Daily Survey

Beograd, 26. April 2012.

DESETA KONFERENCIJA PREDSEDNIKA PARLAMENATA JADRANSKO JONSKE INICIJATIVE

POTREBNO OJACATI PARLAMENTARNU DIMENZIJU

BEOGRAD, 26. aprila 2012. (Tanjug) Desetu konferenciju predsednika parlamenata Jadranskojonske inicijative, koja je održana danas u Beogradu, obeležila je ocena da je u delovanju Inicijative neophodno ojacati parlamentarnu dimenziju koja treba da bude pokretac rešavanja važnih pitanja u regionu. Predsednica srpskog parlmenta Slavica Đukic Dejanovic porucila je u Domu Narodne skupštine, na skupu "Uloga parlamenata u razvoju regionalne saradnje", da je regionalna saradnja jedan od prioriteta spoljne politike Srbije, koja svoju buducnost vidi u zajednici sa drugim državama Evrope i sveta.
Ona je obecala da ce Skupština Srbije i ubuduce u punoj meri podržati aktivnosti Jadranskojonske inicijative i ucestvovati u njima. Ona je dodala da ciljeve Inicijative definiše spremnost da se na odgovoran nacin i neposredno pristupi uzdizanju vrednosti celog regiona.
Parlamentarna dimenzija saradnje država ce i kroz tu Inicijativu nastaviti da bude instrument pokretanja važnih regionalnih pitanja, poruceno je na završetku skupa, na kome su ucestvovali i predsedavajuci Predstavnickog doma parlamenta BiH Milorad Živkovic, predsednik parlamenta Crne Gore Ranko Krivokapic, predsednik Državnog zbora Slovenije Gregori Virant.
Živkovic je pozvao parlamente zemalja regiona da se založe za jacanje uloge najviših zakonodavnih tela u razvoju regionalne saradnje, dok Krivokapic smatra da je regionalna saradnja najveca šansa da kroz model novih odnosa i oblika reintegracija, na vrednostima EU, zemlje Inicijative unaprede odnose posle perioda negativnih iskustava iz 90ih godina prošlog veka.
Prema recima Viranta, važno je da parlamenti Jadranskojonske regije ujedine snage ka boljim rezultatima kroz korišcenje postojece prakse, ali uskladene i prilagodene.
Na konferenciji su ucestvovali i predsedik Odbora za spoljne poslove Hrvatskog sabora Milorad Pupovac, clan Predstavnickog doma parlamenta Italije Roberto Antonione i generani sekretar Jadranskojonske inicijative Fabio Piljapoko.
Pupovac je preneo spremnost Hrvatske da proširi i pojaca parlamentarnu saradnju sa susedim državama, posebno kandidatima za clanstvo u Evropskoj uniji i naglasio znacaj saradnje parlamentarnih spoljnopolitickih odbora, kako bi saradnja na zajednickoj spoljnoj i bezbednosnoj politici bila tešnja.
Clan Predstavnickog doma Parlamenta Italije Antonione uveren je da bez integracije zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju taj proces ne može smatrati završenim, a Genealni sekretar Jadranskojonske inicijative Piljapoko da stvaranjem nacionalnih parlamentarnih delegacija pri toj iicijativi ne zahteva nikakve dodatne troškove.
On je mišljenja da bi to dalo veliki podsticaj tekucem makroregionalmom procesu.
Na marginama skupa Đukic Đanovic je u odvojenim susretima razgovarala sa Krivokapicem, Živkovicem i Virantom.

ĐUKIĆ DEJANOVIĆ SA KRIVOKAPIĆEM, VIRANTOM I ŽIVKOVIĆEM

BEOGRAD, 26. aprila 2012. (Beta) Predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović razgovarala je u Beogradu sa predsednicima parlamenata Crne Gore Rankom Krivokapićem, Slovenije Gregori Virantom i predsedavajućim Predstavničkog doma parlamenta BiH Miloradom Živkovićem o unapređenju parlamentarne saradnje u regionu.
Krivokapić, Virant i Živković učestvuju danas u Beogradu na konferenciji predsednika parlamenata Jadranskojonske inicijative, a skupština Srbije je domaćin skupa.
Skupština Srbije saopštila je da je u razgovorima konstatovano da parlamentarnu saradnju među zemljama regiona treba unaprediti jer može značajno da poboljša stepen bilateralnih odnosa, posebno na ekonomskom planu.
Takođe je, dodaje se, konstatovano zadovoljstvo što se aktivnosti Jadranskojonske inicijative proširuju, unapređuju i sadržinski obogaćuju u interesu svih zemalja regiona. U tom smislu sagovornici su istakli neophodnost što tešnje saradnje na tom planu.

