Daily Survey

Beograd, 27. April 2012.

SRBIJA

USPEŠNO PREDSEDAVANJE SRBIJE JADRANSKO JONSKOM INICIJATIVOM

BEOGRAD, 26. aprila 2012. (Beta) Najviši predstavnici parlamenata sedam zemalja Jadranskojonske inicijative izrazili su danas na skupu u Beogradu spremnost za dalje unapređenje interparlamentarne saradnje, a Srbija, čije je jednogodišnje predsedavanje Inicijativom ocenjeno kao veoma uspešno, prenela je tu funkciju na Sloveniju.
Članice Jadranskojonske inicijative, osnovane 2000. godine su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Italija, Slovenija i Srbija, koja je ostala u ovoj grupaciji kao nekadašnja članica Savezne Republike Jugoslavije, po principu sukcesije.
Generalni sekretar Inicijative Fabio Piljapoko (Pigliapoco) je ocenio u Beogradu da je Srbija "veoma uspešno završila svoje predsedavanje Inicijativom" i ukazao da je tokom njenog predsedavanja počeo proces odobravanja evropske strategije za jadranskojonski region.
Prema njegovim rečima, parlamentarna saradnja zemalja Inicijative će ove godine prvi put biti projektno finansirana na nivou Evropske unije, a potrebno je da ciljevi buduće regionalne strategije budu "vidljiviji građanima".
"Imamo zajedničko kulturnoistorijsko iskustvo, a potrebno je da zaštitimo ono što je zajednička baština", rekao je Filjapoko i kao primer naveo ekologiju, što su spominjali i drugi učesnici skupa.
Predsednica srpskog parlamenta Slavica ĐukićDejanović je rekla da je izrada strategija za jadranskojonski makroregion veoma važna, i da ona treba da identifikuje potrebe tog regiona po ugledu na druge regione, kao što su baltički i dunavski.
Prema njenim rečima, očekuje se da će strategija za jadranskojonski region biti "reafirmisana" na sastanku Jadranskojonskog Saveta u Beogradu 30. aprila nakon što je podrška tom dokumentu potvrđena u maju prošle godine, na ministarskom sastanku u Briselu.
ĐukićDejanović je predložila da se formiraju parlamentarne i stalne delegacije Inicijative u parlamentima sedam država Inicijative, radi unapređenja interparlamentarne saradnje.
Predsedavajući Predstavničkog Doma Parlamenta Bosne i Hercegovine Milorad Živković je ukazao na potrebu da se u sadašnjoj, digitalnoj eri povežu arhive i biblioteke parlamenata "jer bi se time uštedela ogromna energija", a predložio je i saradnju u protivpožarnoj zaštiti.
Predsednik crnogorske skupštine Ranko Krivokapić podržao je Živkovićev predlog da se povežu parlamentarne biblioteke i ocenio da zemlje regiona "baštine pozitivna iskustva iz zajedničkog života".
Predsednik Odbora za spoljne poslove Sabora Hrvatske Milorad Pupovac je rekao da kandidatura Srbije za članstvo u Evropskoj uniji (EU) "osnažuje Jadranskojonsku inicijativu", čiji je jedan od ciljeva da ohrabri zemlje regiona koje nisu članice EU da joj pristupe.
Prema Pupovčevim rečima, potrebno je ojačati interparlamentarnu saradnju u regionu, kao i ulogu odbora u nacionalnim parlamentima.
Pupovac je ocenio da bi dobra bila saradnja među odborima koji se bave ekologijom, radi jačanje standarda zaštite čovekove okoline. Takođe je rekao da se moži praviti saradnja radi prevazilaženja razlika u infrastrukturama država regiona.
Hrvatski Sabor je spreman za jačanje saradnje i razmenu iskustava koja je sakupio tokom procesa pristupanja Evropskoj uniji, dodao je Pupovac.
Predsednik Državnog zbora Srbije Gregori Vibrant je rekao da parlamenti regije treba da koriste postojeću praksu kako bi zajednički došli do boljih rezultata u saradnji, ali je ocenio da je štednja neophodna u doba krize. Vibrant, koji se u svom izlaganju jedini služio engleskim jezikom, kako bi se uštedeo novac za prevođenje sa slovenačkog, ocenio je da parlamenti u doba ekonosme krize "moraju da budu primer kako se na štedljiv način koristi novac, pošto je javnost na to veoma osetljiva, naročito kad se radi o parlamentima".
Član Predstavničkog doma Parlamenta Italije Roberto Antonione je ukazao na potrebu obnavljanja starih veza na području regiona koje su "u prošlom veku brutalno razrušene ratovima".

