Gujon: Posle 20 godina u Rusiji će deca od jeseni učiti srpski

14. Apr 2021.
Više od 100 srpske dece pohađaće dopunske škole koje će u Moskvi, Sankt Peterburgu i Sočiju biti otvorene u septembru, rekao je direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon.

On ističe da je to rezultat njegove sedmodnevne posete Rusiji, kojom su posle više od dve decenije stvari pokrenute sa mrtve tačke.

"Rusija je jedna od retkih zemalja gde ima naših ljudi, a dopunske škole ne rade duže od 20 godina i zato nam je bio cilj da odemo tamo i da pokrenemo stvari sa mrtve tačke. Otvaranje škola izuzetno je važno za srpsku decu ali i za Ruse koji su u braku sa građanima Srbije i žele na srpskom da razgovaraju za svojom decom i tazbinom", rekao je Gujon koji je za Tanjug najavio i da vec naredne nedelje planira posetu BIH.

Gujon je naveo da očekuje da će do septembra, kako se vest o dopunskim školama bude širila, interesovanje rasti te da će biti pokrenuto nekoliko odeljenja u svakoj od tri škole.

"Dopremićemo im udžbenike a opremićemo i učionice i pomoći oko nastavnika. Sada se time bavi naša Uprava a sledeći korak je da nadležnost preuzme Ministarstvo prosvete", rekao je Gujon i podsetio da je jedan od ciljeva koje je postavio po dolasku na čelo Uprave bilo upravo otvaranje dopunskih škola i jačanje postojećih.

Na pitanje da li to što je Francuz koji besprekorno govori srpski, a dolazi iz jedne od najuticajnijih svetskih kulutra utiče na svest naših ljudi o značaju učenja maternjeg jezika, Gujon odgovara potrvrdno.

"Ako ste zaljubljeni u Srbiju i srpsku kulturu, ništa nije teško, treba samo malo volje i upornosti", istakao je Gujon koji dodaje da mnogima kada kažu da je za njihovu decu kasno da počnu da uče sprski naglasi da ni on dugo nije znao ni jednu srpsku reč.

"Kada im kažem da do 20. godine nisam znao ni reč a sada znam sve, da čitam, pišem, pa i ćirilicu, nemam nikakvih problema da se osećam kao da sam Srbin, njima je to zanimljivo i kada shvate da je jedan Francuz uspeo onda znaju da kažu i moje dete može", navodi on.

"Jezik je mnogo više od sredstva komunikacije, to je deo kulture i identiteta, bez jezika gubi se nit koja dijasporu veže sa maticom. Zato su škole za nas od suštinske važnosti", rekao je Gujon.

Gujon je dodao da je u Moskvi, pre desetak dana, imao niz sastanaka sa ruskim predstavnicima, a jedan od najvažnijih bio je sa Jevgenijem Primakovim koji je na čelu državnog organa zaduženog za rusku dijasporu.

Mogao sam od Primakova da čujem mnoge primere dobre prakse kao i to kako organizuju Skupštinu dijaspore, kako prevazile sve probleme.

"Kada sam došao na čelo Uprave video sam da po Zakonu iz 2009. postoji Skupština dijaspore, ali i to da od 2013. nije održana. Želeo sam da vidimo kako Rusi to uspevaju i kako prevazilaze probleme koje postoje kod nas", rekao je Gujon.

Primakov je, kako je Gujon dodao, želeo da čuje kako funkcionišu naša udruženja koja mi finansiramo, a koja u dijaspori čuvaju identitet i kulturu, što je Rusima bilo zanimljivo.

Gujon je najavio da će naredne nedelje posetiti Srbe u Federaciji a da nakon toga planira put u Rumuniju, Mađarsku, Albaniju, Crnu Goru.

Podsetio je da postoji razlika u životu Srba u dijaspori od onih koji žive u regionu, jer njihov položaj nije uvek lagodan i često je suočen sa diskriminacijom i nasiljem.

"Važno je da obiđemo naše ljude iz celog regiona, jer se njihov položaj razlikuje od Srba koji žive u Njujorku ili Parizu", rekao je Gujon.

 

Izvor: Tanjug