljanja o protivnickim ili suparnickim stranama, kao i jalove pokušaje svaljivanja krivice na druge, jer to neizbežno vodi ka podelama i pozivima na osvetu. "Uveren sam da možemo da smognemo hrabrosti da dosegnemo jedni druge kako bi rane mogle da zacele, a region napreduje u miru i bezbednosti", kazao je Jeremic.
Po njegovim recima, "svi oni koji su bili prinudeni da napuste domove zaslužuju da im se omoguci da se dostojanstveno vrate u njih". "Naš krajnji cilj, koji ne smemo da izgubimo iz vida, jeste okoncanje neprijateljstva na zapadnom Balkanu", porucio je šef srpske diplomatije.
On je izrazio uverenje da ce donatorska konferencija, obezbedivanjem fondova za obezbedivanje krova nad glavom najugroženijim izbeglicama i raseljenima na Balkanu, ublažiti muke 74.000 muškaraca, žena i dece koji žive u oko 27.000 domacinstava. Konferencija u Sarajevu, prema njegovim recima, predstavlja pocetak nove faze jer se obezbedivanjem sredstava za izgradnju domova za najugroženije stvara prilikaza rešavanje i drugih, jednako važnih pitanja.
U Sarajevu je danas pocela Medunarodna donatorska konferencija za prikupljanje 584 miliona evra kako bi krov nad glavom dobilo 27.000 najugroženijih izbeglickih porodica ukupno 74.000 ljudi u Srbiji, BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Iz donatorskog fonda, Srbija bi trebalo da dobije 335,2 miliona, Hrvatska 119,7, BiH 101 milion i Crna Gora 27,7 miliona evra.

IZETBEGOVIĆ: SRBI KOMOTNO ŽIVE U SARAJEVU

BANJALUKA/SARAJEVO, 25. aprila 2012. (Beta) Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izjavio je da, prema njegovom mišljenju, Srbi sasvim komotno žive u Sarajevu.
Izetbegović je za banjalučku Alternativnu televiziju rekao da 4.000 Srba u Sarajevu ima posao i da ih dosta radi u institucijama, dodajući da nijedan od njih nije doživeo neprijatnosti u Sarajevu zbog toga što je Srbin, prenose Nezavisne novine.
Prema Izetbegovićevim rečima, u Sarajevu je pre rata živelo 31 odsto Srba kada je taj grad brojao 350.000 stanovnika.
Izetbegović je izneo i tvrdnju da su "pojedini Srbi u Sarajevu 1996. godine palili stanove i nagovarali sunarodnike da ne ostanu u takozvanoj Alijinoj državi".
Predsedavajući Predsedništva BiH izrazio je nadu da će se komunikacija između Banjaluke i Sarajeva popraviti i da će se ovi gradovi približiti izgradnjom Koridora 5C i autoputa Banjaluka Doboj.

CVETKOVIĆ: SRBIJA POKRETAČ REGIONALNE SARADNJE

BEOGRAD, 25. aprila 2012. (Beta) Premijer Srbije Mirko Cvetković ocenio je danas da je Srbija postala snažan faktor stabilnosti i pokretačc regionalne saradnje na svim poljima.
"U političkom životu regiona Srbija inicira proces suštinskog pomirenja i dijaloga jer shvatamo da je to jedini put do trajnog mira i pravednih rešenja", kazao je predsednik Vlade otvarajući u Beogradu Plenarnu skupštinu organizacije pošta "PostEvropa".
"Svesni smo da od brzine rešenja otvorenih političkih pitanja zavisi koliko brzo ćemo stići do krajnje stabilnosti regiona", rekao je Cvetković na skupu u Beogradu.
Premijer je istakao da su ekonomije Zapadnog Balkana tradicionalno i suštinski povezane.
"Uvereni smo da prosperitet možemo postići jedino regionalnim vezama i potpuno smo otvoreni za sve inicjatove", rekao je Cvetković.
Premijer je zamolio učesnike skupa predstavnike 50 evropskih pošta, da prenesu u poruku o tome da je Srbija danas izuzetno povoljna investiciona destinacija.
"Imamo uređenu državu, kvalifikovane, vredne i obrazovane radnike. Predstavljamo organsku vezu istoka i zapada. Nudimo fer i povoljne uslove privređivanja", kazao je predsednik Vlade.
Prema njegovim rečima, mnogi svetski poznati proizvođači prepoznali su te vrednosti i, čak i u uslovima ekonomske krize, postajali su partneri Srbiji.
"Očekujem da ih u ovoj i naredoj godini dođe sve više i više", naglasio je premijer.
Cvetković je kazao da geostrateški položaj otvara perspektive Srbiji da postane važna evropska raskrsnica puteva i pruga, i čvorište telekomunikacionih veza i drugih vidova saobraćaja.
"Naša ambicija je da na najbolji način iskoristimo te potencijale, zbog toga i sada, u uslovima svetske ekonomske krize, značajna sredstva ulažemo u razvoj infrastrukture", rekao je premijer.
Na skupu u Beogradu učestvuju predstavnici 50 evropskih pošta koje imaju oko dva miliona zaposlenih i uslužuju 800 miliona korisnika.