CVETKOVIC: SVA SPORNA PITANJA REŠAVATI DIJALOGOM

BEOGRAD, 27. aprila 2012. (Tanjug) Politicki predstavnici srpskog naroda u državama Balkana okupili su se danas u Beogradu na trecoj konferenciji "Položaj i perspektive srpskog naroda u zemljama regiona", na kojoj je premijer Srbije Mirko Cvetkovic porucio da je zadatak politickih elita da ucine sve kako bi se ovoj i buducim generacijama omogucio život bez etnickih razmirica i ekonomski prosperitet.
Cvetkovic je, otvarajuci konferenciju na kojoj ucestvuju predstavnici Srba iz Albanije, Makedonije, Rumunije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Madarske, Hrvatske i Crne Gore, istakao da je, nakon turbulentne prošlosti u kojoj su meduetnicki sukobi u regionu bili cesti, došlo vreme da se sva sporna pitanja rešavaju dijalogom. "Perspektive srpskog naroda u regionu mogu biti sigurne samo ako svi zajedno idemo putem mira, ukoliko uspostavimo evropske standarde jednakosti i ravnopravnosti, otvorimo i zaokružimo proces pomirenje. Srbiji pripada uloga razvojnog motora regiona i faktora stabilnosti. Važan deo tog procesa su Srbi koji žive u državama regiona", rekao je Cvetkovic.
Srbija, kako je istakao, nastoji da ocuva autenticnost, raznolikost i kulturno istorijsku baštinu svog naroda u regionu, i to cini na nacin koji je u skladu sa najboljim standardima EU.
Cvetkovic je, takode, primetio da je zbog važnosti ovog pitanja neophodno da se u rešavanje problema Srba u regionu ukljuce i ministarstva spoljnih poslova, kulture, prosvete i ekonomije.
Premijer je izrazio ocekivanje da ce u što kracem roku biti ubrzan proces zakljucivanja, potpisivanja i ratifikovanja sporazuma o zaštiti prava nacionalnih zajednica, te sporazuma o naucnotehnickoj i kulturnoprosvetnoj saradnji sa državama sa kojima Srbija nema takve sporazume.
"Treba da budete lojalni gradani država u kojima živite jer cete na taj nacin biti najbolji ambasadori koji popravljaju imidž Srbije u svetu. Kao država mi cemo i dalje nastaviti da podržavamo i podsticemo sve aktivnosti na ocuvanju nacionalnog identiteta Srba u region. To je naše pravo, ali i obaveza", zakljucio je Cvetkovic. Ministar vera i dijaspore Srdan Sreckovic je istakao da je Srbija, kao najveca i najmnogoljudnija zemlja regiona, svesna svoje odgovrnosti za stabilnost Balkana, i da zato nastoji da bude glavni promoter politike dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje.
"U tom smislu za nas su od strateške važnosti najbolji moguci politicki i ekonomski odnosi sa svm susedima. Iskreno se zalažemo za regonalnu standardizaciju i harmonizaciju, ne samo zakonodavstva koje reguliše položaj nacionanih zajednica, vec i za puu primenu tih standarda u praksi", kazao je Sreckovic.
Ministar je podseto da je Srbija za politiku prema manjinskim nacionalnim zajednicama dobila najviše ocene relevantnih medunarodnih institucija, i da, stoga, ocekuje da države regiona u odnosu prema srpskom zajednici sprovode iste principe.
Sreckovih je naglasio da Srbija, kao demokratska država, poštuje medunarodno pravo i suverenitet svih suseda, ali da svoje nacionalne interese brani na legitiman nacin tako što pruža podršku Srbima u regionu. Današnje savetovanje je, kako je rekao, usmereno u pravcu zajednicke evropske perspektive i buduceg života celokupnog srpskog srpskog naroda iz regiona u Evropskoj uniji.

