Daily Survey

Beograd, 31. Januar 2012.


SRBIJA

JEREMIC: OCEKUJEM PODRŠKU SVETA KANDIDATURI U UN

BEOGRAD, 30. jan. (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremic izjavio je veceras da ocekuje da Srbija dobija vecinsku podršku sveta za njegovu kandidaturu na mesto predsedavajuceg Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija.
"Ocekujem da ce Srbija imati vecinsku podršku sveta", rekao je Jeremic u emisiji televizije B92 "Izmedu dve vatre". On je dodao da se radi o kandidaturi Srbije, a ne Vuka Jeremica licno, i da je odluka da kandidatura bude podneta doneta u drzavnom vrhu zemlje.
"Ovo je važna stvar, koja nije cin licne odluke. Kandidatura je podneta u dogovoru sa državnim vrhom. Ovo nije kanadidatura Vuka Jeremica, vec države Srbije. Smatramo da imamo razloga da budemo optimisticni", rekao je Jeremic.
Šef srpsje diolomatije je objasnio da je u pitanju jedna od najprestižnih funkcija u sistemu UN i da je izbor jedne zemlje na tu poziciju "afirmacija njene spoljne politke i odraz ugleda". "Predsedavajuci se bira vecinom glasova zemalja clanica UN. Srbija je proteklih godina vodila multidimenzionalsnu spoljnu politiku, otvrenu prema celom svetu. Izborili smo se za vrstu pozicije u medunarodnoj zajednici koja nam omogucava tu kandidaturu sa prilicno dobrim izgledima za uspeh", ocenio je Jeremic.
Na pitanje da li je realno da ga podrže zemlje poput Francuske, Nemacke ili SAD, koje su se žalile na saradnju sa njima kao ministrom spoljnih poslova, Jeremic je rekao da je teško predvidati individualne stavove zemalja. "Najbolje da sacekamo izjašnajvanje. Tada ce biti sve jasno", naveo je Jeremic.
On je dodao da odnose pojedinih zemalja prema Kosovu i uopšte rešavanju tog pitanje ne treba vezivati za izbor na funkciju predsedavajuceg Generalnom skupštinom UN. Prema njegovim recima, Srbija je proteklih nekoliko godina prošla kroz period koji nije bio lak u spoljnopolitickom smilsu i da smo se našli u poziciji rivala nekim izuzetno važnim zemljama sveta, ali da Srbija uprkos tome danas uživa poštovanje.
Jeremic je dodao da se ne slažu svi u svetu sa spoljnom politikom koju Srbija vodi, ali da ima vrlo malo ima onih koji je ne poštuju. "Radi se o najvišoj funkcija za koju zemlja naše velicine može da ima aspiracije. To je pitanje ugleda u svetu. Ima razloga da budemo optimisti, a naravno rezultat ce reci svoje", rekao je Jeremic.
Komentarišuci vest da se Crna Gora izjasnila da ce podržati njegovu kandidaturu, Jeremic je rekao da je svacija podrška dobrdošla i da je obicaj da zemlje regiona jedne druge podržavaju. "Podrška Podgorice je dobro došla i u skladu je sa principima i obicajima UN", rekao je Jeremic.
Kada je u pitanju infomacija da se Hravstka vec izjasnila da nece podržati njegovu kandidaturu, Jeremic je rekao da takav stan njemu nije poznat i da ga Zagreb nije zvanicno predocio. Jeremic je na pitanje da li ce, ukoliko bude izabran za predsedavajuceg Generalnom skupštinom UN, istovremeno moci da obavlja funkciju ministra spoljnih poslova, rekao da je to tehnicki moguce, ali da je ce o tome odlucivati gradani Srbije na majskim izborima.

