Daily Survey

Beograd, 27. Januar 2012.

KOSOVO I METOHIJA

JEREMIC NASTAVLJA POSETU ETIOPIJI

ADIS ABEBA, Jan 26 (Tanjug) - Poslednjeg dana samita Africke unije u glavnom gradu Etiopije ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremic imace niz bilateralnih susreta. Ministar Jeremic juce se na marginama zasedanja Izvršnog saveta Africke unije u Adis Abebi sastao sa više od 15 šefova diplomatija africkih zemalja, kao i sa predstavnicima država koje ovom dogadaju, kao i Srbija, prisustvuju u svojstvu posmatraca. Jeremic je juce izjavio da se na africke države koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i dalje vrši veliki pritisak da tu svoju poziciju promene. "Kombinacija pritisaka, ucena i prljavog novca ucinila je da jedan broj africkih zemalja, koji je dugo imao poziciju da iz principijelnih razloga ne priznaje pokušaj otcepljenja dela teritorije jedne suverene države, tu svoju poziciju promeni", rekao je Jeremic posle bilateralnih sastanaka koje je imao na marginama samita Africke unije u Adis Abebi.

STEFANOVIĆ: NEMA DOGOVORA I DIJALOGA BEZ REZOLUCIJE 1244

KRAGUJEVAC, 26. januara 2012. (Beta) Šef pregovaračkog tima Vlade Srbije Borislav Stefanović demantovao je danas navode Prištine da će početkom februara biti postignut dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova koji isključuje pominjanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, ali i bez reči "Republika" uz Kosovo.
"Niti možemo odustati od Rezolucuje 1244, niti nameravamo da to učinimo, a u svakom slučaju ne smatramo da je neka velika koncesija ako ne piše Republika uz Kosovo, već samo ono što jeste međunarodno pravo, i što se ustanovilo na vrlo jasan način kroz broj Rezolucije", kazao je Stefanović novinarima u Kragujevcu.
Prištinski list Koha ditore je danas objavio da će početkom februara Priština i Beograd postići kompromis bolan za obe strane Kosovo će pristati da bude predstavljeno bez pominjanja reči Republika, a Srbija će se saglasiti da se u vezi sa predstavljanjem Kosova ne pominje Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.
"Naravno da je netačno i do sada su objavljivali netačne informacije koje je plasiralo rukovodstvo u Prištini", kazao je Stefanović na Pravnom fakultetu gde je studentima govorio o diplomatiji i pregovaračkom procesu. "Uostalom, narednih dana ćemo videti koliko je bila tačna informacija lista Koha ditore, ali vam kažem da je potpuno netačna", rekao je on i podsetio da je taj list više puta tvrdio nešto što se nije obistinilo.
Šef beogradskog pregovaračkog tima rekao je da će se pregovori sa Prištinom nastaviti "onog momenta kada bude izvesna upotreba Rezolucije 1244 u odgovarajućoj formi koja će zaštititi i naše osnovne interese i osnovne interese Prištine".
Stefanović je rekao da je juče posredniku u dijalogu Robertu Kuperu predao nekoliko opcija rešenja za predstavljanje Prištine na regionalnim skupovima koja sadrže Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.
"Ponudili smo nekoliko opcija tri ili četiri, i svaka sadrži Rezoluciju tako da narednih dana ostaje da se vidi da li će biti moguće da se prevaziđu naše razlike da dođemo do održivog dobrog rešenja koje ćemo moći u Briselu adekvatno da potvrdimo", kazao je on.
Na pitanje koju opciju smatra najprihvatljivijom, Stefanović je odovorio: "Videćemo".
Stefanović će danas u Kragujevcu u 17.30 u sali Skupštine Grada u organizaciji gradskog Odbora Demokratske stranke govoriti na tribini "Kosovo i Metohija naša realnost i izazovi".

KUPER ĆE SA TAHIRI RAZGOVARATI VIDEO VEZOM

BRISEL, 26. januara 2012. (Beta) Posrednik Evropske unije u dijalogu BeogradPriština Robert Kuper nastojaće da o mogućem nastavku dijaloga sa šeficom prištinskog tima Editom Tahiri razmeni mišljenje videovezom, pošto je danas zbog snežne oluje bio primoran da odustane od puta avionom u Prištinu. To je novinarima potvrdio jedan zvaničnik u Evropskoj komisiji.

