Daily Survey

Beograd, 31. Avgust 2012.

SRBIJA

MRKIĆ: SRBIJA NAKLONJENA EU, ALI POŠTUJE VREDNOSTI POKRETA

TEHERAN/BEOGRAD, 31. avgusta 2012. (Beta) Šef srpske diplomatije Ivan Mrkić izjavio je danas u Teheranu da je Srbija kao evropska zemlja "duboko naklonjena cilju da postane članica Evropske unije", ali i da poštuje vrednosti i dostignuća Pokreta nesvrstanih.
"Republika Srbija kao evropska zemlja duboko je naklonjena cilju da postane član Evropske unije. Naravno, takođe duboko poštuje Pokret (nesvrstanih) i njegovu baštinu i dostignuća, njegove suštinske vrednosti, principe i ciljeve. Osećamo veliku solidarnost s Pokretom, i zajedno imamo artikulisanu viziju sadašnjih članica Pokreta", rekao je Mrkić na samitu Pokreta nesvrstanih.
Mrkić je ocenio da će teheranski finalni dokument biti deo strategije kako se suočiti i izdržati geopolitičke izazove. Dokument ističe važnost stvaranja mirnog i prosperitetnog sveta, u okvirima ravnopravnog međunarodnog sistema.
Prema njegovim rečima, strukture globalnog vladanja treba da budu revidirane, jer je njihova "institucionalna arhitektura ostala kakva je bila tokom hladnog rata". Mrkić je dodao da bi trebalo da se restruktuiraju postojeće ekonomske institucije kako bi bolje oslikavale ekonomsku realnost i napredovale.
"Potrebno je da postignemo konsenzus kako da se reformiše Savet bezbednosti (UN) i kako da se revitalizuje Generalna skupština (UN)...", rekao je srpski ministar, koji se zahvalio članicama Pokreta koje su glasale za njegovog prethodnika Vuka Jeremića za predsedavajućeg Generalne skupštine UN predstojećeg 67. zasedanja. Mrkić je rekao da će Srbija nastaviti svoj aktivni angažman u Pokretu nesvrstanih kako bi zblizila narode, navodeći povećanje stipendija za studente iz zemalja Pokreta.
Osnivačka konferencija Pokreta nesvrstanih održana je 1961. godini u Beogradu, a nakon raspada SFRJ, članstvo njenih naslednica je suspendovano u Pokretu. Srbija danas ima status posmatrača.
Šef srpske diplomatije je govorio i o izazovima Srbije. "Govorim o ilegalnom pokušaju vlasti Albanaca u južnoj pokrajini Kosovo i Metohija da promeni granice Srbije kroz jednostranu secesiju", rekao je Mrkić. "Želim da budem vrlo jasan da mi nikada, ni pod kojim uslovima, nećemo priznati jednostranu odluku o nezavisnosti Kosova albanskih vlasti", rekao je on i dodao da to ostaje stav Srbije, zahvaljujući se članicama Pokreta koje poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.
Prema njegovim rečima, Srbija je čvrsto uverena u dostizanje prihvatljivog rešenja na Kosovu. "Dijalog je jedini put ka miru na Kosovu", rekao je Mrkić.

MRKIC NA SAMITU U SERIJI BILATERALNIH SUSRETA

TEHERAN, 31. avgust 2012. (Tanjug) Šef srpske diplomatije Ivan Mrkic imao je na marginama Samita nesvrstanih u Teheranu seriju bilateralnih susreta.
Kako je saopšteno iz Ministarstva spoljnih poslova, Mrkic se juce i danas sastao sa ministrima spoljnih poslova ili visokim predstavnicima Rusije, Arapske lige, Irana, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Egipta, Alžira, Indije, Pakistana, Bangladeša, Indonezije, Australije, Švajcarske, Belorusije, Kube, Zambije, Namibije, Kuvajta, Kazahstana, Tadžikistana, Gane.

VUCIC ZA NASTAVAK SARADNJE U OKVIRU PARTNERSTVA ZA MIR

BEOGRAD, 31. avgust 2012. (Tanjug) Ministar odbrane Aleksandar Vucic razgovarao je danas s komandantom Nacionalne garde Ohaja generalmajorom Deborom Ešenhurst i naglasio da Srbija nece pristupati NATO savezu, ali da ce, u okviru Partnerstva za mir, nastaviti da razvija dobru saradnju sa svima.
Tokom sastanka, istaknut je znacaj saradnje u okviru Programa državnog partnerstva, koji je obostrano važan i koristan u svim segmentima bilateralne vojne saradnje, navedeno je u saopštenju Ministrastva odbrane. Ministar Vucic izrazio je nadu da ce Nacionalna garda Ohaja i u narednom periodu nastaviti sa podrškom procesu reforme sistema odbrane, posebno u oblastima profesionalizacije oružanih snaga, ucešcu na zajednickim obukama i vežbama, jacanje kapaciteta regionalne saradnje i daljeg usavršavanja i školovanja pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Vucic je izrazio zadovoljstvo što ce, zajedno sa ambasadorom SAD Meri Vorlik i komandantom Nacionalne garde Ohaja, imati cast da prisustvuje svecanom obeležavanju završetka radova na renoviranju zgrade osnovne škole "Svetozar Markovic" u Kraljevu, koju su zajednicki realizovali pripadnici Nacionalne garde Ohaja i Vojske Srbije u okviru projekta "Humanitarna asistencija" Evropske komande SAD.
Pored toga, Vucic je zahvalio americkoj strani za pomoc u opremanju i modernizaciji savremenim sistemima i donaciji 17 vozila tipa Hamer, koji ce putem Programa inostrane vojne pomoci biti dopremljeni Vojsci Srbije. Posebno je istakao znacaj ekspertske pomoci Nacionalne garde za dalji razvoj baze "Jug" i skoru obuku vojnih sveštenika Vojske Srbije.
Ešenhurst je istakla da je Program državnog partnerstva sa Srbijom jedan od najkvalitetnijih koji SAD ostvaruju sa više od 60 država u svetu i potvrdila nastavak podrške i pomoci u svim težišnim oblastima saradnje. Predložila je da ministar Vucic uskoro poseti Saveznu državu Ohajo i upozna se s kapacitetima i mogucnostima Nacionalne garde.