UGOVOR SRBIJE I CRNE GORE O ZAJEDNIČKOJ KONTROLI LETENJA

BEOGRAD, 25. aprila 2012. (Beta) Vlade Srbije i Crne Gore potpisale su danas u Beogradu ugovor o potvrđivanju kontinuiteta u pružanju usluga u vazdušnom saobraćaju.
Time se usklađuje rad Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore SMATSA sa domaćom i evropskom regulativom. Ugovor su potpislai ministar infrastrukture i energetike Srbije Milutin Mrkonjić i ministar za saobraćaj i pomorstvo Crne Gore Andrija Lompar.
Lompar je kazao da je današnji ugovor prvi konkretan rezultat sporazuma o saradanji u oblasti vazdušnog saobrećaja koji su februara ove godine zaključile Srbija i Crna Gora.
On je istakao da su Srbija i Crna Gora još 2003. godine, formiranjem zajedničke Agencije za kontrolu letenja, započele pionirski posao koji su tek počele da rade zemlje Evropske unije i regiona.
"Potpisivanjem ovog sporazuma, Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore nastavlja da radi sa snažnim vetrom u jedrima i jačom političkom i organizacionom podrškom obe države", rekao je Lompar.
Mrkonjić je naglasio da je saradnja Srbije i Crne Gore u saobraćaju izvanredna i izneo uverenje da će tako biti i posle izbora u Srbiji.
"SMATSA je organizacija evropskog nivoa i, zahvaljući danas potpisanom ugovoru, biće još bolja", rekao je Mrkonjić. Kontrola letenja je zajedničko preduzeće Srbije i Crne Gore osnovano 29. decembra 2003. Za osam ipo godina poslovanja vazdušni saobraćaj povećan je dva ipo puta.
Na godišnjem nivou ta služba upravlja sa 5,7 odsto evropskog saobraćaja: svaki sedamnaesti avion koji preleće Evropu koristi usluge SMATSA.
U 2011. godini bilo je više od 555.000 preleta, a usluge SMATSA je koristilo 2.010 aviokompanija.
Prema podacima Evropske organizacije za bezbednost vazdušne plovidbe, Kontrola letenje Srbije i Crne Gore je 2010. i 2011. godine zauzimala drugo mesto po bezbednosti među 54 kontrole letenja čiji su rezulatati mereni.