RASMUSEN: NATO NA KOSOVU DOPRINOSI POLITIČKOM REŠENJU

BRISEL, 26. januara 2012. (Beta) Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je danas u Briselu da se Kfor na Kosovu delotvorno izborio s iznenadnim zaoštravanjem zategnutosti.
Rasmusen je u izlaganju na tradicionalnom novogodišnjem prijemu za akreditovane novinare naglasio da NATO "delujući statusno neutralno i nepristrasno", doprinosi političkom rešenju za Kosovo.
U godišnjem izveštaju o delovanju NATO, Rasmusen piše da je NATO "politički nastavio da podržava dijalog Beograda i Prištine, pod okriljem EU, što je jedini način da se izađe iz krize".
"Dve strane moraju naći trajno rešenje za više važnih pitanja i doprineti dvojakom procesu pomirenja i normalizacije u regionu", naglašeno je u izveštaju.
Čelnik Atlantskog saveza je u izlaganju na novogodišnjem prijemu naveo da su trupe NATO "očuvale bezbednost i zaštitu za sve ljude na Kosovu, i to pažljivo, odlučno i nepristrasno".
Na pitanje o tome da li je Atlantski savez na neki način uključen u konsultacije SAD i nekih članica EU s predsednikom Srbije Borisom Tadićem o njegovom planu u četiri tačke za Kosovo, Rasmusen je istakao da misija Kfora pomaže učvršćenje mira i političko rešenje za Kosovo.
Dodao je da je u potpunosti saglasan s izjavom predsednika Vojnog komiteta NATO, generala Knuda Bartelsa, o tome da "NATO nastoji da stvori prostor za političko rešenje na severu Kosova".
General Bartels je posle zasedanja Vojnog komiteta i najviših vojnih zapovednika NATO rekao da se takvo političko rešenje mora naći uz ulogu same Srbije i vlasti u Prištini.
Rasmusen je naglasio da je uveren da NATO, delujući statusno neutralno i nepristrasno, "može doprineti stvaranju prostora za trajno, održivo političko rešenje" na Kosovu.
U godišnjem izveštaju Rasmusena je navedeno da se jula 2011. godine naglo pogoršala bezbednosna situacija na Kosovu što je atlantske partnere primoralo da se "prilagode stanju na terenu".
NATO je, kako je rečeno, upotrebio operativnu rezervu svojih snaga i 600 vojnika je upućeno na sever Kosova da "ojačaju snagu odvraćanja Kfora".
"I dok su se zategnutosti i sukobi na severu Kosova zaoštravali, Kfor je umešno, odlučno i nepristrasno delovao s ciljem da zaštiti stanovništvo, uspostavi stabilnost, slobodu kretanja i bezbednost", piše u izveštaju. "U međuvremenu je NATO u političkoj ravni nastavio da podržava dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU, što je jedini način da se izađe iz krize. Dve strane moraju naći trajno rešenje za više važnih pitanja i doprineti dvojakom procesu pomirenja i normalizacije u regionu", naveo je Rasmusen u izveštaju. U izlaganju na prijemu Rasmusen je istakao da će se na NATO samitu u Čikagu, u drugoj polovini maja, raditi na tome da se Atlantski savez preobrazi.
"Moramo biti sposobni da radimo na prevazilaženju sadašnjih pretnji i budućih kriza i mnogo više povezani s partnerima u svetu koji dele naše vrednosti i našu rešenost da ih zaštitimo", rekao je Rasmusen.
Rasmusen je naglasio da je za NATO partnere "od životne važnosti zalog saradnje s prekoatlantskim saveznicima, Amerikom i Kanadom".
"U Avganistanu smo oslabili pobunjenike i ojačali avganistanske snage, tako da avganistanska vojska i policija imaju oko 300.000 vojnika i vode preko 40 odsto operacija", rekao je on.
Rasmusen je izjavio i da je NATO uspešno okončao i operaciju "zaštite civila" u Libiji, rekavši da atlantski partneri ne planiraju da ponovo intervenišu u Libiji gde se stanje zaoštrava sukobima rivalskih naoružanih grupa. Čelnik NATO je naglasio da će NATO izgraditi "raketni štit" u Evropi, dodao da bi i u interesu Rusije bilo da se o tome nađe dogovor s Moskvom, ali je primetio da zasad u razgovorima s ruskom stranom nema napretka.