ŽIVKOVIĆ: JACANJE ULOGE PARLAMENATA NA PUTU KA EU

BEOGRAD, 26. aprila 2012. (Tanjug) Predsedavajuci Predstavnickog Doma parlamenta Bosne i Hercegovine Milorad Živkovic pozvao je danas u Beogradu parlamente zemalja regiona da se založe za jacanje uloge najviših zakonodavnih tela u razvoju regionalne saradnje, posebno na putu ka Evropskoj uniji.
Živkovic je na 10. konferenciji predsednika parlamenata zemalja Jadranskojonske inicijative o ulozi parlamenata u razvoju regionalne saradnje, u Domu Narodne skupštine istakao da na tom polju regionalne saradnje parlamenti do sada nisu ucinili sve što su mogli. Uz ocenu da se teško dolazilo do pomaka, Živkovic je rekao da bi možda bilo dobro da se malim koracima dode do velikog cilja, a to je jaca regionalna saradnja.
Prema njegovim recima, saradnja parlamenata u uskladivanju domacih prava sa evropskim, kao i prenos direktiva i uredbi EU u domaca zakonodavstva, uštedela bi mnogo novca i vremena. "Uz ocuvanje individualnih nadležnosti, jedni drugima mnogo možemo pomoci na zajednickom putu", uveren je Žikovic.
On je pozvao parlamente da uvežu svoje arhive i biblioteke kako bi mogli da ih onlajn koriste interno, jedni od drugih, kao i posebne foldere sa zakonodavstvom, službenim glasilima ili medunarodnim aktivnostima. Živkovic smatra i da treba pojacati saradnja u oblasti zaštite životne okoline i "oboriti medudržavne barijere" u procesu pružanja protivpožarnoj pomoci i što pre razmeniti iskustva u uskladivanju zakonodavstva i na tom polju.
U tom cilju pozvao je da se inicira zajednicka Deklaracija o životnoj sredini koju bi svaki od parlamenata usvojio u identicnom tekstu. Živkovic je posebo nagasio da bi pažnja parlamenata trebalo da bude posvecena inicijativama vezanim za carine, narocito u kontekstu skorog pristupanja nekih država EU.
On je rekao da izvršna vlast neretko za propuste krivi parlament, dok sudska vlast "sve to posmatra sa strane". U BiH, dodao je, postoji i poseban stub vlasti Kancelarija visokog predstavnika, koja je, prema njegovom mišljenju, neretko u prošlosti bila i zakonodavac, i izvršilac, ali i arbitar i tužilac i sudija.
"Srecom, njihovo vreme je prošlo i samo se ceka da im neko to i formalno saopšti kako bi se suverenitet vratio demokratski izabranim organima i telima države bez ikakvog upliva ili intervencija od strane medunarodne zajednice", rekao je Živkovic.

