Starović: Srbija sidro stabilnosti

15. Apr 2021.
Principi na kojima je zasnovana spoljna politika Srbije su politička nezavisnost i vojna neutralnost i ako su proteklih godina postojale dileme oko svrsishodnosti takvog spoljnopolitičkog kursa, one su u godini pandemije odagnate, rekao je FoNetu državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović.

On je, u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici Srbije, predočio da se u proteklih 10 godina mnogo puta apelovalo na državu da preispita taj svoj kurs i da nije tajna da se zvaničnom Beogradu "spočitavalo i sa Istoka i sa Zapada".

Ovi plodovi koje smo ubrali u proteklih godinu dana, upravo u godini pandemije, jesu nešto što će nas dodatno učvrstiti na tom kursu, naglasio je Starović, aludirajući na takozvanu "vakcinalnu diplomatiju".

Prema njegovim rečima, Srbija je ostvarila zavidan nivo predvidivosti u vođenju spoljne politike, dok je međunarodni partneri smatraju prinicpijelnim partnerom.

Bez takve predvidivosti, ne bismo bili sidro stabilnosti u ovom delu Evrope, istakao je Starović i ponovio da težnja ka članstvu u Evropskoj uniji predstavlja spoljnopolitički prioritet Srbije.

Ukazujući da je sudbina Srbije i drugih država regiona u velikoj meri određena geografskim položajem, on je podsetio da smo "mi u srcu evropskog kontinenta".

Naša ekonomija je tesno povezana sa evropskom, istakao je Starović i ocenio da se članstvo Srbije u EU smatra pravom koje joj pripada, uvažavajući okolnosti i kriterijume koje bi trebalo ispuniti.

Kako je konstatovao, niko nije naivan da ne primećuje niz problema, koji se odnose na zamor od proširenja među članicama EU ili zamor od pristupanja koji postoji u Srbiji.

Naše je opredeljenje da ostanemo na tom kursu, potvrdio je Starović i naglasio da je Srbija među prvim zemljama kandidatima koja je prihvatila novu metodologiju proširenja, uverena da se prvi klasteri mogu otvoriti već ove godine.

Govoreći o odnosima sa Ruskom Federacijom, on je istakao da su možda na najvišem nivou u periodu moderne državnosti Srbije i da takva saradnja, iako sa dubokim i čvrstim temeljima u istorijskom prijateljstvu, "nikada nije imala takvu nadgradnju kao danas".

Ruska podrška nam je čvrst oslonac u Ujedinjenim nacijama (UN) i drugim multilateralnim organizacijama, objasnio je Starović i podsetio na veto Moskve u Savetu bezbednosti UN 2015. godine na rezoluciju Velike Britanije kojom bi ceo srpski narod bio proglašen genocidnim.

Prema njegovom tumačenju, nije netačno Srbiju označiti kao izložbeni salon za potencijale koje Kina želi da prikaže EU, ali kada se saberu svi aranžmani, investicije ili ugovori koje Srbija ima sa tom zemljom, oni dostižu 10 milijardi dolara, što nije malo.

Partneri sa Zapada kritikuju preveliki uticaj Kine, ali oni koji to spočitavaju imaju obim ekonomske saradnje koji daleko prevazilazi ono što je u Srbiji realizovano, primetio je Starović i odbacio bilo kakve "maligne" tvrdnje da je Srbija u zamci duga.

On smatra da je Srbija miljama daleko od bilo kakve zamke duga, jer je ceo naš javni dug, sa podrškom privredi zbog pandemije prošle i ove godine, ispod 60 odsto BDP.

Investicije i aranžmani sa Pekingom su zdravi i ne ugrožavaju ekonomiju zemlje, istakao je Starović i napomenuo da nijedan od aranžmana ne podrazumeva koncesije, kao u nekim susednim zemljama, koje imaju problem sa zaduživanjem kod Kine.

S druge strane, on ističe da je nužna i neophodna izgradnja parterskih, kvalitetnih i čvrstih odnosa Beograda i Vašingtona, budući da nijedan spoljnopolitički cilj ne možemo ostvariti bez saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Ruka Beograda za takvu saradnju je sve vreme pružena, poručio je Starović i naglasio da je Beograd zadovoljan proaktivnim nastupom novog ambasadora Marka Đurića, koji je za kratko vreme uspeo da podigne prisustvo Srbije u ključnim institucijama u Vašingtonu.

Istovremeno, Srbija ceni napore specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka i veruje u njegovu dobru nameru, rekao je Starović, ali nije siguran da li je evropski izaslanik dobio na raspolaganje sve mehanizme potrebne da bi taj proces priveo kraju.

On ponavlja stav Beograda da nije moguće zaključenje bilo kakvog novog sporazuma sa Prištinom dok ne budu ispunjene obaveze iz već postignutih dogovora, a pre svega formirana Zajednice srpskih opština.

Kada je Priština suočena sa tim da ispuni svoje obaveze, iskustvo nas uči da onda na terenu otvara nove probleme, odgovorio je Starović, upitan da li očekuje da premijer Kosova Aljbin Kurti u odnose sa Beogradom uvede princip reciprociteta.

Na pitanje da li se odluka Srbije da zemljama u regionu podeli određene količine vakcina protiv korona virusa može nazivati širenjem "meke moći", on je uzvratio da ne bi govorio u tim kategorijama, jer je glavna motivacija bila humanitarna situacija.

Vakcine spasavaju živote i ako smo u mogućnosti da pomognemo, to jesu iskoraci i deo šire strategije nastupa Srbije, objasnio je Starović.

Nije to meka moć, već deo saradnje koja se materijalizuje kroz inicijativu „mini šengena“, a on počiva na ideji da Balkan pripada balkanskim narodima, zaključio je Starović. 

 

Izvor: FoNet