BERIŠA: ALBANIJA ĆE POTPISATI SPORAZUM S EULEKSOM O ISTRAZI

TIRANA, 27. januara 2012. (Beta) Albanija i Misija Evropske unije na Kosovu (Euleks) potpisaće sporazum o saradnji u istrazi navoda o trgovini organima, izjavio je albanski premijer Salji Beriša.
U saopštenju se navodi da se Beriša "u potpunosti saglasio da je potrebno potpisati sporazum ili usvojiti zakon o institucionalizaciji saradnje između dve vlasti kako bi napravio jasan pravni okvir koji će Euleksu pomoći da ispuni svoj mandat u istrazi", prenosi danas Balkanska mreža za istraživačko novinarstvo (BIRN).
Beriša je to rekao juče posle sastanka s Džonom Klintom Vilijamsonom, glavnim tužiocem specijalnog istražnog tima koji bi trebalo da istraži nadvode je Kosovska oslobodilačka vojska uzimala organe od zatvorenih Srba tokom rata 1999. godine i posle ih prodavala. Viljamson se juče sastao s Berišom i albanskim ministrom spoljnih poslova Edmondom Hadžimastom.

SRBIJA

SEĆANJE NA ŽRTVE HOLOKAUSTA, VENAC POLOŽIO PREDSEDNIK TADIĆ

BEOGRAD, 27. januara 2012. (Beta) Centralna državna manifestacija obeležavanja 27. januara Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, održana je danas u Beogradu kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu.
Vence na spomenik su položili predsednik Srbije Boris Tadić, ministar kulture Predrag Marković, preživeli logoraši i potomci žrtava, članovi jevrejskih organizacija, ambasade Izraela i predstavnici diplomatskog kora.
Predsednik Boris Tadić rekao je da u Srbiji ne može i ne sme da se revidira istorija nacističkih zločina i da se obnovi ideologija rasizma i šovinizma, jer je Srbija otvoreno i demokratsko društvo koje stremi članstvu u evropskoj zajednici naroda.
"U Srbiji nema mesta za one koji su počinili zločine protiv čovečnosti, protiv ljudi i zločine poput onih u Treblinki, Aušvicu, Jasenovcu, Novom Sadu, Sajmištu i Jajincima", rekao je Tadić.
Ministar kulture Predrag Marković rekao je da je, kada se govori o holokaustu, poznato da su "na ovim prostorima" stradali Jevreji, Srbi i Romi.
"Ovde smo da opomenemo šta se događa kada se fašizmu, zbog krize, dozvoli da nastupi i kada se zaboravi na osnovne ljudske vrednosti", rekao je Marković.
Ujedinjene nacije ustanovile su 2005. godine 27. januar kao Međunarodni dan sećanje na žrtve holokausta, jer su tog dana 1945. godine sovjetske trupe oslobodile najzloglasniji nacistički logor, AušvicBirkenau.
Manifestaciji je prisustvovao i predsedavajući Međudržavne radne grupe za međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja, sećanja i istraživanja holokausta, holandski diplomata Karel de Ber, kao i predstavnici romskih organizacija i islamske zajednice.