CRNA GORA I SRBIJA PODRŽAVAJU UDRUŽIVANJE AVIKOMPANIJA

BEOGRAD, 25. aprila 2012. (Beta) Vlade Crne Gore i Srbije podržavaju inicijativu za udruživanje aviokompanija bivše Jugoslavije u jednog, regionalnog avioprevoznika, kazali su danas resorni ministri u Beogradu. Ministar saobraćaja i pomorstva Crne Gore Andrije Lompar je posle postisivanja ugovora Srbije i Crne Gore o uslugama u vazdušnom saobraćaju, kazao je da podržava inicijativu, ali da nije veliki optimista da će biti realizovana. Lompar je kazao da je ovo treći put da se pokreće takva inicijativa, a prethodne dve nisu naišle na podršku nacionalnih aviokompanija.
"Politička podrška Slovenije, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije uvek je postojala za formiranje regionalnog operatera u aviosaobraćaju, ali menadžmenti kompanija su imali odbojan stav prema tim inicijativama", kazao je on.
Moguće da je razlog za to, dodao je Lompar, što su više pažnje obraćali na to šta mogu da izgube od onoga što mogu da dobiju.
Lompar je ocenio su se zbog pogoršanja poslovanja u civilnom vazduhoplovstvu i smanjenja prihoda stekli uslovi uslovi da kompanije razmotre mogućnost udruživanja.
On je najavio da će pristustvovati sastanku direktora aviokompanija regiona koji bi trebalo da bude maja u Budvi i predstaviti im argumente za formiranje zajedničkog reginalnog aviooperetera.
Kako je istakao Lompar, to bi se odvijalo fazno, najpre na pojedinim linijama i korišćenjem međukompanijskih ugovora o saradnji, a potom i na većem povezivanju kompanija u ekonomskom i drugom smislu. "U proceduru ćemo ući veoma lagano, sa smanjenim rizicima za svako operatera", kazao je on.
Lompar je istakao i da postoji prostor za smanjenje cena karata u aviosaobraćaju između Srbije i Crne Gore, ali da se te cene ne mogu posmatrati odvojeno od ukupne finansijeske pozicije Jat ervejza i Montenergoerlajnsa. On je kazao da su uprave obeju kompanija upoznate sa studijom koja je pokazala da postoji mogućnost smanjenja cena, i pripremaju analize koje će pokazati da li se to može sprovesti.
Lompar je istakao da je u te pregovore neophodno uključiti i aerodrome jer aerodromska taksa utiče na cene karata na linijama od Beograda do Podgorice i Tivta.
"Na kraju će se videti da li je komercijalno prihvatljivo smanjenje cena karata", kazao je Lompar.
Ministar infrastrukture i energetike Milutin Mrkonjić kazao je da Vlada Srbije podržava inicijativu o udruživanju komercijalnih aviokompanija, ali da će teško biti realizovana zbog parcijalnih interesa kompanija.
"Opao je broj putnika u saobraćaju između Srbije i Crne Gore, a dve kompanije ne mogu da se dogovore o smanjenju cene karata", kazao je on.
Mrkonjić je rekao da uprave kompanija imaju presudnu reč, a države će uticati na njih da se udružuju i rade u interesu svih.
Prema ranijim podacima, Kroacija erlajnz, Jat ervejz, Adria ervejz, BH erlajnz i Montenegro erlajnz zajedno godišnje prevezu oko pet miliona putnika. Toliko putnika prevozio je JAT na kraju 1980ih godina kada je bio vodeći prevoznik Jugoslavije.
Taj podatak ukazuje da stagnira razvoj avioprevoznika regiona jer od ukupno 16 miliona putnika godišnje na prostoru bivše Jugoslavije, manje od trećine koristi domaće aviokompanije.
Zajednička flota tih aviokompanija je 50 aviona.

BASESKU: RUMUNSKA MANJINA NAJOŠTRIJE PITANJE SA SRBIJOM

BUKUREŠT, 24. aprila 2012. (Beta) Rumunski predsednik Trajan Basesku izjavio je danas da je situacija rumunske manjine trenutno "najoštrije pitanje" u odnosima Bukurešta i Beograda, ali je izrazio i uverenje da će se po tom pitanju pronaći rešenje.
Basesku je to rekao na sastanku sa visokim komesarom za nacionalne manjine OEBSa Knutom Volebekom u Bukureštu.
Šef rumunske države je naglasio da u "potpunosti razume" da se sada u Srbiji odvija predizborna kampanja. Dodao je da je pre dva meseca u Briselu potpisan Protokol Rumunije i Srbije i da se "nada da će biti primenjen". Protokol o statusu nacionalnih manjina potpisali su 1. marta u Briselu ambasadori dve zemlje pri EU, nakon što je na sastanku ministara spoljnih poslova EU, Rumunija odbijala da odobri kandidaturu Srbije za članstvo u EU, zbog nepoštovanja prava rumunske manjine u skladu sa evropskim standardima.
Basesku je rekao visokom komesaru da je upoznat sa njegovim izjavama o pravima nacionalnih manjina prilikom posete Srbiji 20. marta.
Basesku je 19. aprila potpisao Zakon o ratifikaciji Sporazuma Evropske unije i Srbije o stabilizaciji i pridruživanju. Senat rumunskog parlamenta izglasao je 2. aprila zakon o ratifikaciji Sporazuma, ali je uz taj zakon usvojio i Izjavu o evropskim standardima o poštovanju nacionalnih manjina.