JEREMIĆ: UCINICEMO SVE ZA STATUS,ALI REZOLUCIJA 1244 JE CRVENA LINIJA

BEOGRAD, 30. jan. (Tanjug) - Srbija ce uciniti sve da u martu dobije status kandidata za EU, ali, kada je u pitanju regionalno predstavljanje Prištine ni po cenu statusa nece pristati na formulaciju koja iskljucuje Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, izjavio je veceras ministar spoljnih poslova Vuk Jeremic.
Jeremc je u emisiji TV B92 "Izmedu dve vatre", na pitanje da li ce Srbija, ukoliko Priština ne pristane na upotrebu Rezolucije 1244 reci "ne" statusu kanidata, odgovorio da ce u tom slucaju Srbija reci "ne" brisanju te formulacije. Rezolucija 1244 je crvena linija Srbije, kazao je Jeremic.
On je ponovio da nije kraj sveta ukoliko Srbija ne dobije status kandidata, a da su reforme zemlje, sa ili bez formalnih koraka, prioritet Srbije. "Procesi reformi koji su usmereni na to da ova zemlja usvoji standarde i pravila EU su prioritet sa ili bez formalnih koraka EU, koji mogu da dodu sada, sutra ili u bilo kom drugom trenutku", naveo je Jeremic dodajuci da treba biti realan jer je Evropa u velikoj krizi a apetit za proširenje smanjen. "Ali, to nas ne treba da sputa i spreci u angažovanju na reformama koje ce ovu zemlju dovesti u red evropskih zemalja", kazao je Jeremic.
On je, medutim, istakao da je nakon niza razgovora sa evropskim partnerima, koje je imao u Briselu, evidentno da vecina clanica EU želi da Srbija u martu dobije status kandidata. Prema njegovima recima, Nemacka zaista želi da dode do pozitivnog ishoda, a pokazatelj toga je i cinjenica da ce se ta zemlja angažovati u stalnim konsultacijama sa srpskim vlastima dok konacna odluka ne bude doneta.
"Moj utisak iz razgovora sa (šefom nemacke diplomatcije Gvidom) Vestelevelom je da Nemacka zaista želi da dode do pozitivnog ishoda, a to pokazuje njegova spremnost da ostanemo aktivno angazovani na kosultacijama koje su pred nama", rekao je Jeremic isticuci da ce se vec sledece nedelje sresti u Minhenu. "Nemacka je pokazala najbolju volju i angažovanje kroz aktivne konsultacije", dodao je Jeremic.
Na pitanje o kakvim se konsultacijama radi, on je rekao da ce se situacija na ispunjavanju uslova za dobijanje statusa pratiti na dnevnom nivou kako bi se obezbedilo da ne bude iznenadenja i omogucilo da nemacki stav koji je u decembru bio negativan evoluira ka pozitivnom. "Treba da znamo kuda idemo, da ako otklonimo neki od problema budemo potpuno svesni da je otklonjen, odnosno da ako ima problema znamo koji su, kako ne bi došli u cajtnot i situaciju u kojoj se odluka lomi u poslednjem trenutku", kazao je Jeremic.
Prema njegovim recima, kada je u pitanju kandidatura, i dalje nema razloga da se slavi, ali je izuzetno važno dobiti status i uciniti sve da do toga dode. "Vrlo smo angažovani sa svim partnerima, ukljucujuci Nemacku", rekao je Jeremic, dodajuci da se svako angažuje na svom nivou, neko na tehnickom, neko na politickom, a neko na najvišem državnom.
Na pitanje da li je njegov veci angažman na evropskim inetgracijama u poslednje vreme posledica kritika koje su mu upucene na Glavnom odboru DS, on je odgovornio odricno precizirajuci da je njegov angažman vidljiviji nakon ostavke potpredsednika vlade za evropske integracije Božidara Đelica. Govoreci o odnosima u stranci i njegovoj kanidaturi za premijera ispred DS, Jeremic je rekao da se, prema njegovim saznanjima, o tome u stranci do sada nije raspravljalo.
Kada je u pitanju predizborna i postizborna kombinatorika, Jeremic je na pitanje da li bi se mogao videti u vladi u kojoj je LDP, koji ga oštro kritikuje, odgovorio da je njegov politicki angažman baziran na uverenjima, a ne na tome kako ga neko individulano percipira. Medutim, upitan da li bi sebe mogao videti u vladi koja bi vodila politiku "Preokreta" on je odovorio: "jako teško u jednom takvom društvu".

