ИНТЕРВЈУ Никола Селаковић: Не пристајемо да је признавање Косова једини српски избор
Не знам ко са таквом позицијом може било ког Србина да придобије за озбиљну и конструктивну сарадњу. Бојим се да решење у којем се од Србије тражи "само ви то признајте" више звучи деструктивно. Ипак, чак и када изгледа да нема простора за креативна решења, ми морамо да их тражимо. Колико се будемо борили, толико ћемо бити у прилици да на нешто утичемо.
Министар спољних послова Никола Селаковић овако сагледава процес решавања косовског питања, у коме је пре неколико дана ветар у леђа Приштини дао нови шеф Беле куће Џозеф Бајден, рекавши Београду да треба да се фокусира на међусобно признавање.
Бајден је своју "инструкцију" о Косову уденуо у честитку за Дан државности Србије. Да ли је наша држава реаговала дипломатским каналима на тај, по многима, непримерени гест?
- О тој честитки сам јавно рекао шта сам имао. Шта ћете више од реакције министра спољних послова?
* И после тог Бајденовог иступа не одбацујете могућност да ће он бити наклоњен постизању компромиса...
- Бајден добро познаје овај део Европе и његове проблеме низ деценија уназад. Они, међутим, не могу да се решавају једним потезом. Нисам од оних који ће да кажу да имамо аутоматску лошу позицију нове америчке администрације према нама. Уверен сам да ћемо са нашом државном политиком, која је показала велику упорност и рационалност, и са нашим новим амбасадором у Вашингтону, успети много више да радимо на привлачењу саговорника који ће бити спремни да нас саслушају. Указиваћемо на то, да колико год је неко добро познавао стање у региону из периода деведесетих, да је ово 2021. година и да се много тога променило. Променила се Србија са којом може озбиљно да се разговара. У региону се понаша трпељиво и одговорно и кључни је фактор одржавања мира, политичке и економске стабилности.
* На састанку председника Макрона и Вучића помињало се "иновативно решење". Постоји ли нека иницијатива из Београда која би у овом тренутку подразумевала тај вид решења и да ли је некоме представљена?
-Увек постоје такве могућности, а о томе шта оне конкретно садрже не говори се у медијима. Када постоји то што су медији назвали "иновативни предлог", о томе се разговара са онима који могу да утичу на доношење одлука. Земље Запада у претходних 13 година са нама не разговарају на ту тему, поготову оне које су признале самопроглашену тзв. независност Косова. Један број њих сматра да је то ствар о којој нема шта да се прича, али има и оних са којима се разговарало без њиховог крутог става да једино Србија треба да призна сепаратизам косовских Алабанаца и да се тиме нормализују односи. То није наша позиција и против тога се боримо.
* Можемо ли у наставку политичке битке за КиМ више да се ослонимо на Кину и Русију? Медијатор дијалога у виду ЕУ показао се као недорастао, нису испоштовани споразуми чији су они гарант...
- Наше пријатељство са Русијом и Кином је доказано у низу критичних тренутака за нашу државу и народ. Од пружања подршке у СБ УН, до спречавања уласка тзв. Косова у међународне организације. Са друге стране, за нас је од изузетне важности да наставимо пут ка чланству у ЕУ. То је тип друштва којем желимо да припадамо. Када су очеви модерне Србије пре више од 180 година размишљали о добијању статуса аутономне кнежевине, на рубу Отоманске империје, а после тога се борили и за међународно признату независност, они су наше најталентованије људе слали на школовање у Беч, Берлин, Париз.., да се одатле врате да би градили нашу Србију. Србија данас има своје "ја", самостално доноси одлуке и иде ка ЕУ, чувајући своја пријатељства са Русијом и Кином и опредељеност да буде војно неутрална. Такође, желимо да будемо способни да сами себе бранимо ако некоме падне на памет да нас нападне.
* Може ли се остварити чланство у ЕУ ако нам као мач над главом стоји признавање "Косова" као услов?
- Ниједан међународни акт нити организација то пред нас није поставила у виду услова за учлањење. Говори се о нормализацији односа, ни о каквом признавању.
* На том путу ка ЕУ, Брисел нам замера што са њима не усклађујемо спољну политику, што не уводимо санкције Белорусији, што нисмо гласали за Резолуцију о Криму у УН... Хоће ли то бити озбиљна кочница?
- Оно што Србија није прихватила било је због тога што би тиме себи нанела озбиљну штету. Проценат у коме пратимо одлуке Спољнополтичке службе ЕУ је већи од 60 одсто и то је висок проценат. Они од Србије очекују да беспоговорно и без размишљања прихвата све што Брисел одлучи на спољнополитичком плану. То можете да очекујете од неког ко је члан ЕУ. Процес усклађивања спољне и безбедносне политике траје док не постанете члан и тада се ово питање више не поставља.
* Израел је признао Косово, а према Вашингтонском споразуму, Србија треба до лета да премести амбасаду из Тел Авива у Јерусалим. Да ли ће се то десити?
- Председник Вучић је после састанка у Белој кући био веома јасан рекавши да уколико Израел буде показао поштовање према Србији, да ћемо ми знати какав ћемо корак предузети. Мислим да овај гест није био израз поштовања.
* Може ли се разрешити галиматијас око положаја нашег амбасадора у Подгорици Владимира Божовића? Он се нада повлачењу одлуке о његовом протеривању из Црне Горе...
- И ја се томе надам, а да ли ће се то догодити, не зависи од нас.
* Како оцењујете то што се уочи локалних избора у Никшићу руководство Србије поново таргетира као неко ко се меша у унутрашња питања Црне Горе?
-Такве приче немају везе са реалношћу. Нажалост, већ је уобичајена ствар да када имате лични проблем на унутаршњој политичкој сцени, тражите кривца у другима. Показујемо највећу трпељивост по питању различитих неистинитих тврдњи и провокација. Србија посматра Црну Гору као суседну и независну државу. У њој живи готово 30 одсто припадника српског народа и са њом желимо најбоље могуће братске односе на равноправним основама. Србија, при том, није признала сепаратизам дела територије Црне Горе и на њега послала свог амбасадора и припаднике своје војске.
* Има гледишта да је подизањем споменика Стефану Немањи Београд престао да буде главни град Југославије и постао главни град Србије, да ли сте сагласни са тим?
- Откривањем споменика Стефану Немањи и завршетком радова на Храму Светог Саве Београд је добио озбиљан печат свог српског идентитета. Он јесте град космополитског духа, на чијем грбу се налазе отворене капије и који радо прима свакога ко у доброј вери долази у њега. Београд је постао престоница Југославије зато што је био престоница Србије. А, већина оних који су нападали споменик Стефану Немањи, радили су то јер им не одговара што је он посвећен Стефану Немањи, и што је подигнут у Вучићево време, а не због места на ком се налази, због величине или тога како изгледа.
Извор: Новости