ŠIRAK TRAŽI OD DAČIĆA DA SRBIJA PODRŽI KONVENCIJU SE

BEOGRAD, 30. avgusta 2012. (Beta) Bivši predsednik Francuske Žak Širak zatražio je od predsednika Vlade Srbije Ivice Dačića da podrži Konvenciju Saveta Evrope (SE) o falsifikovanju medicinskih proizvoda i sličnim krivičnim delima pretnje po javno zdravlje, saopštila je danas Vlada Srbije.
"Podrška Srbije je od suštinskog značaja i omogućiće da zaštitimo hiljade života", naveo je Širak u pismu Dačiću. On je podsetio da je Savet Evrope usvojio tu konvenciju koja je prvi obavezujući pravni instrument u oblasti krivičnog prava kojim se inkriminiše falsifikovanje, proizvodnja i distribucija lažnih medicinskih proizvoda i uvode mere prevencije i zaštite žrtava.
Konvenciju je su potpisali šefovi 51 države i nadležni zvaničnici međunarodnih organizacija.

SRBIJA – EU

FILE: NIKOME NE DELIMO LEKCIJE, PREDUSRETLJIVO ĆEMO POMOĆI

BRISEL, 30. avgusta 2012. (Beta) Evropski komesar za proširenje Štefan File izjavio je danas u Briselu da nikako ne želi da deli lekcije srpskim vlastima, već da im "najpredusretljivije i najprijateljskije" pomogne da postignu cilj da Srbija postane članica Evropske unije.
File je to rekao na zajedničkoj konferenciji za štampu s potpredsednicom srpske vlade Suzanom Grubješić. On je time odgovorio na pitanje postoji li neki "širi problem" za EU to što je srpski premijer Ivica Dačić izjavio da odbija lekcije "koji neki iz EU" dele kad dođu u Beograd i spomenuo posetu poslanika Evropskog parlamenta Jelka Kacina i njegove opaske na račun korupcije u Srbiji.
Evropski komesar je istakao da Srbija želi da postane članica EU i da će "Evropska komisija pomoći Srbiji da i dalje bude usredsređena na taj cilj i na ono što mora biti urađeno".
"Mi ćemo to učiniti na najpredustreljiviji i najprijateljskiji način, a ja nikako nemam namere da delim lekcije bilo kome", podvukao je File, istakavši da je uveren da opredeljenje Srbije jeste da postane članica EU. "Istovremeno, biće prilika u kojima ćemo mi otvoreno govoriti i kritikovati i ja", stavio je do znanja evropski komesar, "neću tražiti dozvolu srpskih vlasti da kritikujem neke korake koje mi ne budemo videli da idu u pravcu ka članstvu u Evropskoj uniji".
A, dodao je, "neću obelodaniti nikakvu tajnu da su jedna od stvari o kojoj smo danas ovde raspravljali bili neki delovi dopuna zakona o (srpskoj) centralnoj banci, koji zakidaju nezavisnost centralne banke i što suštinski odudara od 'pravne tekovine'", zakona i propisa Evropske unije.
"Ja sam otud izrazio očekivanje da će srpske vlasti posle nužnog razmatranja preduzeti mere da taj zakon i samu tu instituciju usaglase sa ciljem kojem streme", predočio je evropski komesar zadužen za politiku ulaska novih zemalja u članstvo EU.
Potredsednica srpske vlade Suzana Grubješić juče je rekla da je razgovarala s Kacinom u Beogradu i, kako je navela, "nije stekla utisak da je on došao da deli lekcije, već da u sklopu svog posla kao izvestilac Evropskog parlamenta prikupi cinjenice i podatke i sam se uveri u to i kakav će na kraju izveštaj napisati". Ali, podvukla je Suzana Grubješić, "ja ne mogu da poredim ni mesto ni ulogu Kacina sa sastankom koji sam danas ovde imala s komesarom Fileom, jer je to bila sasvim druga vrsta i razgovora, a i mesto je Evropska komisija".
"Razgovor je", zaključila je ona, "bio zaista više nego prijateljski i dobronameran, a da nije tako bilo, ne bismo više od sat i po raspravljali o svemu što je na dnevnom redu programa evropskog puta Srbije".