MRKONJIC SE ZAHVALIO EU ZBOG NOVCA ZA KORIDOR 10

BEOGRAD, 30. jan (Tanjug) Ambasador Nemacke u Beogradu Volfram Mas izjavio je danas da Srbija više od 78 odsto strane pomoci dobija od Evropske unije (EU), a ministar infrastrukture i energetike Milutin Mrkonjic se zahvalio evropskim zvanicnicima na sredstvima za izgradnju putnog Koridora 10 kroz našu zemlju.
Mrkonjic je kazao da je ranije rekao medijima da je nezadovoljan odnosom EU prema Srbiji, jer nam u decembru nije bio odobren status kandidata za clanstvo u Uniji, kao i da je u tom trenutku reagovao "impulsivno kao i svi Srbi".
Ministar je u Klubu poslanika kazao da je Srbija zahvaljujuci EU ranije za svega šest i po meseci dobila kredite za izgradnju putnog Koridora 10 u iznosu vecem od milijardu evra.
Tim povodom je ambasador Nemacke, na skupu o realizaciji cetvrte faze modernizacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji, izrazo nezadovoljstvo što, kako je rekao, javnost u Srbiji ima "pogrešnu sliku" o odnosu EU prema našoj zemlji. Mas je rekao da je to pokazala nedavna anketa u Srbiji, isticuci da Nemacka od ukupne pomoci EU našoj zemlji daje više od 19 odsto. Saopštvajuci tu cinjenicu on se pozvao na podatke Vlade Srbije. Kazao je da je ta pomoc usmerena za unapredenje života gradana Srbije i da ne razume njihovo nezadovoljstvo prema EU.
Mas je ocenio da Srbiju ništa ne sprecava da dovrši svoje obaveze kako bi dobila status kandidata.
Nemacki ambasador je, odgovarajuci na Mrkonjicevu opasku da je dovršena izgradnja autoputa prema Evropi od Beograda do Subotica, primetio da nedostaje "jedno malo parce" i pozvao srpskog ministra za infrastrukturu da, takode, dovrši zapoceti posao. Mrkonjic je uz osmeh odgovorio da ce to biti uradeno.

SRBIJA - REGION

JEREMIĆ: ZBOG KRIZE SMANJEN ENTUZIJAZAM ZA PROŠIRENJE EU

BEOGRAD, 31. januara 2012. (Beta) Smanjenje entuzijazma za proširenje Evropske unije na Balkan je politička posledica teške ekonomske situacije u Evropi i svetu, izjavio je danas u Beogradu srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.
"Danas se ovde u Beogradu srećemo u jednom trenutku koji je izuzetno težak ekonomski za Evropu, za ceo svet, a taj težak ekonomski trenutak sa sobom nosi političke posledice", rekao je Jeremić pred početak neformalnog ministarskog sastanka Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP), kojim predsedava Srbija. Imajući u vidu da je jedna od tih posledica smanjenje entuzijazma za proširenje EU, regionalna saradnja dobija na značaju, ocenio je šef srpske diplomatije.
"Jedna od posledica je smanjenje entuzijazma za proširenje EU na Balkan, ili bar ubrzano proširenje na Balkan. Pod takvim okolnostima regionalna saradnja ima veći značaj nego što je to bio slučaj u prošlosti" rekao je Jeremić. Šef srpske diplomatije je podsetio i da se ove godine obeležava 100. godišnjica balkanskih ratova i najavio da će Srbija na neformalnom ministarskom sastanku predložiti da zemlje SEECP tu godišnjicu obeleže zajedno, pod sloganom "Od balkanskog rata do balkanskog mira".
Podsetivši da je Srbija u 2011. predsedavala većim brojem regionalnih organizacija, Jeremić je najavio da se ove godine očekuje formalna odluka o njenom predsedavanju OEBSom za 2015. godinu, za šta se Srbija kandidovala.