SRBIJA

CVETKOVIC I VEN ĐABAO: KINA STRATEŠKI PARTNER U SVIM OBLASTIMA

VARŠAVA, 26. aprila 2012. (Tanjug) Premijeri Srbije i Kine Mirko Cvetkovic i Ven Đabao složili su se danas da dve zemlje imaju odnose na nivou strateškog partnerstva i da postoje veliki potencijali za dalji razvoj ekonomske saradnje.
Srbija pridaje poseban znacaj razvoju strateškog partnerstva sa Kinom u svim oblastima, rekao je Cvetkovic na bilateralnom sastanku sa Venom u Varšavi. Cvetkovic je Venu zahvalio i na principijelnoj i doslednoj podršci koju Kina pruža ocuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.
Vlada Srbije nedvosmisleno i principijelno podržava politiku "jedne Kine" i to ce i ubuduce ciniti, rekao je srpski premijer. Cvetkovic je izrazio zadovoljstvo povodom dobre saradnje sa Kinom na projekatima izgradnje mosta Zemun Borca i revitalizaciji Termoektrane "Kostolac" istakavši da je to od velikog znacaja za buducu zajednicku saradnju na ekonomskom planu.
On je, takode, pohvalio poslovanje kineskih kompanija "Huavej" i ZTE u Srbiji i istakao da njihove primere treba da slede i druge kineske kompanije, kao i da Srbija ubuduce želi sto vise kineskih direktnih investicija.
Kineski premijer istakao je da ce ta zemlja i dalje nastaviti da podržava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i zahvalio Srbiji što podržava politiku "jedne Kine". On je naglasio da je Srbija važan strateški partner Kine i da postoje veliki potencijali za saradnju dve države u oblasti infrastrukture i energetike.
Kineski premijer Ven Đabao izjavio je danas da je izgradnja mosta Zemun Borca u Beogradu jedan od primera kako saradnja Kine sa zemljama centralne i istocne Evrope u oblasti infrastrukture daje rezultate.
Ven je otvarajuci ekonomski forum u Varšavi, kome je prisustvovao i srpski premijer Mirko Cvetkovic, istakao da ce ohrabriti kineske kompanije da ulažu u zemlje centralne i istocne Evrope i proširuju saradnju na svim nivoima.
On je naveo i da Kina uvažava zabrinutost zemalja centralne i istocne Evrope zbog neravnoteže u trgovinskoj razmeni, naglasivši da je Kina spremna da više uvozi iz tih zemalja i olakša predstavljanje kompanija iz Evrope na izložbama i sajmovima.
Kineski premijer napomenuo je da uvoz u Kinu iz centralne i istocne Evrope poslednjih godina raste po stopi od 30 odsto, a kineske kompanije ulažu u razlicite oblasti, od infrastrukture, hemijske industrije, telekomunikacija, automobilske industrije, poljoprivrede, finansijskog sektora, nauke i tehnologije.
Poljski premijer Donald Tusk naglasio je da je današnji skup prilika da se uspostave direktni kontakti kineskih preduzeca i preduzeca centralne i istocne Evrope, kao i da se revitalizuju i ojacaju veze tog regiona Evrope i Kine.
On je ukazao da su se zemlje centralne i istocne Evrope poslednjih godina politicki i ekonomski transformisale, a dokaz za to je i clanstvo u EU i procesi evropskih integracija u tim zemljama.
Tusk je istakao i da potencijal zemalja centralne i istocne Evrope cni te zemlje atraktivnim za strane investicije i izrazio ocekivanje da ce ih posle ovog sastanka biti sve više i iz Kine.
Poljskocentralnoevropskokineski forum, na kome ucestvuju najviši predstavnici vlada zemalja tog dela Evrope, organizovan je povodom posete kineskog premijera Poljskoj.
Na forum nisu bili pozvani predstavnici Kosova, a Srbija je na panou iza govornice, na karti zemalja ucesnica, prikazana kao celovita država.
Forumu su, prisustvovali predstavnici 300 kineskih firmi, iz razlicitih oblasti privrede gradevinarstva, transporta, informacionih tehnologija, prehrambene industrije, zaštite životne sredine, kao i oko 450 kompanija iz centralne i istocne Evrope, od cega 300 iz Poljske.
Na forumu se razgovara o novoj kineskoj investicionoj strategiji za centralnu Evropu, izgledima za medusobnu saradnju evropskih zemalja i Kine, razlikama izmedu kineske i zapadne poslovne kulture, a po završetku foruma predvideni su direktni susreti sa predstavnicima kineskih kompanija.
Kina je izmedu 2004. i 2010. u region centralne i istocne Evrope uložila skromnih 821 milion dolara, pri cemu se prosecan godišnji iznos investicija u poslednjih nekoliko godina udvostrucio.