RAZGOVORI O SARADNJI VOJSKE SRBIJE I ITALIJE

RIM, Jan 27 (Tanjug) - Ministri odbrane Srbije i Italije Dragan Šutanovac i Đanpaolo Di Paolo razgovarali su u Rimu o zajednickom ucešcu italijanskih i srpskih snaga u mirovnim misijama EU i UN, kao i o udruženom nastupu vojnih industrija dve zemlje na tržistima Afrike, Azije, Dalekog Istoka. Šutanovac, koji boravi u radnoj poseti Rimu, rekao je Tanjugu da Italija upravo preuzima komandovanje velikom mirovnom misijom u Libanu, gde službuje oko 1.000 italijanskih vojnika. "Razgovarili smo mogucnosti da zajedno ucestvujemo u toj misiji, gde Vojska Srbije sada ima šest oficira. S druge strane, želimo da ucestvujemo u mirovnim misijama EU, odnosno u Operaciji Atlanta (Somalija) gde Italija ima svoje brodove. Želimo da naši mornaricki oficiri i pripadnici specijalnih jedinica ucestvuju u toj borbi protiv pirata", naveo je Šutanovac. On je dodao da postoji duga tradicija saradnje dve zemlje u oblasti odbrane. "Sada smo utvrdili nove pretpostavke za saradnju, pre svega u oblasti obrazovanja, edukacije, treninga, kako naših kadeta i oficira, tako i o specijalnih jedinica", rekao je Šutanovac i dodao da je s italijanskim kolegom razgovarao i o saradnji vojnih industrija, odnosno mogucnosti plasmana zajednickih proizvoda na treca tržišta. Prema njegovim recima cilj je da se zajednicki proizvodi koje Vojni institut radi sa italijanskim partnerom plasira na velika tržišta poput Afrike, Azije, Dalekog Istoka, Južne Amerike. "Srbija tradicionalno ima ulaz na ta tržišta i smatramo da bi zajednicki proizvodi mogli u vecem obimu da se plasiraju kod tih kupaca", naveo je ministar. Di Paolo je u izjavi Tanjugu, nakon sastanka sa Šutanovcem, istakao da dve zemlje imaju dugorocne i specijalne odnose koji ce se nastaviti da se razvijaju i jacaju. On je dodao da ce i u buducnosti biti nastaljena razmena u oblastima obuke i edukacije vojnih kadrova i dodao da je razmotrena mogucnost da Srbija u buducnosti ucestvuje u operacijama koje Italija sprovodi pri EU ili UN. "Više smo nego raspoloženi da, kada srpska vlada tako odluci, radimo zajedno", ukazao je Di Paolo. On je dodao i da Italija snažno podržava prikljucenje Srbije porodici evroatlanskih insitucija. "Radujemo se tome, u to snažno verujemo i radicemo na tome unutar same EU, kao i bilateralno", rekao je Di Paolo. Ministar je dodao i da Italija snažno podržava evropski put Srbije i da se nada da ce status kandidata biti odobren u martu, što je, kako je naveo, najvažniji spoljno politicki i odbrambeni cilj Srbije. Šutanovac je tokom posete Rimu obišao i Združenu komandu Vojske Italije, a posetu ce završiti veceras zatvaranjem manifestacije Mesec sprske kulture u Rimu, kojom je italijanskoj publici predstavljena srpsko kulturno naslede i umetnost.

POTPREDSEDNIK VLADE SA AUSTRIJSKIM MINISTROM

BEOGRAD, 26. januara 2012. (Beta) Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić i austrijski ministar rada, socijalnih pitanja i zaštite potrošača Rudolf Hundstorfer dogovorili su se danas o saradnji u penzijskoinvalidskom osiguranju.
Oni su istakli da je gotovo 25.000 građana Srbije ostvarilo pravo na penziju u Austriji.
U saopštenju kabineta potpredsednika Vlade navodi se da su Krkobabić i Hundstorfer razgovarali o značaju sprovođenja visokog stepena fiskalne politike i kontrole tržišta rada i ukazali na negativne posledice "crnog tržišta rada".
To tržište negativno utiče na ukupan ekonomski sistem, a posebno na nemogućnost realizacije fiskalnog sistema koji obezbeđuje veću sigurnost u oblasti socijalne zaštite, ocenjeno je u razgovoru.
Krkobabić i Hundstorfer su dosadašnju saradnju ocenili kao uspešnu što će se nastaviti traženjem efikasnijih rešenja za ostvarivanje prava iz oblasti socijalnog i radnog osiguranja.