JEREMIĆ: GODIŠNJICA BALKANSKIH RATOVA PRILIKA ZA SARADNJU

BEOGRAD, 31. jan. (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremic rekao je da ce danas na sastanku Procesa saradnje u jugoistocnoj Evropi predložiti da zemlje regiona ove godine zajednicki obeleže 100. godišnjicu Balkanskih ratova pod sloganom "Od balkanskog rata do balkanskog mira", jer bi to bila još jedna prilika za njihovo približavanje.
U Beogradu se danas održava neformalni sastanka šefova diplomatija država clanicaove regionalne inicijative.
Kako je Jeremic rekao novinarima pred današnji sastanak, ta godišnjica, kroz zajednicko angažovanje zemalja regiona, "može da bude još jedna prilika za približavanje, zajedništvo, za gledanje u zajednicku buducnost, bez obzira na to što je region, ali i ceo kontinent, suocen sa objektivno velikim problemima".
Na sastanku PSJE, koji ce Jeremic otvoriti danas posle podne, ucestvovace, izmedu ostalih, i ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusic, ministar spoljnih poslova Crne Gore Milan Rocen, šef grcke diplomatije Stavros Dimas, makedonski ministar Nikola Poposki, šef turske diplomatije Ahmet Davutoglu. Kako je najavilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, medu ucesnicima su i izvršni direktor službe EU za spoljne poslove Miroslav Lajcak i generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Hido Bišcevic.
PSJE pokrenut je 1996. godine sa ciljem da se Jugoistocna Evropa transformiše u region stabilnosti, bezbednosti i saradnje u skladu sa evropskim integracionim tokovima, a kroz unapredenje medusobnog dijaloga i saradnje na svim nivoima i u svim oblastima od zajednickog interesa.
PSJE ima 12 punopravnih clanica. To su: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Grcka, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija, Slovenija i Turska.
Srbija, koja predsedava Procesom do juna ove godine, u punom kapacitetu se ukljucila u aktivnosti PSJE na samitu u Skoplju, oktobra 2000. godine.

PUSIC: REGION TRAJNO VAŽNA TEMA ZA HRVATSKU

ZAGREB,BEOGRAD, 30. jan. (Tanjug) - Region je apsolutno trajno važna tema za Hrvatsku, a cinjenica da je Hrvatska uspela da stigne pred vrata EU pokazuje da je to za zemlje regiona moguce i savladivo, ali i da je politika proširenja živa u EU, izjavila je Tanjugu hrvatska ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusic.
Uoci današnjeg neformalnog sastanaka ministara spoljnih poslova Procesa saradnje u jugoistocnoj Evropi, u Beogradu, kome ce prisustvovati, Pusic je kazala da ce tema razgovora biti i kako dovesti Srbiju do statusa kandidata za clanstvo u EU u martu. Ona je naglasila da je znacaj posete Beogradu i u cinjenici da je nakon prvog spoljnopolitickog putovanja u Brisel, dan nakon referenduma, Beograd njena druga spoljnopoliticka destinacija.
Pusic je kazala da "iskustvo Hrvatske pokazuje da zemlje u regionu nemaju samo evropsku perspektivu nego da je clanstvo realni projekt".
Na pitanje kakve ce biti teme njenih odvojenih sastanaka s predsednikom Srbije Borisom Tadicem i šefom diplomatije Vukom Jeremicem, Pusic je rekla da je tema saradnja u regionu vezana za borbu protiv organizovanog kriminala, ali i razne vidove kriminala gde se beleže odredeni rezultati.
Govoreci o temama razgovora s Tadicem, Pusic je rekla da ce s njim razgovarati o evropskom mogucnostima Srbije. "Bilo bi dobro da se Srbija može dovesti na status kandidata. Mislim da je to, što se nas tice, najvažnija tema i tema u kojoj možemo nešto doprineti", kazala je ona.
"S Jeremicem cu razgovarati i o iskustvu i mogucnosti saradnje i iskorišcavanje hrvatskog zakonodavstva i modela reformi koji bi mogli biti upotrebljivi što se Srbije tice", rekla je ona. Pusic je podsetila da je Hrvatska kao prva zemlja prošla kroz period uslovljenosti, odnosno kriterijuma koje je morala da ispunjava jer su to bili preduslovi za napredovanje. "Mi smo prva zemlja koja je to prolazila, a i Srbija ima neke uslove pred sobom koje treba ispuniti. Mislim da je interes celog regiona, pa tako i Srbije, da tim uslovima koliko je moguce udovolji, pa da u martu dobije status kandidata", rekla je Pusic.
Na pitanje hoce li se u nizu bilateralnih poteza u nekoliko narednih meseci naci i sastanak medudržavna komisije za manjine, Pusiceve je rekla da se komisija sastala relativno nedavno, ali da postoji potreba da se modifikuje sporazum o manjinama jer je napravljen u vreme postojanja državne zajednice Srbije i Crne Gore.
"Što se tice naše vlade, nacionalne manjine su sastavni deo njenog programa", rekla je ona i podsetila da s hrvatske strane komisiju cine predstavnici Zajednickog veca opština, Srpskog narodnog vijeca, predstavnik Sabora, ljudi iz ministarstva spoljnih i evropskih poslova, "pa bi svakako trebalo oživeti i dati neku operativnu funkciju komisiji". "Prvi korak je razgovor o modifikaciji samog teksta sporazuma, a onda i realizacija onoga šta je u program vlade", rekla je Pusic.