GRUBJEŠIĆ: OD SRPSKE VLADE SE OČEKUJU DELA, A NE SAMO RECI

BRISEL, 30. avgusta 2012. (Beta) Potpredsednica Vlade Srbije Suzana Grubješić izjavila je danas u Briselu da Beograd nema "nikakvih spornih tačaka" u razgovorima sa EU, ali da sam razgovor nije dovoljan, već se od nove srpske vlade u najskorije vreme očekuju i dela, kako bi zemlja što pre dobila datum za otvaranje pregovora sa Unijom.
"Cilj svega onoga što radimo u Srbiji ne treba da bude da čekamo pohvale iz Brisela, već da to što radimo daje rezultate, i da su tim rezultatima prevashodno zadovoljni naši građani", rekla je Grubješić novinarima, posle razgovora sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom.
Ona je dodala da Srbija, zbog ovogodišnje kampanje za izbore i izbora, kao i dvomesečnog formiranja vlade, "ne može da očekuje da bude pohvaljena za nešto što nije učinila" u redovnom izveštaju o napretku, koji će u oktobru objaviti Evropska komisija.
"Taj izveštaj će biti objektivan i prikazaće objektivno stanje u svim oblastima koje komisija prati", navela je Grubješić i dodala da očekuje da Srbija učini "velike korake u primeni svega što je dogovoreno u tehničkom dijalogu sa Prištinom".
"Očekujem da se dovrše pregovori o telekomunikacijama i energiji, kao i da ova naša spremnost da se dijalog izdigne na najviši politički nivo, dobije svoj format i dobije strategiju koju treba da svi sprovodimo", poručila je Grubješić.
Ona je izrazila uverenje da se "posle toga pitanje datuma pregovora više neće postaviti", već će se fokus pomeriti na poglavlja 23 i 24 "koja jesu najteža" pravosuđe i borba protiv korupcije.

FILE: DATUM PREGOVORA ISKLJUČIVO ZAVISI OD SRBIJE

BRISEL, 30. avgusta 2012. (Beta) Evropski komesar za proširenje Štefan File izjavio je danas u Briselu da dobijanje datuma početka pregovora između Srbije i EU isključivo zavisi od toga da li će i kada Srbija ispuniti uslove koje je utvrdio Evropski savet.
File je to rekao novinarima posle susreta s potpredsednicom Vlade Srbije za evropske integracije Suzanom Grubješić i time odgovorio na pitanje da li je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin u pravu kada kaže da Srbija ne može dobiti datum pregovora pre polovine naredne godine.
Suzana Grubješić je rekla da će Srbija sve učiniti da što pre dobije taj datum i podvukla kao što je rekao i File, spremnost Evropske komisije da u tome veoma pomogne Srbiji "savetima i podrškom uz tesnu saradnju". Ona je dodala da "nema nikakvog spora o onome o čemu smo razgovarali" kad je reč o ispunjavanju uslova da Srbija krene dalje ka članstvu u EU, naglasivši da će nova vlada u Beogradu samo ubrzanim sprovođenjem svih uslova moći da očekuje što brže da EU počne pregovore sa Srbijom.
File je istakao da je s potpredsednicom srpske vlade razgovarao i o finansijskim i ekonomskim teškoćama Srbije i ukazao na spremnost Evropske komisije da se deo sredstava iz programa Evropske unije za podršku zemljama u postupku evropske integracije upotrebi i za direktnu budžetsku podršku vladi u Beogradu kako bi ona premostila sadašnje nevolje.
Evropski komesar je istakao da je ključni uslov za dobijanje datuma pregovora vidno i postojano poboljšanje odnosa sa Kosovom, kao i sprovođenje "duha i slova" do sada postignutih dogovora s Prištinom "što će omogućiti da idemo napred".
File je dodao da će o modalitetima nastavka dijaloga BeogradPriština zajedno s visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton iduće nedelje u Briselu razgovarati sa srpskim premijerom Ivicom Dačićem.
Grubješićeva je naglasila da je srpsko vođstvo spremno da kroz viši politički dijalog postigne "istorijski" trajni dogovor s kosovskim Albancima i da to onda bude činilac stabilnosti i mira u regionu.
A naglasila je i rešenost vlade u Beogradu da se dođe do dogovora o telekomunikacijama i energetici. Grubješićeva je podvukla da tim srpskog predsednika Tomislava Nikolića radi na strategiji političkog dijaloga s Prištinom i predočila da bez političkog dijaloga ne može biti temeljitijeg dogovora s kosovskim Albancima. File je podvukao važnost da Srbija ispuni sve uslove iz "pravne tekovine", zakona i propisa Evropske unije i sa time usaglasi sve srpske zakone.
Evropski komesar je naglasio nužnost da se vlasti u Beogradu "snažno usredsrede" na dopunu reforme pravosuđa i podvukao da borba protiv korupcije i organizovanog kriminala mora biti efikasna.
Na sastanku je bilo reči i o zakonu o centralnoj banci Srbije na koji Evropska komisija ima određene primedbe i koji ne sme biti nauštrb, već, kako je primetio File, mora da bude usaglašen sa zakonima EU.