SRBIJA – EU

SRBIJA SE PRIJAVILA ZA IPA FONDOVE ZA POLJOPRIVREDU

BEOGRAD, 25. aprila 2012. (Beta) Srbija se prijavila za korišćenje pretpristupnih fondova EU za poljoprivredu, na šta je dobila pravo sticanjem statusa kandidata, izjavila je danas predstavnica Kancelarije za evropske integracije Daria Janjić.
"Evropska komisija nam je za sada preliminarno odgovorila da postoji mogućnost da nam otvori komponentu (za ruralni razvoj) samo sa skromnijim obimom sredstava", rekla je Janjićeva na okruglom stolu o korišćenju fondova za poljoprivredu u Privrednoj komori Beograda.
Konačni odgovor se čeka, a prvi poziv za korišćenje tog novca iz poljoprivrednog pretpristupnog fonda IPARD Srbija može da očekuje početkom 2014. godine, navela je ona.
Prema njenim rečima, iznos koji će moći da koristi je nešto manji jer se sadašnji višegodišnji budžetski period EU, u okviru kojeg je planiran i IPARD, završava 2013. godine.
Srbija je dobila status kandidata u martu ove godine, čime joj je otvorena mogućnost da koristi pretpristupne fondove za nove vrste projekata komponentu 3 za regionalni razvoj, između ostalog za transport i životnu sredinu, 4 za razvoj ljudskih resursa, odnosno obrazovanje i socijalnu inkluziju, i 5 za poljoprivredu. Janjićeva je navela da Srbija u ovom višegodišnjem budžetskom periodu ne može da koristi komponente 3 i 4, a kao jedno od obrazloženja navela je da se komponenta odnosi na infrastrukturne projekte koji iziskuju visoke iznose i koje Srbija za sada nije spremna da apsorbuje.
Da bi koristila novac za poljoprivredu, regionalni razvoj i razvoj ljudskih resursa, Srbija mora da izgradi takozvani decentralizovani sistem, odnosno da osposobi administraciju da sama raspisuje tendere i upravlja fondovima, a to je, prema pisanju EurAktiva (www.euractiv.rs), predviđeno za sredinu 2013. godine.
Za te komponente nema novog novca, već se preraspodeljuje deo postojećih 200 miliona evra pretpristupnih fondova godišnje, a kako je Janjićeva rekla Hrvatska je imala u proseku 26 miliona evra godišnje. Na osnovu toga bi se moglo očekivati da Srbija dobije i dva puta više, mada to, kako je istakla, ne mora da bude tako.
Korisnici IPARD fonda moraju prvo sami da finansiraju projekat, a naknadno im se vraća 50 odsto novca, mada taj procenat u određenim slučajevima, na primer za mlade poljoprivrednike ili planinska područja, može da bude i viši, kazala je Daria Janjić.
Kako je navela, u Hrvatskoj je zbog toga osnovana razvojna banka koja je korisnicima davala kredit sa povoljnom stopom od jedan do tri odsto i velikim grejs periodom, pri čemu se novac iz fondova, kada stigne, automatski uplaćuje banci i dug smanjuje.

TEHNICKA PODRŠKA ZA 29 GRADOVA I OPŠTINA

BEOGRAD, 25. aprila 2012. (Tanjug) Tehnicku podšku u oblasti finansija i administrativne efikasnosti vrednu 7,6 miliona evra u okviru projekta koji finansira Evropska unija dobice 29 gradova i opština u Srbiji.
Gradonacelnici i predsednici tih opština potpisali su danas u Beogradu Memorandum o saradnji sa Projektom MSP IPA 2007, koji ce trajati do pocetka 2013. godine.
Lokalne samouprave odabrane medu više od 80 koje su se prijavile na konkurs za pakete tehnicke podrške dobice, kako je objasnio Endru Hedi iz Delegacije EU u Srbiji, direktnu podršku MSP IPA strucnjaka, ako i domacih eksperata.
On je istakao da je podrška uskladena sa potrebama opština i garadova i standardima EU i usmerena na jacanje kapaciteta u oblasti finansija, programskog budžetiranja, korišcenja municipalnih obveznica...
Hedi je dodao da se podrška odnosi i na unapredenje usluga, interne organizacije i upravljanja kapitalnim projektima, porucivši da ce se u procesu evropskih integracija Srbije vrednovati efikasnost i ucinak administrativne strukture.

ROMPEJ: ZAPADNI BALKAN ULASKOM U EU MENJA ISTORIJU

BUKUREŠT, 25.aprila 2012.(Beta) Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej izjavio je danas u Bukureštu da će "ulazak zemalja zapadnog Balkana u EU staviti kraj jednoj istoriji sa stalnim konfliktima", a od samog početka osnivanja, suština EU je stabilni mir u Evropi".
Predsednik Evropskog saveta naveo je da su na evropskom nivou preduzete mere za izlazak evropskih zemalja iz krize koje već daju rezultate, a da je sada vrlo važno poštovanje donetih odluka, jedinstvo i solidarnost.