MICUNOVIC: SRBIJA NA DOBROM PUTU

BEOGRAD, Jan 26 (Tanjug) - Izveštaj Saveta Evrope pokazuje da je Srbija napravila veliki korak u usvajanju mnogih evropskih vrednosti kao što su ravnopravnost polova, status manjina, borba protiv diskriminacije, borba protiv torture, izjavio je šef srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini SE Dragoljub Micunovic. "Dovoljan je podnaslov izveštaja u kojem se navodi da je Srbija na dobrom putu", kazao je za "Politiku" Micunovic i izrazio ocekivanje da ce ovo biti poslednji izveštaj u monitoring statusu Srbije i da ce vec sledeci izveštaj biti u postmonitoring statusu. On je pojasnio da svaka zemlja kad ude u SE obicno desetak godina bude u statusu monitoringa i za to vreme se prati koliko je usvojila vrednosti SE, pre svega u razvoju demokratije, vladavini prava, poštovanju ljudskih prava, primeni konvencija koje su usvojene u SE. "Ocekujemo da ce ovo biti poslednji izveštaj u ovom statusu i da ce vec sledeci biti u postmonitoring statusu. I postmonitoring podrazumeva takode komunikaciju i nadgledanje koliko se poštuju vrednosti SE, ali je onda nešto blaža forma i izveštaj se podnosi na pet godina, a ne svake godine", kazao je Micunovic. On je naveo i da je Srbija konkretno pohvaljena u rezoluciji SE, pre svega, zbog niza konvencija koje imaju primenu kao što su konvencija o manjinskim pravima, zakon o suzbijanju diskriminacije, zakon o pravima hendikepiranih, konvencija o pravima deteta. Primedbe poslanika SE koje su se, prema njegovim recima, odnosile na pitanje Kosova "odmah su otpale u celini jer se monitoring ne bavi Kosovom, njega nadgledaju posebni organi". Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PS SE) usvojila je u sredu, 25. januara, Rezoluciju o poštovanju duznosti i obaveza Srbije preuzetih clanstvom u SE u kojoj se pozdravlja i dijalog Beograda i Prištine, kao i doprinos Srbije regionalnoj saradnji. Kako je tada Tanjugu u telefonskoj izjavi rekao Micunovic, Rezolucija je usvojena sa 101 glasom za i tri protiv, a tokom debate Srbija je pohvaljena za reforme i napredak u mnogim oblastima, pa i zbog zaštite nacionalnih manjina.

EPARHIJA ŽALI ZBOG NESPORAZUMA SA AMBASADOROM MAĐARSKE

NOVI SAD, 26. januara 2012. (Beta) Bačka eparhija Srpske pravoslavne crkve (SPC) uputila je danas pismo ambasadoru Mađarske Oskaru Nikovicu u kojem je izrazila žaljenje zbog nesporazuma u vezi sa njegovim učešćen u zvaničnom delu programa obeležavanja 70. godišnjice Novosadske racije.
Nikovic je ranije izjavio da nije dobio zvaničan poziv Eparhije bačke, iako ga je očekivao.
Ambasador je u ponedeljak u Novom Sadu prisustvovao pomenu u organizaciji SPC, ali mu nije bilo omogućeno da uđe u prostor predviđen za zvanice, za šta su gradske vlasti optužile SPC, a SPC gradske vlasti. Bačka eparhija je u današnjem saopštenju navela da Nikovicu zvaničan poziv nije bio prosleđen usled nesporazuma između eparhije i Jevrejske zajednice Novi Sad, i dodala da je u svim javnim pozivima na molitveni pomen najavljivala i prisustvo ambasadora Mađarske.
"U ime Eparhije bačke i u svoje lično ime izražavam žaljenje zbog nesporazuma koji se dogodio, a verujem da su vam poznate dobre namere Eparhije bačke, sa jedne strane, kao i namere onih koji fabrikuju ovakve i slične incidente", naveo je bački episkop Irinej u pismu upućenom Nikovicu.