KIM

DAČIĆ: NIJE POSTIGNUT DOGOVOR O PREDSTAVLJANJU KOSOVA

BEOGRAD, 30. avgusta 2012. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da nije tačno da je postignut dogovor o predstavljanju Kosova na regionalnim forumima jer "nikakvi pregovori o tome nisu ni vođeni", i najavio da će sledeće nedelje u Briselu razgovarati sa zvaničnicima Evropske unije.
U odgovoru na poslaničko pitanje poslanika Demokratske stranke Srbije Slobodana Samardžića da li je tačna izjava izvestioca Evropskog parlamenta Jelka Kacina da je postignut dogovor o predstavljanju Kosova, Dačić je rekao da o tome nije bilo reči.
"O tome je razgovore vodio Borislav Stefanović, a ova Vlada će samo primeniti ono što je dogovoreno u Briselu. Ali je ovde problem pitanje tumačenja", rekao je Dačić.
On je rekao da je interes Srbije da Kosovo bude asimetrično predstavljeno na tim skupovima, odnosno da ne bude predstavljeno ravnopravno kao ostale države, jer bi to posredno značilo priznanje nezavisnosti. "Ako Kosovo nije asimetrično predstavljeno, naši neće učestvovati (na skupovima). Naša principijelna politika ostaje ista", rekao je Dačić.
Odgovarajući na pitanje poslanika Liberalnodemokratske partije Čedomira Jovanovića na istu temu, Dačić je ponovio da će Srbija poštovati sve dogovore koje je prethodna Vlada postigla u Briselu.
On je podsetio da je potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić danas u Briselu a da će on tamo putovati u utorak kako bi razgovarao sa najvišim zvaničnicima Evropske unije.
"Zašto toga nije bilo ranije? Zato što su bili na odmoru", rekao je on.
Dačić je dodao da Vlada Srbije nije odustala od ciljeva proklamovanih u ekspozeu, ali da je isuviše rano da se o tome sudi jer je prošlo tek mesec dana.
"Iluzorno je očekivati da će bilo koja Vlada za nekoliko nedelja imati čarobni štapić kojim će dati narodu sve ono što mu nedostaje", rekao je on.
Dačić je ponovio da će Vlada Srbija težiti stvaranju uređene države, sa savremenim zakonodavstvom, da će mirnim i demokratskim sredstvima pokušati da reši problem Kosova i da će nastojati da postane faktor mira i stabilnosti u regionu.

JAHJAGA: SPREMNI SMO NA NASTAVAK DIJALOGA

BEOGRAD, 31. avgust 2012. (Tanjug) Kosovska predsednica Atifete Jahjaga kaže da je Priština spremna na nastavak dijaloga, a da sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolicem može da se sastane jedino kao legitimni predstavnik Kosova.
"Jedino kao legalni i legitimni lideri naših zemalja, izražavajuci volju gradana , možemo da razgovaramo i pronademo održiva i dugotrajna rešenja koja su u interesu naših gradana", rekla je Jahjaga
U intervjuu za magazin na engleskom jeziku "CorD" ona je takode pozdravila najavu nove vlade Srbije da ce sprovesti u delo sporazume postignute u Briselu. "Ovo je dobra vest jer je Kosovo ispunilo sve sporazume postignute u Briselu od prvog dana i ovo je dugo ocekivana dobra vest iz Srbije", rekla je Jahjaga. Ona smatra da je Srbija do sada opstruirala primenu sporazuma postignutih u okviru dijaloga Beograda i Prištine, tvrdeci da postignuta rešenja nisu dovoljno jasna. "Tražili smo od EU da pronade formu i mehanizme koji bi obavezali države da sprovedu svaki detalj sporazuma na koje su pristali u Briselu. Rekla sam da ne postoji drugi nacin, odnosno da nema alternative normalizaciji odnosa izmedu Kosova i Srbije", rekla je Jahjaga. Ona je istakla da je Priština spremna da nastavi dijalog u Briselu i da bude iskrena i odgovorna u sprovodenju svega što je dogovoreno. "Implementacija je dokaz da se odnosimo prema dijalogu ozbiljno i da smo zainteresovani za održiva rešenja. Nivo zastupljenosti u dijalogu nije važan", porucila je Jahjaga. Kako je dodala, od Beograda ocekuje da ne postavlja nikakve uslove vezano za posmrtne ostatke lica koja su završila u masovnim grobnicama, da osudi "kriminalce koji su masakrirali, palili i uništavali na Kosovu i koji su našli utocište u Srbiji" i da vrati "sve ukradene predmete sa Kosova koji su bili poslati u Srbiju". Kosovska predsednica kaže i da u regionu "nema više hegemonije" i da "nece doci do podele teritorija, nema razmene teritorije i nema raseljavanja stanovništva". Tvrdi takode da je Kosovo "daleko ispred" Srbije kada je rec o poštovanju prava nacionalnih manjina.
Ona je ocenila da je dobro i da poštuje to što je Beograd najavio fleksibilniji pristup u rešavanju problema regionalnog predstavljanja Prištine. "Jedino putem konstruktivnog pristupa, a ne iskljucivih rešenja, možemo da normalizujemo svoje odnose", rekla je Jahjaga.
Komentarišuci informacije da Vlada Srbije kod medunarodnih predstavnika lobira za uspostavljanje parlamenta za kosovske Srbe koji žive na severu, Jahjaga je rekla da kosovske vlasti nece nikome dozvoliti da se "meša u unutrašnje stvari Kosova i da dovodi u pitanje suverenitet zemlje".
"Kosovo je izgradeno na gradanskim principima i ne smatram da je u interesu Srba da uživaju svoja nacionalna i politicka prava na diferenciran nacin. Ako teritorije na severu Kosova pretenduju da imaju poseban status ili neki drugi oblik organizovanja, zaobilazeci institucije Kosova, to predstavlja realnu opasnost da ce se Srbi iz drugih opština preseliti na sever u cilju nacionalne kongregacije. To nije dobro rešenje", rekla je Jahjaga.
Reagujuci na zabrinutost koju je generalni sekretar UN u redovnom kvartalnom izveštaju izneo zbog reakcije kosovske policije na incident koji se dogodio na Vidovdan, Jahjaga ponavlja da "svima mora da bude jasno da je Kosovo suverena i nezavisna zemlja" i da ima razumevanja za osecanja koja Srbi imaju prema Vidovdanu, ali da se, kao i u bilo kojoj drugoj zemljji, mora podneti zvanican zahtev za održavanje bilo koje manifestacije. "Pored toga, ucesnici moraju da se ponašaju dostojanstveno, bez vredanja osecanja drugih gradana i bez nacionalistickih ili rasistickih slogana. Manifestacija nije održana u tom duhu.", rekla je.