KOSOVO I METOHIJA

KOSOVO PODRŽAVA GLASANJE DVOJNIH DRŽAVLJANA

PRIŠTINA, 24. aprila 2012. (Beta) Kancelarija predsednice Kosova je spremna da podrži srpske izbore na Kosovu na kojima bi glasali samo građani koji imaju i srpsko i kosovsko državljanstvo, izjavio je danas portparol predsednice Kosova Arber Vlahiju.
"Bilo bi lakše da je Srbija priznala realnost i državnost Republike Kosova i da je uspostavila diplomatske odnose s Kosovom, što bi omogučilo i otvaranje ambasade, gde bi mogli glasati građani s dvojnim državljanstvom", rekao je Vlahiju.
On je u izjavi Radiju Slobodna Evropa rekao i da se predsednica Kosova Atifete Jahjaga protivi da na Kosovu druga država organizuje svoje izbore.
Portparol je rekao da predsednica Kosova još nije dobila zvaničan zahtev misije OEBSa na Kosovu da olakša učešće građana s dvojnim državljanstvom na srpskim izborima, 6. maja.
Prema njegovim rečima, institucije Kosova poštuje međunarodne konvencije, zakone i norme koje garantuju dvojno državljanstvo, ali ne mogu da dozvole održavanje izbora druge države na teritoriji Kosova.
Vlahiju je ponovio da se kosovske vlasti protive da Srbija na Kosovu organizuje i svoje lokalne izbore, jer se time, kako je naveo, ugrožava suverenitet države i izazivaju međuetničke tenzije na Kosovu.
Predsednica Kosova Atifete Jahjaga i premijer Hašim Tači saopštili su da nemaju ništa protiv da OEBS ili Savet Evrope organizuju parlamentarne i predsedničke izbore Srbije na Kosovu.
Oni su, međutim, istakli da svim ustavno pravnim sredstvima neće dozvoliti da takve izbore organizuju institucije Srbije ili paralelne i nelegalne institucije na severu Kosova.

DREVS: JOŠ 700 VOJNIKA KFORA DO PETKA NA KOSOVU

PRIŠTINA, 24. aprila 2012. (Beta) Komandant Kfora Erhard Drevs izjavio je danas u Podujevu da bi do petka na Kosovo trebalo da dođe dodatnih 700 NATO vojnika. Drevs nije naveo razlog njihovog dolaska i lokaciju na kojoj će biti smešteni.
Komandant Kfora je naveo da sa Euleksom ima dobru saradnju, javili su prištinski mediji. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je juče da je Euleks nedovoljno pripremljen i opremljen za obavljanje zadataka i da zato NATO "mora da preuzima zadatke i odgovornosti koje nije predvideo, posebno na severu Kosova". "Koliko sam shvatio, Rasmusen se nije žalio na nedostatak saradnje i koordinacije. On se više žalio na kapacitet Euleksa. Želim da kažem da imamo dobru saradnju sa Euleksom i nemamo nikakvu žalbu", kazao je Drevs.
Na pitanje da li će Kfor zatvoriti alternativne puteve koje za posete Kosovu koriste i srpski političari, Drevs je odgovorio da nije tačno da Kfor neće zatvoriti te puteve.
"Ti putevi će biti zatvoreni ako utvrdimo da ih koriste srpske grupe ili političari koji dolaze na sever Kosova da bi podigli tenzije", rekao je Drevs.
Drevs je u Podujevu, gde je razgovarao sa predsednikom opštine Agimom Veljiuom, ocenio da je situacija na "granici" Kosova i Srbije mirna i pod kontrolom.

KUCI: REŠENJE ZA SEVER SARADNJA S KFOROM I EULEKSOM

PRIŠTINA, 25. aprila 2012. (Tanjug) Kosovski vicepremijer, Hajredin Kuci, izjavio je danas da je za rešavanje problema na severu potrebna iskrena saradnja domacih instutucija sa Kforom, Euleksom i sa gradanima.
U izjavi za prištinski dnevnik Epoka e Re, Kuci je zatražio od opozicionih partija da pokažu vecu dozu umerenosti kada je u pitanju problem severa.On je ponovio da ce za kosovsku vladu poslednje sredstvo za rešavanje problema na severu biti sila.
"Sila bi bila nešto poslednje što bismo preduzeli, ali ako bude neophodno, onda cemo tako i postupiti", izjavio je Kuci, dodavši da kosovska vlada nije za tu opciju.
"Za sever je potrebno jedinstvo domacih i medunarodnih institucija. Veoma smo svesni da je kljuc rešavanja problema na severu iskrena saradnja sa Kforom i Euleksom i gradanima. Ova saradnja garantuje uspehe i konkretne rezultate na severu", rekao je Kuci.