SREĆKOVIĆ: REPUBLIKA SRPSKA NAJVAŽNIJI SAVEZNIK SRBIJE

BEOGRAD, 27. aprila 2012. (Beta) Ministar vera i dijaspore Srđan Srećković izjavio je danas da je Republika Srpska najvažniji i najbliži partner i saveznik Srbije, koja će moći da štiti prava Srba u drugim zemljama samo ako bude ekonomski razvijena i politički uticajna.
"Crka Gora i Srbija su vekovima bili zajedno, i kada smo bili u istoj državi i kada smo kao danas formalno razdvojeni. Naša istorijska obaveza je da odnose sa Crnom Gorom gradimo iskreno i prijateljski, u najboljoj nameri i da istovremeno podržimo srpski narod u ostvarivanju njegovih prava", rekao je Srećković na konferenciji "Položaj i perspektive srpskog naroda u zemljama regiona" održanoj u Ministarstvu dijaspore Srbije. Srehković je naveo da se odnosi sa Hrvatskom poslednjih godina u dobroj meri popravljaju, ali da se mora učiniti još mnogo da Srbi u Hrvatskoj budu bolje ekonomski i politički integrisani i da se konačno reše problemi vezani za povratak i održiv opstanak izbeglih, kao i problemi vezani za tajne optužnice i restituciju stanarskih prava.
"Uveren sam da je moguće unaprediti i jačati svest o poreklu Srba u Albaniji i podsticati ih da se nacionalno i verski deklarišu, verujem da možemo dosta postići i na povratku Srba u Federaciju BiH, na njihovom potpunijem integrisanju i uključenju u organe vlasti na lokalnom i federalnom nivou", rekao je Srećković. Dodao je da bi trebalo dodatno insistirati na poštovanju mađarskog ustava i garantovanom mestu za srpskog poslanika u Parlamentu Mađarske.
"Treba verovati u izglasavanje izbornog zakona u Makedoniji po kojem bi Srbima imali dva predstavnika u paralamentu. Verujem da ćemo istrajati na brizi za dodatna prava 'izbrisanih' u Sloveniji, od kojih su većina Srbi, i podršci da srpski narod dobije status priznate manjine u Sloveniji", rekao je Srećković.
Istakao je da će Srbija biti uvek na usluzi Savezu Srba u Rumuniji.
"Srbija se u politici prema Srbima u regionu ponaša prema principima politike koju sprovodimo prema nacionalnim zajednicama u Srbiji i istovremeno tražimo da se isti princip odnosi i na Srbe u regionu", rekao je Srećković.