NIŠANI: PODRZAVAMO DIJALOG NEZAVISNIH DRZAVA SRBIJE I KOSOVA

PRIŠTINA, 30. avgusta 2012. (Beta) Albanija podržava razgovore Srbije i Kosova o tehničkim pitanjima, kao dijalog dve nezavisne i suverene države, izjavio je danas u Prištini predsednik Albanije Bujar Nišani. "Kosovo će biti glavna tema u mojim aktivnostima na povećanju broja novih priznanja", rekao je Nišani na svečanoj sednici Skupštine Kosova, i dodao da su nezavisnost i teritorijalni integritet Kosova neupitni "u okviru međunarodno priznatih granica".
Nišani je rekao i da Albanija podržava "crvene linije" koje je za razgovore sa Beogradom utvrdila Priština. Predsednik Albanije se zauzeo za puno ostvarivanje postignutih sporazuma u dijalogu Beograda i Prištine. Nišani je naveo da da Albanci ne bi trebalo da zaborave muke i trenutke borbe da prežive ali i da bi uporedo sa tim trebalo da gledaju u budućnost.
Istakao je značaj okončanja nadgledanja nezavisnosti, kao i "nepokoljebljiv stav" o pitanju Kosova.

SRBIJA – EKONOMIJA

DAČIĆ: SARADNJA SA EBRD POMOĆIĆE PRIVREDNOM RASTU SRBIJE

BEOGRAD, 31. avgusta 2012. (Beta) Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da će saradnja sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) pomoći Srbiji da obezbedi privredni rast i smanjenje nezaposlenosti. On je na konferenciji za novinare posle sastanka sa predsednikom EBRD Suma Čakrabartijem (Ćakrabarti) u Beogradu kazao da je prioritet Vlade saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama i naglasio da je dosadašnja saradnja sa EBRD bila uspešna.
Dačić je kazao da očekuje da će EBRD nastaviti da finansira projekte u infrastrukturu i energetiku, ali i druge sektore, i da će saradnja sa EBRD biti korisna i za Srbiju i za njene građane.
Ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić kazao je da je EBRD ponudio učešće u dokapitalizaciji nekih banaka u Srbiji u kojima država ima udeo, i podsetio da je EBRD manjinski vlasnik u Komercijalnoj i Čačanskoj banci. Dinkić je kazao da je EBRD spremna da uloži 300 miliona evra u izgradnju puteva u Srbiji, a da je interes Srbije da ta banka finansira izgradnju koridora 10 kao i obnovu pruge BeogradBar. On je kazao da se preko pruge BeogradBar izvoze automobili Fijata iz Kragujevca i značajan deo poljoprivrednih proizvoda.
Dinkić je predložio da EBRD bude manjinski akcionar u nekim državnim firmama u Srbiji i da nastavi finansiranje privatnog sektora. Predsednik EBRD Suma Čakrabarti kazao je da su najveći problemi Srbije visoka nezaposlenost i smanjenje privredne aktivnosti. On je dodao da će, ako se te dve stvari reše, Srbija napredovati i iskoristiti veliki potencijal za razvoj.
"EBRD je spremna da pruži pomoć i podršku Srbiji i da u ovoj i sledećoj godini investira po 400 miliona evra", kazao je on. Dodao je da nema ograničenja za saradnju sa državnim sektorom u Srbiji, odgovarajući na pitanje da li će EBRD učestvovati u dokapitalizaciji banaka i preuzimanju manjinskog udela u državnim firmama u Srbiji.
Predsednik EBRD je pozvao firme iz Srbije da uz pomoć te institucije izađu na tržišta Severne Afrike gde će ta banka ubuduće biti aktivnija.
Ministrar energetike Srbije Zorana Mihajlović kazala je da će od EBRD tražiti i da finasira projekte u poljoprivredi. Mihajlović koja je i guvrener Srbije u EBRD, kazala je da je ta banka od 2001. godine uložila u Srbiju više od tri milijarde evra, a da je u 2011. učestvovala u više od 188 ptrojekata.
Ona je naglasila da će se kao guverner Srbije u EBRD zalagati da se što brže povlači novac za odobrene projekte.