SRBIJA – EKONOMIJA

CVETKOVIC: SRBIJA IZUZETNO POVOLJNA INVESTICIONA DESTINACIJA

BEOGRAD, 25. aprila 2012. (Tanjug) Premijer Mirko Cvetkovic porucio je danas da je Srbija izuzetno povoljna investiciona destinacija jer se radi o sredenoj državi sa vrednim, obrazovnim radnicima, fer i povoljnim uslovima privredivanja koja predstavja organsku vezu istoka i zapada.
Premijer je naglasio da je Srbija danas snažan podstrek stabilnosti i pokretac regionalne saradnje i da su u politickom životu regiona suštnsko pomirenje i dijalog jedini put do trajnog mira i pravednih rešenja.
Cvetkovic je, na otvaranju plenarne skupštine organizacije "Post Evropa", istakao da su mnogi svetski poznati proizvodaci prepoznali te prednosti i u uslovima ekonomske krize postali partneri Srbije. Premijer je izrazio ocekivanje da ce ih i u ovoj i u narenim godinama biti sve više.
Prema njegovim recima, geostrateški položaj Srbije otvara perspektive da ona bude važna evropska raskrsnica puteva i pruga, ali i mocno cvorište telekomunikacionih veza i svih vidova saobracaja. "Naša ambicija je da se taj potencijal najbolje iskoristi i zato i u vremenu krize znacajna sredstva ulažemo u razvoj infrastrukture ", rekao je Cvetkovic.
Obracajuci se predstavnicima poštanskih uprava iz Evrope i sveta on je ukazao na njihovu znacajnu ulogu za nedovoljno razvijene zemlje kojima pomažu da uspostave evropske standarde i ubrzaju razvoj.
Vršilac dužnosti generalnog direktor Pošta Srbije Goran Ciric istakao je da poštanske uprave koje su se okupile na današnjoj skupštini imaju oko dva miliona radnika i 800 miliona korisnika.Ciric je naveo da ubrzani rast informacionih i telekomunikacionih tehnologija pred poštanske uprave u svetu postavlja stalne izazove i da Pošta Srbije pomaže u traganju za novim rešenjima i ulaže napore da stvori nova i zadrži postojeca tržišta.
On je najavio da ce za sedam dana biti završena prva faza gradevinskih radova na glavnom poštanskom centru Beograd koji ce imati 28.000 metara kvadratih. Prema njegovim recima, to preduzece investira u izgradnju poštanskih centara u drugim gradovima kao što su Novi Sad i Niš i to ce doprineti podizanju kvaliteta poštanskih usluga.
Ciric je istakao i da Pošta Srbije stalno radi na osvajanju novih tržišta uz konstantnu modernizaciju i ulaganje u telekomunikacione kapacitete, uz napomenu da je pošta doprinela razvoju elektronske vlade i otklanjanju barijera u poslovanju malih i srednjih preduzeca.
Predstavajuci organizaciju "PostEvrope" Žan Pol Forsevil ukazao je da je poštanski sektor širom sveta suocen sa smanjivanjem obima pošte i da radi na pronalaženju novih nacina poslovanja u buducnosti, u cemu im je neophodna pomoc i pažnja vlade i regulatornih tela.
Održavanje ovog medunarodnog skupa u Beogradu je od izuzetnog znacaja za Poštu Srbije i uskladivanje poštanskog zakonodavstva država clanica u postupku pridruživanja Evropskoj uniji. Na plenarnoj skupštini bice usvojena platforma o strategiji "PostEvrope" za predstojeci kongres Svetskog poštanskog saveza u Dohi, kao i niz konkretnih odluka od važnosti za unapredenje poštanskih servisa u medunarodnom poštanskom saobracaju.
Za sutra je zakazan Biznis forum sa temom "Kako se nositi sa digitalnim svetom". "PostEvropa" je najveca medunarodna poštanska organizacija koja okuplja 50 evropskih poštanskih javnih operatera sa više od dva miliona zaposlenih, koji opslužuju preko 800 miliona korisnika i pokrivaju 40 odsto medunarodnog poštanskog saobracaja.