ŠEFOVI MISIJA OEBS I SE RAZGOVARALI SA NATOM MESAROVIĆ

BEOGRAD, 26. januara 2012. (Beta) Šefovi misija OEBS i Saveta Evrope (SE) u Srbiji, Dimitrios Kipreos i Antje Rotemund, razgovarali su sa predsednicom Visokog saveta sudstva (VS S) Natom Mesarović o stanju nastalom posle personalnih promena u sastavu tog tela i intervencije Zaštitnika građana Saše Jankovića. "Gospođa Mesarović je iskazala spremnost da se ova situacija reši, naglasivši da je jedan sudija već izabran da zameni člana koji je dao ostavku. Podvukli smo da je neophodno brzo delovati da bi se sastav VS S što pre ponovo uspostavio, kako legitimitet njegovih odluka ne bi bio doveden u pitanje", izjavio je danas agenciji Beta šef misije OEBS, ambasador Kipreos.
Šefica kancelarije Saveta Evrope u Srbiji Antje Rotemund izjavila je agenciji Beta da mišljenje Zaštitnika građana da je rad VS S u nepotpunom sastavu "nelegitiman", "zaslužuje da bude detaljno razmotreno i uzeto o obzir, zajedno sa prethodnim preporukama međunarodnih organizacija".
Ona je navela da je Venecijanska komisija Saveta Evrope i ranije savetovala Visoki Savet Sudstva.
Predstavnici dveju međunarodnih organizacija istakli su da je reforma sistema pravosuđa važan preduslov za evropske integracije Srbije.
"Reforma pravosuđa je veliki korak za Srbiju i veliki odgovor njenim evropskim integracijama. Mi smo u potpunosti uvereni da proces revizije reizbora sudija, započet maja 2011. treba okončati, imajući, naravno, stalno na umu zakonitost tog procesa", izjavio je Kipreos.
Šefica kancelarije SE u Srbiji Antje Rotemund izjavila je da je funkcionisanje i efikasnost sudstva u Srbiji "zajednički interes svih".
"Većina predstavki iz Srbije, koje su trenutno pred Evropskim sudom za ljudska prava, tiču se člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, tj. prava na pravično suđenje", rekla je Rotemund.
Zaključujući da su vlasti Srbije svesne da su načelo vladavine prava i reforma pravosuđa važan deo evropske integracije, predstavnica Saveta Evrope navela je da je Parlamentarna skupština SE ove nedelje razmatrala najnoviji Monitoring izveštaj o Srbiji, u kojem reforma pravosuđa ostaje u vrhu liste prioriteta.
"Da bi se postigao uspeh, neophodna je bliska saradnja državnih i međunarodnih institucija, pri čemu su nezavisna regulatorna tela i civilno društvo važan partner u ovom procesu", izjavila je.

NOVI AMBASADORI SRBIJE U BELGIJI I FINSKOJ

BEOGRAD, 27. januara 2012. (Beta) Vesna Arsić postavljena je za novog ambasadora Srbije u Belgiji, a Radomir Diklić opozvan je sa te dužnosti, objavljeno je u poslednjem broju "Službenog glasnika".
Ukazom predsednika Srbije, novi ambasador u Finskoj biće Slavko Kruljević, umesto Vere Mavrić.
U "Službenom glasniku" objavljeno je i rešenje vlade o otvaranju Generalnog konzulata Rumunije sa sedištem u Zaječaru, s konzularnim područjem koje obuhvata Borski, Zaječarski, Pirotski, Nišavski, Jablanički i Pčinjski okrug.
Vlada je dala saglasnosti i za otvaranje konzulata Jeremenije u Srbiji, sa sedištem u Beogradu.