CAKRABARTI: I DALJE KREDITI POD POVOLJNIM USLOVIMA

BEORGAD, 31. avgust 2012. (Tanjug) Novi predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Suma Cakrabarti izjavio je danas da ce infrastruktura ostati prioritet za tu banku u Srbiji i da ce nastaviti da nam odobravaju kredite pod veoma povoljnim uslovima.
EBRD je posebno zainteresovan za sanaciju srpskih puteva i Koridor 11, razvoj železnickog saobracaja u Srbiji i realizaciju projekata u infrastrukturi putem javno privatnih partnerstava , rekao je Cakrabarti tokom sastanka sa ministrom saobracaja Milutinom Mrkonjicem u Vladi Srbije. "Na svaki evro koji EBRD uloži privlacimo dodatnih dva evra investicija, a to je pomoc koja je veoma važna za Srbiju u ovo vreme krize", istakao je Cakrabarti.
Celnik EBRD je rekao novinarima da ce ta banka ove godine uložiti u Srbiju oko 400 miliona evra i da se toliko ocekuje i u 2013. godini, podsetivši da je EBRD prošle godine uložila oko 500 miliona evra.
On je kazao da je za ovu godinu predvideno nešto manje sredstava za Srbiju nego u 2011. godini, jer je ova godina bila izborna, što utice na realizciju projekata.
Cakrabarti je pohvalio dosadašnju saradnju sa srpskom vladom u realizaciji projekata puteva i železnice, obecavši da ce nastaviti sa obezbedivanjem sredstava Srbiji po najboljim mogucim kreditnim stopama. On je kazao da je za njih veoma interesantna planirana izgradnja autoputa na tzv. Koridoru 11 od Beogada do granice sa Crnom Gorom i da ce pažljivo pregledati taj projekat i odluciti da li ce u njemu ucestvovati. "Imacu sastanke i sa predsednikom i premijerom Srbije, kao i sa ministrom finansija i onda cemo imati precizniju sliku u koje sve projekte ce novac EBRD biti uložen", dodao je novi predsednik EBRD a. Cakrabarti je na sastanku, takode, pohvalio iscrpnu prezentaciju ministra Mrkonjica navodeci da je uživao, s obzirom da je svoju karijeru zapoceo kao ekonomista u sektoru transporta i da je tada mnogo vremena posvetio istraživanju putnih karti.
On je prihvatio poziv Mrkonjica da u narednom periodu zajedno obidu gradilišta u Srbiji, na šta je ministar odgovorio "u bilo koje doba dana i noci".
Mrkonjic je izjavio da su predstavnici EBRD izrazili spremnost da ta banka pomogne Srbiji u izgradnji Koridora 11 od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga u ukupnoj dužini oko 50 kilometara i da ce srpska vlada to i zvanicno predložiti.
Ministar je istakao da je orijentaciona vrednost tih radova oko 300 miliona evra i da bi te dve deonice bile idealne da se grade putem javno privatnih partnerstava, što bi bilo prvi put da se autoput u našoj zemlji gradi na takav nacin. "Da imam novca odmah bi licno ušao u taj projekat, jer je to veoma isplativo zbog velike frekvencije saobracaja na delu magistrale od Beograda do Cacka", rekao je Mrkonjic.
On je kazao da je EBRD od 2001. godine uložila u Srbiju oko 3,1 milijardu evra, od cega 820 miliona u saobracajnu infrastrukturu.
Zahvaljujuci kreditima EBRD a i pomoci njihovih strucnjaka Srbija je, prema recima Mrkonjica, zapocela izgradnju velikog dela autuputa na evropskom Koridoru 10 kroz našu zemlju u prethodne cetiri godine. Ukupno je izrgradeno u tom periodu oko 200 kilometara autoputa i gradi se preostalih 130 kilometara, dodao je Mrkonjic.
Prioritet nam je sada železnicki Koridor 10 kroz Srbiju, da vozovi mogu da idu tom trasom brzinama od 160 kilometara na cas, da se završi elektrifikacija Koridora 10 na preostaloj deonici od Niša do Dimitrovgrada, dvokolosecni i mešoviti (putnicki i teretni) saobracaj celom dužinom, naglasio je Mrkonjic.
On je kazao da EBRD vec ima jedan od naših predloga projekta za deonicu od Niša do Vranja, cija je vrednost oko 800 miliona evra.
Priroritet na železnickom Koridoru 10, kako je rekao, trenutno je deonica od Novoga Sada do Subotice. Mrkonjic je na sastanku kazao da bi ceo železnicki Koridor 10 u Srbiji mogao da bude završen za sedam do osam godina i da je njegova ukupna vrednost oko 4,5 milijardi evra.

LU BREFOR: OBNOVA ARANŽMANA SA MMFOM BI BILA DOBAR POTEZ

BEOGRAD, 31. avgusta 2012. (Beta) Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor ocenio je danas kao dobar potez najavu Vlade Srbije koja, kako je naveo, želi da obnovi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom u 2013. Brefor je novinarima nakon panel diskusije o ekonomskim prioritetima Vlade Srbije u organizaciji časopisa NIN pohvalio i osnaživanje uloge Socijalnoekonomskog saveta, kao i najavu ukidanje taksi koje nepotrebno optereću poslovanje srpske privrede.
Prema njegovim rečima, snižavanje kreditnog rejtinga Srbije nije bilo neočekivano, jer po njegovom mišljenju to nije rezultat nedavnih događaja, već je to svetski fenomen.
Brefor je kazao da je i pre izbora bilo jasno da Srbija ide ka velikom budžetskom deficitu, pa, kako je dodao, smanjenje rejtinga nije rezultat izbora i prvih poteza vlade.
Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji je rekao da je bilo mnogo najava koje se odnose na promenu u ekonomiji, ali da se do sada nije videlo mnogo stvarnih odluke.
On smatra da postoji potreba za prilagođavanje oko prihoda u budžetu, ali i oko troškova.
Brefor je istakao da u kratkom roku ipak ne mogu da se vide poboljšanja u smanjenju budžetskog deficata, već mara da se sačeka rebalans ovogodišnjeg budžeta, kao i budžet za 2013.