CVETKOVIC: SRBIJA DOBILA MNOGO DOLASKOM PANASONIKA

SVILAJNAC, 25. aprila 2012. (Tanjug) Premijer Mirko Cvetkovic posetio je danas kompaniju "Panasonik" u Svilajncu i porucio da je dolaskom te firme Srbija podigla svoj ugled i atraktivnost za privlacenje investicija i prikljucila se listi zemalja koje proizvode visoku tehnologiju.
Vlada Srbije ce nastaviti da podržava investicije poput "Panasonikove", rekao je Cvetkovic i dodao da zadovoljstvom može da konstatuje da se, nakon što je Srbija osvojila status kandidata za clanstvo u EU, interes investiora za dolazak u našu zemlju znacajno se povecao.
Cvetkovic je, nakokon obilaska proizvodnog pogona "Panasonika", koji zapošljava 100 radnika sa planom proširenja u narednom periodu, istakao da su dolaskom te kompanije i Svilajnac i Srbiji dobili mnogo. "Što se tice Svilajnca, 'Panasonik' za sada ima oko 100 zaposlenih radnika i taj broj ce se povecavati u nardenom periodu vec do kraja godine bice ih oko 200 do 250, a imamo planove i da se dalje povecava broj zaposlenih", rekao je Cvetkovic.
Po njegovim recima, u pitanju je investicija vrdna oko 13 miliona evra, kojom je u Svilajnac doneta jedna nova industrijska kultura.
Kada je u pitanju Srbija, Cetkovic je istakao da dolazak "Panasonika" ne znaci samo dolazak još jedne globalne firme u Srbiju i podizanje ugleda zemlje, vec i Srbija postaje proizvodac visokosofisticiranih proizvoda iz domena visoke tehnologije."I pored Panasonika, vodimo razgovore i doveli smo niz ozbiljnih proizvodaca cija ce se proizvodnja ostvariti u vremenu koje je pred nama", rekao je Cvetkovic.
On je dodao da je sa rukovodstvom Panasonika razgovarao o rešavanju tehnickih pitanja vezanih za poslovanje te kompanije, i da ce vada uciniti sve da se ona reše i da se omoguci planirana ekspanzija proizvodnje. Premijer je obišao i slobodnu carkisku zonu u Svilajncu, formiranu odlukom vlade, u kojoj se nalazi i kompanija Panasonik.
On je rekao da ce kompanije koje su trentku u okviru zone, kao i one cije se prikljucenje ocekuje u narednom periodu imati znacajne povlastice, pre svega za proizvodnju koja je namenjena izvozu."Oni ce imati mogucnost da bez poreza i carinskih dažbina uvoze komponente i ceriske materijale i isto tako bez poreza da izvoze. U narednom periodu sa optimizmom možemo gledatu na razvoj ovog kraja. Potrebna je još neka infrastrukturna podrška i izgradnja vezana za saobracajnice, ali nalazimo se u periodu kada smo prošli kroz najtežu godinu i ipak uspeli da ostanemo na nogama. I ne smo to, uspeli smo i da privucemo puno interesenata za ulaganje u našu zemlju što ce nam obezbediti stabilnost u peirodu koji je ispred nas", porucio je Cvetkovic. Premijer je takode obišao i radove na prirodnjackom centru koji se gradi u Svilajnacu i koji ce raspolagati naucnim parkom.
Prema rerecima Cvetkovica, taj centar ce imati ogroman zancaj ne samo za gradane Svilajnca, vec i za razvoj turizma tog kraja. "Verujem da ce ovaj centar znacajno podici i ugled i interesovanje za ovaj kraj", ocenio je primijer Cvetkovic.

MILER: JUŽNI TOK ĆE BITI REALIZOVAN U ROKU

MOSKVA, 24. aprila 2012. (Beta) Šef ruskog Gasproma Aleksej Miler izjavio je danas da računa na nastavak saradnje sa Francuskom i potvrdio da će projekat gasovoda Južni tok biti sprovden u roku.
Odgovarajući na pitanje novinara kako će biti realizovana saradnja sa Francuskom u vezi sa proteklim predsedničkim izborima, Miler je kazao da će se saradnja u svakom slučaju nastaviti.
"Projekat Južni tok biće realizovan tačno u okviru rokova", kazao je on.