CVETKOVIC: SRBIJA SNAŽNO OPREDELJENA ZA SARADNJU

VARŠAVA, 26. aprila 2012. (Tanjug) Premijer Cvetkovic izjavio je da Srbija teži da bude aktivan cinilac u medunarodnoj zajednici i snažno je opredeljena da razvija saradnju sa EU, susednim i zemljama regiona, kao i sa svim drugim državama.
Cvetkovic je, na plenarnom sastanku premijera zemalja centralne i jugoistocne Evrope sa kineskim premijerom Venom Đabaom u Varšavi, istakao da je kandidatura Srbije za clanstvo u EU potvrda da se radi o zemlji koja poseduje politicku volju i neophodan administrativni kapacitet za ispunjenje uslova za prijem u zajednicu evropskih država, ali i priznanje za reformske korake koji su preuzeti na tom putu. "Dozvolite mi da posebno naglasim da Srbija ima tradicionalno prijateljske odnose i razvijen politicki dijalog sa Kinom iz kojih je proisteklo strateško partnerstvo potvrdeno objavljivanjem Izjave o uspostavljanju strateškog partnerstva izmedu naših država 2009. godine", naveo je srpski premijer. Isticuci da je Srbija dobro mesto za investiranje, Cvetkovic je naveo da u jeku krize, veliki investitori iz Nemacke, Italije, Južne Koreje, SAD i drugih zemalja dolaze u našu zemlju.
On je posebno istakao znacaj saradnje sa Kinom podsetivši da se u Srbiji veliki projekti u infrastrukturi i energetici realizuju sa kineskim partnerima."U Srbiji su prisutne i posluju poznate kineske kompanije 'Huavei' i ZTE. To je dobar pokazatelj i mi želimo da i druga preduzeca dodu i investiraju u Srbiji. Zahvaljujuci njima, u Srbiju dolaze nove tehnologije, otvaraju se nova radna mesta, povecava izvoz i medunarodna konkurentnost naše privrede", naglasio je Cvetkovic. Srbija je, kako je rekao, u prošloj godini ostvarila realan rast bruto domaceg proizvoda (BDP) od oko dva odsto, što je znacajno više od mnogih država u regionu, investicije beleže dvocifreni rast, a strane direktne investicije od oko dve milijarde dolara bile su najvece u regionu. Prema recima Cvetkovica, izgradnja i modernizacija putne, energetske i telekomunikacione infrastrukture se uspešno nastavlja, a Srbija se nalazi na panevropskom transportnom Koridoru 10 i na najvecem evropskom recnom Koridoru 7, što otvara brojne privredne i transportne potencijale.
Srpski premijer cestitao je Kini na tome što je od pocetka 2011. godine i zvanicno druga ekonomska sila sveta i što je uprkos svetskoj ekonomskoj krizi održala visok stepen rasta BDP. "Kina, kao jedna od najbrže rastucih svetskih privreda, najveci je svetski izvoznik, a njena inovativnost i tehnološki napredak su na uzlaznoj liniji. Ciljevi naših vlada su kompatibilni težimo uspostavljanju održivih ekonomija sa dugorocnim pozitivnim efektima. Unapredenjem saradnje, posebno privredne, možemo ostvariti zajednicke ciljeve", rekao je Cvetkovic.
On je istakao da i današnji sastanak potvrduje zajednicku posvecenost da se saradnja izmedu zemalja centralne i jugoistocne Evrope i Kine konstantno unapreduje. "Današnji skup smatram višestruko znacajnim, jer nam daje mogucnost da kroz dijalog razmotrimo politicke, ekonomske, kulturne i druge aspekte naše saradnje i razmenimo zajednicka iskustva koja nas vode ka uspostavljanju jakih i održivih ekonomija". "U tom smislu, Srbija podržava inicijativu za uspostavljanje mehanizma redovnih susreta premijera Kine i zemalja centralne i jugoistocne Evrope i bila bi nam cast da budemo domacini jednog od narednih sastanaka premijera Kine i zemalja centralne i jugoistocne Evrope", rekao je Cvetkovic.
Plenarnom sastanku u Varšavi, pored Cvetkovica i Vena, prisustovali su premijeri Albanije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Ceške, Estonije, Madarske, Letonije, Litvanije, Makedonije, Crne Gore, Rumunije, Slovacke, Slovenije i domacina Poljske.