SRBIJA NA DOBROM PUTU KA EU

BEC, 26. aprila 2012. (Tanjug) Srbija se nalazi na dobrom putu ka clanstvu u EU, a Austrija ce je u tome podržati, ocenjeno je na diskusiji koju je organizovalo Austrijskosrpsko društvo u predstavništvu EU u Becu pod nazivom "Mi smo kandidat Srbija na putu u EU".
Koordinator za ekonomsku i ekološku dimenziju u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), bivši šef diplomatije SCG Goran Svlianovic je ocenio da ce prve teme kojima ce se Srbija na daljem putu evropskih integracija i pregovora sa Unijom baviti biti nastavak borbe protiv korupcije i efikasna reforma pravosuda. Radi se prevashodno o tome da Srbija bude uredena zemlja, porucio je on dodajuci da je sticanje statusa kandidata veliki uspeh srpske vlade. Srbija se u poslednjih deset godina nalazila na mnogo raskrsnica. Negde je zastajala duže, negde krace, ali je na kraju uvek donosila prave odluke i verujem da ce tako biti i narednih godina u pregovorima sa EU i moja poruka je da u Srbiju treba imati više poverenja, istakao je Svilanovic.
Portparol izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunacek, Volfgang Mahrajh je naglasio da ne treba misliti da je Lunacekova protiv Srbije i da je za Kosovo. Lunacekova, a tako i Evropski parlament, žele da sve zemlje zapadnog Balkana budu što brže integrisane u EU. Osnovni princip EU je kooperacija, a ne konfrontacija, porucio je Mahrajh. On je istakao da je na daljem putu evropskih integracija Srbije važno da se proces dijaloga i sporazuma izmedu Beograda i Prištine nastavi, ali da se prevashodno sprovodi ono što je vec dogovoreno. Zastoj u tom procesu može samo svima da šteti. Taktiziranje i nesprovodenje dogovora zaustavlja proces evropskih integracija celog zapadnog Balkana. Zašto to raditi?, istakao je Mahrajh.
Johanes Hiber poslanik opozicione Slobodarske stranke Austrije (FPO) je podvukao da se njegova stranka ne slaže sa odlukom Austrije da prizna nezavisnost Kosova. On je rekao da se na EU mora posmatrati i kriticki, a ne samo propagandno i naglasio podršku Srbiji na putu evropskih integracija. mOdnos prema Bugarskoj i Rumuniji prilikom prijema je bio drugaciji iako te zemlje nisu imale odgovarajuci status, porucio je on, ukazavši da njegova stranka nije protivnik EU, ali da se protivi centralizaciji i masovnom birokratskom aparatu u Briselu kojim se gradanima oduzima demokratsko pravo.
Nedavno imenovani ambasador Austrije u Srbiji Johanes Ajgner je objasnio da je uloga Beca u podršci Srbiji na putu ka clanstvu u EU deo austrijske politike prema citavom zapadnom Balkanu. On je podsetio na jasnu podršku Austrije evropskom putu Srbije koja se mogla videti i u pismu ministra spoljnih poslova Mihaela Špindelegera ministrima EU, u kojim je sa svojim italijanskim francuskom kolegom zatražio status kandidata za Srbiju. Dalji proces pristupanja Uniji bice u povezan i sa odnosom Srbije prema Kosovu. Jednoga dana ce od Srbije tražiti da podrži Kosovo na putu evropskih integracija, kao što se sada ocekuje od Hrvatske kada su u pitanju druge zemlje u regionu da pruži podršku i ima pozitivan stav. Normalizacija odnosa sa Kosovom i dijalog moraju da se nastave, porucio je Ajgner i dodao da ce Austrija podržavati Srbiju u procesu pregovora.
On je podsetio da je u slucaju Hrvatske proces pregovora trajao osam godina i da se može govoriti o takvim vremenskim okvirima. Ambasador Srbije u Austriji Milovan Božinovic ukazao je da u Srbiji postoji spoljnopoliticki kosenzus medu svim strankama kada je u pitanju put u EU.