LISOVOLIK: MMF ĆE RAZGOVORATI O ZAKONU O NBS

BEOGRAD, 31. avgusta 2012. (Beta) Šef misije Međunarodnog monetranog fonda (MMF) Bogdan Lisovolik najavio je danas da će sredinom septembra u Srbiji doći misija MMF, ali da neće biti razgovora o novom kreditnom aranžmanu već o promenama Zakona o Narodnoj banci Srbiji.
"Urađene su značajne promene Zakona o NBS jer potkopavaju Srbiju", rekao je Lisovolik na skupu o ekonomskim prioritetima Vlade Srbije u Privrednoj komori Srbije.
Lisovolik je istakao da je "ohrabrujuće" što je Vlada najavila departiziciju, kao ograničenje plata u javnom sektoru. Državni sekretar Ministarstva finansija Vlajko Senić je istakao da je to ministarstvo započelo sređivanje stanja u javnim finansijama, što će biti vidljivo u rebalansu budžeta, koji će biti urađen polovinom septembra, kao u budžetu za 2013. godinu.
Senić je rekao da će u septembru biti ograničene najveće zarade u javnim preduzećima, a zakonom će biti uređeno profesionlano upravljanje u javnim preduzećima.
Narednog meseca, kako je dodao, poceće razgovori i o sklapanju novih sporazuma sa međunarodnim finansijskim institucijama.
Vlada priprema, prema rečima Senića, ukidanje velikog broja parafiskalnih nameta i jednog broja agencija i direkcija, kao i zakone koji treba da poboljšaju finansijsku disciplinu.
"Sadašnji način finansiranja deficita je neodrživ jer je samo za otplatu dugova i finansiranje deficita budžeta do kraja godine potrebno obezbediti oko četiri milijarde evra do kraja godine, a za finansiranje kamata na kredite država mora da izdvoji oko 66 milijardi dinara", rekao je Senić.

DINKIĆ: DA RUSKA KOMPANIJA PREUZME ŽELEŽARU

BEOGRAD, 30. avgusta 2012. (Beta) Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić najavio je danas mogućnost da jedna velika kompanija iz Rusije preuzme železaru iz Smedereva, koja sada ne radi.
U odgovoru na pitanje poslanice Ranke Savić, Dinkić je u Skupštini Srbije rekao da je zajedno sa premijerom Ivicom Dačićem razgovarao sa predstavnicima te firme koja ima 70.000 zaposlenih, i da država nastoji da to pitanje reši na najbolji način.
"Hoćemo partnera koji neće samo da koristi visoke peći i proizvodi polufabrikate. Nama treba mnogo više proizvoda većeg stepena profitabilnosti. Ta kompanija ima ideju da, ako preuzme Železaru u Smederevu, investira u proizvodnju", rekao je on ne iznoseći naziv ruske firme.
Dinkić je rekao da se očekuje njena ponuda, a potom će se nastavitii razgovori.
"Sve priznate kompanije su dobrodošle da preuzmu Železaru. Ali samo nekoliko kompanija iz Rusije, Ukrajine, Kine i Indije, bi to moglo. Rusija je, trenutno, najbolje rešenje", rekao je Dinkić i dodao da to može samo ona firma koja može da obezbedi rudu gvožđa, koks i tržište.
Po njegovim rečima, radnici Železare će i dalje primati 60 odsto plata, ali to ne može biti trajno rešenje. Odgovarajući na pitanje poslanice Ranke Savić o teškoj ekonomskoj situaciji, premijer Ivica Dačić rekao je sledeće nedelje ističe mandat aktuelnom sastavu Socijalnoekonomskog saveta zbog čega je cilj Vlade da se što pre formira novi savet kako bi se nastavio socijalni dijalog.
Dačić je rekao da je to potrebno da se razmotri koncept mera za stabilizaciju ekonomskih i socijalnih prilika u Srbiji i dodao da je prihvatio da učestvuje u radu Saveta, zajedno sa nadležnim ministrima.
Govoreći o Železari u Smederevu, Dačić je rekao da je privatizacija Sartida kako se železara nekada zvala, prva na listi spornih privatizacija na koje ukazuje Evropska unija.
On je zahvalio poslanicima koji su učestvovali u postavljanju pitanja i ocenio da nikada ranije nije bilo toliko ministara u sali, na šta su poslanici odgovorili aplauzom.
"Da vidimo ko ne aplaudira? Zapišite, molim vas, ove što ne aplaudiraju", rekao je Dačić šaljivo.
U odgovoru na pitanje poslanice Demohrišćanske stranke Srbije Oglice Batić o obavezama prema terenskim veterinarskim službama, ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Goran Knežević rekao je da će sve ovogodišnje finansijske obaveze biti isplaćene do kraja godine.