ĐUKIĆ DEJANOVIĆ RAZGOVARALA SA PREDSTAVNICOM OEBS

BEOGRAD, 26. aprila 2012. (Beta) Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović, koja zamenjuje predsednika Republike, razgovarala je danas sa Džun Zejtlin, specijalnom predstavnicom za rodna pitanja pri OEBS, tokom predsedavanja Irske.
Džun Zejtlin je u razgovoru iskazala interesovanje o pitanjima rodne ravnopravnosti u Srbiji, učešću žena u javnom i političkom životu, kao i o sprovođenju Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1325: Žene, mir i bezbednost, saopšteno je iz kabineta predsednice Skupštine Srbije.
Đukić Dejanović je kazala da je skupština u ovom sazivu donela nekoliko značajnih zakona koji se tiču rodne ravnopravnosti, među kojima je Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o rodnoj ravnopravnosti, kao i Izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika.
"Te izmene će omogućiti da u sledećem sazivu Skupštine među poslanicima trećina budu žene", kazala je Đukić Dejanović i dodala da je u skupštini održan okrugli sto o Rezoluciji 1325 Saveta bezbednosti UN o ženama, miru i bezbednosti, koji je organizovao Odbor za inostrane poslove.
U razgovoru je ocenjeno da je Srbija učinila veliki napredak na sprovođenju Rezolucije 1325 SB UN.

ĐUKIC DEJANOVIC SA DELEGACIJOM POLJOPRIVREDNIKA

BEOGRAD, 25. aprila 2012. (Tanjug) Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukic Dejanovic koja zamenjuje predsednika Republike primila je danas delegaciju poljoprivrednika koji su nezadovoljni novom agrarnom politikom. Sastanak je poceo nešto pre 15.30 casova u skupštini Srbije.
Poljoprivrednici nezadovoljni nacinom subvencionisanja u agraru blokirali su ranije danas važnije saobracajnice u Vojvodini i delu centralne Srbije.

PUČKOV: BIĆE POVEĆANA BEZBEDNOST U REGIONU

NIŠ, 25. aprila 2012. (Beta) Vlada Srbije i Ruska Federacija potpisale su danas sporazum o osnivanju srpskoruskog humanitarnog centra u Nišu.
Sporazum su u Nišu u Gradskoj kući potpisali ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić i zamenik ministra za vanredne situacije Rusije Vladimir Andrejevič Pučkov.
"Osnivanje humanitarnog centra izazvalo je izvesne skepse i nedoumice ali naglašavam da je humanitarni centar otvoren za pristup bilo koje države koja razume našu nameru da iz jedne tačke, grada Niša, dejstvujemo u svim vanrednim situacijama", rekao je Dačić posle potpisivanja sporazuma.
Dačić je naveo da bi Centar u Nišu trebalo da pruži humanitarnu pomoć i brz odgovor na vanredne situacije na teritoriji Srbije i drugih zemalja koje imaju takav zahtev.
Ministar unutrašnjih poslova je rekao da predviđanja ukazuju da će zbog klimatskih promena u regionu biti različitih vanrednih situacija, poput poplava, klizista i zemljotresa i da je zato neophodno spremno dočekati te izazove.
Pučkov je istakao da je prioritetni zadatak centra zaštita stanovništva od prirodnih katastrofa i tehnoloških havarija. Pučkov je rekao da će zahvaljujući centru u Nišu biti povećana bezbednost u regionu i izrazio očekivanje da će mu podršku pružiti i druge države.
Današnje potpisivanje sporazuma o centru u Nišu je treći takav događaj u prethodne tri godine.
Dačić i ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu su 17. oktobra 2011. godine potpisali u Nišu dokumenta kojima je omogućeno formiranje Regionalnog humanitarnog centra u tom gradu.
Njih dvojica su i u oktobru 2009. godine potpisala sporazum o formiranju zajedničkog centra za reagovanje u vanrednim situacijama u Nišu.

KOSOVO I METOHIJA

BRUNEJ PRIZNAO KOSOVO

PRIŠTINA, 25. aprila 2012. (Beta) Država Brunej u jugoistočnoj Aziji priznala je Kosovo, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova Kosova.
Kosovsko ministarstvo je navelo da je ministar spoljnih poslova Bruneja Mohamed Bolkiah pisanom notom obavestio kosovskog kolegu Envera Hodžaja da je njegova zemlja priznala Kosovo.
Ovim priznanjem broj država koje su priznale nezavisnost Kosova povećan je na devedeset.
"Danas je ministar Hodžaj imao telefonski razgovor sa ambasadorom Bruneja u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, Ljatifom Tuhom, koji mu je preneo najsrdačnije pozdrave i zvanično potvrdio ministru Hodžaju zvanično priznanje od strane Bruneja", navodi se u saopštenju.
Brunej je bio britanski protektorat koji je proglasio nezavisnost 1. januara 1984. Po državnom uređenju je monarhija na čijem je čelu sultan Hašanal Bolkiah. Ima površinu od 5.765 kilometra kvadratna.