SRBIJA – EU

VLADA ISPUNILA 55 ODSTO PROGRAMA INTEGRACIJE U EU

BEOGRAD, 27. januara 2012. (Beta) Nacionalni program za integraciju Srbije u Evropsku uniju (NPI) u poslednjem tromesečju prošle godine ispunjen je 55 odsto, saopštila je danas Vlada Srbije.
"NPI je u odnosu na planirane obaveze za četvrto tromesečje 2011. godine, u celini, a uzimajući u obzir unapred izvršene obaveze, kao i obaveze zaostale iz ranijih perioda, ispunjen 55 odsto (60/110)", navodi se u saopštenju.
Vlada Srbije juče je usvojila Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za integraciju u EU za period oktobardecembar 2011. koji je sačinila Kancelarija za evropske integracije.
U pogledu utvrđivanja predloga zakona i usvajanja podzakonskih akata planiranih za četvrto tromesečje 2011. godine, Vlada Srbije bila je na nivou uspešnosti od 54 odsto, budući da je od planiranih 83, utvrdila, odnosno usvojila 45 propisa.
"U celini, NPI je, posmatrajući samo propise koji su planirani za usvajanje od jula 2008. do decembra 2011. godine, ispunjen 80 odsto(775/973)", navodi se u saopštenju.
Vlada je na sednici usvojila i treći izmenjeni i dopunjeni Nacionalni program za integraciju Srbije u EU kojim je utvrđen plan donošenja zakona za 2012. godinu, koji će obezbediti dalje usklađivanje domaćih propisa s propisima EU.
NPI je plan usklađivanja domaćeg zakonodavstva s pravnim normama EU u cilju dostizanja kriterijuma neophodnih za pristupanje EU, od političkih i ekonomskih, do najdetaljnijih standarda koji postoje u Uniji u oblastima trgovine, poljoprivrede, zaštite životne sredine i infrastrukture.