U HANOVERU ODRŽAN NEMAČKO-SRPSKI PRIVREDNI FORUM

HANOVER/BEOGRAD, 24. aprila 2012. (Beta) U Hanoveru je danas održan Nemačkosrpski privredni forum u okviru Međunarodnog sajma tehnologija (Hannover Meše 2012), saopštilo je Ministarstvo ekonomije Srbije. Kako se navodi, srpski ministar ekonomije Nebojša Ćirić je ocenio da taj forum pokazuje značaj koji Srbija i Nemačka posvećuju unapređenju ekonomske saradnje, a koja je, kako je istakao, rezultat dobrih političkih odnosa.
Na forumu su, prema njegovim rečima, pored direknog kontakta sa nemačkim kompanijama, prikazane sve prednosti i mogućnosti ulaganja u Srbiju, kao i finansijska, fiskalna, makroekonomska stabilnost koju Srbija pruža stranim investitorima.
On je izrazio veliko zadovoljstvo što su kompanije iz Srbije posle sedam godina imale priliku da predstave proizvode na tom prestižnom sajmu, na kome je prošle godine učestvovalo 6.500 izlagača iz 65 država. Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Božidar Laganin je ocenio da je forum u Hanoveru bio izuzetna prilika da srpska strana da nove informacije "nemačkim partnerima sa kojima se već duže vreme pregovara".
Ministar ekonomije Nebojša Ćirić je, u okviru foruma, govorio i na panelu "Srbija kao poslovna lokacija mogućnosti za saradnju", a posetio je i nacionalni štand Srbije na kojem je nastup srpskih firmi organiozvala SIEPA.
Na tom štandu je predstavljeno 10 srpskih preduzeća i metalski klaster Vojvodine. Među kompanijama su Ewes Europe East, FKL, Ming, Montavar Metalna Lola, Orion, Perfom, Promek, Sanvi Trstenik, Valjaonica bakra Sevojno, Slovo.
U okviru najznačajnijeg tehnološkog sajma na svetu "Hanover mese", koji traje do 27. aprila, održava se osam stručnih manifestacija, a srpski štand je prvi put na izložbi rešenja industrijskih dobavljača i lake gradnje (Industrial Supply).

JAČA POVERENJE NEMAČKIH INVESTITORA U SRBIJU

BEOGRAD, 24. aprila 2012. (Beta) Srbija se vratila na top listu omiljenih odredišta za investicije nemačkih kompanija pošto bi 91 odsto anketiranih firmi ponovo odabralo Srbiju za ulaganje, izjavio je danas direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji Mihael Šmit.
Na predstavljanju rezultata sedme ankete Nemačkosrpskog poslovnog udruženje o uslovima poslovanja, Šmit je kazao da se sa tim rezultatom Srbija kotira u kategoriji povoljnih mesta za investicije zajedno sa Poljskom i Češkom i ima bolju poziciju od Mađarske.
Direktor Delegacije nemačke privrede kazao da je Srbija u ovogodišnoj anketi popravila poziciju u poređenju sa rezultatima iz 2011. kada je 80 odsto anketiranih firmi bilo spremno da ponovo ulaže na srpskom tržištu. Kod procene srpske privrede za 2012. godinu ponovo se pokazuje da nemačka preduzeće veruju u Srbiju i da veliki broj želi da ponovo investira i otvara nova radna mesta, naglasio je on.
Šmit je kazao da je poslovne investicije u Srbiji prošle godine povećalo je 41 odsto nemačkih kompanija, a ove godine rast ulaganja i povećanje broja radnih mesta planira 36 odsto firmi.
Prema njegovim rečima, nemačke kompanije pozitivno ocenjuju spopstveno poslovanje u Srbiji i skoro polovina ispitanika (48 odsto) smatra da im je poslovanje dobro, 47 odsto ocenjuje da je zadovoljavajuće, a pet odsto da je loše.
Među 76 anketirnih firmi 45 osto očekuje bolje poslovanje u 2012. godini, 43 odsto prognozira nepromenjeno stanje, do 12 odsto očekuje da će njihova privredna pozicije biti gora od prošlogodišnje, navodi se u istraživanju. Šmit je kazao da se ocena opšte privrede situacije u Srbiji nadovezuje na rezultate iz poslednje tri godine i više je pesimistička.
Kao i prethodne godine, dodao je Šmit, jedna trećina ispitanika ocenjuje privrednu situaciju kao zadovoljavajuću dok dve trećine ocenjuje opštu poslovnu situaciju u Srbiji kao lošu.
Anketa je pokazala i da 41 odsto ispitanika očekuje pogoršanje stanja u srpskoj ekonomiji u ovoj godini, 44 odsto očekuje da će stanje ostati isto, dok 15 procenata kompanija veruje u poboljšanje.
Zamenik ambasadora u Nemačke u Beogardu HansUlrih Zidbek kazao je da je u 2011. godini u Srbiji bilo 63 miliona evra novih direktnih investcija iz Nemačka, a ukupan nivo nemačkih ulaganja u Srbiju premašio je 1,5 milijardi evra. Zidbek je kazao da će jačanje poslovnih odnosa Srbije i Nemačke mnogo zavisiti od daljeg unapređenja uslova poslovanja, odnosno jačanja borbe protiv korupcije i kriminala, poštovanje rokova plaćanja i transparentnijih i efikasnijih javne nabavke.
Nemačkosrpsko poslovno udruženje ima 220 preduzeća članica koje zapošljavaju više od 20.000 ljudi u Srbiji.