CRNA GORA PODRŽAVA KANDIDATURU JEREMIĆA ZA SKUPŠTINU UN

PODGORICA, 30. januara 2012. (Beta) Crna Gora podržava kandidaturu ministra inostranih poslova Srbije Vuka Jeremića za predsedavajućeg Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN), saopšteno je danas iz crnogorskog ministarstva spoljnih poslova.
Generalni direktor za multilateralne poslove i regionalnu saradnju u Ministarstvu Zoran Janković kazao je za "Dnevne novine" da je proces kandidovanja tek otvoren, da Crna Gora nastavlja da prati postupak predlaganja kandidata, te da je princip zvanične Podgorice da podržava najbliže susede u kandidaturama za međunarodne organizacije.
"Nema nikakvog razloga da tako i ne bude u ovom slučaju. Utoliko pre što se radi o visokom predstavniku Srbije", kazao je Janković.
Jedini protivkandidat Jeremića je ambasadorka Litvanije pri Ujedinjenim nacijama Darija Leinarte, koja, po pisanju hrvatskih medija, ima podršku Hrvatske. Po pisanju "Večernjeg lista" kandidatura Jeremića nije naišla na odobravanje Zagreba "jer je neuobičajeno da neka zemlja pred izbore ističe kandidata" za funkciju u međunarodnoj organizaciji. Hrvatska, kako se navodi, teško može podržati Jeremića i zato što se ne može predvideti kakav će biti ishod tih izbora.

