Обраћање ППВ и МСП Дачића на Министарском савету ОЕБС

Дозволите ми да на почетку свог излагања изразим захвалност Пољској на гостопримству и председавању, а Вама министре Рау честитам на организацији Министарског савета у Лођу.

Из године у годину, заседања Министарских савета се одржавају у све изазовнијим и комплекснијим условима. Ове године смо се окупили у тешком моменту за нашу Организацију, јер се суочавамо са ратом у Украјини, чије последице мењају перцепцију и поглед на колективну безбедност. Данас, када пред собом имамо све комплексније изазове који захтевају заједништво и када је управо мултилатерализам и удружено деловање предуслов сваког, било каквог, колективног успеха, чини се да никада нисмо били удаљенији. Све ово има свој утицај и на ОЕБС као организацију, јер нажалост морам да констатујем да се утицај Организације урушава због недостатка политичке воље и отворености за укључивање у конструктиван и суштински дијалог у решавању отворених питања. ОЕБС мора да буде платформа отворена за директну комуникацију свих својих чланица без обзира на околности, јер у супротном стварамо климу дубоког неповерења, губимо могућност дијалога и гасимо канале комуникације.

Чврсто руководећи се сопственим интересима подстичемо поделе и груписања које већ имају девастирајуће последице по свет у целини. У овом тренутку је од посебне важности да сагледамо ширу слику и да сву пажњу усмеримо на повезивање кроз наше сличности уместо утврђивања наших разлика. Будућност ове организације и укупни глобални напредак ће увек зависити управо од наше спремности да сарађујемо и пронађемо заједнички језик.

С обзиром да је Србија била председавајући ОЕБС 2015. године, као и да сам имао ту част да председавам Министарским састанком у Београду потпуно сам свестан изазова са којима се суочавамо, али знам и допринос који ова Организација може и мора да пружи. Залажемо се за јачање и употребу широког спектра механизама ОЕБС. Сматрамо да би требало максимално искористити постојеће капацитете и вратити се изворним принципима. Хелсиншки завршни акт, усвојен пре скоро 50 година, у време ''хладног рата'', са својих десет принципа допринео да свет постане безбедније место. Верујем да би предстојеће обележавање педесетогодишњице наше Организације била прилика коју не би требало пропустити, како би утврдили шта смо све постигли, али и како би заједно дефинисали правце будућег развоја. Посебно је неопходно преиспитати сфере и дефинисати начине како би ова Организација могла ефикасније да делује у војно-политичкој, економско-еколошкој и људској димензији.

Даме и господо,

Дешавања у региону ОЕБС имају свој утицај и на регион Југоисточне Европе, који је ионако оптерећен нагомиланим и годинама занемариваним проблемима.

Не могу а да не укажем на посебно забрињавајућу безбедносну ситуацију на Косову и Метохији. Привремене институције самоуправе Приштине свесно у континуитету саботирају напоре на проналаску компромисних решења, а посебно је забрињавајуће што Приштина не одбацује само добру вољу и опредељеност Београда за дијалог, већ игнорише апеле из Европске Уније и читаве међународне заједнице.

Последњи у низу показатеља деструктивног деловања Приштине било је питање регистарских таблица, које је на изглед техничког карактера, а којим актуелно руководство Албанаца са Косова и Метохије покушава да избегне своје обавезе, попут формирања Заједнице српских општина, и генерално обесмисли механизам дијалога који се води под покровитељством Европске Уније. Паралелно, Приштина наставља са притисцима на неалбанску и поготово српску заједницу са крајњим циљем протеривања неалбанаца са територије Косова и Метохије. Поред тога, посебно су алармантни и дегутантни покушаји Приштине да политизује рат у Украјини и искористи тренутну ситуацији за осликавање улоге жртве и испуњавање својих политичких циљева. Наглашавам да, са своје стране, Србија остаје посвећена миру и стабилности региона Западног Балкана, али да је неопходан проналазак искључиво компромисних решења за постојеће проблеме.

Даме и господо,

Србија је посвећена унапређењу сарадње и односа са суседним државама са посебним фокусом на економску сарадњу и изградњу боље заједничке будућности. Као добар пример овог настојања, издвојио бих иницијативу ''Отворени Балкан'', којој су до сада, поред Србије, приступиле Албанија и Северна Македонија. Србија посвећује посебну пажњу регионалним иницијативама, које посматрамо као инструмент за приближавање Европској Унији и пуноправном чланству као нашем стратешком опредељењу. Посебно ценимо улогу и конкретан допринос механизама ОЕБС у побољшању регионалне сарадње. Наставићемо, да заједно са нашим суседима, развијамо конкретне економске и инфраструктурне пројекте, имајући у виду да су дијалог, сарадња и уважавање интересних сфера једини пут за проналажење одрживих решења за сва отворена питања у региону.

На крају, још једном бих захвалио Пољској на уложеним напорима током ове године. Дозволите ми, такође, искористим прилику и да нашем суседу, С.Македонији, пожелим много успеха и понудим нашу пуну подршку током њиховог председавања 2023. године.