ZORANA MIHAJLOVIĆ: SA RUSKIM PARTNEROM O CENI RUDNE RENTE

BEOGRAD, 30. avgusta 2012. (Beta) Ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović najavila je danas da će Vlada Srbije sa ruskim partnerom u NISu, ruskim "Gaspromnjeftom", razgovarati o mogućnosti povećanja cene rudne rente. "Značajno je da se sa većinskim partnerom razgovara o povećanju cena rudne rente imajući u vidu da je jedna od najnižih u Evropi", rekla je Mihajlović novinarima u Skupštini Srbije.
Ona je rekla da kapaciteti istraživanja eksploatacije nafte u Srbiji nisu veliki, ali da je jako važno da Srbija dobije sve informacije o domaćoj nafti.
Od ukupne potrošnje nafte u Srbiji, 10 odsto je iz domaćih izvora, rekla je Mihajlović i dodala da je stav Vlade i Ministarstva energetike da se sa dužnom pažnjom vodi računa o svojih 30 odsto vlasničkog udela u NISu, počevši od toga kakvi i koji će ljudi biti imenovani da zastupaju interese države.
Ona je kazala da na cenu naftnih derivata može da utiče smanjenje rafinerijske cene prerade, ali da cena može da bude snižena i promenom pravilnika o kvalitetu derivata, odnosno pokušajem da se u derivate umeša i biogorivo i najavila da resorno ministarstvo radi na tom pravilniku.
"Značajno što je Ruska Federacija donela odluku da krene u potpisivanje nacrta sporazuma o dugoročnoj isporuci gasa Srbiji", rekla je Ministarka i ocenila da takav sporazum garantuje bezbednost snabdevanja države gasom, kao i da je velika prednost što je sporazum međudržavni, a ne međukompanijski. Ona je najavila da će ruska delegacija 4. septembra doći u Beograd i da će u Vladi i ministarstvu razgovarati o tom sporazumu.
"Svakako ćemo se dogovoriti da obostrani interesi budu ispunjeni, a naš interes je da uvek imamo dovoljne količine gasa i da normalno razgovaramo i o ceni, da bude što prihvatljivija", kazala je Mihajlović.

BAJATOVIĆ: SPORAZUM SA RUSIJOM ZA POVOLJNIJE CENE

BEOGRAD, 30. avgusta 2012. (Beta) Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izrazio je očekivanje da će dugoročni sporazum o isporukama ruskog gasa, kao i izgradnja Južnog toka, obezbediti povoljniju cenu tog energenta u Srbiji. Predstavnici Srbije i Rusije razgovaraće 4. septembra u Beogradu o dugoročnom sporazumu o isporukama ruskog gasa za srpsko tršište, rečeno je u Ministarstvu energetike Srbije.
Premijer Rusije Dmitrij Medvedev ukazom je odobrio Nacrt sporazuma o dugoročnim isporukama ruskog gasa Srbiji do 2021. godine. Tako će iz Rusije Srbiji godišnje stizati pet milijardi kubnih metara gasa, prenela je Radiotelevizija Srbije.
Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović rekao je za RTS da se na ovaj način rešava energetska sigurnost Srbije, što znači sigurno snabdevanje gasom ne samo za potrošače, kao što je to sada slučaj, nego se otvara i mogućnost za izgradnju gasnih elektrana i unapreređenje hemijskih projekata u Srbiji.
"Mi u narednih deset godina imamo garanciju Ruske Federacije da nam, u količinama do pet milijardi kubnih metara obezbede da kupujemo gas po tržišnim uslovima na način na koji je to regulisano dugoročnim ugovorom između 'Gasproma' i 'Srbijagasa'", rekao je Bajatović.
Prema njegovim rečima, sledi potpisivanje dugoročnog ugovora između "Gasproma" i "Srbijagasa" koji će precizirati komercijalne uslove isporuke gasa koliko će se kupovati po naftnoj formuli, koliko po spot formuli. Direktor "Srbijagasa" je kazao da će izgradnja Južnog toka i ovaj ugovor obezbediti povoljniju cenu gasa u Srbiji. "U ovom momentu očekujemo da, ne kao posledica ovog sporazuma već kao posledica kretanja cena nafte na svetskom tržištu, padne sa nekih 480 dolara, koliko je sada, na oko 420 dolara", rekao je Bajatović. Međutim, to se neće odraziti na cenu gasa na srpskom tržištu, jer je ona oko 30 odsto ispod realne cene, rekao je Bajatović i istakao da će Srbija, dugoročno gledano, imati ozbiljne koristi od ovog sporazuma i od Južnog toka.
Prema njegovim rečima, gas za srpsko tržište je već pojeftinio 12 odsto prema ugovoru koji je s "Gaspromom" potpisan za ovu godinu.
"Mi očekujemo da će, prilikom potpisivanja dugoročnog sporazuma, cena biti još povoljnija u smislu da se obavezujete da ćete 10 godina poslovati. To bi trebalo da znači i da su cenovni uslovi i za jednu i za drugu stranu povoljniji", naveo je Bajatović.
Kada je reč o zemljama u okruženju, Bajatović je rekao da, prema njegovim saznanjima, te države nemaju ugovore na 10 godina kao što ima Srbija.
On je naveo da je ranija praksa "Srbijagasa" bila takva da gas kupuje kvartalno od "Gasproma".
"I ovo će sada, u principu, biti godišnji ugovori. Dakle, svake godine će se ugovarati potrebne količine, ali mi imamo garanciju Ruske Federacije da možemo da povlačimo određene količine gasa i to se više neće postavljati kao pitanje. Mi moramo shvatiti i da je naše tržište liberalizovano po evropskim propisima. To ne znači da se zatvaraju vrata u smislu konkurencije, što će, samo po sebi, doneti benefite", rekao je direktor "Srbijagasa" za RTS.