KOSOVO I METOHIJA

ŠUTANOVAC: NEKI POKUŠAVAJU DESTABILIZACIJU KOSOVA

UŽICE, 27. aprila 2012. (Beta) Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac ocenio je da određene strukture žele da destabilizuju Kosovo i da je zato dobra odluka da se pojačaju snage Kfora, koji je garant bezbednost u tom delu Srbije.
Ministar odbrane je u Užicu kazao da preventivni raspored pojačanih snaga Kfora znači da su, uz analizu postojećeg bezbednosnog stanja, zaključili da je neophodno razmeštanje još 650 pripadnika nemačkog i austrijskog kontingenta.
NATO je na Kosovo poslao pojačanje pred srpske izbore 6. maja. Za sada nije izvesno kako će biti organizovani izbori na Kosovu i Metohiji.
Šutanovac je dodao da je u svim razgovorima s predstavnicima NATOa i Kfora od kada je postao ministar insistirao da se ne smanjuje broj njihovih vojnika, jer bez njih Kosovo i Metohija ne bi bila bezbedna zona. "Važno je reći da Ministarstvo odbrane ima dnevnu komunikaciju s Kforom i NATOom i insistiramo u svakom trenutku da oni pravovremeno reaguju i aktivno idu u susret problemu", rekao je Šutanovac.
Prema njegovim rečima, važno je da danas Kfor reaguje odmah i ne čeka da se desi problem, već da deluje preventivno.
"Na Kosovu i Metohiji postoje oni koji su nezadovoljni dogovorima koji su napravili Beograd i Priština i koji, ne samo da bi želeli da destabilizuju region, već imaju i druge političke motive na Kosovu i Metohiji", rekao je Šutanovac.
Ministar je u Užicu položio kamen temeljac za novu fabriku "Prvog partizana".

ŠUTANOVAC: RADUJE ME ŠTO NATO NA KOSOVU RADI PEVENTIVNO

CAJETINA, 26. aprila 2012. (Tanjug) Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je danas u Cajetini da ga raduje što NATO pojacava brojno stanje na Kosovu i Metohiji i što radi preventivno, a ne ceka da dode do problema. "Verujem da ce sa ovim povecanjem svi oni koji su imali nameru da vrše destabilizaciju i nasilje biti obeshrabreni i da nece delovati u tom pravcu", rekao je Šutanovac.
On je naglasio i da je Kfor partner Srbije u održavanju stabilnosti na Kosovu i Metohiji. "Jako je važno da im damo podršku jer Euleks, UNMIK i svi oni nemaju kapacitet da održavaju mir i stabilnost na tom prostoru", zakljucio je ministar odbrane.

KFOR SA KOMPLETNIM POJACANJEM OD PONEDELJKA

KOSOVSKA MITROVICA, 26. aprila 2012. (Tanjug) Portparol Kfora Uve Novicki izjavio je danas da ce do ponedeljka na Kosovo stici i ostatak snaga koje je NATO odlucio da pošalje na Kosovo kao pojacanje trupama Kfora. Novicki je u izjavi mitrovickom radiju "Kontakt Plus" rekao se na Kosovu danas ocekuje još 150 austrijskih vojnika, podsecajuci da je juce na Kosovo stiglo 70 a pre toga još 250 nemackih vojnika.
Prethodnica austrijskog kontingenta, bataljona operativnih rezervnih snaga (ORF), otputovala je danas na Kosovo, što je potvrdio za Tanjug major Peter Bartu. Bartu je objasnio da su danas na Kosovo otputovali komandant te jedinice i više vojnika koji treba da preuzmu opremu i izvrše pripreme za dolazak preostalih vojnika.
Kako je u izjavi za austrijsku agenciju APA rekao ministar odbrane Norbert Daraboš, austrijski vojnici iz sastava ORF ce ostati na Kosovu najmanje cetiri nedelje.
Novicki je za mitrovicki radio rekao da ocekuje da u ponedeljak bude kompletiran ceo drugi bataljon tzv.Operativnih rezervnih snaga (ORF) za Kosovo, ali nije želeo da govori o operativnom planu koji se tice 6. maja kada bi i na Kosovu trebalo da se održe srpski izbori. O tome kada, gde i kako ce biti rasporedene rezervne snage odlucice komandant Kfora general Erhard Drevs, nakon cijeg je zahteva i doneta odluka da se medunarodne vojne snage dodatno ojacaju.
Dodatni kontingent od 700 vojnika, naime, dolazi na Kosovo na zahtev Drevsa, a nakon njegove procene da je došlo do porasta napetosti na terenu.

