Đurić: Kadrovsko osnaživanje i jačanje javne diplomatije ključni zadaci MSP u 2026.
"U ovom trenutku imamo 103 diplomatsko-konzularna predstavništva širom sveta, kako ambasada, tako i misija pri međunarodnim organizacijama, konzularnih kancelarija. Čak sa konzularnim kancelarijama taj broj je nešto veći, mislim da je to 111 sa konzularnim kancelarijama. I imajući u vidu ovoliki broj i ovoliki stepen prioriteta koji stoje pred nama, mi moramo da ojačamo naše kadrovske potencijale osetno i značajno", poručio je Đurić okupljenim srpskim diplomatama.
Dodao je da dugi niz godina nije u većem obimu bilo prijema mladih i novih kadrova. "Zbog toga sam ponosan što 2026. godinu započinjemo sa velikim javnim pozivom "Budi srpski diplomata", čiji je glavni cilj da na meritokratskim osnovama privučemo kvalitetne ljude različitih profila, različitih profesionalnih i ličnih pozadina, koji će ojačati našu diplomatsku službu, ali ojačati i tehničke službe ministarstva. Kako samog ministarstva, tako i diplomatsko-konzularnih predstavništava. I svi znamo koliko nam treba i novih kvalitetnih mladih diplomata, ali i koliko nam treba i vezista, tehničkih sekretara, različitih ljudi sa novim veštinama koje nalaže vreme u kome živimo i u kome se nalazimo", rekao je Đurić.
On je podsetio na reči Hane Arent da su pojedinci ti koji oblikuju istoriju onda kada delaju i poručio diplomatama da je njihov posao i zadatak da u ovom kompleksnom vremenu budu oni koji će biti nosioci inicijativa i aktivnosti.
"Svako od nas nalazi se na svojoj poziciji zbog toga što postoji uverenje i poverenje da smo kadri da samostalno iniciramo procese, da ih zatim kontrolišemo, nadziremo, sprovedemo i izvedemo do kraja", rekao je Đurić.
Istakao je da dodatnu pažnju u 2026. godini treba posvetiti javnoj diplomatiji, dodajući da se danas borba za srpske nacionalne interese u velikoj meri odvija u javnoj i u virtuelnoj sferi. "Tu svi moramo da ponesemo deo odgovornosti. Naravno, borbu predvode predsednik, vlada, ministri, ali i šefovi diplomatsko-konzularnih predstavništava imaju svoj značajan udeo u odgovornosti da u zemljama prijema na jasan, koncizan, ubedljiv i artikulisan način predstave ono što su državne pozicije Srbije", rekao je Đurić.
Dodao je da ne treba da bude bilo kakvog zazora u jasnom istupanju kad je reč o nacionalnim prioritetima države.
"Ako je naša državna politika, a jeste, borba za to da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Republike Srbije, da bude zaštićen i unapređen položaj srpskog naroda i drugih etničkih zajednica koje su ugrožene na Kosovu i Metohiji, onda to treba da bude vešto, ali kao prioritet predstavljeno i najširoj javnosti u zemljama prijema, bez obzira da li su one priznavači ili nepriznavači. Podrazumeva se da iza toga mora da stoji i dubinski terenski rad na upoznavanju političke klase, predstavnika institucija i različitih zvaničnika o konkretnim elementima situacije na terenu", rekao je Đurić.
On je pozvao sve srpske diplomate u inostranstvu da daju svoj doprinos radu novouspostavljenog Centra za analitiku i instruktažu Ministarstva spoljnih poslova.
"Mislim da je to značajan nukleus za unapređenje naših sposobnosti kao države, da anticipiramo i razumemo ono što se dešava u svetu i da dopunski, informacijama koje proizlaze iz ličnih kontakata, iz neformalnih izvora, iz različitih izvora saznanja koji nisu nužno u javnom domenu, ali koji pretakanjem i sintezom kroz analizu postaju dragocena informacija za državno rukovodstvo - svi zajednički damo doprinos tome da naša politika bude zasnovana na potpuno kristalno jasnoj slici u kom pravcu stvari ne samo u međunarodnim odnosima, već i u nauci, tehnologiji, kulturi i drugim oblastima života idu", zaključio je Đurić.
Izvor: Tanjug