SRBIJA – KiM - DIJALOG

ĐUKIC DEJANOVIC: PAŽLJIVO PROCENITI SVE ASPEKTE IZBORA NA KIM

BEOGRAD, 30. jan (Tanjug) - Predsednica Skupštine Srbije Slavica ĐukicDejanovic izjavila je danas da prilikom donošenja odluku o raspisivanju lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji treba uzeti u obzir Ustav i zakone Srbije, Rezoluciju 1244, ali pre svega realnost na terenu i do tada postignute rezultate u dijalogu Beograda i Prištine.
"Sigurno je da ce najodgovorniji ljudi, predstavnici gradana i politicki lideri morati da donesu odluku na osnovu toga. U ovom momentu ne znam kakva ce biti ta odluka", rekla je Đukic Dejanovic Tanjugu.
Na pitanje da li ce na tu odluku presudno uticati stav medunarodne zajednice i da li raspisivanje izbora na Kosovu može imati uticaj na odluku o statusu kandidature Srbije za clanstvu u EU koja se ocekuje u martu, Đukic Dejanovic je odgovorila da nema nikakvog uslovljavanja, ali da je cinjenica da su te stvari isprepletane.
"Ako mislite da postoji neka uslovljenost, toga nema, ali je cinjenica da jeste sve isprepletano i povezano. Što se veci broj pitanja reši dijalogom Beograda i Prištine, ukljucujuci i pitanje institucija na severu i poziciju Srba u enklavama, zaštitu naše baštine i manastira, medunarodnoj zajedici lakše ce biti da proceni šta smo ucinili po njihovim kriterijumima". Ona je naglasila da se mora proceniti i šta je interes ljudi na Kosovu i Metohiji i dodala da nema opštih lokalnih izbora vec da se oni raspisuju onda kada u nekoj lokalnoj sredini istekne mandat od cetiri godine.
U tom pogledu, dodala je, situacija u Srbiji, nezavisno od Kosova i Metohije, je šarolika. To znaci, kako je objasnila, da ce iz ekonomskih razloga u velikom broju opština u Srbiji istovremeno biti održani parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori.
Dejanovic je precizirala da ce Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu najkasnije do 11. marta dostaviti spisak opština u kojima je lokalnoj vlasti istekao ili istice mandat od cetiri godine, ali to ce biti samo jedan od parametara za odlucivanje o održavanju izbora na Kosovu.
"Kosovo i Metohija je po zakonima i Ustavu zemlje sastavni deo Srbije, ali to je samo jedan aspekt kada je u pitanju raspisivanje izbora, jer situacija na terenu je delikatna zbog cega nece moci jednostavno da se realizuju lokalni izbori", rekla je Đukic Dejanovic i dodala da su zato važni politicka procena i dogovor o raspisivanju lokalnih izbora na Kosovu. Osim toga, kako je navela, po Rezoluciji 1244 potrebna je i saglasnost medunarodne misije u vezi raspisivanja lokalnih izbora.
Đukic Dejanovic je napomenula da je zato neophodan konsenzus predstavnika gradana i vlasti i opozicije u vezi sa izborima i da treba zajednicki proceniti "koja je to aktivnost koja, uzimajuci u obzir lokalne izbore, može da doprinese boljem životu ljudi".
Deo opozicije i kosovskih Srba zahteva da Beograd organizuje izbore na svim nivoima i na celoj teritoriji Kosova i Metohije.
Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovic izjavio je da Vlada Srbije još nije raspravljala o tome hoce li parlamentarni izbori biti održani i na teritoriji KiM. On je ponovio da su srpske institucije stub opstanka našeg narodna u pokrajini i da "zato svu energiju treba da uložimo u ocuvanje institucija, pri cemu je neophodna i njihova racionalizacija, jer je nepotrebno da u mestima gde, nažalost, nema Srba, država finansira ceo aparat".

VLADA SRBIJE ČINI SVE DA SE EULEKS SLOBODNO KREĆE

BEOGRAD, 31. januara 2012. (Beta) Vlada Srbije čini sve da omogući slobodno kretanje Euleksa na severu Kosova, ali je za to potrebno da ta misija sačuva statusnu neutralnost, ocenjeno je danas u razgovoru u Beogradu ministra za Kosovo i Metohiju Gorana Bogdanovića i izvršnog direktora za Evropu i Centralnu Aziju u Evropskoj službi spoljnih poslova Miroslava Lajčaka.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva za Kosovo i Metohiju, potrebno je da se Euleks pridržava mandata koji joj je poveren.
Srbi na severu Kosova u više navrata zaustavili su vozila misije EU tvrdeći da ta misija, mimo mandata, pomaže uspostavljanje prištinskih institucija na severu Kosova gde su Srbi većina.
U razgovoru Bogdanovića i Lajčaka u Beogradu naglašen je značaj pronalaženja rešenja za probleme na severu Pokrajine. Istaknuto je zauzimanje Vlade Srbije da se rešenja pronađu isključivo kroz dijalog, saradnju i kompromis. Zajednički je zaključeno da je neophodna što bolja koordinacija svih relevantnih aktera, kako bi se prevazišli problemi, navodi se u saopštenju.

JAROSLAVA NOVOTNA NOVI GLAVNI TUŽILAC EULEKSA

PRIŠTINA, 30. januara 2012. (Beta)- Jaroslava Novotna izabrana je za novog glavnog tužioca Euleksa, saopšteno je danas iz misije Euleksa na Kosovu.
"Novotna već više od 30 godina radi kao tužilac, a njeno poslednje radno mesto bilo je u kancelariji vrhovnog tužilažtva Češke. Ona je posebno kvalifikovana za rad na predmetima koji su povezani sa trgovinom droge i organizovanim kriminalom. Takođe je stručnjak za pravnu saradnju u krivičnim stvarima", navodi se u saopštenju.
Novotna je bila predstavnik Češke u misiji Eurodžast (Eurojust) u Haškom tribunalu, gde je uglavnom radila na saradnji između Češke i ostalih nadležnih organa država članica EU.
Novoimenovani glavni tužilac Euleks odmah stupa na dužnost.