HODŽA: PRIŠTINA SPREMNA NA RAZGOVOR SA SRBIMA SA SEVERA

PRIŠTINA, 26. aprila 2012. (Beta) Savetnica premijera Kosova Durata Hodža izjavila je danas u južnoj Mitrovici da je Vlada Kosova spremna da se sastane sa predstavnicima Srba sa severa Kosova, pa makar to bili i sadašnji predsednici Srbima naseljenih opština.
Hodža je to izjavila na predstavljanju izveštaja Mejdunarodne civilne kancelarije "Gosti u sopstvenoj kući: Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa i srpska zajednica na severnom Kosovu" u kome se prvi put mogao čuti i glas Srba sa severa. Izveštaj je rezultat razgovora sa 100 anonimnih ispitanika srpske nacionalnosti sa severa Kosova.
U njemu se navodi da Vlada Kosova treba da učini maksimum kako bi pružila ruku srpskoj zajednici na severu, u cilju njihove što brže integracije u kosovsko društvo.
Takođe, u izveštaju se zaključuje da Srbi sa severa nemaju prihvatljive ili željenje mehanizme koji će omogućiti izražavanje njihovih interesa i ističe da se situacija na terenu neće promeniti dok se ne promene razmišljanje i stav Beograda.

MCK PREDSTAVIO IZVEŠTAJ O INTEGRACIJI I KOMENTARE SRBA

KOSOVSKA MITROVICA, 26. aprila 2012. (Beta) Međunarodna civilna kancelarija (MCK) predstavila je u južnoj Kosovskoj Mitrovici izveštaj "Gosti u sopstvenoj kući: Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa i srpska zajednica na severnom Kosovu" u kome se prvi put mogao čuti i glas Srba sa severa. Izveštaj je rezultat razgovora sa 100 anonimnih ispitanika srpske nacionalnosti sa severa Kosova.
Ambasadorka Švajcarske u Prištini Kristina Manti je, pozdravljajući "izveštaj u kome se prvi put čuo glas Srba sa severa" i koji je pravi "instrument za podršku Kosovu, kao nezavisnoj državi i integraciju nevećinske zajednice u kosovsko društvo", rekla da "Kosovo ne bi bilo Kosovo bez svog severnog dela i ljudi koji tamo žive". Prema njenim rečima, ovo je prvi put da Srbi imaju priliku da daju komentar na Sveobuhvatni plan za rešenje statusa Martija Ahtisarija, i iskažu zabrinutost i svoja očekivanja.
Mantijeva je dodala da je uverena da kanali komunikacije treba da se otvore kroz kosovske institucije, kako bi Vlada građanima objasnila kakvu korist imaju od integracije u kosovsko društvo.
Šef odeljenja MCK u Mitrovici Kejt Feron rekla je da Sveobuhvatni plan za rešenje severa sadrži prihvatljive, čak i poželjne mehanizme koji uzimaju u obzir zabrinutosti Srba sa severa Kosova.
"Imajući u vidu da ispitanici nisu pročitali Ahtisarijev plan, koji je odbijan od samog predstavljanja, razgovarali smo sa 100 ispitanika, i zabeležili više od 200 sati", rekla je Feron i navela da su ispitanici, iako nisu pročitali Ahtisarijev plan, imali mišljenje o njemu i smatrali da njegovom implementacijom neće imati obrazovanje na sopstvenom jeziku, da crkve neće biti zaštićene.
Prema rečima zamenika Međunarodnog civilnog predstavnika Kristofera Rovena, okruženje će biti bolje ukoliko se Beograd i Priština usredsrede na potrebe građana.
"Sprovođenje u praksi je problem kao i nepostojanje poverenja među zajednicama. Nadamo se da će ovaj izveštaj obezbediti platformu za početak dijaloga između Vlade Kosova i njenih građana na severu Kosova", rekao je Roven.