ŠUTANOVAC POZDRAVIO POJAČANJA KFORA NA KOSOVU

VALJEVO, 26. aprila 2012. (Beta) Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac izjavio je danas u Valjevu da je dobro što je KFOR pojačao svoje snage na Kosovu.
Šutanovac je, posle posete fabrici "Krušik", izjavio novinarima da je Ministarstvo odbrane i ranije smatralo, sagledavajući bezbednosne rizike, da snage KFORa na Kosovu ne treba smanjivati.
"Najvažnije je da se predupredi evetualno nasilje i obebedi mir za sve građane Kosova", rekao je Šutanovac.
Na pitanje o tome da li treba 6. maja organizovati izbore i na Kosovu, Šutanovac je izneo lični stav da bi na Kosovu trebalo organizovati parlamentarne, predsedničke i lokalne izbore.
On je, međutim, naglasio da se pri tome mora voditi računa i o bezbednosti srpskog naroda na Kosovu, koji ne živi samo na severu pokrajine nego i južno od reke Ibar.

PETROVIĆ: VERUJEM DA ĆE VLADA BRZO REŠITI PROBLEM SEVERA

PRIŠTINA, 25. aprila 2012. (Beta) Zamenik kosovskog premijera Slobodan Petrović izrazio je uverenje da će Prišitna uz podršku SAD i međunarodne zajednice problem severa rešiti u najkraćem roku.
"SAD pružaju podršku svim važnim procesima na Kosovu, tako da verujemo da ćemo uz pomoć Vašingtona, kao i međunarodne zajednice pitanje severa rešiti u što kraćem roku", rekao je Petrović tokom sastanka sa zamenikom direktora Stejt Departmenta za razvoj regionalne politike u SAD Rafijem Gregorijanom. Petrović, koji je i ministar za Lokalnu samoupravu, ocenio je da je najbolje rešenje za sever primena Ahtisarijevog plana, kao i osnivanje nove opštine severna Mitrovica, što bi garantovalo građanima potpuna prava u organizovanju njihovog života.
Govoreći o akcijama kosovskih institucija koje se tiču stabilnosti na severu, Petrović je ukazao na posvećenost Prištine stvaranju mehanizama koji svim građanima Kosova omogućavaju jednake životne uslove. "Vlada Kosova na severu je otvorila kancelarije koje pružaju usluge svim građanima. Pomogli smo 425 porodica na severu obezbeđujući im socijalnu pomoć, ali to nije dovoljno, građani severa imaju potrebu za mirnim životom", kazao je Petrović.
Zamenik direktora Stejt Departmenta za razvoj regionalne politike, Rafi Gregorijan, rekao je da će SAD sa posebnom pažnjom pratiti situaciju na Kosovu i da će podržati Kosovo u budućem procesu, naročito kada je reč o severu Kosova.

STIGLA RUSKA POMOC ZA SRBE NA KOSOVU

NIŠ, 26. aprila 2012. (Tanjug) Ruski transportni avion "Iljušin" danas je na niški aerodrom dopremio 35 tona humanitarne pomoci za Srbe na Kosovu i Metohiji, na cemu se vladi i zvanicnicima Rusije zahvalio zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dacic.
Dacic je rekao da ta pomoc ima ne samo humanitarni znacaj, vec predstavlja i simbolicnu poruku za srpski narod na Kosovu i Metohiji da nije sam i da ima prijatelje.On je podsetio da ovo nije prvi put da Rusija šalje humanitarnu pomoc za srpski narod na Kosovu i Metohiji.
Dacic i zamenik ruskog ministra za vanredne situacije Vladimir Puckov prethodno su potpisali sporazume kojim je omoguceno da srpskoruski humanitarni centar za brzo reagovanje u slucaju požara, poplava i zemljotresa danas pocne da radi.