MAS: ŠTO PRE ISPUNITI USLOVE ZA STATUS

BEOGRAD, Jan 26 (Tanjug) - Ambasador Nemacke u Srbiji Volfram Mas apelovao je danas na Srbiju da što pre ispuni uslove za dobijanje statusa kandidata, naglasivši da se novi uslovi nece postavljati, a povodom najavljenog referenduma na severu Kosova rekao je da mu ne treba pridavati znacaj. Srpska vlada je iznela mišljenje da taj referendum nema pravne osnove, zbog cega mu, ni posle eventualnog održavanja, ne treba "pridavati znacaj koji ne zaslužuje", rekao je Mas u intervjuu Tanjugu. "Ukoliko ne postoje pravne osnove, onda referendum ne treba da bude posmatran kao akcija od znacaja. Ne verujem da u bilo kojoj državi opštine imaju nadležnost da se izjašnjavaju o pitanjima spoljne politike", naveo je ambasador. U osvrtu na šanse Srbije da u martu dobije status kandidata za clanstvo u EU, Mas je istakao da je status dostižan, ali da što pre treba ispuniti uslove postavljene na decembarskom samitu Evropskog saveta. To su, kako je precizirao, tri stvari implementacija dogovora postignutih u dijalogu, ukljucujuci dogovor o integrisanom upravljanju granicama, podrška Srbije da Euleks i Kfor na citavom Kosovu mogu da ispune svoj mandat, i ocekivanje da se pronade rešenje da Priština bude predstavljena u regionalnim forumima. "Želim da podvucem da je stav Nemacke na ovu temu dugo vreme, da ne kažem mesecima i godinama bio dosledan i konstantam. Mi smo za to da Srbija dobije ne samo status kandidata, vec i da postane clanica EU. Ali smo i za to da za svaki od tih koraka na tom putu moraju biti ispunjeni uslovi", objasnio je ambasador. Upitan da li Nemacka insistira na ukidanju takozvanih paralelnih struktura na severu Kosova, Mas je objasnio da je u odluci Saveta od 9.decembra jasno navedeno šta su uslovi. "Ocekujemo da se ispuni to što stoji u zakljucku Evropskog saveta i mi cemo odobriti status. Nema povoda za brigu da ce, ako se brzo ispune uslovi, Srbija biti konfrontirana sa daljim zahtevima", porucio je on. Mas smatra da ne bi trebalo da bude veliki problem ispunjavanje tih uslova i podseca da je i predsednik Srbije Boris Tadic nedavno rekao da se to može rešiti za 24 sata. "Kada sam 9. decembra prvi put video zakljucke Saveta EU moja neposredna reakcija je bila da to ne bi trebalo biti teško da se ispuni. Moj apel je da se ta tema što pre reši", rekao je Mas. Na pitanje kako ocenjuje predlog Beograda za regionalno predstavljanje Kosova on je kazao da je "odlucujuce da obe strane mogu prihvatiti predlog". "Dve strane moraju da se dogovore, a ako je potreban podsticaj on dolazi od posrednika EU Roberta Kupera i nadležnih struktura Unije", porucio je on. Na konstataciju da Priština neprestano odbija sve predloge koje daje Beograd, Mas je rekao da je Nemacka i u prošlosti jasno stavila do znanja da od obe strane ocekuje razuman pristup procesu dijaloga. "Radi se o olakšicama za svakodnevni život gradana i razumnoj perspektivi za stanovništvo. To je nešto što treba da interesuje obe strane. Nažalost, previše cesto smo svedoci da jedna strana odbija predlog koji daje druga strana samo zato je došao sa druge strane. Mi podsticemo obe strane da imaju prilaz koji bi bio u korist gradana", naglasio je on. Što se tice plana predsednika Tadica za rešenje stanja na Kosovu, Mas je kazao da ga nije video u celini, vec da je samo iz medija upoznat sa cetiri predložene tacke. Te cetiri tacke su, prema mišljenju Masa, nešto na cemu sa pravom insistira da treba da budu rešene za normalizaciju stanja na Kosovu. To je, kako je dodao, nešto što je nesporno i u skladu sa evropskim vrednostima. Naravno, ukazao je Mas, treba razmotriti u kojim okvirima ce se to realizovati. Upitan koji bi model predložio za sever Kosova nemacki diplomata je istakao da se uzdržava od "davanja dobrih saveta", ali je ukazao da u svetu postoji desetina rešenja za slicna pitanja kada jedna etnicka manjina živi u državi sa drugom vecinom. "Pronadena su mnoga rešenja koja ljudima daju perspektivu za srecan život uz sopstveni identitet u drugacijem okruženju", podvukao je on. Mas je, takode, negirao da postoji umor od širenja u EU, i da je Nemacka za obustavu procesa proširenja Unije, kao što je to traženo u dokumentu vladajuce Hrišcansko demokratske unije (CDU) 2009.godine. "Mi stojimo iza svojih reci. U Solunu 2003. je svim državama zapadnog Balkana data perspketiva za pristupanje EU, i mi stojimo iza toga. Medutim EU trenutno prolazi kroz interesantne procese i jedna od pouka izvucenih poslednjih deset godina je da je, kada stvari nisu u saglasnosti sa pravilima, dobro da se one što pre reše. Priznajem da se u vezi sa zahtevima podrobnije gleda nego pre 10 god. To nema nikakve veze sa umorom od širenja", rekao je on. Ukazujuci da nije samo Hrvatska daleko napredovala u procesu pristupanja Uniji, vec i Island, što pokazuje da se proces nastavlja, Mas je podvukao da se uspeh EU ne meri velicinom teritorije koju ima, vec suštinom koja stoji iza Unije.

MSP DAO HRVATSKOJ ROK DO 30. AVGUSTA ZA ODGOVOR

HAG, Jan 26 (Tanjug) - Medunarodni sud pravde sa sedištem u Hagu odobrio je Hrvatskoj da do 30. avgusta dodatno odgovori na protivtužbu Srbije u predmetu koji se odnosi na tužbe za genocid tokom sukoba u Hrvatskoj od 1991. do 1995. koje su dve države podnele jedna protiv druge. Sud je u današnjem saopštenju naveo da je ta odluka doneta 23. januara, nakon naznaka Hrvatske da želi da predstavi svoje videnje drugi put u pisanoj formi u dopunskom odgovoru na protivtužbu Srbije, kao i uzimajuci u obzir videnje obe strane. Najviši sudski organ UN naveo je da ce o daljem toku postupka odlucivati naknadno uz preciziranje da se dopunski odgovor Hrvatske može odnositi iskljucivo na protivtužbu Srbije u predmetu koji se odnosi na poštovanje Konvencije o sprecavanju i kažnjavanju zlocina genocida iz 1948. god.