KONGRESMEN RORABAKER: REŠENJE ZA SEVER RAZMENA TERITORIJA

VAŠINGTON, 26. aprila 2012. (Tanjug) Republikanski kongresmen iz Kalifornije Dejna Rorabaker izjavio je Tanjugu da se zalaže da Srbi sa severa Kosova dobiju pravo na samoopredeljenje i ocenio da bi najbolje rešenje bilo razmena teritorija.
"Ljudi imaju pravo da odlucuju o svojoj, licnoj sudbini i zato sam ja na pocetku podržavao Kosovo. Oni nisu hteli da budu deo Srbije. Sada bi kosovske vlasti trebalo da priznaju da Srbi koji su naslonjeni na granicu sa Srbijom, ne žele da budu deo Kosova", smatra Rorabaker.
Po njegovom mišljenju, najbolje rešenje je razmena teritorija, gde vecinu cine Srbi, odnosno Albanci. "Nema razloga da se to ne dogodi, jer bi to bilo u interesu svih. Odmah nakon toga bi pregovorima trebalo da se dode do otvorenih granica koje bi omogucile trgovinsku razmenu bez carina. Time bi se smanjila današnja neprijateljstva, podstakla ekonomska saradnja i upravo bi to predstavljalo pravu normalizaciju odnosa", ocenio je Rorabaker u intervjuu Tanjugu.
Na konstataciju da takav plan nema podršku ni aktuelne administracije SAD niti Evropske unije, kongresmen je rekao da je siguran da bi Srbi bili za takav dogovor, ali da se u ovom trenutku kosovske vlasti tome protive. "Smatram da SAD i naši evropski saveznici ne bi trebalo da budu pesimisticni oko tog plana. Oni sada kažu to ne bi funkcionisalo i da bi stvorilo nove probleme. Ali, oni to uvek na pocetku govore. Ne treba slušati 'placljivce' iz Evrope i treba ici ka tom cilju", dodao je kongresmen iz Kalifornije.
Rorabaker koji je bio blizak saradnik predsednika SAD Ronalda Regana, a danas je clan spoljnopolitickog odbora americkog Kongresa smatra da su odnosi SAD i Srbije danas veoma dobri i da Srbija može da ima vrlo pozitivnu ulogu u strateškim planovima Amerike u narednom periodu.
Srbija je, kako je rekao, važna za SAD ne samo u okvirima Balkana, vec u evropskim okvirima."Srbi su prešli put od 'loših do dobrih momaka'. Odnosi sa Amerikom su danas mnogo bolji nego što su mogli da budu, ako uzmemo u obzir da se pre desetak godina dogodio oružani sukob izmedu SAD i Srbije i da je Amerika bombardovala Srbiju", rekao je Rorabaker.
Iskusni americki politicar se osvrnuo i na najavljenu sudsku rehabilitaciju generala Dragoljuba Draže Mihajlovica, ocenivši da bi to bila odlicna odluka: "Bilo bi odlicno da sud rehabilituje Dražu Mihajlovica i da on konacno bude priznat za heroja, što je i bio u Drugom svetskom ratu. Komunisticka propaganda je pokušala da ga okalja, iako je on bio hrabar borac protiv nacista." On je dodao i da bi takva odluka beogradskog suda znacila i "rastanak sa devedesetim godinama" ocenivši da bi time bilo "pokazano pravo dobro lice Srbije".
Govoreci o ekonomskoj situaciji u EU i svetu, Rorabaker je ocenio da bi Srbija, osim sa EU, trebalo ekonomski da saraduje sa zemljama poput Poljske, Ukrajine i Rusije, i sa svojim drugim istocnim susedima. Na pitanje ko bi mogao da pobedi na americkim predsednickim izborima u novembru Barak Obama ili Mit Romni republikanski kongresmen je odgovorio da ce trijumfovati onaj ko napravi manje grešaka. "Amerikanci ce odluciti, šanse su podednake", zakljucio je Rorabaker.
Rorabaker je vec 24 godine kongresmen iz redova Republikanske stranke, i trijumfovao je na šest izbora u rodnoj Kaliforniji. Clan je spoljnopolitickog i komiteta za nauku i tehnologiju Kongresa. Od 1976. do 1980. godine je bio pres sekretar kod Ronalda Regana, a narednih osam godina, dok je Regan obavljao predsednicku funkciju jedan od njegovih najbližih saradnika.